Средња Европа

Средња или централна Европа је географска регија која обухвата површину од 1.253.371 km2, односно 11,9 % површине Европе. Простире се од Балтичког мора, на северу, до Црног мора и високих веначних планина на југу, које чине северну границу Јужне Европе.

Осим тога, може се сматрати да се и северна, јужна и југоисточна Европа у одређеној мери граниче и преклапају са средњом Европом тј. положај ове регије је веома значајан јер повезује све остале регије Европе.

Сви главни путеви који повезују западну и источну, северну и јужну Европу прелазе преко територије средње Европе. Ова регија обухвата девет земаља: Мађарску, Чешку, Словачку, Румунију, Швајцарску, Аустрију, Лихтенштајн, Немачку и Пољску.

Од ових девет земаља само три излазе на море, тако да у овој европској регији преовлађују континенталне земље.

Средња Европа
Central-Europe-map
Земље средње Европе
Површина1.253.368 km2
Рељефразличит (мешовит)
Климаумереноконтинентална
Биоммешовита шума

Подела

На основу географског положаја могу се поделити на:

Историја појма

CentralEurope
Средња Европа (тамнозелено) и историјске области (светлозелено), P. Jones (Leibniz Institute for Regional Geography)
Central Europe (Brockhaus)
Средња Европа, The World Factbook (2009), Encyclopaedia Britannica i Brockhaus Enzyklopaedie (1998)

Појам „средња Европа“ био је први пут употребљан на Бечком мировном конгресу, када је тим термином био обележен простор данашње Немачке и Бенелукса као Europe intermediaire.

Пре него физичка окупљеност појам „средња Европа“ је симбол уједињења у односу на контраст са „Истоком“ који репрезентује Османлијска империја и Руска Империја и до Првог светског рата се разликује од „Запада“ тиме да су стварани областима релативног конзервативизма за разлику од либерализма на Западу Француске и Велике Британије и утицаја Француске револуције. У 19. веку када је Француска постала република а Британија била парламентарна монархија у којој је владар имао веома малу моћ, Аустроугарска и Прусија на другој страни остале су конзервативне монархије у којима је владар са црквом играо кључну улогу.

Посебан став средње Европе се најбоље огледало у постављању Немачке које се налазило у средњем положају и у доба Првог светског рата развијало концепт Немачком овладан средњоевропски простор тзв. „Mitteleurope“.

После Првог светског рата и у то више после Другог светског рата. Либералне и конзервативне разлике између Истоком и Западом се нарушавају и били су замењени политичком поделом међу капиталистичким и социјалистичким уређењем земље.

Употреба појма „средња Европа“ је јако ослабила у доба хладнога рата али се у последње доба стално више употребљава и то углавном у вези са недавним размештајем Европске уније.

С времена на време се чује шаљиво тумачење да је средња Европа део континента које су Западоевропејци сматрали за исток а Источни Европљани сматрали за запад.

Физичко-географске одлике

Регион је географски положен у центру Европе између Северног, Балтичког и Јадранског мора. Због положаја у центру Европе важна је за саобраћај ту су се због тога често водили ратови.

На северу проходност омогућује низак рељеф, испресецан пловним каналима, рекама и густином саобраћајне мреже. У средишњем делу то су долине река а у планинском простору то су тунели и превоји. Земље с излазом на море су: Немачка (Балтичко и Северно), Пољска (Балтичко), Словенија и Хрватска (Јадранско).

Рељеф

Рељеф средње Европе је јако различит. На југу регије налазе се Алпи, после њих се настављају Татре и Карпати.

Унутар зоне набирања веначних планина налазе се две низије:

Средишњи и северни део регије је део старог европског копна. На северу регије, у дужини од 600 km пружа се Средњоевропска низија или другачије Прибалтичка низија, која захвата северне делове Немачке и Пољске, па је и названа Немачко-пољска низија.

У средишту регије а на југу старог европског копна су громадне планине без одређеног правца пружања.

Клима

У Средњој Европи преовладава умереноконтинентална клима која се понекад назива и средњоевропска, различити делови регије имају различите варијације континенталне климе.

Средњоевропска низија је под утицајем сувог хладног ваздуха са севера, али и топлијег, влажнијег ваздуха са Атлантског океана. Тако западни делови регије имају умерено-континенталну климу са већом количином падавина. Како идемо према истоку падавине су све ређе, а утицај хладног ваздуха са севера је све већи – овде влада тзв. оштра континентална клима. Централни део где су громадне планине, има умерену климу, али са повећањем надморске висине мења се у планинску климу.

Вегетација

Вегетацију сачињава мешовита шума која је у великој мери промењана на земљорадничку земљу и шумовитост је релативно ниска.

Реке

С обзиром да средњоевропске земље немају море које би их повезивало, ту улогу имају реке Рајна и Дунав. Речна мрежа средње Европе је добро развијена. Већина река тече ка северу и улива се у Балтичко и Северно море.

Велике реке средње Европе: Дунав, Рајна, Лаба, Одра, Висла извиру у Алпима и Карпатима, где им је и разводница. Уливају се у Црно, Балтичко и Северно море. Водостај зависи од падавина и отапања снега, па је највиши у прољеће. Река Рајна има уједначен водостај што је важно за пловидбу па је она најпрометнија европска река.

Река Дунав извире под планином Шварцвалд и тече ка Црном мору. У горњем току Дунав је каналом повезан са Мајном, притоком Рајне.

Тај јединствени пловидбени речно-каналски пут Рајна-Мајна-Дунав повезује међу собом државе средње Европе, али и те државе са западним деловима Европе.

Језера

Велики број језера налази се у Прибалтичкој низији, посебно њеном источном делу. То су језера балтичке језерске области.

На подручју Алпа такође постоје језера, већином ледничка. У Панонској низији у западној Мађарској постоји језеро Балатон, које је тектонско.

Друштвено-географске одлике

Становништво

Становништво Средње Европе обухвата 27% европске популације, односно 186.038.442 становника.

С обзиром на положај Средње Европе, ту живе представници свих значајнијих европских група народа. Половина становника регије су Германи, а затим по бројности следе Словени (30%), Романи (12,5%) и Угро-Финци (7%).

Ако погледамо структуру становништва, примећујемо разлику међу државама, која се огледа у животном стандарду, односу градског и сеоског становништва, ангажованости становништва по привредним секторима. Једна ствар је заједничка свуда – низак природни прираштај.

Природни услови у значној су мери одредили положај становништва. Највећа концентрација се јавља около речних долина и на местима бивше или садашњих копова угља. Државе у средњој Европи се карактеришу високом настањеношћу и великом структуром градова и насеља. Смањење броја становништва надокнађује се миграцијом становништва нарочито у Немачкој и Швајцарској од стране Турака.

Народи

Средњу Европу настањују следећи народи.

Религија

Европска унија

Све државе осим Швајцарске су чланице Европске уније, а шест држава које су примљене 2004. имају ограничена права, пре свега у кретању.

Привреда

Економски гигант је Немачка. Економски ниво се смањује како се иде према истоку. У индустрији преовладава машинска индустрија и саобраћајна средства, металургија и хемија. У земљорадњи преовлађује сточна производња над биљном. Та се усредсређује на гајење обиља, шећерне репе и кромпира. Густа и фреквентна је саобраћајна мрежа.

Земље региона

Mitteleuropa2
Регион Средње Европе

Регион обухвата следећих девет земаља:

Регион понекад обухвата делове суседних земаља из историјских и културолошких разлога као што су:

Подунавске земље

Donau-Karte
Река Дунав

Дунав и Подунавље

Дунав је једна од најважнијих водених саобраћајница у Европи. Он повезује најразвијенија пољопривредна и индустријска подручја и окосница је велике регије – Подунавља, у којој живи више од двеста милиона људи. Подунавље чине делови свих земаља кроз које протиче Дунав, а међу њима и делови наше земље. Припадају му и четири земље Средње Европе, које због тога чине подрегију Подунавске земље. То су: Мађарска, Чешка, Словачка, и Румунија. Све су оне чланице Европске уније.

Подунавске земље - основни статички подаци

Земља
Површина (км2)
Број становника (у милионима)
Главни град и број становника
Република Мађарска
93 030
10,1
Будимпешта (1 700 000)
Румунија
237 500
21,6
Букурешт (1 900 000)
Чешка Република
78 864
10,2
Праг (1 200 000)
Словачка Република
49 035
5,4
Братислава (430 000)

Минерални ресурси и главне пољопривредне културе подунавских земаља

Земља
Минерални ресурси
Главне пољопривредне културе
Мађарска
боксит, угаљ, природни гас
пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир, шећерна репа
Румунија
нафта, природни гас, угаљ, руда гвожђа
пшеница, кукуруз, воће (шљива), сунцокрет, шећерна репа, кромпир
Словачка
угаљ, лигнит, руде гвожђа и бакра
жито, кромпир, шећерна репа, хмељ, воће
Чешка
угаљ, каолин
жито, шећерна репа, кромпир, хмељ, воће


Подунавске земље све више јачају привредну сарадњу и договарају се око заштите и коришћења Дунава. Тако су заједничким напорима Србије и Румуније изграђене две хидроелектране („Ђердап 1” и „Ђердап 2”), а сарадњом Словачке и Мађарске хидроелектрана „Гобчиково”.

Литература

  • Ситарица, Рада; Тадић, Милутин (Београд, 2016). Географија 6 за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства
  • „Средња Европа”. Shtreber. Приступљено 5. 1. 2017.. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  • „Средња Европа - Географски преглед”. Приступљено 5. 1. 2018.. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
Аустрија

Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи. Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Велика ласица

Велика ласица или хермелин (лат. Mustela erminea) мали је сисар из рода ласица (Mustela) породица куна (Mustelidae).

Војводство Салцбург

Војводство Салцбург (нем. Herzogtum Salzburg) је назив за једну од земаља у саставу Аустријског царства и Аустроугарске монархије. Постојала је од 1849. године до 1918. године и заузимала је простор данашње аустријске покрајине Салцбург. Управно седиште се налазило у граду Салцбург, а већинско становништво су били Немци.

Галиција

Галиција (старо име Халич, пољ. Galicja, укр. Галичина, рус. Галиция, нем. Galizien, мађ. Gácsország, Halics, раније позната и као Црвена Русија, пољ. Ruś Czerwona, Grody Czerwieńskie, лат. Russia rubra) је географско-историјска област на истоку средње Европе, која је данас подељена између Пољске и Украјине.

Галиција је подручје величине око 80.000 km² у подножју Карпата од горњег тока реке Висле на западу, до горњег тока реке Прут на истоку. Река Сан дели Галицију на западни део у југоисточној Пољској (са градом Краков) и источни део у западној Украјини (са градом Лавов). Првобитно, пре прве поделе Пољске, Краков и околина нису припадали Галицији и сматрали су се делом историјске Малопољске. Западна граница ове првобитне Галиције ишла је реком Вислок.

Део Галиције који је данас у Украјини обухвата: Лавовску, Ивано-Франкивску и Тернопиљску област.

Део Галиције у Пољској обухвата војводства: Малопољско, Поткарпатско и Шлеско.Кроз историју, Галиција је била погранична регија, простор преплитања трговачких, политичких и културних утицаја, као и сукоба. Настала је у XII веку као кнежевина око града Галич, одакле је добила име. Касније је припадала Пољско-литванској државној заједници, била подељена између Хабзбуршког и Руског царства, уједињена у новоствореној Пољској републици 1918, а од 1939. поново подељена када је СССР окупирао њен источни део.

Доња Панонија

Доња Панонија (лат. Pannonia Inferior) је била словенска покрајина у Панонској низији унутар Римског царства. Формирана је вероватно 103. године, издвајањем из територије Паноније, у оквиру припрема цара Трајана за рат против Дачана. Убрзо након њеног оснивања пала је под власт Франачке, а након поделе франачког царства припала је Немачкој. У састав Доње Паноније су улазили делови територије данашње Мађарске, Србије, Хрватске и Републике Српске.

Западни Словени

Западни Словени су група словенских народа који насељавају подручје централне Европе. Државе у којима Западни Словени чине већину становништва су Пољска, Чешка и Словачка.

Историја Пољске у старом веку

Стари век у Пољској обухвата период од распада првобитне заједнице у II веку п. н. е до зачетка феудализма у VII веку н.е. Код старих Римљана, средња Европа била је део Германије, док су области источно од Одре припадале Сарматији.

Кашубија

Кашубија (кашуп. Kaszëbë, пољ. Kaszuby, нем. Kaschubei, Kaschubien) језичка је област у источној Померанији (Померелија) регија на северозападу Пољске. Налази се западно од града Гдањска и ушћа реке Висле, насељена је Кашубима, народом који припада западнословеној групи словенских народа.

Мађарска

Мађарска (мађ. Magyarország ) континентална је држава у средњој Европи. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света. Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке. Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе. Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње. У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.

Поплаве у средњој Европи 2013.

Поплаве су у средњој Европи дошле после јаких киша на почетку јуна месеца 2013. Задесиле су Чешку и Аустрију; делимично Швајцарску и због набујалог Дунава исто Словачку, Мађарску и Србију. У Србији је резултат ових поплава био пораст водостаја на Дунаву у првој недељи јуна 2013.

Поплаве су биле непосредним резултатом јаких киша, трајајућих неколико дана. Прво су 31. маја 2013. порасли водостаји на рекама у западном делу Чешке (Бохемија) и на југоистоку Немачке (Баварска). Ради се о рекама Бероунка, Мже, Ухлава, Услава и Клабава (Чешка). Само дан касније киша се проширила и на територију северозападне Аустрије и јужне Чешке, што је изазвало веома брз раст водостаја на Влтави до Прага, па и Дунаву до Беча. У Чешкој су 2. јуна хидроцентрале на Влтави (Липно, Орлик, Камик и Слапи) почеле смањивати количину воде ради припреме на оргомне таласе воде из јужног дела земље. Како се показало, чак и то није било довољно.

2. јуна увече у Прагу је проглачен 3. степен опасности од поплава. На многим местима дуж обале реке Влтаве подигнуте су биле мобилне бране. Затворене су биле многе саобраћајнице, које се налазе у непосредној блискости Влтава, па и већина станица прашког метроа. Градски саобраћај је тиме био доста отежан и на многим чворишстима чешке метрополе забележене су огромне гужве. Градоначелник Прага Томаш Худечек је због тога наредио да се затворе све школе и културне институје, чиме би се мало олакшала ситуација за јавни превоз.

Од поплава на почетку јуна 2013. тешко је страдао и немачки град Пасау, који се налази на ушћу трију река - Дунава, Ина и Илза. Све реке су се слиле у једно огромно језеро, чији је ниво надмашио чак и тај, забележени у поплавама 1501. Немачка канцеларка Ангела Меркел прогласила је о поплавама да су догађајем историјског размера.

4. и 5. јуна је талас воде кренуо по Лаби и Дунаву. Ниво Лабе у чешком граду Усти-на-Лаби достигнуо је 5. јуна 11,5 метара. Саобраћај у граду преко реке је био тотално онемогућен, па је једини мост, који се могао користити за саобраћај, остао само железнички. Тешка ситуација забележена је исто у Дрездену и у другим градовима дуж реке Лабе у Немачкој. Само у Чешкој су материјалне штете процењене на 120 милиона евра.

Словачку, Мађарску и Србију су поплаве застигле касније, него Чешку, Аустрију и Немачку. На почетку јула месеца је РХМЗ прогласио први степен опасности од поплава на Дунаву до Новог Сада. Главни талас воде је прошао од 5-ог до 12-ог јуна јуна, па је пораст Дунава забележен прво у Апатину, па касније у другим градовима, као што су Бездан, Богојево, Бачка Паланка, Нови Сад, Сланкамен и Београд.

Пољска

Пољска (пољ. Polska), званично Република Пољска (пољ. Rzeczpospolita Polska), држава је у средњој Европи. Геополитички припада источној Европи и граничи се са руском енклавом Калињиградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 km², што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.

За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко I прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.

Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава.

Румунија

Румунија (рум. România) држава је у југоисточној, делимично у средњој Европи. На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом. Површина Румуније износи 238.391 км². По површини она је 78. држава у свету, док је у Европи 12. земља по површини. Према попису из 2011. године Румунија је имала 19.599.506 становника. Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Јаши, Темишвар, Клуж-Напока, Констанца, Крајова и Брашов.

Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јоан Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства. После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.

Румунија је члан Европске уније и НАТО савеза.

Савска бановина

Савска бановина је била бановина Краљевине Југославије од 1929. до 1939. године. Бановина се налазила на подручју данашње Хрватске (највећим делом Славоније) и добила је име по реци Сави. Административно подручје Савске бановине је био Загреб.

1939. године, Савска бановина је заједно са Приморском бановином и мањим деловима суседних бановина припојена Хрватској бановини.

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале подручје Савске бановине. Мањи делови су припојени фашистичкој Италији и Мађарској, док је остатак припао Независној Држави Хрватској. После завршетка Другог светског рата, подручје је припало Републици Хрватској у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Саобраћај у Румунији

Република Румунија је велика европска земља, која се протеже кроз неколико прометно веома важних области (средња Европа, Подунавље, Панонска низија, Балкан, област Црног мора). Због тога постоје изванредне могућности за развој саобраћаја и саобраћајне мреже, али због тешке скорашње историје прави развој ове области тек предстоји.

Румунија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Букурешт, али због пространства државе и постојања јаких обласних средишта, важни саобраћани чворови су и Темишвар, Клуж, Констанца, Брашов, Крајова, Јаши.

Саобраћај у Украјини

Република Украјина је једна од највећих земаља Европе, која се протеже кроз неколико прометно веома важних области

(средња Европа, област Црног мора, област Карпата, источна Европа, Подунавље, Панонска низија). Због тога постоје изванредне могућности за развој саобраћаја и саобраћајне мреже, али због скорашње историје прави развој ове области тек предстоји.

Украјина има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Кијев, али због пространства државе и постојања јаких обласних средишта, важни саобраћани чворови су и Харков, Одеса, Дњепар, Доњецк, Лавов.

Словачка

Словачка (свк. Slovensko), или званично Словачка Република (свк. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе. Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста. Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.

Хабзбуршка монархија

Хабзбуршка монархија (њем. Habsburgermonarchie), некад и Аустријска монархија (њем. Österreichische Monarchie) или Дунавска монархија (њем. Donaumonarchie), незваничан је назив који користе историчари за земље и покрајине којим је владао млади аустријски огранак династије Хабзбург до 1780. године, а затим њен насљедник династија Хабзбург-Лорен све до 1918. Монархија је била сложена држава састављена од територија унутар и изван Светог римског царства, уједињена само под једним монархом. Династички главни град је био Беч, осим од 1583. до 1611. године, када је био премјештен у Праг. Од 1804. до 1867. Хабзбуршка монархија је била формално уједињена као Аустријско царство, а од 1867. до 1918. као Аустроугарска монархија.

Глава аустријске гране династије Хабзбург је често био изабрани Свети римски цар све до распада царства 1806. године; од 1415. до распада царства 1806. само Карло VII није био хабзбуршки владар Аустрије. Два ентитета никада нису била погранична, Хабзбрушка монархија је покривала многе земље изван Светог римског царства, а већином Царства су владале друге династије. Хабзбуршка монархија обично није укључивала све територије којим су владали Хабзбурзи. Старија грана династије је владала Шпанијом до 1700, али се обично није укључивала у дефиницију „Хабзбуршке монархије” након владавине Карло V, који је подијелио династију између аустријских и шпанских грана након своје абдикације 1556. године.

Чешка

Чешка (чеш. Česko, изговор), званично Чешка Република (чеш. Česká republika, изговор), континентална је земља средње Европе, геополитички на списку УН уврштена као држава источне Европе. Граничи се са Пољском на северу, Немачком на северозападу и западу, Аустријом на југу, и Словачком на истоку. Главни и највећи град је Праг (1,2 милиона становника), важна туристичка дестинација. Чешка Република састоји се од историјских земаља: Чешке (Бохемије), Моравске, и чешке Шлеске; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је Европске уније и Северноатлантског савеза (НАТО).

Чешко министарство спољних послова је 1993. саопштило да се скраћено име Чешка (чеш. Česko) има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција.

Швајцарска

Швајцарска (лат. Helvetica, нем. Schweiz, итал. Svizzera, франц. Suisse, ромн. Svizra), званично Швајцарска Конфедерација (лат. Confoederatio Helvetica, нем. Schweizerische Eidgenossenschaft, итал. Confederazione Svizzera, франц. Confédération Suisse, ромн. Confederaziun Svizra), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 26 кантона и град Берн, који је сједиште федералних власти, заузима површину од 41.285 km², континентална је држава географски подијељена између Алпа, Швајцарског платоа и Јуре. Иако Алпи заузимају већи дио територије, отприлике 8 милиона становника Швајцарске претежно је концентрисано на платоу, гдје се и налазе највећи градови: међу њима су два глобална града и привредна средишта Цирих и Женева. Швајцарска се граничи са Италијом на југу, Француском на западу, Њемачком на сјеверу и Аустријом и Лихтенштајном на истоку.

Стара швајцарска конфедерација основана је у касном средњем вијеку, а повод је био низ војних успијеха против Аустрије и Бургундије. Независнот Швајцарске од Светог римског царства формално је призната Вестфалским миром 1648. године. Земља има дугу историју војне неутралности од периода Реформације; земља се није налазила у ратном стању од 1815. и није се придружила Организацији уједињених нација све до 2002. године. Ипак, земља води активну спољну политику и често је укључена у процесе стварања мира широм свијета. Поред тога што је родно мјесто Црвеног крста, Швајцарска је дом многих међународних организација, укључујући и другу највећуканцеларију ОУН. На европском нивоу, она је један од оснивача Европске асоцијације за слободну трговину, али није чланица Европске уније, Европског економског простора или Еврозоне. Међутим, учествује у Шенгенској зони и Европском јединственом тржишту кроз билатералне споразуме.

Налазећи се на раскршћу германске и романске Европе, Швајцарска обухвата четири главна језичка и културна подручја: њемачки, француски, италијански и романш. Иако већина становника говори њемачки језик, швајцарски национални идентитет вуче коријене из заједничке историјске позадине, дијелећи вриједности као што је федерализам и непосредна демократија и алпски симболизам. На кованом новцу и поштанским маркама, користи се латинси назив (често скраћено као Хелветија) умјесто четири главна говорна језика.

Швајцарска је једна од најразвијенијих држава на свијету, са највишим номиналним богатством по одраслој особи и има осми највећи бруто домаћи производ на свијету према Међународном монетарном фонду. Швајцарска се налази на врху или међу првих десет држава у неколико показатеља националних перформанси, укључујући транспарентност владе, грађанске слободе, квалитет живота, економску конкурентност и хумани развој. Цирих и Женева се налазе међу водећим градовима на свијету према квалитету живота.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.