Средњобанатски управни округ

Средњобанатски управни округ се налази у североисточном делу Србије. Има укупно 187.667 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Зрењанину.

Средњобанатски управни округ
Држава Србија
РегионВојводина
Историјске областисредишњи Банат
Админ. центарЗрењанин
Површина3.256 km2
Становништво2011.
 — број ст.187.667
 — густина ст.57,64 ст./km2
Позивни број+381 (0)23
Општине и градови5
Житиште
Град Зрењанин
Нова Црња
Нови Бечеј
Сечањ
Број насеља55
(4 градска и 51 сеоско)
http://www.srednjobanatskiokrug.org.rs/
Districts Vojvodina
Средњобанатски округ у Војводини
Poplave 01
Мапа поплављеног и брањеног подручја у поплавама Тамиша и Брзаве (април 2005.)

Град и општине

Округ обухвата следећу територију:

  1. Град Зрењанин, насељено место Зрењанин
  2. Општина Нови Бечеј, са седиштем у Новом Бечеју
  3. Општина Нова Црња, са седиштем у Новој Црњи
  4. Општина Житиште, са седиштем у Житишту
  5. Општина Сечањ, са седиштем у Сечњу
SrednjeBanatski district

Општине Средњобанатског округа

Central banat

Општине Средњобанатског округа

Етничке групе

Популација у Средњобанатском округу и етничке групе 2002–2011.
Етничка
група
попис 2002 попис 2011
Број % Број %
Срби 72.33% 134.264 71.54%
Мађари 13,35% 23.550 12.55%
Роми 2.72% 7,267 3.87%
Румуни 2.47% 4,214 2.24%
Словаци 1.19% 2,135 1.14%
Central banat ethnic2002
Етничка мапа Средњобанатског округа

Култура

По лепоти се истичу следеће грађевине:

  • православна Успенска црква из 1746. године
  • римокатоличка катедрала из 1868. године
  • реформаторска црква из 1891. године

Привреда

Привреда Зрењанина је веома разноврсна: индустрија, пољопривреда, шумарство, грађевинарство и саобраћај.

Водећа грана је прехрамбена индустрија.

Види још

Спољашње везе

Бело језеро (Србија)

Бело језеро је једно од четири велика флувијална језера на која у највећој мјери отпада површина Ечанских рибњака. Налази се у Банату, југозападно од Ечке, тј. јужно од Зрењанина. Језеро лежи између река Тисе и Бегеј, од којег је одјељено насипом. Насипом је одвојено и од Специјалног резервата природе Стари Бегеј-Царска бара.

Површина језера износи 5,4 km², док средња дубина износи 1,33 m. Услијед високих љетних температура интензивно је испаравање. Вертикална и хоризонтална кретања воде слабо су изражена па не постоји мијешање вода што доводи до изражене температурне слојевитости.Бело језеро богато је рибом. Као рибњак 1762. почео га је први корисити Шандор Шомођи.

Град Зрењанин

Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112340 ha, а на шумску 1392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 132051 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,9‰, a број запослених у општини износи 33081 људи. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.

Општина Житиште

Општина Житиште је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 525 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47.696 ha, а на шумску 234 ha. Седиште општине је насеље Житиште. Општина Житиште се састоји од 12 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 20.399 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -11,6‰, а број запослених у општини износи 3321 људи. У општини се налази 10 основних школа.

Општина Нова Црња

Општина Нова Црња је општина у Србији. Налази се у Војводини, у Средњобанатском округу. Према подацима из 2004. године општина заузима површину од 273 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 24.901 ha, а на шумску 211 ha).

Општина Нова Црња се састоји од 6 насеља. Седиште општине је насеље Нова Црња. Према подацима из 2002. године у општини је живело 12.705 становника, док је, према истим подацима, природни прираштај износио -12,6 ‰. Број запослених у општини износи 1.706 људи. У општини се налази 6 основних и 2 средње школе.

Иако је Нова Црња средиште општине, највеће насеље у општини је Српска Црња.

Општина Нови Бечеј

Општина Нови Бечеј је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 609 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 53.575 ha, а на шумску 478 ha). Седиште општине је градско насеље Нови Бечеј. Општина Нови Бечеј се састоји од 4 насеља: 1 градског и 3 сеоска насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 26.924 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, a број запослених у општини износи 4.727 људи. У општини се налази 5 основних и 2 средњих школа. У њен састав, поред градског насеља Нови Бечеј, улазе три мања насеља, села: Ново Милошево, Кумане и Бочар.

Општина је углавном аграрних карактеристика и становниство се углавном бави пољопривредом. Индустрија је слабо развијена, а једина фабрика која још увек опстаје је фабрика кровних црепова и зидне грађе „Полет“. У Новом Милошеву је донедавно радила и хемијска индустрија „Хином“, смештена у средњовековном замку Кастел, али је планирано да буде преуређена у бању.

Општина Сечањ

Општина Сечањ је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48995 ha, а на шумску 196 ha).

Седиште општине је насеље Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. По подацима из

2002. године у општини је живело 16377 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,8‰, а број запослених у општини износи 2691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средње школе.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе у Средњобанатском округу

Следи списак споменика културе у Средњобанатском округу.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.