Српска православна црква у Хрватској

Српска православна црква у Хрватској је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија загребачко-љубљанска и епархије Горњокарловачка, Далматинска, Пакрачко-славонска, Осјечкопољска и барањска и Епархија захумско-херцеговачка и приморска на подручју Дубровника.

Историја

Српска православна црква има дубоке корене на данашњем државном подручју Републике Хрватске. У појединим областима које данас улазе у састав Хрватске, српски народ је био присутан још од раног средњовековног раздобља. Према сведочењу византијског цара Константина VII Порфирогенита, српска племена су још од 7. века настањивала приморско подручје од Конавала до ушћа реке Цетине. То су били Конављани, Захумљани и Неретљани.[1] Ове области су од краја 12. до почетка 14. века приадале српској држви Немањића, а црквену надлежност над православним хришћанима у тим областима имала је српска православна Хумска епархија, која је основана 1219. године са седиштем у манастиру Богородице Стонске.[2] То је била најстарија српска владичанска катедра на подручјима која данас припадају Републици Хрватској. У другој половини 14. века, знатан део јужног подручја данашње Републике Хрватске у залеђу Далмације потпао је под власт српско-босанског краља Твртка I,[3] а средином 15. века читаво приморски појас од Боке Которске до Макарске (осим острава и Дубровника) било је у саставу Војводства Светог Саве.[4] Присуство православних Срба је током 15. века дошло до изражаја и у северним областима данашње Републике Хрватске, односно у тадашњој „Горњој Славонији”, што је посведочено настанком чувеног Вараждинског апостола.

Током Другог свјетског рата, у вријеме Независне Државе Хрватске, разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено је више од 450 православних цркава. Том приликом је уништен значајан број икона и културних споменика српског народа.[5] У неким црквама су вршени покољи, као покољ у глинској цркви (1941).

Усташки поглавник Анте Павелић је 1942. основао неканонску Хрватску православну цркву.

Епископски савјет

Епископи епархија Загребачко-љубљанске, Горњокарловачке, Далматинске, Пакрачко-славонске и Осјечкопољске и барањске сачињавају Епископски савјет у Хрватској под предсједништвом митрополита загребачко-љубљанског.

Српска православна црква у Хрватској има потписан уговор са Владом Републике Хрватске.[6]

Епископски савјет СПЦ у Хрватској разматра посебно односе између Српске православне цркве и Хрватске, анализира резултате у спровођењу законских и других прописа и политику и динамику обнове сакралних објеката.

Повратак у православље покатоличених Срба

На простору Хрватске и Славоније је кроз историју српске цркве на тим просторима било појединачних и групних повратака у православну цркву, иако је несразмјерно више било прелазака у католичку цркву. Тако је на празник Светог Николе у Новој Градишки 1900. године, из римокатоличке вјере у српску православну прешао г. Душан Ивошевић, слушалац технике на бечком универзитету и хоровођа тамошњег дилетанствског пјевачког друштва. То је учинио из своје побуде и освејдочења и чисте љубави према Српству.[7][8] У Рогољима (Доњи Рогољи или Горњи Рогољи), српском мјету код Липика, прешла је из римокатоличке вјере у православу 24-годишња дјевојка Моарија Лончаревић, рођена у Брезинама. Узрок је чисто освједочење и увјерење, да је поријеклом од православних српских предака, као што јој и српско име каже. На прекрштењу је добила име Ана.[9][10]

Види још

Извори

  1. ^ Moravcsik 1967.
  2. ^ Јанковић 1985.
  3. ^ Ћирковић 1964, стр. 156, 164.
  4. ^ Атанасовски 1979.
  5. ^ Српске цркве биле су ломаче („Политика”, 23. август 2013), Приступљено 17. август 2015.
  6. ^ Ugovor između Vlade Republike Hrvatske i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj o pitanjima od zajedničkog interesa („Narodne novine”, broj 196/2003), Приступљено 29. јун 2019.
  7. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 51. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник.
  8. ^ Србобран, бр. 2, 3. (16.) јануара 1901., Пријелаз у православље. Загреб. 1901.
  9. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 57. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник.
  10. ^ Србобран, бр. 27, 5. (18.) фебруара 1901., Прешла у православље. Загреб. 1901.

Литература

Спољашње везе

Балван револуција

Балван револуција је назив протестног покрета Срба у Хрватској, који је постојао у почетној фази ратних сукоба у бившој Југославији 1990. године. Националистичке мјере хрватских власти, као и њихова тежња ка отцјепљењу од остатка Југославије, изазвале су талас протеста код Срба, који се претворио у покрет за аутономију са изразитом жељом за останком у јединственој држави.

Протестни покрет је добио назив по барикадама на путу које су прављене од обореног дрвећа и великог камења, којима су Срби блокирали бројне путеве широм Далмације 17. августа 1990. године, како не би дозволили Хрватској полицији да спријечи српски референдум о аутономији. Резултат револуције је стварање Српске аутономне области Книнска Крајина.

Венсов план

Венсов план (енгл. Vance plan, хрв. Vanceov plan) био је мировни план преговора бившег државнг секретара САД Сајруса Венса у новембру 1991. године током рата у Хрватској. У то вријеме, Венс је био посебни изасланик Генералног секретара ОУН; био је асистент америчког дипломате Херберта С. Окјуна током преговора. План је био тако осмишљен да спроведе прекид ватре, демилитаризује дијелове Хрватске који су били под контролом хрватских Срба и Југословенске народне армије (ЈНА), дозвољавајући повратак избјеглица и стварајући повољне услове за преговоре о сталном политичком рјешењу сукоба који је настао усљед распада Југославије.

Венсов план се састојао од два споразума. Први споразум, познат као Женевски споразум, потписали су југословенски министар одбране генерал Вељко Кадијевић, предсједник Србије Слободан Милошевић и предсједник Хрватске Фрањо Туђман у швајцарском граду Женеви 23. новембра 1991. године. Због тога што споразум о прекиду ватре у то вријеме није одржан, даљи преговори довели су до Споразума о имплементацији 2. јануара 1992. године. Споразум о имплементацији, који су потписали генерал-пуковник Андрија Рашета и хрватски министар одбране Гојко Шушак у Сарајеву у Босни и Херцеговини, довео је до дугорочног прекида ватре, који су надгледале Заштитне снаге Организације уједињених нација (УНПРОФОР). Стране нису у потпуности спровеле остале главне одредбе Венсовог плана.

Епархија осјечкопољска и барањска

Епархија осјечкопољска и барањска је владићанство Српске православне цркве.

Надлежни првосвештеник је владика Херувим (Ђермановић), а сједиште владићанства се налази у Даљу гдје је и Саборна црква.

Епархија пакрачко-славонска

Епархија пакрачко-славонска (раније Епархија пакрачка и Епархија славонска) епархија је Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јован (Ћулибрк), а сједиште епархије се налази у Пакрацу гдје је и Саборна црква.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Заједничко веће општина

Заједничко веће општина (скраћено: ЗВО; хрв. Zajedničko vijeće općina) је тело које усклађује интересе српске етничке заједнице у источној Славонији, Барањи и западном Срему на подручју Осјечко-барањске и Вуковарско-сријемске жупаније, координише права и даје иницијативе и предлоге према институцијама власти Републике Хрватске.

Коалиција Српска слога

Коалиција „Српска слога" (скраћено: КСС) је мрежа политичких партија и удружења грађана Срба у Хрватској настала ради заједничког наступања и усклађеног деловања у јавном животу Републике Хрватске.

Коалоцију чине Демократска партија Срба, Наша странка, Српска народна странка, Нова српска странка, Заједница Срба у Републици Хрватској, Српски демократски форум и Српско културно-просвјетно друштво „Просвјета“.

Митрополија загребачко-љубљанска

Митрополија загребачко-љубљанска је епархија Српске православне цркве која обухвата северни део Хрватске и већи део Словеније.

Надлежни архијереј је митрополит Порфирије (Перић), а седиште митрополије је у Загребу где се налази и Саборна црква.

Односи Србије и Хрватске

Односи Србије и Хрватске су инострани односи Републике Србије и Републике Хрватске.

Након распада Југославије и потписивања Дејтонског и Ердутског споразума, Хрватска и Србија су успоставиле дипломатске односе 9. септембра 1996. Србија има амбасаду у Загребу и конзулате у Вуковару и Ријеци, а Хрватска има амбасаду у Београду и конзулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 241 km.

Организације Срба у Хрватској

Организације Срба у Хрватској представљају организације српске националне мањине у Републици Хрватској.

Централна институција је Српско народно вијеће. Централна културна, научна и просветна установа је Српско културно друштво Просвјета. Српско привредно друштво Привредник је најстарија активна организација, док је водећа културно-информативна огранизација Срба у Хрватској Српски народни форум.

Православна црква у Црној Гори

Православна црква у Црној Гори је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Просветно-привредно друштво Српска зора

Просветно-привредно друштво Српска зора је било просветно-привредно друштво дубровачких Срба основано по узору на Српско привредно друштво Привредник. Национални рад приморских Срба одвијао се преко просветних и привредних друштава која су окупљала Србе и православне и католичке вероисповести, стога је друштво имало за циљ унапређење привреде као и подизање опште просвећености Срба на приморју. По објави рата Србији 1914. забрањена је употреба ћирилице и сва српска друштва.

Српска православна црква у Босни и Херцеговини

Српска православна црква у Босни и Херцеговини је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија дабробосанска и епархије Бањалучка, Бихаћко-петровачка, Захумско-херцеговачка и приморска и Зворничко-тузланска.

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци (енгл. Serbian Orthodox Church in North and South America) органски је дио Српске православне цркве. Обухвата све епархије СПЦ које се налазе на подручју Сјеверне и Јужне Америке: Буеносајреску, Западноамеричку, Источноамеричку, Канадску и Новограчаничко-средњозападноамеричку. Заједнички и аутономни послови ових епархија уређени су посебним Уставом Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци, који је донесен 2007. године, а потом и потврђен од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.Средином 2019. године, учињен је покушај промјене дотадашњег црквеног уређења, путем доношења посебног Устава Српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама, са редефинисаним дјелокругом, који се односио на епархије: Источноамеричку, Западноамеричку и Новограчаничко-средњозападноамеричку. Међутим, поменута промјена се испоставила као противправна, усљед чега је Свети архијерејски синод Српске православне цркве на свом засједању које је одржано 25. септембра 2019. године у Београду, донио одлуку о поништењу спорних промјена и враћању црквеног поретка у пређашње стање.

Српски демократски форум

Српски демократски форум (краће: СДФ) је организација Срба у Хрватској која, у сарадњи са домаћим и међународним организацијама и институцијама, штити људска права, права националних мањина, развија и унапређује међуетничку толеранцију и разумевање и ради на обнови међусобног поверења и уважавања.

Форум је прва српска невладина организација у Хрватској настала у контексту распада СФР Југославије. Форум је добровољна, невладина, непрофитна и нестраначка организација.

Српско културно друштво Просвјета

Српско културно друштво „Просвјета“ (скраћено: СКД „Просвјета") је централна културна, просветна и научна установа Срба у Хрватској, с циљем очувања и развијања националног идентитета.

У својој делатности Просвјета се руководи принципима мултикултуралности и интеркултуралности, те властите културне самосвести. У складу са својим разумевањем националног идентитета Срба у Републици Хрватској, Просвјета афирмише његове вредности на двојак начин: као део хрватске културе и као део културе српског народа у целини.

Српско народно вијеће

Српско народно вијеће (скраћено: СНВ) је изабрано политичко, саветодавно и координативно тело које делује као самоуправа Срба у Републици Хрватској у стварима у које припадају питања њихових неотуђивих људских, грађанских и националних права, те у питањима њихова идентитета, њихове партиципације и интеграције у хрватско друштво.

Пун назив гласи: Српско народно вијеће - Национална координација вијећа српске националне мањине у Републици Хрватској.

Српско привредно друштво Привредник

Српско привредно друштво „Привредник“ (скраћено: СПД „Привредник“) је организација Срба у Хрватској која је усмерена ка стварању и повећању привредних могућности руралних подручја на којима претежно живи српско становништво у Републици Хрватској, као и развоју потенцијала и стручних способности појединаца.

Привредник је невладина, непрофитна и нестраначка организација уписана у одговарајуће регистре Републике Хрватске.СПД Привредник делује по начелу: „Рад! Штедња! Честитост!"

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.