Српска православна црква Светог Димитрија

Српска православна црква Светог Димитрија се налази у Александрову, градској четврти Града Суботице, подигнута је 1818. године и има статус споменика културе од великог значаја.[1]

Црква је посвећена Светом Димитрију, у духу класицизма. Саграђена је према плану М. Косовца као једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом и певничким просторима, споља правоугаоним а изнутра полукружним. Засведена је полуобличастим сводом, док масивни звоник са галеријом надвисује западно прочеље фланкиран забатом искошених линија. Главни портал је наглашен пиластрима који га уоквирују. Поље изнад улаза је украшено сликаном представом патрона храма. Вертикална подела подужних зидова фасаде постигнута је плитким пиластрима, између којих су смештени полукружно завршени прозорски отвори.

Из суботичке цркве Вазнесења пренета је 1910. године иконостасна преграда, изрезана и осликана 1766. године. Да би се уклопила у нови ентеријер извршена су скраћења. Преостале иконе апостола Петра и Павла данас се чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду. Осликавање иконостаса приписује се барокном сликару Јовану Поповићу.

Конзервација је изведена 1963, 1966, 19691970. и 19921997. године.

Српска православна црква Светог Димитрија
Srpska pravoslavna crkva Svetog Dimitrija Subotica
Српска православна црква Светог Димитрија
Опште информације
МестоАлександрово (Суботица)
ОпштинаСуботица
Држава Србија
Време настанка1818.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуМеђуопштински завод за заштиту споменика културе
СедиштеСуботица
АдресаТрг Слободе 1 24000
Званични веб-сајт

Види још

Референце

  1. ^ „Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица/Српска православна црква Св. Димитрија.”. Архивирано из оригинала на датум 07. 05. 2014. Приступљено 07. 08. 2014.

Спољашње везе

Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.

Александрово (Суботица)

Александрово је градска четврт града Суботице.

Бајша

Бајша (мађ. Bajsa) је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2297 становника.

Овде се налазе дворац Зако у Бајши, српска православна црква Светог Димитрија у Бајши, римокатоличка црква у Бајши и ФК Бајша.

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Севернобачком округу

Следи списак знаменитих места у Севернобачком округу.

Списак споменика културе у Сремском округу

Следи списак знаменитих места у Сремском округу.

Српска православна црква Светог Димитрија у Љуби

Српска правослвна црква Светог Димитрија у Љуби, месту у општини Шид, подигнута је 1810. године на месту старије дрвене капеле са почетка 19. века. Црква је недавно озидана опеком. Православна црква у Љуби је споменик културе великог значаја због икона које су у њој сачуване из првобитне цркве.

Српска православна црква Светог Димитрија у Бајши

Српска православна црква Светог Димитрија у Бајши је подигнута 1818. године. Када су племићи из породице Зако саградили дворац на свом поседу у Бајши, недалеко од Бачке Тополе, повезали су га кроз дворски врт са новосаграђеном православном црквом посвећеној Светом Димитрију. Година завршетка храма, 1818, записана је изнад главног улаза. Црква је под заштитом државе као споменик културе од великог значаја.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.