Сремска Каменица

Сремска Каменица је градско насеље града Новог Сада у Јужнобачком округу, поред Дунава. Део је ужег градског подручја Новог Сада. Простире се од северних падина Фрушке горе до десне обале Дунава. Према попису из 2011. било је 12.273 становника.

Сремска Каменица припада градској грађевинској зони Новог Сада и то својим централним, ушореним делом, Доња и Горња Каменица, насеље Боцке и Татарско брдо, Чардак и Староиришки пут. Остали делови Каменице су углавном викенд насеља Парагово, Поповица, Главица, Артиљево, Григовац.

Овде се налазе Црква Светог пророка Илије у Сремској Каменици и Римокатоличка црква Светог крижа у Сремској Каменици.

Сремска Каменица
Sremska Kamenica
Поглед на Сремску Каменицу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Градска општинаПетроварадин
Становништво
 — 2011.Раст 12.273
 — густина406/км2
Географске карактеристике
Координате45°13′19″ СГШ; 19°50′26″ ИГД / 45.22207° СГШ; 19.84064° ИГДКоординате: 45°13′19″ СГШ; 19°50′26″ ИГД / 45.22207° СГШ; 19.84064° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина171 м
Површина30,2 км2
Сремска Каменица на мапи Србије
Сремска Каменица
Сремска Каменица
Сремска Каменица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21202
21204
21208
Позивни број021
Регистарска ознакаНС

Историја

Историја је забележила да су овим крајем пре 2.300 година владали, готово 2 века, ратоборни Трибали, моћно Илирско племе. Међутим пре 2.100 година, привучени лепотом сремских брежуљака, ливада и шума, келтско племе Скордисци, боље организовани и дисциплинованији, поразили су Трибале и завладали овим крајем.

Сто година касније, пре 20 векова, Скордисци су поражени од Римљана, који су успоставили војне логоре на десној обали Дунава да би заштитили северне границе своје империје од упада варвара који су надирали са севера, из мочвара и ритова простране Панонске низије. Тако су Римљани између Петроварадина и Сремске Каменице подигли велики војни логор и тврђаву 'Кузум'. Како су у близини таквих војних објеката редовно ницала насеља, која су римске легионаре снабдевала храном и осталим потрепштинама, претпоставља се да је још тада на територији Сремске Каменице постојало насеље.

Први сигурнији податак о Каменици, као насељу, потиче из прве половине 13. века. Она се тада у даровници угарског краља Беле IV, која носи датум 8. јул 1237. године, назива 'Villa Kamanch'. Том даровницом се Сремска Каменица као конфисковани посед дарује манастиру у Укурду, који се тада називао Белафонс, а данас Петроварадин.

14. век и почетак 16. века били су златно доба Сремске Каменице. Она се тада прочула као знаменита подунавска варошица у којој су цветали занати, трговина и култура. У списима се 1408. године назива "civitas seu opidum" Каманец, а по подацима из 1439. године зове се Каманец.

Најтеже дане у својој историји, Сремска Каменица је преживела у Турском освајачком походу. Први пут су Турци наишли 1520. године када су разорили многа сремска места, међу којима и Сремску Каменицу. 1526. године, после крвавих борби по Јужној Угарској пао је у турске руке и тврди Петроварадин. Тих дана Каменца је поново тешко страдала. Турци су је до темеља разорили и попалили. У записима који говоре о овој пропасти места, каже се да су Турци том приликом просули 7.000 бачви вина, те је оно по Каменици текло као поток, местимично дубок до колена.

После турске најезде, древна Сремска Каменица је опустела. На месту богате и знамените варошице, лежале су рушевине и паљевине. Од 1526. године када је пала под турску власт, до 1687. Каманец припада Варадинској нахији.

Zmajev muzej, Sremska Kamenica 2
Кућа Јована Јовановића Змаја у Сремској Каменици
Срби Каменичани (Срем) испраћају 1917 године звона са цркве, која су им Немци одузели
Срби Каменчани (Срем) испраћају 1917 године звона са цркве, која су им Немци одузели

Од 1702. године аустријске власти Каманец, отет од Турака, називају Камениц. После 25 година током којих је Каменицом владала аустријска Дворска комора, 1728. године она постаје власништво генерал-барона Ифелина и тако остаје све до 1750. када властелинство опет мења власништво и прелази у посед грофа Марцибањија и његовог зета Карачоњија.

Овде се налази Кућа из 1797. године у Каменици (Нови Сад).

Каменица се брзо развијала и већ 1886. године постаје општина у саставу иришког среза и таква остаје све до 1941. године.

Од успостављања цивилне управе у крајевима освојеним од Турака за време Аустроугарске монархије Сремска Каменица има своју општину, која као таква остаје све до 1955. године, када је припојена општини Петроварадин при којој је била свега две године, после чега бива припојена општини Нови Сад.

Други светски рат

У Сремској Каменици усташе су одмах отпочеле пљачкање и развлачење покућства из официрских и подофицирских станова. Жандармеријске школе, из Енглеско-југословенске болнице за децу туберкулозних костију, из многобројних вила и станова Срба, Новосађана, расејаних по каменичким виноградима, затим из Домаћичке школе Краљевског фонда и то у корист тамошње римокатоличке жупне цркве. Усташе су отимале и оно мало понеких ствари, стоке и другог, српским изгнаницима из бачких колонија, који су се непрегледним масама пешице преко Фрушке Горе, повлачиле у правцу својих некадашњих огњишта, остављајући за собом, гробове деце, стараца и старица, помрлих од умора и глади и злостављања. Одузимало се одело, обућа, и све до доњег рубља војницима Србима који су се враћали својим кућама у Бачку и обратно из Бачке у Србију.[1]

У Сремској Каменици прописују се драконске казне за оне који у одређеном року не скину ћириличне натписе са радњи и кућа". Премазани су сви натписи писани ћирилицом на приватним и јавним зградама. Такође се уништавају и све књиге писане ћирилицом. "Трговачки натписи ћирилски на кућама одмах скинути". На "граду" деспота српског светог Стевана Штиљановића усташе су са дечурлијом полупале национални и верски грб. Све националне слике а на многим местима и иконе покупљене су из надлештва и кућа и спаљене у општинском дворишту.[2]

У цркви у Сремској Каменици усташе из Осијека „вршили су нужду и оставили је потпуно загађену људским изметом“.[3]

Име града

Име Сремска Каменица је свакако словенског порекла, јер се и код њеног првог назива 'Villa Kamanch' осећа присуство корена словенске речи камен, те се претпоставља да је име добила по камену кога има на њеном југу и који је неко време експлоатисан на Парагову. Подробне напомене о историји места: Слободан Продић, "Мирно огњиште", Сремска Каменица, 2012.

Демографија

У насељу Сремска Каменица живи 8.870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 3.789 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.491
1953. 2.849
1961. 3.646
1971. 5.051
1981. 7.532
1991. 7.955 7.753
2002. 11.205 11.748
2011. 12.273
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
8.806 78,58 %
Хрвати
  
561 5,00 %
Југословени
  
358 3,19 %
Мађари
  
256 2,28 %
Црногорци
  
141 1,25 %
Словаци
  
102 0,91 %
Русини
  
69 0,61 %
Македонци
  
38 0,33 %
Украјинци
  
34 0,30 %
Румуни
  
21 0,18 %
Немци
  
20 0,17 %
Словенци
  
15 0,13 %
Муслимани
  
14 0,12 %
Горанци
  
10 0,08 %
Руси
  
7 0,06 %
Буњевци
  
7 0,06 %
Бошњаци
  
4 0,03 %
Чеси
  
3 0,02 %
Албанци
  
3 0,02 %
Роми
  
2 0,01 %
Бугари
  
2 0,01 %
непознато
  
117 1,04 %
CityNoviSad-map01

Образовање

У центру Сремске Каменице налази се Основна школа „Јован Јовановић Змај“, основана 1951, која носи име дечјег песника Јована Јовановића Змаја. У Сремској Каменици се налази и Школски центар за полицијску обуку МУП-а Србије. Такође, у Сремској Каменици се налази и највећи приватни универзитет у Војводини — Универзитет Едуконс. Оснивач овог универзитета је каменчанин проф. др Александар Андрејевић, а један од професора који предаје на универзитету је такође каменчанин проф. др Бранислав Радновић.

Галерија

Сремска Каменица

Сремска Каменица

Сремска Каменица 01

Сремска Каменица

Сремска Каменица 02

Сремска Каменица

Сремска Каменица 03

Сремска Каменица

Сремска Каменица 04

Сремска Каменица

Сремска Каменица 05

Сремска Каменица

Сремска Каменица 06

Сремска Каменица

Sremska Kamenica, FABUS

Зграда Факултета за услужни бизнис

Kamenica04

Улице у Сремској Каменици

Sremska Kamenica 01

Центар насеља

Dvorac Marcibanji-Karačonji

Дворац Марцибањи - Карачоњи

Sremska Kamenica 6.7.2018 327

Гроб и споменик Јована Јовановића Змаја

Sremska Kamenica 6.7.2018 326

Трг Јована Јовановића Змаја

Rimokatolička crkva (Sremska Kamenica) 6.7.2018 331

Римокатоличка црква

Crkva Rođenja Presvete Bogorodice (Sremska Kamenica), jul 2018. 293

Црква Рођења Пресвее Богородице

Spomenik Zmaju, Sremska Kamenica

Споменик Јовану Јовановићу Змају

Kuća Jovana Jovanovića Zmaja1

Кућа Јована Јовановића Змаја

Kuća Jovana Jovanovića Zmaja (1)

Кућа Јована Јовановића Змаја

Kuća J. J. Zmaja, Sremska Kamenica

Кућа Јована Јовановића Змаја

Dvorac Marcibanji, Sremska Kamenica2

Табла испред Дворца Марцибањи

Dvorac Marcibanji, Sremska Kamenica1

Дворац Марцибањи

Dvorac Marcibanji, Sremska Kamenica (3)

Улаз у Дворац Марцибањи

Dvorac Marcibanji, Sremska Kamenica (2)

Дворац Марцибањи

Dvorac Marcibanji, Sremska Kamenica

Дворац Марцибањи

Дворац Марцибањи-Карачоњи
Дворац Марцибањи у Сремској Каменици.1
Дворац Марцибањ
Кућа Ј.Ј.Змаја

Види још

Референце

  1. ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 102-103
  2. ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 81
  3. ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 171-172
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Напомена: У тексту коришћени делови из књиге 'Немирно Огњиште', Милоша Лукића Слободан Продић, "Мирно огњиште", Сремска Каменица, 2012.

Спољашње везе

Ђорђе Никшић

Ђорђе Никшић (Бешеново, код Сремске Митровице, 3. мај 1922 — Сремска Каменица, 14. мај 1986), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник САП Војводине и народни херој Југославије.

Ђуро Кладарин

Ђуро Кладарин (Лакавана, Њујорк, 21. август 1916 — Сремска Каменица, 29. јануар 1987), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске и народни херој Југославије.

ЈГСП Нови Сад

Јавно градско саобраћајно предузеће „Нови Сад“ обавља јавни градски и приградски превоз путника на територији Града Новог Сада и међумесни превоз на територији општина Темерин, Жабаљ, Сремски Карловци и Беочин. Предузеће је у надлежности Скупштине града Новог Сада.

Јован Јовановић Змај

Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.

Јован Јовановић Змај је изабран за првог потпредседника Српске књижевне задруге и израдио је њену ознаку (амблем).

Јован Христић

Јован Христић (Београд, 26. август 1933 — Сремска Каменица, 20. јун 2002) био је српски песник, драмски писац, есејиста, књижевни и позоришни критичар, преводилац, уредник Књижевности, листа Данас и уредник у ИРО Нолит.

Град Нови Сад

Град Нови Сад је један од градова Републике Србије. Налази се у АП Војводини и Јужнобачком округу. По подацима из 2011. године, административно подручје града Новог Сада је имало 341.625 становника. Седиште града као и округа је градско насеље Нови Сад. Град Нови Сад се састоји од 16 насеља: 4 градска (Нови Сад, Петроварадин, Сремска Каменица и Футог) и 12 сеоска или приградска.

Градска општина Петроварадин

Градска општина Петроварадин је бивша градска општина града Новог Сада. Формирана је 14. јуна 2002. године од делова града са десне, сремске, обале Дунава. а укинута 25. марта 2019. године Насеља која су чинила ову градску општину су:

Петроварадин, који је и седиште ове градске општине

Сремска Каменица

Буковац

Лединци

Стари ЛединциПослови који су у надлежности општине су одређени Статутом града. Савет градске општине је орган управе на територији градске општине.

Дечје село „Др Милорад Павловић” Сремска Каменица

Дечје село „Др Милорад Павловић” у Сремској Каменици, отворено је 4. новембра 1975. године, као установа за смештај деце без родитељског старања и као стото у свету и прво у Источној Европи. Изграђено по угледу на друга Дечја села на темељним вредностима СОС Киндердорф организације, као што су одговорност, истрајност и пре свега посвећеност.

Носи име великог хуманисте и борца за дечја права др. Милорада Павловића, тадашњег секретара за социјалну политику Војводине.

Институт за кардиоваскуларне болести Војводине

Институт за кардиоваскуларне болести Војводине је здравствена, наставна и научно-истраживачка установа са седиштем у Сремској Каменици. Основан је 1977. године на основу концепта стратегије Светске здравствене организације. Институт у свом раду обједињује три функције: спроводи превенцију болести, функционише као градска болница и збрињава болеснике са подручја Војводине. Осим тога, здравствена заштита се пружа и болесницима из остатка Србије, земаља бивше Југославије и иностранства.Основне делатности ове установе су дијагностика и лечење ургентних кардиолошких и кардиохируршких обољења, извођење савремених кардиоваскуларних процедура и рана рехабилитација. У њен састав улазе: Клиника за кардиологију, Клиника за кардиоваскуларну хирургију и Заједничке службе.Објекат у којем је смештен институт је изграђен 1960. године, а 1984. је генерално реновиран. Зграда је окружена парком, који се налази под заштитом државе.

Институт за онкологију Војводине

Институт за онкологију Војводине је високоспецијализована здравствена, наставна и научно-истраживачка установа са седиштем у Сремској Каменици. Формиран је 1965. године, а основне делатности института су спровођење разних превентивних, дијагностичких, терапијских и рехабилитационих поступака из области онкологије. Осим тога, активности установе су усмерене на проучавање здравственог стања становништва, спровођење мултидисциплинарних истраживања и епидемиолошких студија, евиденцију пацијената са малигним обољењима, стручни надзор болесника итд.У састав института улази једанаест организационих јединица:

клиника за интерну онкологију,

клиника за оперативну онкологију,

завод за нуклеарну медицину,

завод за радиолошку терапију,

завод за рехабилитацију,

центар за имиџинг дијагностику,

завод за експерименталну онкологију,

завод за епидемиологију,

поликлиника,

пословно-административни центар и

центар за клиничка испитивања.На институту се спроводе и научни пројекти, клиничка и лабораторијска истраживања. Осим тога, одвија се настава на срском и енглеском језику из области онкологије, интерне медицине, хирургије, радиологије, патологије, епидемиологије и биохемије. Од 1993. године се објављује часопис Archive of Oncology, а од 2005. Летопис Студеничке Академије.Објекат у којем је смештен институт је изграђен 1960. године, а 1984. је генерално реновиран. Зграда је окружена парком, који се налази под заштитом државе.

Институт за плућне болести Војводине

Институт за плућне болести Војводине је здравствена, наставна и научно-истраживачка установа са седиштем у Сремској Каменици. Основан је 1960. године, а основне делатности установе су дијагностика, лечење и рехабилитација плућних болесника на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите.Објекат у којем је смештен институт је изграђен 1960. године, а 1984. је генерално реновиран. Зграда је окружена парком, који се налази под заштитом државе.

Лединци

Лединци (познати и као Нови Лединци) су приградско насеље Новог Сада. Налазе се на сремској страни Дунава, на северним обронцима Фрушке горе, поред регионалног пута и железничке пруге Нови Сад — Беочин. Према попису из 2011. било је 1912 становника.

Новак Радонић

Новак Радонић (Мол, 13. март 1826 — Сремска Каменица, 11. јул 1890) је био српски сликар и писац.

ОШ „Јован Јовановић Змај” Сремска Каменица

ОШ „Јован Јовановић Змај” у Сремској Каменици је државна школа основног образовања и једна је од најстаријих српских школа, јер је њен рад забележен још далеке 1701. године.

Поповица (Сремска Каменица)

Поповица је четврт Сремске Каменице. Налази се на граници урбаног дела Новог Сада и Националног парка Фрушка гора. Поповица је са Новим Садом и Сремском Каменицом повезана аутобуском линијом 74 ГСП Нови Сад. У Поповици је старт и циљ традициооналног Фрушкогорског маратона.

Овде се налази Излетиште Поповица.

Теодор Крачун

Теодор Димитријевић Крачун или и Крачун (Крачуновић) Теодор (рођен у другој четвртини 18. века — Сремска Каменица или Сремски Карловци 10. април 1781. године.

Био је сликар, иконограф и портретиста и један од најзначајнијих српских барокних сликара 18. века. Стварао је у Војводини. У свом делу је комбиновао традиционални ликовни језик са уметничким схватањима барока и рококоа. За њега се 1942. године каже: "превазилази све претходнике...први стварни мајстор међу новијим српским сликарима, неоспорна слава српског барока".

Црква Светог пророка Илије у Сремској Каменици

Црква Светог пророка Илије у Сремској Каменици припада Епархији сремској Српске православне цркве.

Црква посвећена Светом пророку Илији подигнута је 2011. године, а изнад улаза је плоча на којој се архитекта Милош Медић наводи као ктитор.

Црква свете великомученице Марине у Парагову

Црква свете великомученице Марине у Парагову, насељу Сремске Каменице, припада Епархији сремској Српске православне цркве.Темељи цркве освештани су 2004. године.

Чардак (Сремска Каменица)

Чардак је део насеља Сремска Каменица у Новом Саду, градска општина Петроварадин у Јужнобачком округу. Према попису становништва из 2002. Чардак је имао 3.251 становника, док је према попису из 1991. у њему живело 2.138 становника.

Овај део Каменице је познат по изузетно лепим кућама, прелепим погледом на цео Нови Сад, и изузетно квалитетном воћу и виновој лози.

Бачки део града
(јужно од канала ДТД)
Бачки део града
(северно од канала ДТД)
Сремски део града
Приградска насеља
Индустријске зоне

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.