Сталаћ

Сталаћ (до 1953. године Сталаћ Село) је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу које се налази на 140м надморске висине. Према попису из 2011. било је 1521 становника (према попису из 2002. било је 1828 становника).

Налази се на Јужној Морави, на путу за Крушевац, 9 километара југозападно од 171. километра ауто-пута БеоградНиш (код Појата).

Сталаћ
СТАЛАЋ ЗИМИ
Железничка станица Сталаћ
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ОпштинаЋићевац
Становништво
 — 2011.1521
Географске карактеристике
Координате43°40′24″ СГШ; 21°24′29″ ИГД / 43.673333° СГШ; 21.408166° ИГДКоординате: 43°40′24″ СГШ; 21°24′29″ ИГД / 43.673333° СГШ; 21.408166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина235 м
Сталаћ на мапи Србије
Сталаћ
Сталаћ
Сталаћ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број37212
Позивни број037
Регистарска ознака

Историјат

Сталаћ је старо насеље које се први пут у историјским документима спомиње у христовљи грчког цара Василија II Македонца из 1019. године под називом Истангланген.

У периоду турске владавине на овим просторима река Јужна Морава је била природна граница две нахије, па је десни Сталаћ припадао Алексиначкој, а леви Сталаћ Крушевачкој нахији. Када је принц Муса 1412.г . продро у Србију преко Пирота, Сврљига,Сокола, напао и освојио Бован, затим опљачкао Липовац када је највероватније први пут страдао и оближњи манастир.После ових места, Муса је лако освојио значајан град Сталаћ, опљачкао га, и у малом граду се дуго задржао командант утврђења. Тим поводом Константин Филозоф пише: „А у кули се задржа, чувајући град, неки благородни муж, док са кулом не изгоре, јуначан као неко од старих.“ Године 1733. Сталаћ припада Параћинској парохији; параћински свештеник није могао служити у Сталаћу јер је био сувише удаљен. Та „древна“ црква је била потпуно празна, чија се посвета није знала. Тих година формиран је Сталаћски капетанат са седиштем у Сталаћу, чијих је стотину хајдука држало стражу у 11 чардака. У народној молби из 1727. године помиње се Роман Николић, капетан сталаћски. Занимљиво је да године 1717. Сталаћ је практично ненасељен и има само 4 домова. По ослобађању од Турака 1830. године Сталаћ је имао 68 кућа и 81 пореску главу. Десетак година после тога убрзано се развија и већ има 90 кућа и 617 становника. У то време Сталаћ већ има „Примирителни суд“ и саставља једну општину заједно са Лучином. У периоду од 1888. године отвара се и прва школа где је учитељица била монахиња Полхерија Вукадиновић као и Косара Бокина, мада је у Град Сталаћу отворена 1871. године где је учитељ био извесни Сретен Суботић а и пре тога је долазио Ћићевачки учитељ како би учио ђаке још 1832. године Кроз Сталаћ 1884. године пролази и први воз а иначе први шеф станице је био извесни Милан Стајевић У непосредној близини насеља, око 2,5 километара јужно од места где се спајају Западна и Јужна Морава и чине Велику Мораву, налази се средњовековни град Сталаћ, један од највећих утврђених градова у Србији. Постављен је на врху седластог узвишења које доминира широком околином. Град је контролисао прилазе долином река, али је истовремено имао функцију одбране прилаза Крушевцу - српској средњовековној престоници. Сваке године, за време св. Тројице, код куле Тодора од Сталаћа одржава се манифестација „Морава нас вода од'ранила“.

Овде се налазе Црква Светог Арханђела у Сталаћу и Црква Светог Духа у Сталаћу.

Спорт

У месту од 1921. године обитава и ФК Трудбеник Сталаћ, а некада је имао и успешан рукометни клуб Железничар.

ТРУДБЕНИК СТАЛАЋ.jpeg
Грб ФК Трудбеник из Сталаћа

Индустрија

ИГМ Војвода Пријезда

Фабрика опекарских производа „Војвода Пријезда“ основана је након II светског рата 1946. године када су тадашње власти у Сталаћ донеле пуно цигларских машина типа „ЈЕЖИК“ Чехословачке производње, да би 1948. године профункционисао погон за машинско сечење цигле. До 1953. године погон послује самостално, када са више погона за израду опекарских производа из Крушевачког краја улази у састав предузећа „Душан Ристић“ Крушевац, све до 1989. године када се издваја и послује самостално. Фабрика запошљава 110 радника и извози производе на тржиштима Румуније, Пољске и Црне Горе. Сировинска база за производњу налази се тик уз фабрику на лежишту Селиште.

Антић Коста

Предузеће „Антић Коста“ основано је 1959. године у приватном власништву. Бави се производњом металне галантерије и запошљава 48 радника.

Путеви Инвест

Фабрика бетонских префабриката „Путеви Инвест“ основана је 1948. године под именом Мирко Томић, од 1952. до 2002. године послује у саставу КМГ Трудбеник из Београда. Посебну делатност чини и експлоатација и сепарација природног Моравског шљунка. Фабрика је повезана електрификованим железничким колосеком са железничком станицома Сталаћ.

Овде се налазе Железничка станица Сталаћ и Железничка станица Стеванац.

Демографија

У насељу Сталаћ живи 1481 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 568 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1890. 1.449
1931. 1.683
1948. 1.995
1953. 2.077
1961. 2.137
1971. 2.087
1981. 2.150
1991. 2.048 2.010
2002. 1.828 1.899
2011. 1.521
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.773 96,99 %
Роми
  
17 0,92 %
Македонци
  
7 0,38 %
Црногорци
  
2 0,10 %
Хрвати
  
2 0,10 %
Албанци
  
2 0,10 %
Словенци
  
1 0,05 %
Руси
  
1 0,05 %
Југословени
  
1 0,05 %
непознато
  
5 0,27 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

  • Средњовековни Сталаћ. Београд: Археолошки институт. 2007. |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)

Спољашње везе

Град Сталаћ

Град Сталаћ је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 800 становника (према попису из 1991. било је 888 становника).

Грачац (Врњачка Бања)

Грачац је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1833 становника.

Чине га две физиономске целине: Доњи и Горњи Грачац. Налази се у долини Западне Мораве, и пружа се до падина планине Гоч. Од Врњачке Бање је удаљено око 10 km.

Кроз атар села пролазе значајне саобраћајне комуникације, магистрални пут Краљево-Крушевац, као и железничка пруга Пожега-Сталаћ. Број задње поште је 36215, Подунавци, Србија. Површина сеоског атара износи 3411 хектара (34,11 km²).

Сеоска црква носи име Светог Саве, а сеоска слава је Света Тројица. Село је економски неразвијено и у фази демографске старости.

Железничка станица Влашко Поље

Железничка станица Влашко Поље је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Влашка у градској општини Младеновац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Младеновцу и у другом према према Сопоту Космајском. Железничка станица Влашко Поље састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Ковачевац

Железничка станица Ковачевац је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Ковачевац у градској општини Младеновац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Кусатку и у другом према према Младеновцу. Железничка станица Младеновац састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Краљево

Железничка станица Краљево је железнички чвор и једна од железничких станица, прва станица на пругама Краљево—Пожега, Краљево—Косовска Митровица и последња станица на пругама Лапово—Краљево и Сталаћ—Краљево. Налази се насељу Краљево у граду Краљеву. Пруга се наставља у једном смеру ка Адранима, у другом према према Матарушкој Бањи, у трећем према Сирчи и у четвртом према Ратини. Железничка станица Краљево састоји се из 9 колосека.

Железничка станица Ниш

Железничка станица Ниш је главна станица Нишког железничког чвора, последња станица на прузи Београд—Ниш и прва станица на пругама Ниш—Прешево и Ниш—Димитровград. Налази се у насељу Палилула у Нишу. Пруга се наставља у једном правцу према Међурову, у другом према Ћеле-кули, у трећем према Црвеном Крсту, у четрвтом према Ниш ранжирној.

Железничка станица Раља

Железничка станица Раља је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Раља у градској општини Сопот у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Сопоту Космајском и у другом према према Рипањ тунелу. Железничка станица Раља састоји се из 6 колосека.

Железничка станица Сталаћ

Железничка станица Сталаћ је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Сталаћ у општини Ћићевац. Пруга се наставља у једном смеру ка Стеванцу и у другом према према Ћићевцу. Железничка станица Сталаћ састоји се из 8 колосека.

Железничка станица Стеванац

Железничка станица Стеванац је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Сталаћ у општини Ћићевац. Пруга се наставља у једном смеру ка Браљини и у другом према према Сталаћу. Железничка станица Стеванац састоји се из 2 колосека.

Западна Морава

Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са Јужном Моравом чини Велику Мораву.

Мати Макарија

Мати Макарија Соколичка (Милица Обрадовић, Сталаћ, 1940) је најпознатија монахиња Српске православне цркве, иконописац, аутор више књига и игуманија манастира Соколица смештеног на брду изнад Звечана, на Косову.

Општина Ћићевац

Општина Ћићевац је општина у Расинском округу у средишњој Србији. По подацима из 2011. општина заузима површину од 124 km2 и има 9.476 становника. Највеће и главно насеље у општини је Ћићевац који има око 5000 становника.

Пруга Београд—Ниш

Пруга велике брзине Београд-Ниш је део обавеза Србије према Европи.

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Расинском округу

Следи списак знаменитих места у Расинском округу.

Сталаћка клисура

Сталаћка клисура је последње сужење у композитној долини Јужне Мораве, одакле према северу почиње Великоморавска удолина. Повезује Алексиначку котлину на југу и Параћинско-светозаревачку котлину Велике Мораве на северу. Усечена је шкриљце Сталаћких брда на дужини од 24 километра и дубини од око 350 метара. Специфичност ове клисуре је изразита домна епигенија. Име је добила по месту Сталаћ. У Сталаћкој клисури се сустичу Западна и Јужна Морава на 144 метра надморске висине и формирају Велику Мораву.

Тврђава Сталаћ

Сталаћ (Тодорова кула, Кула Тодора од Сталаћа) је средњовековно утврђење недалеко од Сталаћа, од кога је су данас опстали само остаци Донжона, због чега се цео локалитет обично назива "кулом".

Сматра се да је кулу подигао кнез Лазар Хребељановић на остацима античког града, као и цркву у близини, од које је данас остало само звоно у црквеној порти на коме пише да је направљено 1384. године у Милану. Сама Тодорова кула се налази на обронцима Мојсињских планина, на којој се некад налазило 70 српских манастира и цркава.

Трагичан крај Тодора од Сталаћа и његове љубе Јелице описан је у народној песми „Смрт војводе Пријезде“. Тодор је одлучио да са Јелицом скочи у Јужну Мораву, која је тада текла испод саме куле, како не би пали у руке Турцима. Према легенди Турци су ушли у град пратећи гуске које су кроз скривени отвор на бедему око куле излазиле на Мораву. Путописци из XV века су забележили да је подно града у то доба било усидрено преко 100 шајки. Од куле је данас остао само један добро очувани зид.

Удружење грађана Тодор од Сталаћа је покренуло иницијативу и прикупља средства за реконструкцију тврђаве која би се одвијала по фазама. Прва фаза је обнова донжон куле и постављање споменика војводи Пријезди и Јелици. Друга фаза је обнова Малог града који је повезан са кулом и трећа фаза је обнова тврђаве у целини која заузима површину од четири хектара. Више о активностима удружења везаним за тврђаву у Сталаћу можете сазнати на сајту удружења

ФК Трудбеник Сталаћ

Фудбалски клуб Трудбеник је фудбалски клуб из Сталаћа, општина Ћићевац, Србија. Основан је 1921. године и тренутно се такмичи у Првој расинској лиги. Највећи успех клуба је играње у четвртом рангу такмичења СФРЈ.

Шарганска осмица

Шарганска осмица је музејско-туристички комплекс пруга узаног колосекa, у власништву Музеја железнице Србије, од 600mm и 760mm, Мокре Гора - Шарган Витаси, обновљене деонице некадашње пруге Ужице - Вишеград - Сарајево, којом саобраћа музејски воз „Носталгија”, у летњој сезони од априла до октобра и зимској од 25. децембра до 25. јануара.Стара пруга узаног колосека је уклоњена 1974. године, а на захтев групе ентузијаста из Удружења „Шарганска осмица“ обновљена је најатрактивнија дионица од Мокре Горе до станице Шарган Витаси у дужини од 15.440 метара. Карактеристика шарганске пруге је да је једини начин да се савлада висинска разлика била изградња петље - осмице. Растојању у облику џиновске осмице воз два пута пролази кроз исту географску тачку. За сат времена вожње, воз пролази кроз 22 тунела и преко пет мостова, пругом која савлада висинску разлику и успон од 300 метара. Ревитализација и обнова брдске деонице некадашње пруге узаног колосека завршена је 2003. године, а први воз, са музејском парном локомотивом ознаке ЈЖ 83—173, кренуо је да превози туристе и љубитеље железнице 1. септембра 2003. године. Током летње сезоне превезе се у просеку око 70 хиљада туриста.Музејска железница пролази кроз законом заштићен парк природе Мокра Гора и Шарган, који се налази на тромеђи падина Златибора, Таре и Златара са чијег врха „Голо брдо“ од 1627 м се пружа поглед према кањону реке Увац познатог по једном од највећих одрживих станишта белоглавог супа, који се налази на државном грбу, као и на логу националне авио-компаније „Ер Србије“. На Камишној реци која извире на златиборском врху Вијагор (1281м) и која даље кривудаво тече према Мокрој Гори налази се водопад Велики скакавац висок 25 метара чиме дели осмо место највиших водопада у Србији (Фото:Велики скакавац). Недалеко од станице Мокра Гора смештено је филмско село у етно стилу прослављеног светског редитеља Емира Кустурице названог Дрвенград са погледом на станицу и пругу шарганске осмице. Мокра Гора је спојена пругом, 2011. године, са Вишеградом чије знаменитости представљају стари камени мост из 1577. године, као и Каменград подигнут у част нобеловца Иве Андрића (Видео:Андрић Град).

Недалеко од музејске железнице Шарганске осмице налази се Ужице на чијим обалама реке Ђетиње је смештена Музејска хидроелектрана из 1900. године, прва у Србији и једна од најстаријих у свету очуваних централа, направљена по Теслином принципу наизменичне струје, која је и данас оспособљена да производи електричну енергију из својих музејских „сименс-халске“ генератора.Зачетник очувања технолошких културних добара, основаног 1990. године, је Одељење узаних пруга Пожега – Железничког музеја Србије у Београду, који се налази у оквиру станице Пожега на електрифицираној линији нормалног колосека Београд – Ужице – Јужни Јадран.

На траси музејске железнице Шарганске осмице могуће је боравити више дана јер се у склопу железничких станица налазе смештајни и угоститељски објекти.

Насељена места општине Ћићевац

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.