Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Željko Ražnatović
Арканови тигрови.
Српска добровољачка гарда
SPP SrbDobGarda
Грб Српске добровољачке гарде
Постојање11. октобар 1990април 1996.
Земља СФРЈ
 СР Југославија
Врстадобровољци
Ангажовање
Команданти
КомандантЖељко Ражнатовић Аркан
ЂенералБорислав Пелевић
ПуковникМилорад Улемек Легија
ПотпуковникЗвездан Јовановић

Историја

Flag of the Serbian Volunteer Guard
Застава СДГ

Српску добровољачку гарду је основало 11. октобра 1990. двадесет добровољаца, углавном навијача ФК Црвене звезде, којима је Аркан био вођа. Припадници паравојних снага су се изјашњавали као патриоте којима је био циљ заштита Срба изван граница Србије током југословенских ратова 90-их година 20. века. Извештаји се не слажу по питању бројности Гарде - различити извори наводе од неколико стотина па до више од 10.000 добро увежбаних бораца.

Гардисти су се борили у Хрватској (1991-1992) и Босни и Херцеговини (1992, 1995). Штаб Гарде и Центар за обуку су се налазили у Ердуту, у источној Славонији, данас делу Хрватске. Српска добровољачка гарда је званично распуштена априла 1996. Поред Аркана, врло важан члан гарде био је и пуковник Милорад Улемек Легија.

Ражнатовића је 1997. године Хашки трибунал оптужио због командовања Гардом пошто је јединица, по наводима оптужбе, одговорна за бројне злочине против човечности, озбиљно кршење Женевске конвенције и закона и обичаја рата. Такође, Хашки трибунал је објавио листу око седамдесет Бошњака које је убила Гарда на челу са Арканом у околини Санског Моста. Аркан је одбацио те тврдње и многи Срби још увек верују да је оптужница била само начин да се западни политичари реше врло важног антимуслиманског, антиамеричког и проруског фактора у западном делу Балкана.

Жељко Ражнатовић Аркан је убијен 15. јануара 2000. у Београду.

Честа заблуда

Иако се често меша са Српском гардом Ђорђа Божовића Гишке, „Српска добровољачка гарда“ Жељка Ражнатовића Аркана са њом није имала никакве везе.

Спољашње везе

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Битка за Вуковар

Битка за Вуковар била је 87-дневна опсада града Вуковара од стране Југословенске народне армије, уз помоћ разних српских локалних и добровољачких снага од краја августа до средине новембра 1991. током рата у Хрватској. Битка се завршила поразом хрватског Збора народне гарде, великим разарањем Вуковара и великим бројем мртвих, рањених и избеглих.Битка је била значајан и симболички губитак за Хрватску, која није повратила контролу над градом све до 1998.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Гарда (вишезначна одредница)

Појам Гарда може да се односи на:

Гарда Војске Србије, елитна јединица Војске Србије

Кнежева гарда, елитна једница Кнежевине Србије

Краљева гарда, елитна једница Краљевине Србије

Српска добровољачка гарда, јединице Жељка Ражнатовића

Српска гарда, једница Српског покрета обнове

Гарда Пантери, јединица Војске Републике Српске

Српска гарда Илиџа, јединица Војске Републике Српске

Преторијанска гарда, лична заштита владара Римског царства

Швајцарска гарда или Ватиканска гарда, лична гарда Ватикана

Иранска револуционарна гарда, војна организација Исламске Републике Иран

Ирачка републиканска гарда, јединица Војске Ирака

Гарда светог цара Лазара, јединица Покрета ветерана Србије

Збор народне гарде, хрватска полицијска јединица основана у СФРЈ, а затим војна јединица

Гардијска бригада Југословенске народне армије

Гарда (језеро), највеће језеро у Италији

Гарда (Верона)

Дезенцано дел Гарда, град у Италији

Бела гарда

Бела гарда (Словенија)

Црвена гарда (Финска)

Црвена гарда (Кина)

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Жељко Ражнатовић Аркан

Жељко Ражнатовић Аркан (Брежице, 17. април 1952 — Београд, 15. јануар 2000) био је оснивач и главни командант Српске добровољачке гарде, која је током ратова у Југославији стекла репутацију за ратно профитерство, криминал и ратне злочине. Такође је био политичар, оснивач и први председник Странке српског јединства (1993—2000).

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Легија

Легија је назив за пешадијску војну јединицу, који су први почели да употребљавају стари Римљани, али су касније током историје и друге армије употребљавале тај појам.

Овај појам може да се односи на:

Албанска легија

Легија странаца

Римска легија

Шпанска легија

Црна легијаТакође, може да се односи и на:

Милорад Улемек Легија

Српска добровољачка гарда

Легија (Клуж), је насеље је у Румунији у округу Клуж у општини Агирешу

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Милорад Улемек Легија

Милорад Улемек Легија (Београд, 15. март 1968), бивши командант Црвених беретки и припадник Српске добровољачке гарде, један је од главних организатора убистава више високих српских политичара — премијера Србије Зорана Ђинђића, бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, као и атентата на Вука Драшковића у Будви и злочина на Ибарској магистрали, у коме су живот изгубила четири члана СПО.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

СФОР

СФОР (енгл. The Stabilisation Force) су биле међународне војне снаге под командом НАТО-а, чији је глави задатак био заштита Дејтонског мировног споразума.

СФОР је спроводио операције под именом Операција заједничка стража (енгл. Operation Joint Guard) у периоду од 21. децембра 1996. до 19. јуна 1998. и под именом Операција заједничко ковање (енгл. Operation Joint Forge) у периоду од 20. јуна 1998. до 2. децембра 2004.

Земље које су имале војне трупе у склопу СФОР-а су биле: Белгија, Канада, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Исланд, Италија, Холандија, Норвешка, Пољска, Португалија, Шпанија, Турска, Уједињено Краљевство, САД. Од земаља изван НАТО-а, учествовале су: Албанија, Аустрија, Аргентина, Бугарска, Естонија, Финска, Ирска, Летонија, Литванија, Малезија, Мароко, Румунија, Русија, Словачка, Словенија, Шведска и Аустралија.

Број трупа је 2002. године смањен на 12.000 војника, потом двије године касније (2004.) на свега 7.000.

СФОР је наследио ИФОР, а замењен је ЕУФОР-ом, снагама Европске уније 2. децембра 2004.

СФОР је био подјељен у три операционе зоне:

Мостар МНБ(С) - италијанска, фрацуска и шпанска зона

Бања Лука МНД(W)- британска, канадска и холандска зона

Тузла МНД(Н)- америчка, пољска, руска и шведска зона.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.