Станко Лоргер

Станко Лоргер (Буче Шмарје при Јелишах 14. фебруар 193125. април 2014) био је југословенски и словеначки атлетичар специјалиста за дисциплину трчања на 110 метара са препонама.

Лоргер је 1964. године на Факултету за природне науке и технологију у Љубљани дипломирао математику и физику. Атлетиком се почео бавити 1949. године. Био је члан Атлетског клуба Кладивар из Цеља. У атлетској репрезентацији Југославије први пут је учествовао 1951 у мечу против репрезентације Уједињеног Краљевства. За репрезентацију је наступио 37 пута. Његов југословенски рекорд у трчању на 110 метара препоне од 13,8 секунди (6. септембар 1958.) није оборен до 1974. године.

Највећи међународне успеси су 5. место на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну и сребрна медаља на Европско првенство 1958. у Стокхолму. То је била прва европска медаља у атлетици за словеначку атлетику.

Лоргер је учествовао три пута на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију (испао у квалификацијама 14,9 с), 1956. у Мелбурну (5. место 14,7 с) и 1960. у Риму (испао у полуфиналу 14,5 с).

На Европским првенствима учествовао је тре пута 1954. у Берну (4. место 14,7) 1958. у Стокхолму (3. место 14,1) и 1962. у Београду (7. место 14,5).

Учествовао је и девет пута на Балканским играма и свих девет пута је победио. На Балканским играма је учествовао и пет пута у трци на 100 метара где је по једанпут био први, други и трећи.

Лоргер је 1959. проглашен за најбољег спортисту године у Југославије. Године 1967. добија највише словеначко признање у спорту Блоудекову награду, а постаје почасни грађанин Цеља.

Станко Лоргер
Stanko Lorger
Личне информације
Датум рођења14. фебруар 1931.(88 год.)
Место рођењаБуче
 Краљевина Југославија
Датум смрти21. април 2014. (83 год.)
Место смрти Словенија
Спортске информације
Спорт110 м препоне
КлубАК Кладивар из Цеља
Достигнућа и титуле
НаградеЗлатна значка 1959

Спољашње везе

  • Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975.
Југославија на Европском првенству у атлетици на отвореном 1954.

Југославија је учествовала на 5. Европском првенству у атлетици на отвореном 1954. одржаном од 25. до 29. августа у Берну (Швајцарска). Репрезентацију Југославије на њеном петом учешћу на европским првенствима на отвореном, представљало је 25 атлетичара (20 мушкараца и 5 жена) који су се такмичили у 21 дисциплини (15 мушких и 6 женских).

На овом првенству такмичари Југославије нису освојили ниједну медаљу. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Југославија је са 9 учесника у финалу заузела 11 место са 27 бодова.

Југославија на Европском првенству у атлетици на отвореном 1958.

Југославија је учествовала на 6. Европском првенству у атлетици на отвореном 1958. одржаном од 19. до 24. августа у Стокхолму (Шведска). Репрезентацију Југославије на њеном петом учешћу на европским првенствима на отвореном, представљало је 23 атлетичара (16 мушкараца и 7 жена) који су се такмичили у 21 дисциплини (15 мушких и 6 женских).

У укупном пласману Југославија је са 1 освојеном медаљом (сребрна) делила 11. место. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Југославија је са 5 учесника у финалу заузела 14 место са 15 бодова.

Југославија на Европском првенству у атлетици на отвореном 1962.

Југославија је учествовала на 7. Европском првенству у атлетици на отвореном 1962. одржаном од 12. до 16. септембра на Стадиону ЈНА данас, Стадиону Партизана у Београду (Србија). Репрезентацију Југославије на њеном седмом учешћу на европским првенствима на отвореном, представљало је 38 атлетичара (31 мушкараца и 7 жена) који су се такмичили у 27 дисциплина (18 мушких и 9 женских).

У укупном пласману Југославија је са 1 освојеном медаљом (сребрна) делила 15. место са Чехословачком. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Југославија је са 12 учесника у финалу заузела 12. место са 32 бода.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1956.

Спортистима Југославије је ово били осмо учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну била заступљена са 35 учесника који су учествовали у 8 спортова.

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још три медаље, све три сребрне. Освојена је медаља у атлетици и по други пут у ватерполу и потврђена је сребрна медаља са двају претходих олимпијских игара у фудбалу.

Атлетика на Универзијади 1959 — мушкарци

На I Летњој универзијади 1959. која је одржана у Торину Италија од 26. августа до 7. септембра 1959, такмичење у атлетици се одвијало на Олимпијском стадиону.

У мушкој конкуренцији такмичило се у 19 дисциплина.

Највише успеха је имала репрезентација Италије која је освојила укупно 10 медаља од чега 5 златних, 4 сребрне и 1 бронзану.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1958 — 110 метара препоне за мушкарце

Такмичење у трци на 110 метара са препонеу у мушкој конкуренцији на 6. Европском првенству у атлетици 1958. одржано је 22., 23. и 24. августа Стокхолму на Олимпијском стадиону.

Титулу освојену у Берну 1954, није бранио Јевгениј Буланчик из СССР-а.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1962 — 110 метара препоне за мушкарце

Такмичење у трци на 110 метара са препонеу у мушкој конкуренцији на 7. Европском првенству у атлетици 1962. одржано је 12., 13. и 14. септембра у Београду на стадиону ЈНА.

Титулу освојену у Стокхолму 1958, није бранио Мартин Лауер из Немачке.

Летња универзијада 1959.

I Летња Универзијада 1959. одржанана је у Торину Италија од 26. августа до 7. септембра 1959. Отварање је било на Олимпијском стадиону у Торину.

Под називом Универзитетске игре Париза одржано је такмичење од 30. августа до 8. септембра 1957. уз учешће 31 земље. С обзиром на велики спортски успех и окупљање студената спортиста из целог сцета, те су у историји међународног студентског спорта бележе као Прве студентске игре уједињења. Игре у Паризу имале су на програму атлетику, пливање, ватерполо, мачевање, тенис, кошарку и одбојку. Југославија је учествовала у атлетици и ватерполу и освојила по три златне и сребрне и 4 бронзане медаље.

Иницијативу за организовање првих јединствених игара предузела је, у оквиру Међународне организације универзитетског спорта ФИСУ, Италијанска студентска спортска федерација итал. Centro Universitario Sportivo Italiano. CUSI. Иницијатори су предложили су ново име — Универзијада. До тог тренутка биле су две сстуденстске организације које су се сада у ФИСУ објединиле и учланиле све земље које су дотад припадале супротном табору.

На Универзијади 59. Учествовало је 49 земаља, са 985 спортиста.

Једна од карактеристика било је и учешће студената Народне републике Кине — прво и последње на играма ФИСУ (до 1975). Дошло је до политичког инцидента, кад је италијанска влада забранила да се истакне кинеска застава. (иако је дала улазне визе кинеским спортистима) правдајући то својом обавезом као чланице НАТО пакта. Извршни комитет ФИСУ, у знак протеста, донео је одлуку да се заставе свих земаља учесница Универзијаде спусте са свих јарбола, као израз солидарности са кинеском екипом.

Развој светског рекорда на 60 метара са препонама за мушкарце

У трци на 60 метара ИААФ је до 31. 1. 2018. године ратификовала 2 светска рекорда у мушкој конкуренцији.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Добитници „Златне значке” Спорта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.