Срна

Срна или срндаћ (лат. Capreolus capreolus) је шумска животиња, која је распрострањена на подручју Средње Европе и Азије.

Присутна је на подручју од Ладошког језера према Црном мору, где јој ареал заобилази степе и скреће према Балкану. Западна граница простирања ове врсте се креће од скандинавских планина, уз западне обале Велике Британије, према Гибралтару. Нема их у Ирској, Корзици, Сицилији, Сардинији и Грчкој.

Срна
Capreolus capreolus 2 Jojo
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Odocoileinae
Род:
Capreolus
Врста:
C. capreolus
Биномијално име
Capreolus capreolus
(L., 1758)
Leefgebied ree
Ареал распрострањења срне

Изглед

Срне имају складно, витко, лагано и веома покретно тело. Ноге су им витке и дуге, а копита црна. Упркос томе, срне нису издржљиви тркачи. Имају кратак и једва видљив реп. Дужина од њушке до репа износи 130-140 cm. Маса зависи од подручја на којем бораве, хране, годишњих доба, физиолошког стања и пола (женке су 5-10% лакше у односу на мужјаке). Маса обично износи око 25 kg, али може достићи и 40 kg.

Срна се креће ходом, касом и скоком, а одличан је пливач. Летна длака је рђастоцрвена, а зимска кестењастосива. Задњица јој је обрасла белом длаком, која је лети мање уочљива него зими. Лане је смеђе, са белим пегама до првог лињања. Срна мења длаку два пута годишње, и то у пролеће и почетком јесени. Време лињања зависи од надморске висине, здравља и доби животиње. За обележавање територије и друге облике мирисне комуникације служе се кожним жлездама. Оне се налазе између папака задњих ногу, а испод скочног зглоба са спољашње стране су смештене жлезде лојнице, које такође остављају мирис на вегетацији о коју се животиња очеше. Срндаћ има и чеону жлезду, која му служи за означавање граница подручја. Од чула срна има изврсно развијен слух, мирис и укус. Вид је слабо развијен јер је њено око астигматично па види само веће предмете и то нејасно, а најбоље опажа кретање.

Понашање

По начину живота и понашању, срна је претежно дневна животиња и највише се креће поподне и у вечерње сате. Током дана узима храну у 8-11 интервала. Просечан животни век јединке износи 13-15, а понекад 17-18 година.

Понашање срне спада у тзв. дистанцијални тип, јер избегава живот у већим социјалним формацијама. До касне јесени се удружује у крда и у њима остаје све до пролећа. То удруживање је нагонско и оправдано је утицајем негативних спољашњих фактора. У крду влада унутрашња организација, која га одржава на окупу и пружа осећај сигурности. Вођа крда је по правилу срна мајка, која води ланад. Тек пред сам пород срна прекида везу са прошлогодишњом ланади. По броју чланова и породичној структури разликује се породично, проширено породично и нагомилано крдо. Најтрајније је породично крдо које има развијене односе између јединки, јер се ради о члановима једне фамилије (срна - ланад).

У зависности од степена бонитета станишта, радијус кретања срне износи од 1 до 10 km. Осим тога, код срне као зоолошке породице је изражен селидбени нагон, али је различитог интензитета код појединих врста. Код сибирске срне је најизраженији и износи неколико стотина километара. Код европске срне тај нагон је знатно слабији, а израженији је код планинских срна због неповољнијих услова станишта.

Размножавање

Јединке се паре у другој половини јула и првој половини августа, а понекад и касније. Код срна које се паре касније не долази до прекида развоја заметка тј. пород се одвија истовремено са онима које су биле у ембриотенцији. Срндаћ прати срну која је у терању и то траје 4 дана, а потом је напушта и тражи другу. На тај начин, он оплоди 4-5 срна.

Првороткиње доносе на свет једно, а касније најчешће два ланета.

Спољашње везе

1. прњаворска лака пјешадијска бригада

Прва прњаворска лака пјешадијска бригада је била једна од јачих јединица Војске Републике Српске, у саставу Првог крајишког корпуса.

12. мај

12. мај (12.05) је 132. дан у години по грегоријанском календару (133. у преступној години). До краја године има још 233 дана.

Јелени

Јелени (лат. Cervidae) су породица животиња из реда папкара (Artiodactyla). Породица обухвата 45 врста, између осталих и јелене, срне, ирвасе и лосове. Најупадљивија карактеристика ове породице су рогови који код различитих врста имају различит облик, а углавном их имају само мужијаци. Рогови ове породице битно се разликују од рогова породице шупљорожаца (Bovidae). Грађени су од коштане супстанце, и сваке године израсту нови, док су код шупљорожаца трајни и непрекидно расту цијели живот.

Бјаловјешка шума

Бјаловјешка шума (Бјаловјежа) је прашума која се налази на обе стране пољско-белоруске границе (100 km2 у Пољској, 1771 km2 у Белорусији). У праисторијска времена шума таквог типа се простирала кроз значајан део Европске равнице. Ипак, постепено је сечена и у првобитном стању се сачувала само у Бјаловешком подручју.

Бјаловешка шума има највећи број различитих врста биљака и животиња у Европи. Најпознатија бјаловешка животиња је европски бизон, који је најкрупнији европски сисар, последњи представник дивљих европских бикова. Од других крупних биљоједа има јелена, дивљих свиња, лосова, срна, а од месождера има вукова, лисица, рисова и др. Просечан узраст бјаловешких стабала је 100 година, а поједини делови шуме имају просечан узраст 250—350 година. У шуми је регистровано више од хиљаду стабала-стараца (400—600-годишњи храстови, 250—350-годишњи борови и јасике, 200—250-годишње јеле).

Шума је отворена за туризам. У белоруском делу се налазе хотели и спортски комплекси, воде се пешачке, коњске и аутомобилске екскурзије.

Град Источно Сарајево

Град Источно Сарајево (званично од 1993 — 1996. Српски град Сарајево, од 1996 — 2005. град Српско Сарајево, а од 2005. носи данашње име) је јединица локалне самоуправе у Републици Српској, односно БиХ. Град Источно Сарајево је дејуре главни град Републике Српске. По површини је највећи град у Републици Српској, док се по броју становника налази на петом мјесту. Једини је град у овом ентитету који обухвата више општина. Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику у Граду Источном Сарајеву је пописано 59.916, а према коначним подацима Агенције за статистику БиХ 61.516 лица.

Град је настао током рата у БиХ, када је велики број градова подијељен на српске и муслиманске односно хрватске дијелове. Током самог рата град Српско Сарајево је захватао много већу територију од оне која му је припала по Дејтонском споразуму. Тада су се у граду поред данашњих дијелова налазили: Илиџа, Хаџићи, Илијаш, Вогошћа, као и нека насеља самог града Сарајева. Администрација града Источно Сарајево налази се у градском насељу Лукавица, у улици Стефана Немање. Географски гледано, град чини јединствену урбану цјелину са градом Сарајевом.

Даријо Срна

Даријо Срна (Метковић, 1. мај 1982) бивши је хрватски фудбалер. Играо је на позицији десног бека.

Кинотека Републике Српске

Кинотека Републике Српске представља једину републичку установу културе у Српској. Основни циљ ове установе је да прикупља, трајно чува и стручно обрађује филмску грађу и пратећи филмски материјал, у који прије свега спадају: фотографије, плакати, рекламни материјали, документација, стари предмети из области кинематографије. Кинотека има такође за циљ да да овај материјал учинила доступним истраживачима, студентима, грађанству, као и да сарађује са сродним установама у земљи и иностранству, обавља размјену филмова и филмске грађе. Сједиште Кинотеке Републике Српске је на Палама, у улици Српских ратника, број 4.

Маљен

Маљен је планина у Србији која се налази јужно од Ваљева. Пружа се правцем исток-запад у дужини од око 25 km. Најпознатије туристичко место на планини Маљен су Дивчибаре које се налазе на висини од око 980 m надморске висине. На Дивчибарама налази се водопад Скакало који заузима шесто место највиших водопада у Србији. Налази се на реци Манастирици и висок је 30 метара.

Месо дивљачи

Месо дивљачи је висококвалитетна намирница у исхрани људи. Хемијски састав меса дивљачи варирира у зависности од врсте, ухрањености, сезоне одстрела, станишта (планина, равница, ритова итд) и многобројних других фактора. За исхрану се користе две врсте дивљачи:

длакава дивљач

перната дивљачОд длакаве дивљачи највише се користи месо зеца и срне, ређе дивље свиње и јелена (обичан црвени јелен, јелен лопатар, јелен аксис), а још ређе дивокозе и медведа.

Од пернате дивљачи највише се користи месо фазана, патке, јаребице, ређе од гуске, шљуке, препелице и малог и великог тетреба.

Међаши

Међаши су насељено мјесто у граду Бијељина, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 896 становника.

Новинска агенција

Новинска агенција је посредничка информативна установа која властитим и изнајмљеним кадром, средствима везе и саобраћаја, свакодневно прикупља информативни материјал из матичне земље и иностранства и уз наплату га доставља на кориштење домаћим и иностраним средствима информација (штампи, радију, телевизији), другим домаћим и иностраним корисницима (државним органима, привредним, финансијским, културним и другим организацијама и установама). Постоје краће и сажетије дефиниције: „Новинска агенција је организација за сакупљање, обраду и дистрибуцију вијести, чији су производи намијењени новинама, часописима, радију, телевизији и другим медијима масовне комуникације.

Покољ у Бјеловцу 1992.

Покољ у Бјеловцу се десио пред зору 14. децембра 1992. године у селу Бјеловац, општина Братунац, у горњем Подрињу. У покољу на подручју Бјеловца, бошњачке снаге из Сребренице су под командом команданта 28. дивизије муслиманске Армије РБиХ Насера Орића убиле 68 Срба. На подручју Бјеловца заједно са околним селима Сикирић и Лозничка Ријека, муслиманске снаге су убиле 109 Срба, и том приликом спалиле 350 српских кућа и других објеката. Сва покретна имовина, стока, храна и љетина је покрадена. Село је неколико наредних мјесеци остало под контролом Армије РБиХ из Сребренице, и потпуно пусто од локалног становништва. Напад на сусједна села Сикирић и Лозничка Ријека се десио у исто вријеме, у организованој акцији муслиманских снага из Сребренице.

СРНА (новинска агенција)

Новинска агенција Републике Српске — СРНА, раније Српска новинска агенција, званична је новинска агенција Републике Српске.

Себешки национални парк

Себешки национални парк (рус. Национальный парк «Себежский») заштићено је подручје са статусом националног парка на крајњем западу европскг дела Руске Федерације. Налази се на крајњем југозападу Псковске области, у јужном делу њеног Себешког рејона. Парк је званично основан 8. јануара 1996. и једино је заштићено подручје тог типа на подручју Псковске области. Парк је основан са циљем заштите богатог биљног и животињског екосистема и јединственог рељефа глацијалног порекла на том простору.

Територија националног парка Себешки обухвата подручје површине 50.021 хектара иу смештена је на водоразделном басену река Великаје на северу и Западне Двине (Даугаве) на југу, а готово све реке унутар парка налазе се у басену Западне Двине. Најважније реке које теку пеко територије парка су Чернеја, Нишча и Свољна. Од бројних глацијалних језера величином се издвајају Себешко, Ороно, Бело, Нечерица, Осино и Нишча.

Град Себеж налази се на северној граници парка.

На подручју парка обитава 291 врста кичмењака, укључујући и две врсте паклара, 30 врста риба, 8 врста амфибија, 5 врста рептила, 202 врсте птица и 49 врста сисара. Од већих сисара на подручју парка обитавају мрки медвед, рис, вук, дивља свиња, лос и срна. Подручје је обрасло густим шумама, а најдоминантније врсте су бор, смрча и јова.

Снежана Ђуришић

Снежана Ђуришић (Горњи Милановац, 6. јун 1959) српска је певачица народне и фолк музике. Прву плочу снимила је 1969. године, када јој је било девет година. Важи за једну од најталентованијих и најцењенијих певачица на овим просторима, а током каријере од поштовалаца и публике стекла је епитет „краљица народне музике”. Током своје каријере која траје пола века, снимила је преко четрдесет носача звука и отпевала чувене хитове:

Лепи мој, Причај ми, причај, Имена ми мог, Куће мале, Клео се, клео, Одакле си, селе, Учинићу све, Срна, Исплачи се, Све је прошло међу нама, Мала соба три са три, Вратићу се, Кише, Између мене и тебе, тама, Ти, она и ја, Наше тајне чува воденица, Ноћ се спрема, Нико ме није волео као ти. Такође, снимила је велики број трајних снимака за Радио Београд. Истакнута је естрадна уметница.

Списак филмова из Републике Српске

Списак филмова из Републике Српске

Ово је списак свих играних и документарних филмова из Републике Српске по годинама када су они снимани, односно када су премијерно приказани.

Срна Ланго

Срна Ланго (Београд, 21. новембар 1971) српска је позоришна и телевизијска глумица.

Сувобор

Сувобор је планина у Србији, налази се око 120 km јужно од Београда, са највишим врхом од 864 m између Рајца и Маљена. Представља вододелницу између притока Западне Мораве и Колубаре. Прекривен је младим храстовим шумама (у увалама) и шумским културама четинара које покривају његов највећи део. На локалитету Равна гора је букова шума која је опасана водотоком Граб. Унутар ње се налази Мокра пећина која је једно од изворишта Граба. На Сувобору има доста дивљачи (срна, зец, фазан) и терен је врло атрактиван за ловце.

Сувобор је богат изворима и водним токовима. Испод његових врхова су изворишта Дичине, Чемернице и њихових притока. Како планина Сувобор представља леп пејсажни простор, на читавом подручју Републике Србије располаже са највише елемената дивљине.

Сувобор - ловиште се налази на планини Сувобор (38 km од Горњег Милановца). Простире се на површини од 7.740 хектара, а лове се срнећа дивљач, зец и јаребица. Ловци се могу сместити на Рајцу или у хотелима у Горњем Милановцу и Љигу. Најближе место за одмор се налази на 10 km од Равне Горе у етно-селу Анђелија Мишић у Коштунићима. Тамо поред хотела који је у изградњи, тренутно постоји око 50 лежајева у вајатима и објектима који сачињавају етно-село.

Требевић

Требевић је планина у југоисточном делу Републике Српске. Налази се југоисточно од Сарајева, висок је 1629 метара и надовезује се на планину Јахорину.

Требевић, представља значајан туристички и рекреативни центар, који је у протеклом рату доста уништен. Са овим излетиштем град је повезан асфалтним путем и жичаром (која сада није у функцији) дужине 1700 m, чији је капацитет 1440 путника у једном сату, а путовање траје 12 минута.

Због идеалне конфигурације терена овде је изграђена комбинована стаза за боб и санкање, и ту су одржана такмичења у овим дисциплинама за време XIV Зимских олимпијских игара 1984. Стаза, која је била на линији разграничења у минулом рату, је у потпуности уништена и чека обнову.

На 1566 m, близу врха, 1975. изграђен је телекомуникациони торањ висине 60m и једини је телекомуникациони релеј који није уништен од стране НАТО авијације 1995. током бомбардовања релеја у Републици Српској. Важан је телекомуникациони чвор за Источно Сарајево и предајник за неколико РТВ станица.

На седници Скупштине Кантона Сарајево, одржаној 9. априла 2014. године, усвојен је Закон о проглашењу Заштићеног пејзажа Требевић на простору површине 400,20 хектара. Ово подручје је подељено у три заштићене зоне. Прва зона, која је зона строге заштите, обухвата 55,40 ха, друга (бафер зона) 294 ха, а трећа, тзв. транзициона зона, 50,80 ха.На подручју Требевића присутна је карактеристична вегетација Динарида у којој преовладавају шуме букве, шуме медунца и црног граба, шуме јеле и смрче, шуме букве и јеле са смрчом, те комплекси шума црног граба. На овом подручју забележено је 99 биљних врста и 14 врста гљива. Од биљних врста на Црвеној листи су: панчићева оморика, рана љубичаста орхидеја и светлолисна удовчица.Од гљива на Црвоној листи је благва. Забележено је 26 врста птица. Главне врсте сисара које се срећу на Требевићу су: срна, дивља свиња, зец, вук, лисица, дивља мачка, јазавац, а повремено и медвед. На Црвеној листи су: белогруди јеж, вук и смеђи медвед. Од гмизаваца ту су змије поскок и шарка, с тим што је шарка на Црвеној листи.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.