Сретење Господње

Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару. Сретење се славио као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Sretenie
Уношење Исуса Христа у храм

Порекло празника

Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.

Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој, с миром; јер очи моје видеше спасење твоје; спасење које си пред свим народима спремио, светлост да народе обасјава, и славу народа твога Израиља“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду.

Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

Значајнији датуми

Напомене

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Литература

  • Библија — Стари и Нови Завет, превео др Лујо Бакотић, Добра вест, Нови Сад, 1989.

Спољашње везе

15. фебруар

15. фебруар је четрдесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 319 дана (320 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Ана Пророчица

Ана Пророчица (хебр. חנה, грч. Αννα) је светитељка, савременик Исуса Христа поменута у Новом завету као учесник у Сретењу Господа Исуса Христа.

Ана је, како наводи јеванђелиста Лука, била благочестива удовица у Јерусалиму: „ћерка Фануилова, од племена Ашерова, у дубокој старости, која је живела са супругом од свог девојаштва седам година“ (Лука 2:36). На дан када су бебу Исуса, његови родитељи Марија и Јосиф довели у Храм у Јерусалиму, да га жртвују као мушког првенца, у складу са тадашњим јеврејском законом (Излазак 12:12-15), Ана је имала 84 година: „није одступала од храма, у посту и молитви, служећи Богу дању и ноћу“ (Лука 2:37).

Након што је Симеон Богопримац примио малог Исуса у наручје и препознао га као очекиваног месију, и Ана је почела своју проповед „захваљујући Господу и говораше о њему свима који су тражили избављење у Јерусалиму“ (Лука 2:38).

Ану Православна црква прославља 3. фебруара (заједно са Симеоном Богопримцем)по јулијанском календару и 28. августа.

У православној иконографији, Ана се приказује каостарица од 84 године, јеврејски тип, лице танко, у капуту, са велом на глави.

Википедија на српском језику

Википедија на српском језику (такође српска Википедија) верзија је Википедије, слободне енциклопедије, на српском језику која је настала 16. фебруара 2003. године. Википедија на српском језику је 20. новембра 2009. године добила 100.000-ти чланак. Број чланака на овој верзији Википедије тренутно износи 626.442. Википедија на српском језику је по броју чланака највећа јужнословенска Википедија, а на листи свих Википедија тренутно заузима 20. место (октобар 2019. године).

Градска општина Звездара

Општина Звездара је градска општина Града Београда. Налази се у југоисточном делу града и спада у централне општине Београда. Општина заузима површину од 3.165 ha, на којој према попису из 2011. живи 151.808 становника. Слава општине Звездара је Сретење Господње, 15. фебруар.

Дан државности Србије

Дан државности Србије је државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Хронолошки:

На Сретење 1804. године почео Први српски устанак;

На Сретењској скупштини 1835. донет Устав Књажевства Србије, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције.

Збор у Орашцу

Збор у Орашцу је окупљање српских устаника умаклих пред „сечом кнезова“. Збор је организовао Ђорђе Петровић, познат као Карађорђе, са шумадијским првацима и кнезовима, одржан је у зиму 1804. године, на хришћански празник Сретење Господње тада 14. фебруара у Орашцу код Аранђеловца. Око три стотине устаника одлучило је да се бори против дахија, па су приступили избору вође. Пошто су харамбаша Станоје Главаш и кнез Теодосије Марићевић одбили да предводе устанике за вожда је изабран Карађорђе Петровић.

Иконостас

Иконостас (грч. εικονοστάσιο - иконо стазио - место за иконе) или олтарска преграда одваја олтарски простор од наоса цркве. Основни елементи иконостаса су царска врата (двери) и иконе. Данас постоји само у православним црквама.

Обично се прави од дрвета, али може бити и од других других материјала, као што су камен или мермера, а у новије доба чак и од инокса, као што је црква на Руднику). По правилу на иконостасу постоје укупно троје врата, од кога се одступа у случају мањих црква. Број икона на иконостасу зависи од његове величине, које се уграђују по одређеним црквеним канонима.Иконостас се поставља у црквама не само ради украса, већ ради буђења побожности код верних. На иконостасу је представљен троструки позив Исуса Христа, приказана је историја Старог и Новог завета. Иконостас је, такорећи, отворена књига из које сваки човек може упознати најглавније догађаје и учење хришћанске вере.

Иринеј Ковачевић

Иринеј Ковачевић (Врнчани, 6. септембар 1914 — Терд Лејк, 2. фебруар 1999) био је епископ америчко-канадски и митрополит новограчанички.

Исусов живот према Новом завету

Живот Исуса Христа је представљен у Новом завету.

Књажевско-српски театар

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године.

Оснивачи су Милош Обреновић и Јоаким Вујић.

Лемос

Лемос (грч. Λαιμός; Ράμπη, Р’мби или Ромби) је насеље у Грчкој у општини Преспа, периферија Западна Македонија. Административни центар општине Преспа на северозападу земље. Према попису из 2011. било је 185 становника.

Манастир Сретење (Овчар)

Манастир Сретење се налази у Дучаловићима, месту у општини Лучани, под самим врхом планине Овчар на 800 метара надморске висине. По писаним подацима манастир Сретење се први пут помиње у манастиру Јовању 1571. године, а спомиње се и његово рушење 1623. године, што његово настајање и постојање датује за претходни временски период. Предање вели да је са врха Овчара бачена круна(корона) па се гледало где ће да падне, ту ће се градити црква. По том догађају се и брдо изнад самог манастира зове Короњско брдо.

Манастир Сретење представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Постоји Метох манастира Сретење у селу Паковраће.

Новосарајевски четнички одред

Новосарајевски четнички одред је био јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Одред је био у саставу 4. батаљона Сарајевско-романијског корпуса, под командом мајора Благоја Ковачевића. Зона дјеловања одреда је била широка, укључујући насеља уз лијеву обалу Миљацке, то јест насеља општине Српско Ново Сарајево, Грбавица гдје је одред и био смјештен, затим Враца, Ковачићи и Јеврејско гробље. Одред је ратовао и на ратиштима широм Српске Републике, укључујући, Горажде, Трескавицу, Игман, Нишиће.

Списак крсних слава

Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, свети, српски је народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације.Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Архангел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан).

Сретење

Појам Сретење може да се односи на:

Сретење Господње, хришћански празник

Дан државности Србије, државни празник Републике Србије

Сретењска велика народна скупштина

Сретењска велика народна скупштина је одржана 14. фебруара 1835. године на хришћански празник Сретење Господње, по којем носи назив.

Српски Соко Херцег-Нови

Српски Соко Херцег-Нови основан је 1910. године у Херцег Новом. Прва сједница управе одржана је децембра исте године. За старјешину је изабран Мирко Комненовић, а за замјеника старјешине Јово Секуловић, за секретара М. Бакочевић, благајника Лука Ћеранића а вођу Ристо Рундо. Прва соколска забава одржана је 18. фебруара 1911. године. 5. маја 1912. године постао је члан Српске соколске жупе на Приморју.

Српски Соко Херцег-Нови обновио је свој рад на Сретење Господње 2007. године. Од тога дана Сретења Господње је крсна слава друштва.

ФК Обилић Херцег Нови

Фудбалски клуб Обилић Херцег Нови је фудбалски клуб из херцегновског насеља Зеленика, Црна Гора. Најмлађи је фудбалски клуб у Црној Гори. Тренутно се такмичи у Трећој лиги Црне Горе - јужна регија. Утакмице као домаћин игра на стадиону у Суторини, капацитета 300 гледалаца.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар
Празници посвећени Богородици
Велики празници
Мањи празници

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.