Сребро

Сребро (Ag, лат. argentum — сребро) хемијски је елемент са симболом Ag и атомским бројем 47. Убраја се у прелазне метале, у периодном систему елемената налази се у 5. периоди и првој споредној групи (група 11) односно групи бакра. Сребро је један од племенитих метала, у природи се јавља у елементарном стању као и у својим једињењима. Сребро је најбољи проводник топлоте[7] и електрицитета од свих елемената.[8]

Сребро је мекано, растегљиво и лако ковно што омогућава његово лако обликовање и извлачење у танке жице и фолије светлуцаве беле боје зато се још у далекој прошлости користило за прављење накита.

Сребро има неколико својих минерала, као што су аргентит (Ag2S), бромаргентит (AgBr) или караргентит (AgCl); углавном се добија као споредни производ прераде руда других метала.[9]

Услед специфичних физичких и хемијских особина његове легуре и његова једињења налазе бројне примене у индустрији и електротехници. Услед дужег стајања на ваздуху сребро се превлачи танким црним слојем.[10][11]

Сребро
Ag,47
Општа својства
Име, симболсребро, Ag
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Cu

Ag

Au
паладијумсреброкадмијум
Атомски број (Z)47
Група, периодагрупа 11, периода 5
Блокd-блок
Категорија  прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar)107,8682(2)[1]
Ел. конфигурација[Kr]4d105s1[2]
по љускама
2, 8, 18, 18, 1
Физичка својства
Бојасребрна[3]
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења1.234,93 K (961,71 &°C)
Тачка кључања2.435 K (2.162 °C)
Густина10.490 kg/m3[4]
Моларна запремина10,27×10−3 m3/mol
Топлота фузије11,3 kJ/mol
Топлота испаравања250,58 kJ/mol
Притисак паре0,34 Pa (1.234 K)
Сп. топл. капацитет232 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања1
Особине оксидаамфотеран
Електронегативност1,93 (Полинг)
1,42 (Олред)
Енергије јонизације1: 731,0 kJ/mol
2: 2.070 kJ/mol
3: 3.361 kJ/mol
Атомски радијус160 (165) pm
Ковалентни радијус153 pm
Валсов радијус172 pm
Silver spectrum visible
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Површинскицентрирана тесерална кристална структура за сребро
Брзина звука2.600 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост429 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост63×106 S/m[5]
Мосова тврдоћа2,5
CAS број7440-22-4

Историја

Људи су почели да обрађују сребро од 5. миленијума п.н.е. Постоје бројни докази да су га употребљавали Асирци, Готи, антички Грци и Римљани, стари Египћани и Германи. У неким периодима било је више вредно од злата. Сребро се начешће добијало из рудника, попут Лауриона, око 50 км јужно од Атине. Код старих Египћана, сребро је било познато као месечев метал.

У средњем веку и раном новом веку у Централној Европи откривена су значајна налазишта руде сребра у Немачкој (на планини Харз, у округу Валдек-Франкенберг код Годелшеима и Дорфитера, на Донерсбергу, у Тирингенској шуми, Саксонији, јужном Шварцвалду), Чешкој (Кутна Хора) и Словачкој. Осим тих места, велике залихе руде сребра пронађене су код Конгсберга у Норвешкој. Највећи произвођач сребра у средњем веку био је градић Швац у данашњој Аустрији. Из околине тог града добијало се готово 80% тадашње европске производње овог метала. Након што су Шпанци открили Нови свет, преузели су примат на тржишту сребра, довозећи енормне количине сребра из Латинске Америке. У 16. веку и Јапан је био је један од већих извозника сребра. Због повећане понуде сребра у Европи, нагло је пала његова тржишна цена. Од 1870. године као стандард вредности валута све више се постављало злато (златни стандард), јер је сребро све више губило своју економску вредност. Однос од око 1:14 након неког времена пао је на 1:100, да би касније нешто порастао. У фебруару 2012. однос цена злата и сребра износио је око 1:51.[12] Данас је понуда сребра доста зависна од потрошње и количине производње многих других метала.

Средином 19. века развијена је метода производње нерђајућег челика, којим је због своје ниске цене и лакоће употребе након Првог светског рата потиснуто сребро из многих индустријских грана, као што су кухињско посуђе, прибор за јело, кућни апарати и слично. Насупрот томе, употреба сребра је порасла током целог 20. века у области фотографије и фотохемије, које су користиле соли сребра, али је током 1990-их и та грана значајно опала због преласка на дигиталну фотографију.

Сребро се и даље значајно користи у области електрике и електротехнике, као и контроле микроорганизама. Сматра се да ће и у блиској будућности употреба сребра у RFID чиповима значајно расти, јер се антене за емитовање ових чипова израђују од сребра. Такође од сребра се данас израђују горње површине соларних ћелија.[13] Тиме се још увек повећава потражња за сребром у свету.

Распрострањеност

Silber - Trend Förderung
Временски тренд производње сребра

Најзначајнија налазишта сребра налазе се у Северној Америци (Мексико, Сједињене Америчке Државе и Канада) и Јужној Америци (Перу и Боливија). Са око 30% укупне свјетске производње 2009. године Перу је био највећи појединачни произвођач сребра.[14] По званичним подацима, Перу је током 2009. године произвео 5,7 милиона унци сребра, што је пораст од 1,4% у односу на претходну годину. У 2011. години Мексико је био највећи произвођач на свету са око 4.500 т сребра, док је Кина у 2009. години повећала производњу за 3,57% у односу на 2008. годину.[15]

Највећи део сребра се добија из руда сребра, које се често јављају заједно са рудама олова, бакра и цинка, као сулфиди и оксиди. Значајна налазишта самородног сребра налазе се на горју Ерзгебирг у Немачкој, Тиролу у Аустрији, Конгсбергу у Норвешкој (где су пронађени и већи кристали сребра), Санкт Андреасберг у горју Харз у Немачкој, полуострву Кевинав у САД (где се налази самородно заједно са бакром), у Батопилас у Мексику и другим местима.

Од почетка 20. века до краја Другог светског рата светска годишња производња сребра је била варијабилна, али је остала прилично константна. Након Другог светског рата до данас светска производња се више него удвостручила.

У природи се налази самородно, најчешће заједно са златом и бакром:

  • полибасит ((Cu, Ag)16Sb2S11) је моноклинске структуре,

и у ретким рудама:

  • аргентиту (Ag2S) је моноклинске структуре,
  • пираргириту (Ag3SbS3),
  • пруститу (Ag3AsS3),
  • миаргириту (Ag2Sb2S4),
  • стефаниту (Ag10Sb2S8) или (Ag5SbS4) су ортогоналне структуре,
  • кераргириту (AgCl) je kubične strukture,
  • силваниту (AgAuTe2).

Сребро, као и злато, је редак и вредан минерал који се у природи јавља најчешће као компактна маса у облику грумења, у зрну и чекињасто разгранатим израслинама у хидротермалним жилама као кристал.

Производња

Добијање из руде сребра

Око 20% светске производње сребра се добија из његове руде. Из ње се сребро издваја у цијанидном процесу помоћу 0,1%-тног раствора натријум цијанида. Пре тога се руда сребра уситни, самеље до ситног праха. Затим се додаје раствор натријум цијанида. У том процесу важна је вентилација места на којем се одвија, јер су за овај процес неопходне велике количине кисеоника.

При додавају натријум цијанида у раствор се издваја елементарно сребро као и сребрна руда (Ag2S, AgCl) у виду дицијаноаргентата(I) [Ag(CN)2]:

Да би реакција натријум цијанида са сребро сулфидом била у равнотежи, мора се уклонити натријум сулфид било оксидацијом са кисеоником или путем таложења (на пример као олово сулфид). На крају се исталожи чисто сребро са цинком, слично као и код производње злата:

.

Добијено сирово сребро (радно сребро[16]) се даље прерађује и чисти (рафинирањем).

Добијање из руде олова

Код добијања сребра из руде олова као што је галенит, након пржења и редуковања руде настаје такозвано сирово олово или радно олово. Оно садржи примесе углавном сребра (између 0,01 и 1%). У наредном кораку племенити метал се уклања те се добија као врло вредни споредни производ.

Пре почетка производње потребно је сребро одвојити од већег дела олова. То се остварује процесом који се назива Паркесов процес (по Александру Паркесу, који га је развио 1842. године).[17] Процес се заснива на различитим особинама растворљивости сребра и олова у цинку. На температури од око 400  °C олово (течно) и цинк (чврст) се практично не мешају. Затим се при температурама преко 400  °C истопљеном олову додаје цинк. После тога се мешавина хлади. Пошто је сребро лако растворљиво у истопљеном цинку, оно прелази преко цинкове фазе. На крају се истопљени цинк отврдне у такозвану цинкову пену (мешавина кристала цинка и сребра). Тиме се сребро највећим делом одвојити од олова. Ова цинкова пена се такође назива и осиромашено олово. Затим се оно загрева до тачке топљења олова (327  °C), тако да се и преостали део олова истопи и уклони. После тога се преостала смеша сребра и цинка загрејава до тачке топљења цинка (908  °C) када се цинк издестилиша. Тако добијени производ се назива обогаћено олово, а садржи 8-12% сребра.

Да би се сребро даље обогатило, потребно је извршити чишћење мешавине. Због тога се обогаћено олово ставља у пећ и топи. При томе се кроз истопљену смешу проводи млаз ваздуха. То доводи до оксидирања олова до олово(II) оксида, а сребро као племенити метал се не мења. Олово оксид се одмах уклања те се тако удео олова у смеши постепено смањује. Када се удео олова смањи у тој мери да се на површини истопљеног метала више не формира сиви слој олово оксида, те се почиње видети сјајни слој сребра, традиционално се говори о сребрном погледу. Таква легура сребра се састоји од око 95% чистог сребра.

Добијање из руде бакра

Сребро се може налазити и у руди бакра. При производњи бакра, поред других племенитих метала, појављује се и сребро у такозваном анодном муљу. Он се најпре највећим делом ослобађа од преосталог бакра деловањем сумпорне киселине и ваздуха. На крају се топи и оксидује у пећи, при чему преостали неплеменити метали прелазе у шљаку и затим се могу издвојити.

Амалгамација

Сребро се из својих руда већ у старом веку добивало амалгамирањем (амалгамацијом). У води размуљена самлевена руда при том се пушта преко бакрених плоча превучених живом; жива веже сребро у облику амалгама, из кога се оно може добити дестилирањем живе.

Цијанизација

Данас се већином из својих руда добива мокрим начином, излуживањем, тзв. цијанидним поступком; већином помоћу раствора натријум цијанида.

У овом поступку, руда се уситни до финоће муља, затим се десетак дана кроз суспензију руде у разређеном воденом раствору натријум цијанида (0,1-0,2%), продувава ваздух. При томе се елементарно сребро или сребро сулфид (или хлорид) растварају и прелазе у раствор као цијанидни комплекс (Ag(CN)2-). Из релативно стабилног цијанидног комплекса редукција се спроводи цинком или алуминијем у лужнатом раствору:

2Ag(CN) + Zn(s) + 3OH- --> 2Ag(s) + Zn(OH)3- + 4CN-

Из раствора се сребро може таложити електричном струјом (електролизом) или додатком цинка.

Електролиза

Врло чисто сребро (99,6% до 99,9%) производи се електролизом сребро нитрата, при чему неплемените примесе (олово, бакар) заостају у раствору, а злато и платински метали у анодном муљу.

Рециклирање

Велике количине сребра потичу данас од прераде отпаднога сребра, посебно од фиксирних раствора у фотографији.

Секундарне сировине које се користе за добивање сребра су: отпаци фотографског материјала, демонетизирани сребрни новац, стари накит, украсни предмети и посуђе, отпаци легура за лемљење и делови конструкција са сребрним лемом, отпадни електронски уређаји, галванске превлаке сребра, раствори галванизације сребром итд. Избор поступка регенерације сребра зависи од удела (количине) и врсте других материјала у сировини и количине сребра.

Рафинирање

Silver crystal
Кристал чистог сребра, добијен електролитички са јасно видљивом дендритичном структуром

Сирово сребро се прочишћава електролитичким путем. При томе се сирово сребро прикључује у електролитичку ћелију као анода. Као катода служи лим од чистог сребра, а као електролит раствор сребро нитрата у азотној киселини.

Процес је доста сличан електролитичком прочишћавању бакра. Током електролизе, сребро и сви неплеменити састојци сировог сребра (попут бакра или олова) оксидирају и прелазе у раствор. Племенити састојци попут злата и платине не могу оксидовати те падају испод електроде. Тамо се постепено ствара анодни муљ, који је важан извор племенитих и ретких метала. На катоди се издваја готово искључиво чисто сребро. Ово изузетно чисто сребро назива се електролитичко или фино сребро.[18]

Особине

Физичке особине

Сребро је светли сјајни племенити метал. Као метал се кристализуја у кубно центрираном кристалном систему. При нормалном атмосферском притиску, његова тачка топљења износи 961  °C, а тачка кључања 2212  °C. Међутим, сребро већ изнад 700  °C, иако је и даље у чврстом стању, показује значајан притисак паре. Оно испарава дајући једноатомну плавкасту пару. Племенити метал има густину од 10,49 g/cm³ (на 20  °C) и припада тешким металима, као и сви други племенити метали.

Сребро има метални сјај. Свеж, неоксидовани, попречно пресечени комад сребра има највећу рефлексију светлости од свих метала, тако припремљено сребро може рефлектовати преко 99,5% видљиве светлости. Као најсветлији од свих метала у употреби најчешће се користи за израду огледала. Сребрни премаз има нешто сивљу нијансу беле боје. Што су мања зрнца кристала, то је боја тамнија. Када се кристали сребра иситне до микроскопски малих честица, добијају готово црну боју. Спектар рефлексије показује значајан помак близу дужине ултраљубичастог зрачења.

Сребро најбоље проводи топлоту и електрицитет од свих метала. Због своје мекоће и лаког извлачења (по Мохсовој скали тврдоће 2,5 до 4), сребро се може извучи или исковати до најфинијих, плаво-зелених фолија дебљине до 0,002 - 0,003 mm. Од 0,1g од 1g сребра могуће је извучи готово 2 km дугу танку сребрну жицу (филигранско сребро).

У истопљеном стању, чисто сребро може из ваздуха апсорбирати готово 20 пута већу количину кисеоника, који се при отврдњавању истопљеног сребра ослобађа, при чему се кида већ формирана кора. Већ мало легирано сребро не показује ову особину.

Хемијске особине

Eichbaum
Потамнела сребрна кованица од 5 Reichs марака из 1927. године, због наслага сребро сулфида

Сребро спада у племените метале, а има електродни потенцијал од +0,7991 V. Из тог разлога је релативно инертно. Такође, при вишим температурама оно не реагује са кисеоником из ваздуха. Пошто је у ваздуху садржана незнатна количина водониксулфида H2S, током времена површина сребра потамни, јер елементарно сребро са водик сулфидом у присуству ваздуха даје сребро сулфид (Ag2S):

.

Сребро се раствара само у оксидирајућим киселинама, као што је азотна киселина. У неоксидирајућим киселинама, сребро се не раствара. Такође се раствара у цијанидним растворима у присуству кисеоника, дајући веома стабилне сребрне цијанидне комплексе, због чега је електрохемијски потенцијал јако помакнут. У концентрисаној сумпорној и азотној киселини, сребро се раствара само при повишеној температури, чиме се ствара сребро нитрат и сребро сулфат који пасивизирају остали део сребра. Сребро је стабилно и у истопљеним алкалним хидроксидима као што је натријум хидроксид. У лабораторији се због тога сребро користи за држање ових раствора, уместо тиглова од порцелана или платине.

Биолошко-медицинске особине

Сребро у прашкастом, врло уситњеном облику делује бактерицидно, али и благо отровно, а разлоге треба тражити у великој реактивној површини иситњеног сребра и настајању огромне количине растворљивих јона сребра. У живим организмима, јони сребра по правилу се врло брзо вежу за сумпор те се исталоже из крвотока као тамни, тешко растворљиви сребро сулфид. Деловање зависи од површине. Ова особина је корисна у медицини за прекривање рана као на примјер за инвазивне апарате попут ендотрахералних цевчица.[19] По правилу сребро се користи у медицини у антибактериолошке сврхе у медицинским производима као покривајући слој или у колоидном облику, а однедавно и као нано-сребро. Јони сребра су употребу пронашли као средство за дезинфекцију и као средство у лечењу отворених рана. Они могу реверзибилно инхибирати узроке осетљивости на сребро након релативно дугог времена, а и поред тога могу деловати бактериостатички или чак бактерицидно. У том случају говори се о олигодинамичком ефекту. У многим случајевима, додају се и једињења хлора, да би се повећало слабо деловање сребра.

При томе одвијају различити механизми деловања:[20]

  • Блокирање ензима и онемогућавање њиховог спајања чиме се угрожавају животно важне транспортне функције у ћелији,
  • Утицај на чврстоћу ћелијске структуре,
  • Оштећења структуре мембране.

Описани ефекти могу изазвати и смрт ћелије.

Осим аргирије, неповратног тамњења и сивила коже и слузокоже, код акумулирања великих количина сребра у телу, може доћи и до потешкоћа у чулу окуса, преосетљивости чула мириса као и церебралних грчева и напада. Спорно је и терапеутско узимање колоидног сребра, које је посљедњих година поновно дошао у фокус јавности, а путем интернета и других комуникацијских канала се јако промовира. Рекламира се првенствено као универзални антибиотик и требало би да има особине лечења других тегоба. Научне студије о таквом деловању нису спроведене. Већ у поређењу са уобичајеним антибиотицима, његова перорална примена и деловање се доводи у сумњу. Према подацима Америчке агенције за заштиту околине ЕПА, орално узета количина сребра до 5 микрограма дневно по килограму телесне масе не би требало да представља никакву опасност по здравље човека[21]

Митолошке особине

У многим народним предањима, причама и бајкама, сребро се сматра јединим метал којим је у могуће убити вукодлаке и друга митолошка бића. Чак и у модерним научно-фантастичним романима и филмовима често користи тај мотив.[22]

Употреба

Silver Bar 01
Сребрна шипка од 5 kg

У историји најчешћа и најважнија употреба сребра била је израда вредносних предмета, понајвише сребрних кованица као платежног средства. У антици и средњем веку за израду кованица користили су се само сребро, злато и бакар односно бронза. Најчешће је вредност кованице одговарала вредности тог метала. У 17. веку у Сарајеву коване су османлијске акче султана Мурата IV из 1623. године, а сам назив акча је изведен из турске ријечи ak - бео, тако да би акча значила ситни бијели новац.[23] Непосредно пре почетка Другог светског рата, у Краљевини Југославији пуштене су у оптицај сребрне кованице номиналне вредности 20 и 50 динара са ликом младог југославенског краља Петра II.[24] У Немачкој све до 1871. године у оптицају су биле сребрне кованице (Талери), валута која је била покривена сребрним стандардом. Након 1871. године замењен је златним стандардом. Разлог за примену ових племенитих метала као средства чувања вредности су њихова реткост и трајност. Тек у модерна времена почеле су се ковати кованице од других метала као што су жељезо, никл и цинк, чија је вредност метала била нижа и није одговарала номиналној вредности кованице. Данас се сребро користи за израду посебних нумизматичких кованица, поводом неких годишњица, прослава и слично.

Сребро је, поред злата и драгог камења (дијаманата и другог) најважнији материјал за израду накита. Вековима се сребро користило за скупоцени и трајни прибор за јело (сребрнину) и сакралне предмете. На накиту, шипкама и верским предметима, ако је наведено, може бити отиснут печат о чистоћи и садржају сребра.

Сребрне медаље у многим спортским такмичењима, попут Олимпијских игара, су награда за постигнуто друго место у такмичењу. То је из разлога што се сребро традиционално сматра као други по вредности племенити метал након злата. Међутим, данас се златна медаља производи од 92,5% сребра позлаћена са 6 грама чистог злата. И у другим областима, појам сребрни означава другу по важности награду, одличје или ознаку успешности. Сребро је цењено и у индустрији музичких инструмената, јер због своје густине даје леп, топли тон, а поред тога се може лако и обрађивати.

Сребро има највећу електричну проводљивост од свих метала, те велику проводљивост топлоте и изражене особине рефлексије светлости. Због тога је нашло примену у електрици, електроници и оптици. Могућности рефлексије стаклених огледала се заснивају на хемијском посребравању стаклених плоча. Овај принцип се користи и за израду оптичких светлосних или топлотних рефлектора. Суспензија сребрног праха у лепку користи се за електричне и термичке лепкове.

Сребро се користи и као додатак прехрамбеним намирницама и означава Е-бројем 174. Углавном се користи као прелив на слаткишима попут пралина и ликера. Соли сребра боје стакло и емаил у жуто.

Једињења сребра

Сребро у најважнијим једињењима има оксидациони број +1, те је најчешће једновалентно. Једињења у којима сребро има више оксидационе бројеве +2, +3 и +4 малобројна су, прилично тешко се добивају и јаки су оксиданси, али су стабилна у флуоридима, комплексним флуоридима, оксидима и азотним комплексима.

  • Сребро сулфид AgS је црна, у води посве нерастворна материја. Стварање те соли на површини сребра разлог је што оно на ваздуху постаје црно.
  • Сребро(I) нитрат (сребрни нитрат, AgNO3, lapis infemalis) је најраспрострањеније и најважније једињење (со) сребра од којег се производе његова друга једињења. Добија се растварањењм сребра у разређеној азотној киселини, те кристализацијом из раствора сребра. Формира прозирне (безбојне) плочасте кристале или белу масу. Растворан је у води, много лакше у топлој него у хладној. Служи за добијање других сребрних соли, као тинта за обиљежавање рубља, у медицинi (lapis infernalis), за галванско посребривање, у производњи огледала, у фотографској индустрији, као реагенс у хемијској анализи (аргентометрија).

Позната су два оксида сребра AgO и Ag2O;

  • Сребро(I) оксид (Ag2O) тешко се раствара у води, а водени раствор реагује лужнато. Употребљава се за производњу катодних деполаризатора примарних извора струје, тј. позитивна електрода сребрнооксидног галванског чланка, те као катализатор.

Сребро(I) халогениди су од велике важности.

  • Сребро флуорид (AgF2) жуте је боје и у води је добро растворан, а раствара се и у разним органским растварачима. Користи се као средство за флуоридизацију воде, те флуорирање органских једињења.
  • Сребро јодид (AgI) жуте је боје, а у новије време се користи као средство за стварање вештачке кише.
  • Сребро хлорид (AgCl) је бела материја нерастворна у води, а раствара се у органским отапалима нпр. у амонијаку те у растворима тиосулфата и цијанида. У пракси је најважнији, а добива се као преципитат у облику белих кристалића из воденог раствора. Тачка топљења му је при 449 °C. Изложен кроз кратко време светлу наизглед се не мења, али се може редуковати на метално сребро погодним средствима која не редукују неосветљену со (развијачима) - на чему се и заснива његова примена у фотографији. Овај процес у фотографској емулзији узрокује потамњење светлости експонираног слоја. Но исти је слој транспарентан за ИЦ-зрачење па се користи као фотоподлога у ИЦ-спектроскопији.
  • Сребро бромид (AgBr) је бела до светложута материја нерастворна у води. Бромид на светлу постаје сивољубичаст.

Фотографија

Филм и фотографске плоче су превучене танким слојем желатина у коме су фине честице сребробромида. Када се филм или фотографска плоча кратко време изложи светлости неке честице се делимично разложе у елементарно сребро, па се онда не ствара правилна слика.

Занимљивости

Забележена употреба сребра је за спречавање инфекције у време античке Грчке и Рима. Сребро се поново користи у средњем веку, када је коришћено за више намена, као што је за дезинфекцију воде и хране током складиштења, као и за лечење опекотина и рана. У 19. веку, морнари на дугим путовањима по океану стављали су сребрни новац у бурад воде и вина, да би течност дезинфиковали за пиће. Пионири у Америци користи су исту идеју. Сребрна решења су одобрена 1920. године од стране ФДА за употребу као антибактеријски агенти. Чисто сребро не потамни на ваздуху. Кад потамни то је знак да у ваздуху има сумпора, који се налази у градском диму или у близини петролејских извора.

Види још

Референце

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
  2. ^ Sebastian Blumentritt Periodensystem der Elemente, 6. izd., Blume-Verlag, Münster (Savezna Republika Njemačka) 2012. ISBN 978-3-942-53009-5., str. 1
  3. ^ Arnold F. Holleman, Nils Wiberg: Lehrbuch der Anorganischen Chemie, 102. izd., de Gruyter, Berlin 2007, str. 1433. ISBN 978-3-11-017770-1.
  4. ^ N. N. Greenwood, A. Earnshaw: Chemie der Elemente, 1. izd. 1988, str. 1509. ISBN 978-3-527-26169-7.
  5. ^ Ludwig Bergmann, Clemens Schaefer, Rainer Kassing: Lehrbuch der Experimentalphysik, Tom 6: Festkörper. 2. izd., Walter de Gruyter, 2005, str. 361. ISBN 978-3-11-017485-4.
  6. ^ Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks u: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337, doi:10.1021/je1011086
  7. ^ Wärmeleitfähigkeit. na stranici Technischen Fakultät der Uni Kiel
  8. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
  9. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
  10. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
  11. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
  12. ^ www.kitco.com
  13. ^ Solarmagazin: Photovoltaik-Forschung und -Entwicklung: Innovationen bei Solarzellen und Modulen. mart 2006. (Online)
  14. ^ Peru verfügt über Reserven 3,88 Mrd. Unzen Silber und 66,3 Mio. Unzen Gold.
  15. ^ Historija kineske proizvodnje srebra od 1961. godine do 2009. godine
  16. ^ Jörg Mildenberger: Anton Trutmanns Arzneibuch Teil II: Wörterbuch, Würzburg 1997, Band V. ISBN 978-3-8260-1398-0., str. 2274.
  17. ^ Historija materijala - Alexander Parkes. na stranici plasticker.de
  18. ^ Anorganischer Experimentalvortrag: Silber, str. 9, Elektrolytische Feinreinigung (Möbius-Verfahren); 1,1 MB)
  19. ^ Mit Silber beschichteter Tubus senkt Pneumonierisiko. Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 23, 2010) (на језику: енглески) u: Deutsches Ärzteblatt. 20. august 2008.
  20. ^ J. R. Morones-Ramirez, J. A. Winkler et.al.: Silver enhances antibiotic activity against gram-negative bacteria. u: Science translational medicine. Tom 5, br. 190, juni 2013, str. 190ra81, ISSN 1946-6242 doi:10.1126/scitranslmed.3006276
  21. ^ Silver (CASRN 7440-22-4). na web stranici Američke agencije za zaštitu okoline EPA
  22. ^ Robert Jackson (1995) Witchcraft and the Occult, Devizes, Quintet Publishing: 25.
  23. ^ Viktor Kopač: Bilten, glasnik HND, br. 24, Zagreb 1973.
  24. ^ Jugoslavenske kovanice iz 1938. godine

Литература

  • Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.

Спољашње везе

Аљаска

Аљаска (енгл. Alaska), савезна је држава САД од 1959. године и налази се у крајњем северозападном делу САД. Највећа је по површини, 1.518.775 km², са бројем становника око 500.000. Прекривена је планинама са активним вулканима и ледницима. Ту се налази и највиши врх Северне Америке (Маунт Макинли) висок 6.149 m. Клима Аљаске је хладна и субполарна, а у приморју умерена континентална и влажна. Највећа река је Јукон, а држава има и многобројна језера. Рудна богатства Аљаске су злато, сребро, бакар, платина, олово, угаљ, уранијум и др. Главни становници (Ескими, Алеути, Индијанци, белци и црнци). Експлоатација нафте задовољава скоро једну четвртину потреба САД. Развијен је и риболов (најчешће на лососе и китове). Укупна зарада Аљаске од риболова и експлоатације рудних богатстава износи око 5 милијарди долара. Прво насеље основали су Руси који контролишу ову територију до 9. априла 1867, када је, услед финансијских тешкоћа у Русији, страха да би Британци могли преузети контролу над територијом те све слабије трговине са насељеницима, за 7.200.000 долара (еквивалент вредности од 90.750.000 долара 2005.) продају Сједињеним Америчким Државама.

Грчка на олимпијским играма

Грчка је била земља где су настале олимпијске игре. Била је место одржавања Древних олимпијских игара, тако да је било логично да се прве олимпијске игре модерног доба одрже у овој земљи. Грчка која је прихватила оживљавање идеје олимпизма се први пут појавила на Олимпијским играма 1896. године, које су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Грчка није пропустила ниједне Летње олимпијске игре и једна је од четири земље којима је то успело.

Грчка је први пут учествовала на Зимским олимпијским играма 1936. године и од онда је пропустила само једне, 1960. године. Грчка није освојила ни једну медаљу на Зимским олимпијским играма.

Приликом свечаног отварања сваке олимпијаде Грчка је прва земља која се појављује на церемонији отварања, остале државе бивају представљене азбучним редом. Овај обичај је због историјске улоге Грчке у стварању и промовисању олимпијских игара још у античким временима.

Грчка је била домаћин модерних олимпијских игара два пута, првих 1896. и двадесет четвртих 2004. године. Оба пута град домаћин је била Атина. Грчка је на Играма освојила 116 медаља, где се издвајају атлетика и дизање тегова као две најуспешније грчке олимпијске дисциплине.

Грчки олимпијски комитет (Ελληνική Ολυμπιακή Επιτροπή) је основан 1894. године, а признат од стране МОКа 1895. године.

Естонија на олимпијским играма

Спортисти из Естоније су 1908. и1912. године учествовали на Летњим олимпијским играма у оквиру репрезентације Русије.

Естонија је након проглашења независности од Русије 1918. први пут учествовала као самостална земља на Олимпијским играма 1920. у Антверпену, иако је Естонски олимпијски комитет основан касније 1923.. Прве Зимске олимпијске игре на којима је учествовала биле су Игре 1924. у Санкт Морицу.

После припајања Естоније Совјетском Савезу и њени спортистна су учествовали од Летњих олимпијских игара 1952. у Хелсинкију Финска у оквиру репрезентације Совјетског Савеза.

На Летњим олимпијским играма 1980. такмичења у једрењу одржавала су се у главном граду Естоније Талину. Након враћања независности 1991., Естонија је учествовала на свим Олимпијским играма. Већину својих медаља освојила је у атлетици, дизању тегова, рвању и скијашком трчању.

Идалго (држава)

Држава Идалго (шп. Estado de Hidalgo), савезна је држава у централном Мексику, северно од града Мексика. Основана је 1869. године. Име је добила по Мигелу Идалгоу, свештенику који је позвао народ на почетак Мексичког рата за независност.

Граничи се са државом Сан Луис Потоси на северу, Пуеблом и Веракруз на истоку, на југу са Тласкалом и Мексиком, и на западу са државом Керетаро.

Држава има површину од 20.813 km² и око 2,3 милиона становника. Главни град је Пачука де Сото. Најпознатија туристичка атракција државе је археолошко налазиште Тула које је некада било престоница државе Толтека.

Привреда Државе Идалго се заснива на рударству (сребро, злато, олово, бакар, цинк).

Казахстан на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Казахстан је на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта учествовао једанаести пут. Репрезентацију Казахстана представљале су шест такмичарки, које су се такмичиле у четири дисциплине.

На овом првенству Казахстан је по броју освојених медаља делила 19. место са једном освојеном медаљом (сребро). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Казахстан је са једном учесником у финалу делила 29. место са 7 бодова.

Карпати

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii), су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...

Колумбија на олимпијским играма

Колумбија се први пут појавила на Олимпијским играма 1932. године, и једину паузу је направила 1952. године и после тога је слала своје спортисте на све наредне одржане Летње олимпијске игре. На Зимским олимпијским играма Колумбија је дебитовала 2010. године и то јој је за сада једино учешће.

Колумбијски представници су закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону су освојили 19 медаља, од тога две златне. Прву златну медаљу за Колумбију освојила је дизачица тегова Марија Изабел Урутиjа 2000., а другу бициклисткиња Маријана Пахон 2012. године. Колумбијски олимпијци са највише медаља су стрелац Хелмут Белингродт (две сребрне), који је и освојио прву колумбијску медаљу на Олимпијским играма и рвачица Ђакелин Рентерија (две бронзане). Највише медаља, по четири, освојено је у дизаљу тегова и бициклзму.

Национални олимпијски комитет Колумбије (Comité Olímpico Colombiano) је основан 1936. а признат од стране МОКа 1948. године.

Леон (Мексико)

Леон (шп. León de los Aldama) је град у Мексику у савезној држави Гванахуато. Налази се око 400 km северозападно од Мексика. Према процени из 2005. у граду је живело 1.137.465 становника. Са 1.584.337 становника у ширем подручју највећи је град своје савезне државе и један од 10 највећих у Мексику.

Леон су основали шпански колонизатори 1576. и дали му име Виља де Леон (шп. Villa de Leon). Насеље је основано као одбрана од напада народа Чикмека. Јуна 1830. Леон је добио статус града, као и садашње пуно име које гласи Леон де лос Алдама (шп. León de los Aldama).

За најважнију привредну грану важи производња коже. Поред тога, битна је пољопривреда у околини града и рударство (злато, сребро, бакар).

Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Мароко је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовао је на свим досадашњим првенствима. Репрезентацију Марока представљало је 15 такмичара (12 мушкараца и 3 жене) који су се такмичили у 8 (6 мушких и 2 женске) дисциплина., На овом првенству Мароко је по броју освојених медаља делио 31. место са 1 освојеном медаљом (сребро). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мароко је са 2 учесника у финалу дели 40. место са освојених 8 бодова.

Растворљивост

Растворљивост је особина супстанце која се може растворити у одређеном растварачу под одређеним условима. Интеракција између молекула растварача и супстанце која се раствара назива се солватација (ако је растварач вода - хидратација).Растворљивост супстанце се објашњава помоћу поларности. Код растварања важи емпиријско правило: Слично се раствара у сличном. Поларне супстанце (нпр. HCl) и јонска једињења се добро растварају у поларним растварачима (нпр. вода), а неполарне у неполарним. Пример може бити растварање јода (неполарна супстанца) у хлороформу (CHCl3, неполарни органски растварач). Обично се за пример растварања неполарних супстанци узима растворљивост органских једињења у органским растварачима. Код растворљивости важну улогу има и водонична веза.

Раствор који се налази у равнотежи и не може растворити више супстанце назива се засићени раствор.

За тешко растворљиве супстанце растворљивост се може процијенити на основу вриједности производа растворљивости.

Многи елементи су растворљиви (у различитим количинама) али има и оних који уопште немају ову особину. Такви су, на пример, племенити метали (платина, злато, сребро, ...)

Рудник

Рудник је место са кога се експлоатишу разне врсте руда. На таквим местима где је руда нагомилана од економске вредности, површинским откопавањем или подземним копањем вади се руда. Рудници се по начину ископавања деле на површинске и подземне. Материјали који се често ископавају су: бакар, никл, олово, боксит, цинк, нафта, со, сребро, угаљ, злато, гвожђе, магнезијум, манган, дијаманти, уранијум, титанијум итд.

Северна Македонија на олимпијским играма

Северна Македонија први пут је као самостална држава под именом Бивша Југословенска Репблика Македонија (БЈРМ) учествовала на олимпијским играма на Летњим Олимпијским играма у Атланти 1996.

Од Олимпијских игара 1920 македонски спортисти учествовали су у саставу:

СФРЈ (1920—1988)

Независни учесници 1992.

Македонија (1996—2016)

Северна Македонија (2020 —)У периоду од Олимпијских игара у Атланти 1996. до Рио де Жанеира 2016. македонски спортисти освојили су укупно 1 медаљу.

Словенија на олимпијским играма

Словенија је на олимпијским играма први пут као самостална екипа учествовала на зимским олимпијским играма у Албервилу 1992.

На Олимпијским играма словеначки спортисти учествовали су у саставу следећих земаља:

Аустријско царство (1912)

СФРЈ (1920—1988)

Словенија (1992. - )У периоду од Зимских олимпијских игара у Албервилу 1992. до Сочија 2014. словеначки спортисти освојили су укупно 34 олимпијске медаље.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Турска је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, учествовала шеснаести пут, односно учествовала је на свим светским првенствима одржаним до данас. Према пријави репрезентацију Турске представљало је 26 атлетичара (19 мушкараца и 7 жена), који су се такмичили у 18 атлетских дисциплина (11 мушких и 7 женских)., На овом првенству Турска је по броју освојених медаља делила 11. место са 2 освојене медаље (злато и сребро). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Турска је са 4 учесника у финалу делила 19. место са 21 бодом.

Фалсификовани новац

Фалсификовани новац је новац у промету (углавном новчанице, ретко кованице), који је противзаконито (илегално) произведен тако да изгледа службеним средствима плаћања довољно блиско како би могло довести до заблуде и био прихваћен као прави новац. Производња лажног новца је облик преваре.Кривотворење је вероватно старо као и сам новац. Пре увођења папирног новца, најчешћа метода преваре је било ковање лажног новца користећи мешање јефтиних метала, као замену за злато и сребро. Данас је најчешћи начин преваре штампање скенираних новчаница легитимним штампачима.

Неке од штета које се могу проузроковати фалсификовањем новца су:

смањење вредности правог новца;

повећање цена (инфлације) због кружења више новца у економији државе;

смањење прихватљивости папирног новца и

губици настали прихваћањем лажног новца јер се не надокнађује вредност фалсификованих новчаница.Традиционално, мере против фалсификовања подразумевају укључивање финих детаља и сигурносних елемената који се тешко успешно фалсификују приликом штампања новчаница, а који омогућују и нестручним особама да открију превару.

Хрватска на олимпијским играма

Хрватска на олимпијским играма као самостална репрезентација први пут је учествовала на Зимским олимпијским играма 1992 у Албервилу.

Од других Олимпијских игара 1900 хрватски спортисти учествовали су у саставу:

Аустријско царство (1900—1920) или

Мађарска (1900—1920)

Краљевина Италија (1920—1936) (део)

Краљевина Југославија (1920—1936)

СФРЈ (1948—1988)

Хрватска (1992 - )У периоду од Зимских олимпијских игара у Албервилу 1992 до Сочија 2018. хрватски спортисти освојили су укупно 44 олимпијске медаље.

Чешка на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Чешка је једанаести пут учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Чешке представљало је 13 атлетичара (8 мушкараца и 5 жена), који су се такмичили у осам дисциплина (5 мушке и 5 женске). На овом првенству Чешка је по броју освојених медаља делила 19. место са једном освојеном медаљом (сребро). Оборена су два лична рекорда и остварена су четири најбоља лична резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Чешка је са 5 учесника у финалу делила 12. место са 21 бодом.

Шведска на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Шведска је на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта учествовала четрнаести пут, односно, учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Шведске представљала су четири такмичара (1 мушкарац и 3 жене), који су се такмичили у три дисциплине.

На овом првенству Шведска је по броју освојених медаља делила 19. место са једном освојеном медаљом (сребро). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Шведска је са једном учесницом у финалу делила 29. место са 7 бодова. Поред тога оборен је један национални рекорд и остварена су два рекорда сезоне.

Једињења сребра
1. Самородни елементи
2. Сулфиди
4. Оксиди и хидроксиди
5. Карбонати, нитрати, борати
6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати
8. Силикати

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.