Српска Црња

Српска Црња је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3685 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Српској Црњи.

Српска Црња
Crnja
Православна црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаНова Црња
Становништво
 — 2011.Пад 3685
 — густина64/км2
Географске карактеристике
Координате45°43′14″ СГШ; 20°41′11″ ИГД / 45.720666° СГШ; 20.6865° ИГДКоординате: 45°43′14″ СГШ; 20°41′11″ ИГД / 45.720666° СГШ; 20.6865° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина72 м
Површина68,8 км2
Српска Црња на мапи Србије
Српска Црња
Српска Црња
Српска Црња на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23220
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Историја

О времену градње храма у Српској Црњи постоји недоумица. Према С. Боровском, сазидан Српска Црња се први пут помиње у средњем веку (1373. год.), под именом Цорна, Године 1482. помиње се Црно Селиште (данас Менош), а 1528. године, на најстаријој карти Угарске, убележена је као веће насеље. У XVI веку Турци заузимају Банат (1552.) и у Црњи формирају своје насеље на Меношу. Први делимични попис становништва је из турских времена (1660. год.) када се помињу један свештеник и неколико имућнијих људи у селу. Тада је већ постојала црква.

Велика битка између хришћанске царске војске, коју је предводио кнез Фридрих Август, и турске војске на челу са султаном Мустафом, одиграла се 26. августа 1696. године у близини Црње, у делу хатара који се данас зову Селеш и Ендрес, на реци Бегеј, који је у то време туда протицао. Српске чете предводио је Јован Монастирлија.

Царски војници и граничари (милитари), који су учествовали у борбама против Турака код Сланкамена (1691.), Српске Црње (1696.) и Сенте (1697.), населили су се 1698. године у Црњи. Тада је насељено 13 српских породичних задруга. Многе црњанске породице воде порекло од ових граничара (милитара), који су протеравши Турке дошли на црњанску греду.

Почетком XVIII века (1716.) године у Црњу долазе аустријски инжењери, који премеравају хатар и формирају насеље и улице, ушоравају куће, које су биле разбацане на све стране. Од 1718. године Црња више није под турском управом, већ припада Аустрији. Године 1753. извршена је колонизација Црње. Из места Семиаљ (данас у Румунији) пресељено је 68 српских породица, са око 500 чланова, а са њима и мањи број Румуна.

Крајем XVIII века (1790.), насељено је на западној страни Црње 55 породица Немаца из Жомбоља. Од тада се стари, већи део насеља зове Српска Црња, а нови Немачка Црња. У то време пуковник Чеконић, пореклом Хрват, прво добија за заслуге а затим купује највећи део хатара Српске Црње.

Када је 1797. године пописан православни клир у Црњи су службовала три свештеника. Пароси, поп Стефан Јосифовић (рукоп. 1768), поп Трифун Поповић (1795) и ђакон Ранко Гавриловић служе се српским и румунским језиком.[1]

У првој половини XIX века, насељен је мањи број Мађара, највише на мајурима и салашима грофа Чеконића, који је већ тада поседовао 30.000 јутара земље. Према подацима из 1836. године укупно је Црња имала 4.370 становика, од тога Српска Црња 2.832, а Немачка Црња 1.538. Попис становништва 1878. године показује да у Српској Црњи има 770 кућа и 3.800 становника, у Немачкој Црњи 260 кућа и 2.600 становника. У великом пожару, који је избио 1886. у Немачкој Црњи, а проширио се на Српску Црњу, изгорело је 250 кућа.

У XX веку (1920.) основано је ново насеље, северно од Српске Црње, под називом Војвода Бојовић. Насељавање је извршено у периоду 1920. — 1924. (?), када је изграђено 400 кућа. У њих се уселило 30 добровољачких породица из Првог светског рата, остало су били колонисти из Црње, Кларије и Румуније. Последња колонизација Српске Црње, била је 1945. године, када се у напуштене немачке куће уселило 400 српских породица, са 2.000 чланова из Босанске Крајине (околина Кључа и Мркоњићграда). После Другог светског рата, сва три насеља: Српска Црња, Немачка Црња и Војвода Бојовић, спојена су у једно под називом: Српска Црња.

У Српској Црњи су на великој "дирљивој" свечаности 18. маја 1939. године откривена два споменика. Откривен је тако у центру села споменик трагично погинулом краљу Александру II Карађорђевићу, рад вајара П. Јовановића. Најзнаменитијем становнику места Ђури Јакшићу је такође изражен пијетет, постављањем рељефне спомен-плоче. Иста је постављена на његовој родној кући у главној улици, коју је општина купила и у њој уредила Јакшићев музеј.[2]

Највећи број становника (8.200) имала је Српска Црња 1948. године. Гранични прелаз према Румунији отворен је 1970. године и од тада се место налази на међународном путу ЗрењанинТемишвар. Према попису из 1991. Српска Црња је имала око 5.000 становника, а према подацима из 2002. године 4.379 становника.

Демографија

У насељу Српска Црња живи 3482 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,0 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 1584 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 8.220
1953. 7.977
1961. 7.376
1971. 6.001
1981. 5.467
1991. 5.046 4.885
2002. 4.383 4.451
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
3.672 83,77 %
Роми
  
413 9,42 %
Мађари
  
163 3,71 %
Југословени
  
20 0,45 %
Црногорци
  
13 0,29 %
Немци
  
11 0,25 %
Румуни
  
9 0,20 %
Хрвати
  
8 0,18 %
Македонци
  
5 0,11 %
Бугари
  
4 0,09 %
Украјинци
  
2 0,04 %
Словаци
  
2 0,04 %
Муслимани
  
1 0,02 %
непознато
  
3 0,06 %

Познате личности

Познате јавне личности рођене у Српској Црњи:

Види још

Галерија фотографија

Spomenik Đuri Jakšiću u Srpskoj Crnji

Споменик Ђури Јакшићу у центру Српске Црње

Orthodox church in Srpska Crnja

Православна црква у Српској Црњи

Mural of Đura Jakšić in Srpska Crnja

Мурал у порти православне цркве са ликом Ђуре Јакшића

Референце

  1. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  2. ^ "Политика", Београд 1939. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Ђура Јакшић

Георгије „Ђура“ Јакшић (Српска Црња, 8. август 1832 — Београд, 16. новембар 1878) је био српски сликар, песник, приповедач, драмски писац, учитељ и боем.

Александар Зарин

Александар Зарин (Српска Црња, 1923. — Београд, 1998) био је српски вајар. Ликовну академију и специјални курс је завршио у Београду. Био је доцент Академије за ликовне уметности у Београду.

Војвођанска фудбалска лига Исток

Војвођанска фудбалска лига Исток је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине када су уместо дотадашњих Војвођанске лиге Запад и Војвођанске лиге Исток настале три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска. Пред почетак сезоне 2016/17. Банатска зона добила је садашње име Војвођанска фудбалска лига Исток. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи су ПФЛ Зрењанин и ПФЛ Панчево. Првак лиге иде директно у Српску лигу Војводина.

Лига је укинута 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине заједно са Војвођанском лигом Запад, а уместо њих настале су три зоне - Банатска, Бачка и Новосадско-сремска.

Војвођанска фудбалска лига Исток 2019/20.

Војвођанска фудбалска лига Исток у сезони 2019/20. је једна од једанаест Зонских лига у фудбалу, које су четврти степен фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи ПФЛ Панчево и ПФЛ Зрењанин.

Драга Гавриловић

Драга или Драгиња Каролина Гавриловић (Српска Црња 14. март 1854 — Српска Црња, 25. фебруар 1917) је била српска књижевница, педагог и преводилац. Прва је српска приповедачица и романсијерка. Њено дело Девојачки роман иж 1889. године сматра се првим женским романом код Срба.

Државни пут 12

Државни пут IБ реда 12 је државни пут првог Б реда у северној Србији.

Индустрија за прераду и производњу уља

Индустрија за прераду и производњу уља је грана прехрамбене индустрије која се бави прерадом семенки сунцокрета и бундеве, као и маслина, уљане репице и кукурузних клица.

У Србији је лоцирана у следећим фабрикама: Дијамант (Зрењанин), Витал (Врбас), Банат (Српска Црња) и др.

Милан Јовин

Милан „Миле” Јовин (Српска Црња, 13. децембар 1955) бивши је српски и југословенски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Миленко Павлов

Миленко Павлов (Српска Црња, 8. април 1950) је српски глумац.

Једна од најпознатијих улога му је улога Радојице Илића у ТВ серији "Срећни људи" (1993 — 1996).

Милета Јакшић

Милета Јакшић (Српска Црња, 29. март 1863 — Београд, 8. новембар 1935) је био српски песник.

Награда „Ђура Јакшић“

У Српској Црњи се сваке године одржавају манифестације посвећене Ђури Јакшићу. Том приликом се додељује награда „Ђура Јакшић“ за најбољу збирку поезије која је издата на српском језику претходне године.

Општина Нова Црња

Општина Нова Црња је општина у Србији. Налази се у Војводини, у Средњобанатском округу. Према подацима из 2004. године општина заузима површину од 273 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 24.901 ha, а на шумску 211 ha).

Општина Нова Црња се састоји од 6 насеља. Седиште општине је насеље Нова Црња. Према подацима из 2002. године у општини је живело 12.705 становника, док је, према истим подацима, природни прираштај износио -12,6 ‰. Број запослених у општини износи 1.706 људи. У општини се налази 6 основних и 2 средње школе.

Иако је Нова Црња средиште општине, највеће насеље у општини је Српска Црња.

ПФЛ Зрењанин

Подручна лига Зрењанин је једна од 29 Окружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клуба. Шампион иде директно у ВФЛ Исток, другопласирани и трећепласирани играју бараж са представницима ПФЛ Панчево за још једно место у ВФЛ Исток, а последња три тима испадају из лиге. У лигу улази по једна екипа из Општинске лиге Кикинда - Житиште и А лиге ФСГ Зрењанин, док једна екипа улази после баража који играју другопласиране и трећепласиране екипе из ових лига.

Рајко Алексић

Рајко Алексић (19. фебруар 1947. Српска Црња, Србија, ФНР Југославија), је бивши југословенски и српски фудбалер који је играо у одбрани.

Списак споменика културе у Средњобанатском округу

Следи списак споменика културе у Средњобанатском округу.

ФК Будућност

ФК Будућност се односи на више фудбалских клубова:

Босна и Херцеговина:

ФК Будућност Бановићи

ФК Будућност Бања ЛукаХрватска:

НК Будућност Горјани

НК Будућност Ходошан

НК Будућност Подбрест

НК Будућност Решетари

НК Будућност Шишковци

НК Будућност ВидовецСрбија:

ФК Будућност Ваљево

ФК Будућност Прва Кутина

ФК Будућност Банатски Двор

ФК Будућност Српска Црња

ФК Будућност Младеново

ФК Будућност Добановци

ФК Будућност Ариље

ФК Будућност Конарево

ФК Будућност Милива

ФК Будућност Влашки До

ФК Будућност Поповац

ФК Будућност Ратари

ФК Будућност Алибунар

ФК Будућност Аљудово

ФК Будућност Банатски Брестовац

ФК Будућност Блазнава

ФК Будућност Добрић

ФК Будућност Дудовица

ФК Будућност Главица

ФК Будућност Гложан

ФК Будућност Каоник

ФК Будућност Кочетин

ФК Будућност Лебина

ФК Будућност Мала Крсна

ФК Будућност Орашје

ФК Будућност Параге

ФК Будућност Ресник

ФК Будућност Салаш Ноћајски

ФК Будућност Самаила

ФК Будућност Савино Селоили:

ОФК Будућност Смедерево – бивши назив за ФК Смедерево 1924Црна Гора:

ФК Будућност Подгорица

ФК Будућност Српска Црња

Фудбалски клуб Будућност Српска Црња је фудбалски клуб из Српске Црње, Србија, и тренутно се такмичи у Војвођанскoj лиги Исток, четвртом такмичарском рангу српског фудбала. Клуб је основан 1922. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.