Средњоевропско време

Средњоевропско време (енгл. Central European Time – CET) је једно од имена за временску зону UTC+1. Користе је већина европских и северно афричких земаља. Већина користе и Средњоевропско летње време (енгл. Central European Summer Time – CEST) (UTC+2).

Time zones of Europe
Временске зоне Европе:
светло
плава
Западноевропско време,
Гриничко средње време (UTC+0)
плава Западноевропско време,
Гриничко средње време (UTC+0)
Западноевропско летње време (UTC+1)
розе Средњоевропско време,
Западноафричко време (UTC+1)
црвена Средњоевропско време (UTC+1)
Средњоевропско летње време (UTC+2)
жута Калињинградско време (UTC+2)
златна Источноевропско време (UTC+2)
Источноевропско летње време (UTC+3)
светло
зелена
Далеченисточноевропско време, Московско време (UTC+3)
Светле боје указују на земље које не поштује летње време: Алжир, Белорусија, Исланд, Русија, Тунис.

Коришћење

Земље које користе целе године Средњоевропско време:

Земље и територије које зими користе Средњоевропско време, а за време лета од последње недеље у марту до последње недеље у октобру користе Средњоевропско летње време (додаје се један сат, UTC+2) су:

Види још

Временска зона

Временска зона је део површине Земље омеђен са два гранична меридијана. Постоје 24 часовне зоне зато што се Земља за 24 часа једанпут обрне око своје (замишљене) осе која спаја њен Северни и Јужни пол. Часовна зона је, у ствари, појас елиптичног облика, који се пружа од Северног до Јужног пола Земље. Свакој часовној зони припада по 15 степени географске дужине. Почетна (нулта) часовна зона налази се око почетног (нултог) меридијана. Назива се западноевропска часовна зона. Источно од ње је средњоевропска часовна зона, која се налази између 7°30` и 22°30` источне географска дужине (ИГД). Средишњи јој је меридијан 15°ИГД. Источно од ње је источноевропска часовна зона чији је средишњи меридијан 30°ИГД. Битно је ово: када се из дате часовне зоне пређе у суседну часовну зону, која се налази источно од ње, нужно је казаљку на сату померити један час напред (на пример, са 12ч на 13ч). И обрнуто, када се пређе у суседну часовну зону, која се налази западно од зоне у којој се налазимо, потребно је казаљку на сату померити један час уназад (на пример, са 12ч на 11ч).

Србија се скоро у целини налази у средњоевропској часовној зони. Врло мали део њене територије налази се у источноевропској часовној зони. Најисточнија гранична тачка Србије налази се код Сребрне Главе на Старој планини. ИГД те тачке је 23°00`43``. Међутим у целој Србији примењује се средњоевропско време. На крају треба додати да је Међународна конференција у Вашингтону 1884. године усвојила (прихватила) зонално време, односно поделу земље на 24 часовне зоне. Прихватила је и Гринички меридијан као почетни (нулти) меридијан. Аутор зоналног времена је Канађанин Сандфорд Флеминг, који је ту поделу осмислио и предложио 1878. годинме.

Гардаја

Гардаја (арап. غرداية, тумбзат језик: Taɣerdayt) главни је град истоимене покрајине Гардаја. Општина Гардаја имала је 87.599 становника према попису из 1998. године, док је према попису из 2008. године имала 87.599 становника, са годишњом стопом раста од 0,7%.Град је стациониран у северно—централном делу Алжира у пустињи Сахари и налази се са леве стране суве речне долине Мзаб, чији се предео налази у оквиру Светске баштине Унеска, од 1982. године.Гардаја је део пентаполиса, који је изграђен пре скоро хиљаду година у долини Мзаб. Основали су га Мозабити, муслиманска секта Ибарди, укључујући и Бербере. Град представља главни центар производње тепиха и тканина у држави. Подељен је са три бедема и представља утврђени град. У центру се налази историјска област Мзабите са џамијом. Централни део града чине беле, црвене и ружичасте куће које су направљене од глине, гипса и песка.Француска књижевница Симон де Бовоар је у својој књизи La force des choses 1963. године упоредила Гардају са градовима на Куби и описала је као лепо изграђен град.

Година

Година је време потребно да Земља обиђе око Сунца. Она је најдужа природна јединица за ток времена. Према референтној тачки у односу на коју се одређује пуни обилазак Земље око Сунца дефинисано је неколико година донекле различите дужине трајања:

звездана или сидеричка година (365 d 6 h 9 min 9,76 s = 365,256363 d) је време обиласка Земље око Сунца с обзиром на систем далеких звезда;

тропска или Сунчева година (365 d 5 h 48 min 46 s = 365,24219 d) је време између два узастопна пролазка Сунца кроз пролетну тачку;

аномалистичка година (365 d 6 h 13 min 52,6 s = 365,259636 d) је време потребно да Земља поновно прође кроз исту тачку на својој путањи, то јест кроз перихел;

еклипсна или драконистичка година (346 d 14 h 52 min 54 s = 346,620075 d) је време између два узастопна пролазака Сунца истим узлазним чвором Месечеве путање.Звездана година важна је у механици кретања планета, док је тропска година раздобље у којем се годишња доба измене и зато је важна за свакодневни живот; њихова разлика узрокована је прецесијом Земље. Промена дужине аномалистичке године узрокована је закретањем линије апсида.Календарска година (Грегоријанског календара) траје 365 (обична година) или 366 дана (преступна година).

Време обиласка или револуције било које планете око Сунца назива се годином планете, па је на пример Марсова година, година на планети Марсу.

Дан

Дан је било која од неколико различитих јединица за време. Реч се односи или на период светлости када је Сунце изнад локалног хоризонта или на цео дан који покрива и тамни и светли период.

Дан (старосл. dьnь, од индоевропског корена *din-, с основним значењем: сјај, зрачење) је време за које се Земља једном окрене око своје осе (земљина ротација). У астрономији се то време одређује раздобљем које протече између два узастопна пролазака некога небеског тела кроз исти подневник или меридијан. Ако је то тело Сунце, говори се о сунчаном или соларном дану (синодички дан). Али како су посматрани сунчани дани неједнаког трајања, због елиптичности земљине стазе око Сунца, за астрономски дан узима се средњи сунчани дан. Разлика између средњега сунчаног и правог сунчаног дана изражава се једначином времена. Отклон правог сунчаног дана од средњег има два максимума (+3,8 минута 14. маја и +16,4 минута 3. нобембра) и два минимума (–13,4 минуте 12. фебруара и –6,4 минута 26. јула), а подударају се четири пута годишње (16. априла, 14. јуна, 1. септембра и 25. децембра). Право месно време (тп) добија се по једначини времена:

tp = Ts + es + λгде је: Ts - средње гриничко време (GMT, данас UTC), es - отклон за дати датум (из таблица), а λ - географска дужина.

Временски размак између два узастопна пролазака неке звезде кроз подневник зове се звездани или сидерални дан (сидерички дан); он траје 23 сата 56 минуте.

Месечев или лунарни дан траје 24 сата 50 минута.

Западноевропско време

Западноевропско време (енгл. Western European Time – WET) је временска зона која обухвата западну и северозападну Европу и западну Африку.

За време зиме, Западноевропско време је део UTC+0 временске зоне, док лети неке земље прелазе на Западноевропско летње време (енгл. Western European Summer Time – WEST) (UTC+1).

Звездана година

Звездана или сидеричка година (365 дана 6 сати 9 минута 9.76 секунди = 365.256363 дана) је време за које планета Земља обиђе око Сунца с обзиром на систем удаљених звезда. Звездане године су важне у механици кретања планета, док је тропска (соларна) година важна за свакодневни живот; њихова разлика је узрокована прецесијом Земље, ротацијом која се одвија од ротације Земље са периодом од 25,800 година (Платонова година). Година прецесије Земље је 50.29. “Због периодичне промене положаја чворова Месечеве путање око Земље, постоји нутација, као набори на прецесијској купи, са периодом од 18.66 година. Звездана година је време када Сунце на небу обухвати пуни угао, или, другим речима, време Земље око Сунца у односу на одређени правац у простору (нпр. у односу на пролетњу тачку). Сунце је преплавило небо сферним углом који је мањи од Земљиног прецесијског угла, 360 ° до 50,25 "Сунце иде за 365,2422 дана током Сунчеве године, и 360 ° за звездану годину. Звездана је око 20 минута дужа од Сунчеве године.

Источноевропско време

Источноевропско време (енгл. Eastern European Time – EET) је једно од назива за временску зону UTC+2. Користе га земље у источној Европи, северној Африци и Блиском истоку. Већина преко лета прелазе на летње рачунање времена Источноевропско летње време (енгл. Eastern European Summer Time - EEST) (UTC+3).

Источноевропско љетње вријеме

Источноевропско љетње вријеме (енгл. Eastern European Summer Time – EEST) један од назива за UTC+03:00 временску зону, која има три сата више од координисаног универзалног времена. Користи се за љетње рачунање времена у неким европским и блискоисточним земљама, што га чини једниким арапском стандардном, источноафричком и московском времену. Током зимског периода на овом простору користи се источноевропском вријеме (енгл. Eastern European Time – EET) (UTC+02:00).

Од 1996. године европско љетње вријеме почиње посљедњом недјељом у марту и траје до посљедње недјеље у октобру; до 1996. на територији Европске уније нису важила иста правила рачунања љетњег времена.

Московско време

Московско време (енгл. Moscow Time – MSK, рус. московское время – МСК) је друго време у којој се Москва налази (постоји 11 временских зона у Русији). Московско време је 3 сата од UTC-a (UTC+3). У Русији, Московско време се користи за бродове, авионе, возове, телеграме и остало.

Секунд

Секунд или секунда (према лат. secunda: друга; симбол s) је јединица за време и једна од седам СИ основних јединица. Дефинише се као трајање од 9.192.631.770 периода зрачења (радијације) које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133 на нула степени келвина. Дефиниција је усвојена на 13. општој конференцији за утеге и мере 1967. Назив потиче од поделе сата и степена на мање делове (лат. pars minuta secunda: други мањи део).У поређењу с већим мерним јединицама за мерење времена:

1 минут = 60 s

1 сат = 3 600 s

1 дан = 86 400 s (због усклађења са стварном ротацијом Земље у неке дане убацује се преступна секунда, тако да не трају сви календарски дани 86 400 секунди)

1 Јулијанска година = 365,25 дана = 31 557 600 sЗа мерење временских интервала краћих од секунде користе се мање мерне јединице: милисекунда (ms), микросекунда (μs), наносекунда (ns) итд. чији износ је одређен префиксом испред основне јединице секунда.

Својевремено је секунда била дефинисана као 86 400-ти део средњег Сунчевог дана, а затим као одређени део тропске године.

Средњоевропско летње време

Средњоевропско летње време (енгл. Central European Summer Time – CEST) је назив за UTC+2 временску зону. Користи се за време лета у већини европских земаља. За време зиме се користи средњоевропско време (енгл. Central European Time – CET) (UTC+1).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.