Средњоевропско летње време

Средњоевропско летње време (енгл. Central European Summer Time – CEST) је назив за UTC+2 временску зону. Користи се за време лета у већини европских земаља. За време зиме се користи средњоевропско време (енгл. Central European Time – CET) (UTC+1).

Time zones of Europe
Временске зоне Европе:
светло
плава
Западноевропско време,
Гриничко средње време (UTC+0)
плава Западноевропско време,
Гриничко средње време (UTC+0)
Западноевропско летње време (UTC+1)
розе Средњоевропско време,
Западноафричко време (UTC+1)
црвена Средњоевропско време (UTC+1)
Средњоевропско летње време (UTC+2)
жута Калињинградско време (UTC+2)
златна Источноевропско време (UTC+2)
Источноевропско летње време (UTC+3)
светло
зелена
Далеченисточноевропско време, Московско време (UTC+3)
Светле боје указују на земље које не поштује летње време: Алжир, Белорусија, Исланд, Русија, Тунис.

Коришћење

Земље и територије које користе средњоевропско летње време време између 1:00 UTC задње недеље у марту до 1:00 UTC задње недеље у октобру:

Види још

Западноевропско време

Западноевропско време (енгл. Western European Time – WET) је временска зона која обухвата западну и северозападну Европу и западну Африку.

За време зиме, Западноевропско време је део UTC+0 временске зоне, док лети неке земље прелазе на Западноевропско летње време (енгл. Western European Summer Time – WEST) (UTC+1).

Источноевропско време

Источноевропско време (енгл. Eastern European Time – EET) је једно од назива за временску зону UTC+2. Користе га земље у источној Европи, северној Африци и Блиском истоку. Већина преко лета прелазе на летње рачунање времена Источноевропско летње време (енгл. Eastern European Summer Time - EEST) (UTC+3).

Источноевропско љетње вријеме

Источноевропско љетње вријеме (енгл. Eastern European Summer Time – EEST) један од назива за UTC+03:00 временску зону, која има три сата више од координисаног универзалног времена. Користи се за љетње рачунање времена у неким европским и блискоисточним земљама, што га чини једниким арапском стандардном, источноафричком и московском времену. Током зимског периода на овом простору користи се источноевропском вријеме (енгл. Eastern European Time – EET) (UTC+02:00).

Од 1996. године европско љетње вријеме почиње посљедњом недјељом у марту и траје до посљедње недјеље у октобру; до 1996. на територији Европске уније нису важила иста правила рачунања љетњег времена.

Летње рачунање времена

Летње рачунање времена (енгл. daylight saving time – DST; или само летње време) или летње указно време, је договор по којем се преко лета часовник помера да би послеподнева имала више дневног светла него преподнева. Спроводи се тако што се службено време помери унапред у позну зиму или рано пролеће, а врати назад у јесен. Време се обично помера за један сат, али тачан број часова и датуми измена се одређују локално, и подложни су променама. Овакво подешавање доприноси бољем прилагођавању и већем искоришћавању дана и штедње енергије. Летње указно време се најчешће користи у умереном појасу, због значајније разлике између дужине обданице (дневног светла) у различитим годишњим добима, док се у тропско-екваторском региону и поларним подручјима мање користи. Мањина светске популације користи ДСТ, јер га Азија и Африка генерално не поштују.

Датум и време почетка и престанка летњег рачунања времена није стандардизован на нивоу света и начелно се разликује од државе до државе (мада је ЕУ ово регулисала а већина земаља Европе укљ. Србију је то преузела). Померање времена се у већини случајева врши у ноћи између суботе и недеље и то у 2 ч. - како би се умањио негативан утицај додатног или недостајућег сата на радно становништво, редове вожње и сл. На северној хемисфери, летње време почиње на пролеће, а завршава се на јесен. На јужној хемисфери, почетак и крај летњег времена је обрнут од северне. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.

Московско време

Московско време (енгл. Moscow Time – MSK, рус. московское время – МСК) је друго време у којој се Москва налази (постоји 11 временских зона у Русији). Московско време је 3 сата од UTC-a (UTC+3). У Русији, Московско време се користи за бродове, авионе, возове, телеграме и остало.

Напад у Ници 2016.

Дана 14. јула 2016. године десио се напад на гомилу људи који су прослављали Дан пада Бастиље у граду Ници у Француској. Камион који је возио Тунишанин Мухамед Бухлел је намерно улетео у маси људи на Енглеској променади праћен масовном пуцњавом која је усмртила 84 људи. Пуцњава је у први мах погрешно сматрана за ватромет. Возач је возио великом брзином преко 100 метара, када је ударио у масу посматрача. На крају су га убили припадници полиције.

Светско првенство у хокеју на леду 2017.

Светско првенство у хокеју на леду 2017. (нем. Eishockey-Weltmeisterschaft 2017; франц. Championnat du monde de hockey sur glace 2017; енгл. 2017 IIHF World Championship) 81. је по реду такмичењу за наслов титуле светског првака у хокеју на леду у организацији Светске хокејашке федерације (ИИХФ). Турнир се у заједничкој организацији Немачке и Француске одржавао у периоду од 5. маја до 21. маја 2017. године. Градови домаћини били су Келн и Париз,а Француска је организовала првенство по први пут након 65 година и СП 1951., док је Немачка последњи пут била домаћин на СП 2010. године. Титулу светског првака бранила је селекција Канаде.

Званичне маскоте првенства су Астерикс и Обеликс, главни ликови из истоименог француског стрипа. На званичном логоу првенства налази се силуета бившег голмана немачке репрезентације Роберта Милера који је 2009. преминуо од тумора на мозгу у 28. години живота. Службену химну првенства под називом Playground изводи немачка денс група Касакада.

Титулу светског првака, десету по реду, освојила је селекција Шведске која је у финалној утакмици победила браница титуле, репрезентацију Канаде, након бољег извођења пенала. Бронзану медаљу освојила је селекција Русије. Из елитне дивизије испале су селекције Словеније и Италије. За најбољег играча првенства проглашен је нападач шведског тима Вилијам Ниландер, док је најефикаснији играч био руски нападач Артемиј Панарин са 17 индексних поена.

На првенству је постигнуто укупно 355 голова или 5,55 голова по утакмици. На укупно 64 утакмице забележена је посета од 686.391 гледаоца или у просеку 10.725 гледалаца по утакмици.

Светско првенство у хокеју на леду 2018.

Светско првенство у хокеју на леду 2018. (дан. IIHF Verdensmesterskabet 2018) било је 82. по реду такмичењу за титулу светског првака у хокеју на леду у организацији Светске хокејашке федерације (ИИХФ). По први пут домаћин турнира била је Данска, односно градови Копенхаген и Хернинг. Првенство се играло у периоду од 4. до 20. маја 2018. године.

Нови учесници су две првопласиране селекције са прошлогодишњег првенства прве дивизије, повратник у елитну групу Аустрија и дебитант Јужна Кореја. На првенству као и наредних година учествује 16 репрезентација подељених у две групе са по 8 екипа.

Титулу светског првака освојену годину дана раније са успехом је одбранила селекција Шведске која је у финалном мечу након бољег извођења пенала савладала репрезентацију Швајцарске. У утамици за бронзану медаљу селекција Сједињених Држава савладала је Канаду. Из елитне групе су испали Јужна Кореја која је заузела последње место са свега 4 постигнута поготка, те селекција Белорусије која се у елитној групи такмичила 14 година узастопно.

На првенству су одигране 64 утакмице, а постигнуто је укупно 384 гола, или у просеку 6 погодака по утакмици. Све утакмице је у дворани уживо гледало 520.481 гледалац, или у просеку 8.133 гледаоца по утакмици. По избору директората турнира, за најкориснијег играча првенства проглашен је нападач репрезентације Сједињених Држава Патрик Кејн који је са 20 индексних поена (8 голова и 12 асистенција) уједно и најефикаснији играч шампионата.

Званична маскота првенства је паче из бајке Ханса Кристијана Андерсена „Ружно паче”.

Светско првенство у хокеју на леду 2019.

Светско првенство у хокеју на леду 2019. (свк. Majstrovstvá sveta v ľadovom hokeji 2019) било је 83. по реду такмичењу за титулу светског првака у хокеју на леду у организацији Светске хокејашке федерације (ИИХФ). Домаћин турнира била је Словачка којој је ово тек друго домаћинство турнира након првенства 2011, а утакмице су се играле у Братислави и Кошицама. Првенство се играло у периоду од 10. до 26. маја 2019. године.

Нови учесници су две првопласиране селекције са прошлогодишњег првенства прве дивизије, повратник у елитну групу Италија и Велика Британија којој је то прво учешће у овом рангу такмичења још од првенства 1994. године. На првенству као и наредних година учествује 16 репрезентација подељених у две групе са по 8 екипа.

Титулу светског првака бранила је селекција Шведске.

Званична маскота првенства је медвед Мацејко.Титулу светског првака, укупно трећу, освојила је репрезентација Финске која је у финалу победила Канаду резултатом 3:1, док је у утакмици за бронзану медаљу селекција Русија победила Чешку након бољег извођења пенала. Из елитне дивизије испале су репрезентације Француске и Аустрије које су биле последње у својим групама.

На првенству су одигране 64 утакмице, а постигнуто је укупно 412 голова, или у просеку 6,44 погодака по утакмици. Све утакмице је уживо гледало 470.853 гледоца, или у просеку 7.357 гледаоца по утакмици. По избору директората турнира, за најкориснијег играча првенства проглашен је нападач репрезентације Канаде Марк Стоун, док је најефикаснији играч са 18 поена нападач шведског тима Вилијам Ниландер.

Средњоевропско време

Средњоевропско време (енгл. Central European Time – CET) је једно од имена за временску зону UTC+1. Користе је већина европских и северно афричких земаља. Већина користе и Средњоевропско летње време (енгл. Central European Summer Time – CEST) (UTC+2).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.