Срчани удар

Срчани удар или инфаркт миокарда (МИ, или акутна миокардијална инфаркција, АМИ) једна је од манифестација исхемијске болести срца (уз стабилну/нестабилну ангину пекторис и исхемијску кардиомиопатију и напрасну срчану смрт узроковану исхемијом) које је најчешћи узрок смрти у земљама са високим стандардом. Најчешћи симптом је бол у грудима или нелагодност која може да пређе у рамена, руке, леђа, врат, или вилицу. Бол се често јавља у центру или на левој страни груди и траје неколико минута. Понекад се непријатност осећа као горушица. Други симптоми могу да обухватају краткоћу даха, мучнину, осећај слабости, хладни зној, или осећај умора.[1] Око 30% људи има атипичне симптоме,[2] при чему је појава таквих симптома чешћа код жена.[3] Међу онима преко 75 година старости, око 5% је имало МИ са мало или без историје симптома.[4] МИ може да узрокује затајење срца, аритмију (укључујући озбиљне типове), кардиогени шок, или срчани застој.[5][6]

Најнапредније индустријске земље највише су погођене овом болешћу, а то су САД и Уједињено Краљевство. У Европи највећи проценат овог обољења има Финска, а и у Србији ова болест је најчешћи узрок смрти. Најјаче угрожени крајеви су са вишим стандардом, а то су: ужа Србија, а посебно Војводина. Најмања учесталост овог обољења је на Косову.[7]

Срчани удар
AMI scheme
Дијаграм срчаног удара на предњој страни срца
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностКардиологија
ICD-10I21-I22
ICD-9-CM410
DiseasesDB8664
MedlinePlus000195
eMedicinemed/1567 emerg/327 ped/2520
Patient UKСрчани удар
MeSHD009203

Анатомија срчане (коронарне) циркулације

Како је срчани мишић (миокард) пумпа која непрестано ради, од велике је важности да буде стално снабдевена довољном количином крви. Крв која испуњава срчане шупљине припада функционалном крвотоку и не може исхрањивати зидове срца. Зато мишићни систем срца поседује посебан крвоток или срчану (коронарну) циркулацију која се састоји од артерија, артериола, капилара, венула и вена. На срчану циркулацију отпада око 5 до 10 % минутног волумена срца, што обезбеђује проток кроз срчане крвне судове од 250 до 350 см³ крви у минути, за време мировања. Ова количина (волумен) крви назива се коронарни проток, који у току напораног мишићног рада може да се увећа за 4 до 5 пута.[8]

Нормална коронарна циркулација је главни преудслов за правилан и несметан рад срца. Срчану (коронарну) циркулација чини артеријски и венски систем крвних судова.[8]

Coronary arteries.Serbien

Артеријски систем срца чине десна и лева срчана (коронарна) артерија (лат. a. coronaria dextra et sinistra). Ове артерије са на својим крајевима гранају у артериоле. Артериоле се затим гранају у велики број капилара. Срчане артерије излазе из почетног дела узлазне аорте, из синуса полумесечастих листића аортних залистака. Број срчаних артерија може изузетно варирати; тако нпр. циркумфлексна грана (лат. ramus circumflexus) леве срчане гране може формирати засебну артерију из левог синуса уз отвор за леву срчану артерију [9].

Лева срчана (коронарна) артерија

Лева коронарна артерија (лат. a. coronaria sinistra) излази из левог синуса аортног ушћа и прошавши субперикардијално између плућне артерије и леве аурикуле протеже се кроз коронарни жлеб према лево, и на предњој страни срца дели се на:

  • Предњу међукоморну грану (лат. ramus interventricularis anterior), која се протеже кроз истоимену бразду на предњој страни срца
  • Циркумфлексну грану (лат. ramus circumflexus), која наставља кроз коронарну бразду и пружа се према позади обилазећи плућну површину срца.[8]

Лева срчана артерија исхрањује леву преткомору и леву комору, препредњи папиларни мишић у десној комори, мали део десне комореплућни конус, део срчане преграде и предњи зид десне коморе.

Десна срчана (коронарна) артерија

Десна коронарна артерија (лат. a. coronaria dextra) излази из десног синуса аорталног ушћа, затим се након прелаза субперикардијално кроз коронарни жлеб пружа удесно, обилази десну ивицу срца, између плућне артерије и десне аурикуле, те се на предњој површини срца грана. Највећи огранак је задња међукоморна грана (лат. ramus interventricularis posterior) која се протеже кроз задњу међукоморну бразду на задњој страни до врха срца.[8]

Десна срчана артерија исхрањује десну преткомору и комору, Кејт-Флаков чвор (енгл. Keith-Flack node) задњи део срчане преграде, задњи папиларни мишић у левој комори и задњу страну леве коморе и булбус аорте.[10]

Због овакве анатомије опструкције десне коронарне артерије утичу на СА и АВ чвор, резултујући појавом брадикардије са или без блока грана Хисовог снопа, па се тако оклузија десне коронарне артерије често манифестује синусном брадикардијом, АВ блоком, срчаним ударом десне коморе, и / или инферопостериорним срчаним ударом.

Епидемиологија

Коронарна болест срца (КБС) је најчешћи узрок смрти у развијеним земљама света. КБС је одговорна за смрт једног од пет мушкараца и једне од шест жена.[11]

Старосне и полне разлике

Просечна учесталост инфаркта миокарда највећа је у старосној доби између 30 и 69 година са око 600 случајева на 100.000 мушкарце, и 200 случајева на 100.000 жена. Појава инфаркта код жене пре менопаузе због хормоналне заштићености од атеросклерозе, је зналајно мања, али значајно расте након шесте деценије живота.[12]

Стопе смртности расте са годинама живота и код старијих људи, због већа стопе обољевања и смртности од инфаркта је већа.[13]

Гографска дистрибуција

Инциденција инфаркта миокарда је ниже на југу Енглеске у поређењу са северним делом Енглеске, Шкотске и Северне Ирске.

Фактори ризика

И поред бројних истраживања и објављених научних студија, још увек није у потпуности разјашњена етиопатогенеза исхемијске болести срца. Зато се у етиопатогенеза исхемије као болести срчаног мишића све више говори о факторима ризика који предиспонирају одређену популацију да оболе од срчаног удара са већом учесталошћу него популација која није изложена истим факторима ризика. Главни независни фактори ризика за појаву исхемијске болести срца (срчаног удара) наведени су у доњој табели:

Узрок Последице
Атеросклероза Поремећајима метаболизма, у којима долази до формирање атеросклеротичних крвних плочица на зидовима крвних судова - главни су фактор ризика у развоју срчаног удара, због нееластичности и сужења лумена, пре свега срчаних крвних судова.
Старост Ризик за појаву срчаног удра због хроничних болести и израженијих етеросклеротских промена на срчаним крвним судовима већи је старијем животном добу (после 45-50 година живота), или код мушкарци старости > 55 година и жене после менопаузе и старости > 65 година.
Пол Према статистичким подацима, код мушкараца се срчани удар чешће јавља у средњем животном добу мада се код жена акутни срчани напад јавља 1,5-2 пута чешће него код мушкараца у менопаузи.
Повишен крвни притисак Особе које пате од хипертензивне болести имају већи ризик за кардиоваскуларни догађај, који је у корелацији са вредностима крвног притиска, јер повећава потребе срчаног мишића за кисеоником.
Пушење дувана Пушење дувана доводи до поремећаја рада многих органа и система у организму. У стањима хроничног тровања никотином долази до сужавање срчаних артерија, што доводи до недовољног снабдевања срчаног мишића кисеоником. Ово стање може се јавити не само код активних већ и пасиваних пушача.
Злоупотреба алкохола Веза између коронарног срчаног обољења, срчаног удара и алкохола је корелативна - најнижи ризик је при умереном конзумирању алкохола.
Гојазност Год гојазних особа промене на срчаним крвним судовима настају као последица нарушеног метаболизма липида (масти) повећани серумски (укупни и ЛДЛ) холестерол и низак ХДЛ холестерол што убрзава развој атеросклерозе, хипертензије и повећава ризик од шећерне болести. Развоју гојазности погодује и недостатак физичке активности због промена у метаболизам и акумулације вишка телесне тежине.
Недостатак вежбања Недостатак физичке активности негативно утиче на метаболизам у телу, што је један од разлога за акумулацију вишка телесне тежине, пре свега масних наслага, што убрзава појаву гојазности и интензивира процесе атеросклерозе.
Шећерна болест Пацијенти са шећерном болести су у високом ризику од срчаног удара, јер повишени нивои глукозе у њиховој крви имају штетан утицај на зидовима крвних судова и хемоглобин, онемогућити његову функцију транспорта (пренос) кисеоника до срчаног мишића.
Наследни фактори Поједине оособе имају породичну склоност ка обољењу од срчаног удара, највероватније због генетских предиспозиција, идентичних услова живота, начина исхране итд.
Ризик од настанка оштећења коронарне циркулације и могућег срчаног удара, утолико је већи уколико је у породици било исхемијског обољења срца у ранијем животном добу (<55 код мушкараца; <65 година код жена)

Етиологија

Најчешћи узрок инфаркту је закречавање крвних судова (атеросклероза), због нарушеног снабдевају крвљу срчаног мишића. Закречавање крвних судова започиње још у раној младости, јаче се испољава после 30 година, а у каснијем животном добу због гојазости, недовољен физичке активности и акумулације хроничних болести све брже се развија.

Срчани удар или инфаркт срца настаје изненада, као акутна болест, или клинички облик исхемијског срчаног обољења, у којем као резултат потпуног или делимичног прекида у снабдевања крвљу срчаног мишића, у оболелом региону (срчаном крвном суду) долази до развоја некрозе (изумирања) мишићног ткива срца. То доводи истовремено до „слома“ функције читавог кардиоваскуларног система и озбиљног угрожавања живота болесника.[14]

Потпуни прекид циркулације у крвном суду срчаног мишића може настати када дође до;

  • Пуцања атеросклеротског плака и излива садржаја плака који запуши неку од срчаних артерија.
  • Грчења (спазма) срчаног мишића око артерије
  • Зачепљење крвног суда срца изазвано емболијом или тромбозом
  • Траума срчаног мишића

Патофизиологија

У основи срчаног удара је исхемија срчаног мишића, која настаје када проток крви кроз коронарне артерије постане недовољан за нормално снабдевање кисеоником. Тада ћелије срчаног мишића прелазе са аеробног у анаеробни метаболизам, што је праћено прогресивним оштећењем метаболичких, механичких и електричних функција. Зато се каже да је ангина пекторис најчешћа клиничка манифестација исхемије срчаног мишића, која узрокује хемијску и механичку стимулацију сензорних аферентних нервних завршетака у коронарним крвним судовима и срчаном мишићу. Ова нервна влакана протежу се од првог до четвртог грудног кичменог нерва, па преко кичмене мождине досежу до таламуса, а одатле до мождане коре.

Cause of angina
Међу узроцима срчаног удара, доминира сужење лумена или спазам крвних судова срца у различитом степену или њихово потпуно зачепљење плаком, тромбом или емболусом.

Бројне студије наводе аденозин као један од главних хемијских медијатора ангинозном болу у срчаном удару. Током исхемије, АТП се разлаже до аденозина, који, након дифузије у екстрацелуларни простор, изазива дилатацију артериола и ангинозни бол. Аденозин, највероватније, изазива ангину тако што стимулише рецепторе у А1 аферентним нервним завршецима срца [15]. Исхемија срчаног мишића може бити последица;

  • смањењног протока крви кроз коронарне артерије изазваног фиксном и/или динамичком епикардијалном стенозом коронарних артерија (тј смањењем протока кроз крвне судове),
  • абнормалног сужења или недовољног ширења (дилатације) коронарне микроциркулације (тј. повећаног отпора у крвним судовима),
  • смањењеног преноса кисеоника путем крви.
  • животне доби, мушкарци старости > 55 година и жене после менопаузе старости > 65 година.

Исхемија срчаног мишића може бити и последица фактора који утичу на састав крви, као што су смањена способност крви за транспорт кисеоника, нпр. код тешке анемије (хемоглобин, <8 g/dl), или повишеног нивоа карбоксихемоглобина (као последица удисања угљен-моноксида у затвореном простору или дугоротраног пушења).

Атеросклероза је један од најчешћих узрока оштећења коронарних артерија, па самим тим и ангине пекторис. Пацијенти са фиксним коронарним атеросклеротским лезијама од најмање 50% показују знаке исхемије срчаног мишића током повећаних метаболичких захтева, као резултат значајног смањења коронарног протока крви. Ови пацијенти нису у стању да повећају свој коронарни проток крви током стреса, тако да због насталог несклада између повећане потражње и поремећаја метаболизма, настаје ангина. Фиксне атеросклеротске лезије од најмање 90% скоро потпуно укидају резервни проток и зато се код ових пацијената промене праћене ангином могу јавити у мировању.

Коронарни спазам такође може да смањи коронарни проток крви изазивањем динамичке стенозе коронарних артерија. Принцметалова ангина се дефинише као ангинозни синдром са елевацијом СТ сегмента, изазване централним спазмом коронарних артерија. И ако код већине пацијената са Принцметаловом ангином у основни постоји коронарна лезија, код дела пацијената ангиографски налаз коронарних артерија може бити нормалан. Неколико механизама се наводи као могући узрок Принцметалове ангине: као главни је недостатак азотног оксида због поремећаја у његовој производњи [16], хиперинсулинемија, низак ниво интраћелијског магнезијума, пушење цигарета, и коришћење кокаина.

Stenoza i koronarni protok

Клиничка слика

Акутни облик срчаног удара има доста специфичне симптоме, који су обично толико изражени да не могу проћи незапажено. Ипак, треба имати на уму да постоје и атипични облици болести.

Клиничке манифестације акутног коронарног синдрома

Различите манифестације акутног коронарног синдрома имају заједнички патофизиолошки супстрат. Главни симптом који иницира дијагнозу је бол у грудима, али се класифкација болесника заснива на електрокардиограму (ЕКГ). У складу с тим постоје две категорије болесника:

СТЕ-АКС или СТЕМИ група

У ову групу спадају болесници са типичним акутним болом у грудима и перзистентном (> 20 минута) елевацијом СТ сегмента на ЕКГ. Ово се назива АКС са СТ елевацијом (СТЕ-АКС). Већина ових болесника ће на крају да развије инфаркт миокарда са СТ елевацијом (СТЕМИ) са „Q“ зупцем.

НСТЕ-АКС или НСТЕМИ група

У ову групу спадају пацијенти са акутним болом у грудима али без перзистентне елевације СТ сегмента на ЕКГ (НСТЕ-АКС). Они имају депресију СТ сегмента или инверзију Т таласа, аплатиране Т таласе, без „Q“ зупца, или немају ЕКГ промене при првом прегледу. Међутим мали проценат болесника може имати акутни срчани удар, са „Q“ зупцем.

ЕКГ код СТЕМИ и НСТЕМИ групе у акутном коронарном синдрому и типична елевација СТ сегмента код срчаног удара

ACS scheme cs
Acute stage of myocardial infarction

Пацијенти са СТЕМИ имају нешто већу хоспиталну смртност него они са НСТЕМИ (7% према 5%), али после шест месеци учесталост смртности мортали код оба стања су веома сличне (12% односно 13%).

Главни знаци и симптоми

Најважнији симптоми инфаркта су: продужен и веома јак бол, стезање и притисак у грудима и/или испод грудне кости. Бол често сева у леву руку, врат или вилицу. Бол је често праћен слабошћу, малаксалошћу, знојењем понекад повраћањем и јако израженим гушењем. Како у већини случајева, болеснци имају типичан облик срчаног бола, леокализованог у прекордијуму, лекар има могућност да правилно и правовремено постави дијагнозу болести и њен третма, због краткоће времена за успешан исход болести, одмах почне.

Болови обично настају после тежег физичког или психичког замора, нервирања, злоупотребе пушења, кафе или алкохола, пробилног оброка и излагања хладноћи, али могу настати и без ових провокативних фактора тј. из чиста мира па чак и у сну, због хиперконцентрације (згушњавања) крви.

Дијагноза

ЕКГ

Ова метода у срчаном удару омогућава објективизацију налаза, јер развој коронарне инсуфицијенције са пратећом исхемијом и променама на ЕКГ може настати нагло, акутно али може постојати и током дугог интервала, да би се при физичким или психичким напрезањима испољила у виду типичног ангинозног напада. Због тога се са клиничког и ЕКГ становишта уочавају следећи облици промена:

  • У миру, ЕКГ је обично нормалан код 30 - 50% пацијената,
  • Налаз у току напада може бити од користи. Реверзибилна депресија СТ сегмента је снажан знак коронарне артеријске болести,
  • Налаз краткотрајна СТ депресија, инверзија Т таласа или појава усправних Т таласа, чест је код ангине пекторис,
  • Доказ о ранијем срчаном удару, хипертрофија леве коморе или присуство блока леве гране од користи су при постављању тачне дијагнозе.
ECG1

У зависности од електрокардиограмских промена у раној фази срчаног удара, издвајају се две категорије болесника:

Болесници са исхемијским болом или његовим еквивалентима

Код ових болесника (најчешће са диспнејом), на електрокардиограму се региструје перзистентна елевација СТ сегмента или новонастали блок леве гране. Ови болесници најчешће касније развијају акутни срчани удар са „Q“ зупцем;

Болесници са исхемијским болом или његовим еквивалентима без перзистентне елевације СТ сегмента и без новонасталог блока леве гране

Код ових болесника најчешће се региструје трајна или пролазна депресија СТ сегмента, инверзија, аплатираност или псеудонормализација Т таласа, неспецифичне промене СТ сегмента, а некада и нема промена на електрокардиограму. Највећи део ових болесника нема биохемијске маркере некрозе срчаног мишића и представља групу болесника са нестабилном ангином пекторис. Ако су присутни биохемијски маркери то је група болесника са срчаним ударом, без елевације СТ сегмента, односно то су углавном болесници који имају акутни срчани удар, без „Q“ зупца. Такође, мали проценат може имати акутни срчани удар, са „Q“ зупцем [17][18]

Терапија

Иако је у одређеном броју случајева немогуће предвидети срчани удар, код особа са јасним назнакама повишеног ризика од срчаног удара или особа које су већ претрпели блажи срчани удар, препоручује се низ превентивних мера у циљу спречавања и смањења ризика од настанка срчаног удара.Саветује се блажа до умерена физичка активност у аеробној зони тренинга, пре свега пливање, брзо ходање и џогирање, затим вежбе истезања, јоге и медитације.Неопходно је и кориговати исхрану.Препоручују се здраве масти из коштуњавог воћа које снижавају холестерол и смањују ризик од срчаног напада, бобичасто воће ( свеже боровнице, малине,купине, јагоде, трешње) које благотворно делују на крвну слику и доприносе отчепљењу крвних судова.Затим, намирнице попут црног лука, свеже паприке, цвекле, карфиола и ђумбира које доприносе регулацији крвног притиска.Избегавати масну и презачињену храну, посебно у касним вечерњим сатима.Неопходно је избегавати сваку могућност стресних ситуација - узбуђења, рада под притиском, пословних оптерећења и стресова.

Прогноза

Изненадна срчана смрт

Изненадна срчана смрт (ИСС) као последица срчаног удара је брза и неочекивана манифестација која се карактерише губитком свести који настаје унутар једног часа од почетка акутних промена у функцији кардиоваскуларног система.[19] Како је непосредни узрок срчаног застоја нагла промена функционисања кардиоваскуларног система која је неспојива са очувањем свести због наглог прекида снабдевања крвљу централног нервног система, веома је важно да се нагласи кратак временски интервал између почетка поремећаја одговорног за срчани застој и настанка губитка свести. Према доступним подацима инциденца ИСС је 0,1-0,2% годишње. Епидемиолошке студије су регистровале чешћу појаву ИСС у раним јутарњим часовима, чешће понедељком него осталим данима у недељи и чешће током зимских месеци.[20]ИСС је прва клиничка манифестација болести код 20-25% болесника са коронарном болешћу, а претходни срчани удар се налази чак код 75% пацијената који су умрли или преживели ИСС.[19]

Електрични механизми срчаног застоја у већини случајева су тахиаритмични (фибрилација срчаних комора и продужена коморска тахикардија која прогредира у фибрилацију комора), али могу бити и брадиаритмични - асистолни (асистола и електормеханичка дисоцијација). Пацијенти код којих се у тренутку срчаног удара региструје електормеханичка дисоцијација имају највећу смртност.[19]

Превенција

Да би се друштво могло организовано супростављати овој тако честој и опасној болести, данас се у развијеним срединама организују широке акције за мере превентиве и здравственог просвећивања широких народних маса. Ово се чини из тога разлога, јер ако погледамо узроке настајања обољења види се да се може веома много учинити превентивним мерама.

Организују се активности за заштиту средине од загађивања и тровања, за увођење васпитних мера у школама, за правилну хигијенску исхрану и употребу лекова, за правилну примену физичке активности и психичке релаксације. Такође се организују разна друштва за борбу против болести срца и крвних судова.

Организовање и прикупљање материјалних средстава за све акције, а чланове овог друштва поред медицинских стручњака чине представници радних организација или и све друге особе које су боловале од инфаркта. Сви они својим радом и прилогом учествују у извршавању општих задатака овог друштва.

Шта урадити у случају напада

Када дође до појаве болести тада је најдрагоценија хитна лекарска помоћ. Утврђено је да 2/3 умрлих од инфаркта умире ван болнице. Због тога околина оболелог треба брзо да смири болесника, забрани сваку даљу активност и да позове лекара или да болесника пребаци у најближу здравствену установу. Такође је неопходно дати оболелом нитроглицерин(у облику таблете или спреја), како би се ублажили болови, проширили крвни судови, а можда и спречи даљи развитак срчаног удара. Такође је од користи сажвакати таблету аспирина.

Извори

  1. ^ „What Are the Signs and Symptoms of Coronary Heart Disease?”. www.nhlbi.nih.gov. 29. 9. 2014. Приступљено 23. 2. 2015.
  2. ^ Task Force on the management of ST-segment elevation acute myocardial infarction of the European Society of Cardiology, (ESC); Steg, PG; James, SK; Atar, D; Badano, LP; Blömstrom-Lundqvist, C; Borger, MA; Di Mario, C; Dickstein, K; Ducrocq, G; Fernandez-Aviles, F; Gershlick, AH; Giannuzzi, P; Halvorsen, S; Huber, K; Juni, P; Kastrati, A; Knuuti, J; Lenzen, MJ; Mahaffey, KW; Valgimigli, M; van 't Hof, A; Widimsky, P; Zahger, D (2012). „ESC Guidelines for the management of acute myocardial infarction in patients presenting with ST-segment elevation.”. European Heart Journal. 33 (20): 2569—619. PMID 22922416. doi:10.1093/eurheartj/ehs215.
  3. ^ Coventry, LL; Finn, J; Bremner, AP (2011). „Sex differences in symptom presentation in acute myocardial infarction: a systematic review and meta-analysis.”. Heart & lung : the journal of critical care. 40 (6): 477—91. PMID 22000678. doi:10.1016/j.hrtlng.2011.05.001.
  4. ^ Valensi P, Lorgis L, Cottin Y (2011). „Prevalence, incidence, predictive factors and prognosis of silent myocardial infarction: a review of the literature”. Arch Cardiovasc Dis. 104 (3): 178—88. PMID 21497307. doi:10.1016/j.acvd.2010.11.013.
  5. ^ „What Is a Heart Attack?”. www.nhlbi.nih.gov. 17. 12. 2013. Приступљено 24. 2. 2015.
  6. ^ „Heart Attack or Sudden Cardiac Arrest: How Are They Different?”. www.heart.org. 30. 7. 2014. Приступљено 24. 2. 2015.
  7. ^ Valensi P, Lorgis L, Cottin Y; Lorgis; Cottin (March 2011). "Prevalence, incidence, predictive factors and prognosis of silent myocardial infarction: a review of the literature". Arch Cardiovasc Dis 104 (3): 178–88. doi:10.1016/j.acvd.2010.11.013. PMID 21497307.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Hadžiselimović, Hajrudin (1977). Vaskularizacija sprovodne muskulature srca: naučnoistraživački projekat. UMC - Institut za anatomiju.
  9. ^ von Ludinghausen M. The clinical anatomy of coronary arteries. Adv Anat Embryol Cell Biol 2003;167:III-VIII, 1-111.
  10. ^ A. Keith, M. W. Flack: The Auriculo-Ventricular Bundle of the Human Heart. Lancet, London, 1906, 2: 359. The form and nature of the muscular connections between the primary divisions of the vertebrate heart. Journal of Anatomy, London, 1906-1907, 41: 172-189. Reprinted in Willius & Keys: Cardiac classics. (1941). стр. 747–762.
  11. ^ How the NHS cares for patients with heart attack - a summary for patients; Myocardial Ischaemia National Audit Project (MINAP)
  12. ^ Acute Myocardial Infarction на: patient.info
  13. ^ Knight CJ, Keeble TR, Wilson S, et al; Short term prognosis of patients with acute coronary syndromes: the level of Heart. 2005 Mar;91(3):373-4.
  14. ^ Kivimäki M, Nyberg ST, Batty GD, Fransson EI, et all. (31 August 2012). "Job strain as a risk factor for coronary heart disease: a collaborative meta-analysis of individual participant data". The Lancet 380 (9852): 1491–7. doi:10.1016/S0140-6736(12)60994-5. PMC 3486012. PMID 22981903.
  15. ^ Crea F, Pupita G, Galassi AR, et al. Role of adenosine in pathogenesis of anginal pain. Circulation. Jan 1990;81(1):164-72.
  16. ^ Kugiyama K, Yasue H, Okumura K, et al. Nitric oxide activity is deficient in spasm arteries of patients with coronary spastic angina. Circulation. Aug 1 1996;94(3):266-71.
  17. ^ Vasiljević Z. Akutni koronarni sindrom: patofiziološki mehanizam, klasifikacija i klinički oblici: Acta Clinica 2006;6(1):29-36.
  18. ^ Braunwald E, et al. ACC/AHA Guideline Update for the Management of Patients With Unstable Angina and Non–ST–Segment Elevation Myocardial Infarction. A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines (Committee on the Management of Patients With Unstable Angina). ACC/AHA; 2002
  19. 19,0 19,1 19,2 Myerburg RJ, Castellanos A. Cardiac Arrest and Sudden Cardiac Death. In: Braunwald E, editor. heart Diseasease A Textbook of Cardiovascular Medicine: Saunders. Elsevier; (2008). стр. 933-74.
  20. ^ Arntz hR, Willich SN, Schreiber C, Bruggemann T, Stern R, Schultheiss hP. Diurnal, weekly and seasonal variation of sudden death. Population-based analysis of 24,061 consecutive cases. Eur heart J. 2000 Feb;21(4):315-20.

Литература

Спољашње везе

Ђула Лорант

Ђула Лорант (мађ. Lóránt Gyula; Кесег, 6. фебруар 1923 — Солун, 31. мај 1981) је био мађарски фудбалер и тренер, такође је познат под именом Ђула Липович.

Лорант је, од познатијих клубова, играо у Вашашу и ФК Хонведу и био је члан легендарне мађарске репрезентације из педесетих година 20. века.

Престанком активне играчке каријере прешао је у тренере и од познатијих европских тимова тренира Хонвед, Бајерн из Минхена и ПАОК. Са ПАОК-ом је 1976. освојио грчки шампионат. Док је још увек био тренер Паока 1981. је доживео срчани удар током утакмице ПАОК - Олимпијакос са смртним последицама.

Ален Исламовић

Ален Исламовић (рођен 17. августа 1957. у Бихаћу) је југословенски и босански рок и хеви метал певач, бивши члан група Дивље јагоде и Бијело дугме. Од 1989. упустио се у соло каријеру.

Ангина пекторис

Ангина пекторис или стенокардија / стезање у грудима (од грч. άγχειεν — стезати, сузити + лат. pectus — прса; или од грч. στενός — узак + грч. καρδία — срце) скуп је симптома, међу којима је водећи бол, карактеристан; специфичном локализацијом, зрачењем, дужином трајања и провокативним факторима. Бол је најчешће локализован у прекордијуму иза грудне кости, и настаје као последица нарушене равнотеже између доступности и потребе срчаног мишића (миокарда) за кисеоником, услед немогућности коронарне (артеријске) циркулације срца да задовољи сопствене потребе.Механизам настанка бола у стенокардији или ангини пекторис није тачно познат, али се поуздано зна да се јавља када је срчани мишић изложен исхемији изазваној многобројним стањима (узроцима), у којима расту потребе срчаног мишића за кисеоником.

Бол у грудима описује се као осећај притиска и стезања или као осећај гушења, најчешће иза грудне кости, а који се јавља у току и/или након физичког напора, емотивног стреса, након обилног оброка, за време излагања хладноћи итд. Бол може да зрачи у пределу левог рамена или дуж унутрашње стране леве руке, низ леђа између лопатица (чешће код жена), у грлу, доњој вилици или зубима. Понекад се шири и низ десну руку. Многи пацијенти ангинозни бол више описују као осећај нелагодности, него као бол. Он често има карактер наизменичног појачавања и смањивања и обично траје 10 до 15 минута. Истраживања су показала да интензитет бола у грудима није увек у корелацији са патоанатомски супстратом, патофизиолошким током догађаја и најтежим срчаним компликацијама. Уз бол у ангинозном нападу се могу јавити и неуровегетативни симптоми; тахикардија (убрзан рад срца), повишен крвни притисак, мучнина итд. Зато је веома је значајно диференцијално дијагностички тачно одредити узрок бола у грудима, тј. разлучити бол узрокован исхемијом срчаног мишића од неисхемијског бола у грудима, који веома често, такође може захтевати хитно лечење.Особа који има ангину пекторис може водити нормалан живот, а да би то и остварила она мора бити упозната са својим стварним здравственим стањем и могућим ризицима, и да редовно узима прописану терапију, редовно посећује лекара и истрајно до краја живота спроводи правилан и здрав начин живота.

Артерија

Артерије (грч. ἀρτηρία / artēria — „душник”, „артерија”) су крвни судови који носе крв од срца. Иако већина артерија носе крв богату кисеоником, постоје два изузетка за ово правило: плућне и умбиликалне артерије. Ефективни волумен артеријске крви (EABV) је она екстрацелуларна течност (ECF) која се налази у артеријском систему.

Циркулаторни систем је виталан за одржање живота. За његово нормално функционисање је одговорно допремање кисеоника и нутријената свим ћелијама, као и отклањање угљен-диоксида и отпадних продуката, одржавање оптималне pH вредности и циркулација протеина и ћелија имуног система. У развијенијим земљама, два водећа узрока смрти су, инфаркт миокарда (срчани удар) и цероброваскуларни инсулт (мождани удар), која оба могу бити директан резултат артеријског система који је споро и прогресивно оштећен детериорацијом. (Види артериосклероза.)

Бол у грудима

Бол у грудима је термин који се у свакодневном животу користи да опише било коју бол, притисак, стезање, гушење, трњење или било коју другу нелагодност у грудном кошу али и врату или горњем делу стомака. Он може бити знак (симптом) катастрофалниих али и тривијалних медицински поремећаја. Зато код особа које доживљавају бол у грудима, важно је што пре одредити његов карактер и евентуалну бенигност или изузетан значај.

Герд фон Рундштет

Карл Рудолф Герд фон Рундштет (нем. Gerd von Rundstedt; Ашерслебен, 12. децембар 1875 — Хановер, 24. фебруар 1953) је био немачки фелдмаршал током Другог светског рата. Био је један од најспособнијих немачких генерала и један од ретких немачких високих официра који је током читаве своје каријере био аполитичан.

Димитри Тадић

Димитри Тадић био је југословенски фудбалски тренер.

Тренирао је репрезентације Кувајта и Уједињених Арапских Емирата. Док је био на челу УАЕ на Гулф купу 1976, Тадић је доживео срчани удар и заменио га је локални тренер Јума Гареб. На крају, селекција ниједну утакмицу није завршила са три бода на својој страни.

Кардиологија

Кардиологија је област медицине која изучава болести срца и крвних судова.

Кардиофобија

Кардиофобија је страх од срца или болести срца. Потиче од грчких речи cardio што значи "срце" и phóbos, "страх". Људи са породичном историјом или претходним личним искуствима са срчаним проблемима или болестима вероватнији су да ће развити ову врсту фобије. Фобични могу бити и људи који су преживели срчани удар, од страха да не доживе још један. Други се плаше слике или симбола срца због лоше везе.

Пацијенти имају хронични страх од садашњих проблема са срцем или развојем срчаних пробема. Плаше се фаталности ове врсте болести. Пацијенти су пријавили како се плаше да њихово срце прескаче откуцаје. Они доживљавају куцање срца узнемирујуће и намештају се како не би осећали откуцаје. Такође се могу плашити симбола или слике срца. Постоји веза између фобије и емоција повезаних са сликом или симболом срца. Срце често представља љубав и романтику. Људи који имају историју лоши веза могу сматрати слику срца емотивно болном. Неки се плаше "предати" своје срце у нешто због страха од неуспеха или негативних резултата. Укратко, људи се плаше "сломљеног срца".

Терапија и лечења панике могу бити од помоћи како би се суочили са изазивачима физичке болести и емотивне нелагодности које доживљавају због ове фобије и превазишли их.

Кари Фишер

Кари Фишер (енгл. Carrie Fisher; Беверли Хилс, 21. октобар 1956 — Лос Анђелес, 27. децембар 2016) била је америчка глумица најпознатија по улози принцезе Леје у филмском серијалу Звездани ратови.

Преминула је у болници у Лос Анђелесу, 27. децембра 2016. у 60. години, након што је пар дана раније претрпела тежак срчани удар у авиону којим се враћала из Лондона.

Кес Елиот

Кес Елиот, познатија као Мама Кес, (енгл. Cass Elliot; 19. септембар 1941 — 29. јул 1974), рођена као Елен Наоми Коен (енгл. Ellen Naomi Cohen), била је америчка певачица, чланица поп квартета Мамас енд папас. Када се група разишла, направила је успешну соло каријеру издавши девет албума. Елиотова је нађена мртва у својој соби у Лондону након два распродана концерта у Паладијуму, а узрок смрти био је срчани удар. Позната је по песмама: Dream a Little Dream of Me, Make Your Own Kind of Music и It's Getting Better. 1998, заједно са осталим члановима групе, уврштена је у Рокенрол кућу славних.

Мајкл Сата

Мајкл Сата (енгл. Michael Sata; Мпика, 6. јул 1937 — Лондон, 28. октобар 2014) био је замбијски политичар и 5. председник Замбије од 23. септембра 2011 до смрти 28. октобра 2014.

Мина Костић

Мина Костић (право име Минира Јашари, 5. мај 1975, Орашје) српска је поп-фолк певачица ромског порекла.

Била је учесница друге сезоне ријалити шоуа „Фарма“.

Падови у старости

Падови у старости, дефинишу се као нестабилност или губитак ослонца, код особа старијих од 65 година, која има за последицу различиту врсту повреда. Изненадни контакт са било којом подлогом или неким нижим нивоом; као и удара тела о неки предмета који особа при паду додирне сматра се повредом изазваном падом. Типични, догађаји коју могу да изазову пад код старијих људи су акутни поремећаја (нпр, мождани удар, синкопа, срчани удар, несвестица), док се опасност од животне средине која доводи до пада (нпр. удар објекта који се креће) не сматра падом у старости.Падови у старости озбиљно угрожавају независност старијих људи и изазивају каскаду појединачних, личних, породичних и друштвених социо-економских последица. Многи старији људи, зато не пријављују пад, јер себи и другима не желе да признају да је он атрибут њиховог процес старења, као и зато што се боје да ће због падова, накнадно бити ограничени у својим активностима и на одређен начин институционализовани.

Сабахудин Курт

Сабахудин Курт (Сарајево, 18. јул 1935 — Сарајево, 30. март 2018) био је југословенски и босанскохерцеговачки поп и фолк певач.

На музичкој сцени Југославије појавио се 1954. године када је за Радио Сарајево снимио песму Дим у твојим очима. Године 1964. учествовао је на Југовизији, националном југословенском избору за Песму Евровизије које је одржано у словеначком Трбовљу где је са композицијом Живот је склопио круг, аутора Срђана Матијевића, заузео прво место и тако постао четвртим представником Југославије на том музичком фестивалу. На Песми Евровизије 1964. одржаној у Копенхагену југословенски представници су поделили последње место без освојеног бода. Упркос неуспеху у Копенхагену Куртова каријера је кренула узлазном путањом и уследили су бројни наступи у иностранству, а међу њима се посебно издваја чак 17 турнеја по Совјетском Савезу.

Почетком осамдесетих година прошлог века био је члан Опере народног позоришта у Сарајеву, те члан сарајевског мушког октета „Препород”. Као младић играо је фудбал у редовима сарајевске ФК Романије, једно време је радио и као банкарски службеник, а учествовао је и у организацији Зимских олимпијских игара 1984. чији домаћин је био град Сарајево. Имао је и епизодне улоге у хумористичним телевизијским серијама Карађоз (1969) и Шест свечаних позивница (1964. године).

Са музичке сцене се повукао 2007. након што је преживео срчани удар. Последње године живота провео је у селу Горње Влаково код Сарајева. Био је ожењен Исметом Курт са којом је имао два сина, Дамира и Алмира.

Сабирни центар

„Сабирни центар“ је југословенски филм направљен 1989. године у режији Горана Марковића, који је адаптирао сценарио заједно са Душаном Ковачевићем по његовој истоименој књизи.

Сесил Б. Демил

Сесил Б. Демил (енгл. Cecil B. DeMille; Ешфилд, Масачусетс, 12. август 1881. — Холивуд, Калифорнија, 21. јануар 1959.) је био амерички филмски редитељ и продуцент немих и звучних филмова. Најпознатији је по својим мелодрамама и раскошним историјским спектаклима. Међу његовим најзначајнијим филмовима су „Клеопатра“ (1934), „Самсон и Далила“ (1949), „Највећа представа на свету“ (који је 1952. добио награду Америчке филмске академије за најбољи филм) и „Десет заповести“ (1956, његов последњи и најуспешнији филм).

Демил је започео своју каријеру 1900. као глумац у једној позоришној трупи на Бродвеју. Понекад је сарађивао са својим братом Вилијамом који је био драмски писац. Прославио се 1913. као продуцент „Неопрезних година“ Лија Вилсона. Исте године је почео да режира неме филмове за студио „Парамаунт пикчрс“ (Paramount Pictures). Неколико својих немих филмова је касније снимио у звучној верзији и са измењеним сценариом.

Често је ангажовао исте глумце за своје филмове попут Клодет Колбер, Глорије Свансон, Гарија Купера, Полет Годар и Чарлтона Хестона, али се и он сам појављивао у неколико филмова („Булевар сумрака“ Билија Вајлдера из 1950. је један од примера). Имао је репутацију тиранина на филмском сету, јер је презирао глумце који нису спремни да ризикују своје животе приликом снимања опасних сцена.

Демил је 1902. оженио глумицу Констанс Адамс са којом је био у браку све до смрти. Пар је добио једно дете, кћерку Сесилију, а усвојио је још троје деце. На снимању свог последњег филма 1956. у Египту Демил је доживео скоро фаталан срчани удар од кога се никад није у потпуности опоравио.

Године 1952. установљена је награда за животно дело у која носи име Сесила Б. Демила, а чији је он први добитник. За свој допринос филмској индустрији Демил је награђен звездом на Холивудском булевару славних. Освојио је награду Америчке филмске академије за животно дело, награду Ирвинг Талберг као и Златног глобуса за најбољег редитеља.

Срчани застој

Срчани застој или клиничка смрт (лат. Institio cordis) је нагли престанак нормалне циркулације крви услед немогућности срца да се правилно контрахује током систоле.Срчани застој се разликује од срчаног удара, где је присутан поремећај дотока крви у срчани мишић, иако срчани удар може бити узрок срчаног застоја.

Заустављена циркулација спречава достављање кисеоника у ткива организма. Церебрална хипоксија, или недостатак кисеоника у мозгу, изазива губитак свести и престанак дисања, понекад уз преостало агонално дисање. Повреда можданих ткива је вероватна у случајевима застоја срца дужим од 5 минута, иако неке нове процедуре могу да продуже ово време (индукована хипотермија). Да би се побољшале шансе за преживљавање и опоравак неуролошких функција од највећег значаја је брза интервенција.Срчани застој је ургентно стање код којег је известан постотак пацијената могуће повратити у нормално стање, ако је медицинска интервенција брза. Када срчани застој доведе до смрти, ова појава се назива изненадна срчана смрт. Примарни облик прве помоћи код овог стања је механичка стимулација срца и дисања која одржава циркулацију до тренутка када буде доступна потпунија медицинска помоћ. Она ће зависити од врсте поремећаја, стања срчаног ритма, и најчешће се састоји од срчане дефибрилације или примене медикамената.

Фобија

Фобије представљају посебан облик страха који се везује за одређене објекте, ситуације, места или активности. Особе које доживљавају фобијски стах, свесне су да је он нереалан, нелогичан или чак претеран. Реч фобија потиче од грчке речи фобос што значи бекство, ужас, паника, страх.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.