Србобран

Србобран је градско насеље у Србији, у општини Србобран, у Јужнобачком округу (АП Војводина). Према попису из 2011. било је 12009 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Србобрану.

Србобран
Srbobran centar
Православна црква у центру Србобрана
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаСрбобран
Становништво
 — 2011.Пад 12.009
 — густина60/км2
Географске карактеристике
Координате45°32′53″ СГШ; 19°47′32″ ИГД / 45.54801° СГШ; 19.79232° ИГДКоординате: 45°32′53″ СГШ; 19°47′32″ ИГД / 45.54801° СГШ; 19.79232° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина80 м
Површина197,2 км2
Србобран на мапи Србије
Србобран
Србобран
Србобран на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21480
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Називи

Град се раније звао Сентомаш. Србобран је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Szenttamás, хрв. Sveti Tomo, нем. Thomasberg.

Називи за делове Србобрана су: Центар, Беглук (део северно од Криваје), Тук (источни део), Вашариште (део јужно од Канала Дунав—Тиса—Дунав), Унчић и Каћ (западни делови, на путу за Врбас), Јамуре (претежно ромски део) итд.

Географија

Град Србобран већим делом лежи на левој, а мањим делом на десној обали Великог бачког канала. Са севера и истока опасан је меандром речице Криваје, која се источније од Србобрана улива у Велики бачки канал.

Географски положај Србобрана је веома повољан. У њему се укрштају два значајна сувоземна пута. Меридијанског правца је међународни пут који повезује југ са севером Србије, односно Средњу и јужни Европу. Упоредничког правца је и пут који повезује Подунавље са Потисјем. Исти упореднички правац, покрај јужне стране насеља има и железничка пруга Сомбор-Бечеј. Повољан географски положај и близина Новог Сада, утицали су да се Србобран развије у једно од већих и значајнијих насеља у Војводини.

Историја

Свој данашњи назив, Србобран је добио по шанцу-утврђењу симболично названом „Србобран“, изграђеном за одбрану у борбама које су вођене у Србобрану 1848. и 1849. године, за аутономију и национална права Срба у бившој Аустроугарској (Битка код Сентомаша).

Србобранска велика Богојављенска православна црква поново је освећена априла 1939. године. Та монументална грађевина са високим звоницима подигнута је између 1802-1807. године. Међутим страдала је током мађарске револуције 1848-1849. године толико (од рушења и паљења), да су остали само зидови, у којима су остала топовска ђула. Црква је привремено обновљена 1852. године, а украшена тек 1864-1866. године када је иконостас осликао иконописац Новак Радонић. Храм је лоше прошао и током Првог светског рата, када су му скинута сва звона од стране аустроугарске војске, а такође оронуо због неодржавања. После рата је уследила обнова коју су извели ангажовани стручњаци, вредна 375.000 динара. Чин освећања је обавио епископ бачки Иринеј Ћирић уз саслужење србобранског проте Гојка Каћанског.[1]

Демографија

У насељу Србобран живи 10253 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,5 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 4713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78 (попис 2002).

У овом насељу становништво је етнички разнолико, са српском већином.[2]

Демографија[3]
Година Становника
1948. 13.747
1953. 13.635
1961. 14.391
1971. 14.189
1981. 13.596
1991. 12.798 12.651
2002. 13.091 13.296
2011. 12.009
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Срби
  
7.093 59,06 %
Мађари
  
3.220 26,81 %
Роми
  
464 3,87 %
остали и неизјашњени
  
1.231 10,25 %

Градови-побратими

Галерија

Srbobran 006

Некадашњи хотел Елан у Србобрану

Catholic church in Srbobran, Vojvodina, Serbia

Католичка црква

Oil drilling facilities near Srbobran, Vojvodina, Serbia

Нафтна бушотина изван Србобрана

Референце

  1. ^ "Политика", Београд 1939. године
  2. ^ aXiom. „Istorijat opštine Srbobran - Srbobran.rs - Општина Србобран”. www.srbobran.rs. Приступљено 30. 7. 2018.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

19. србобранска пјешадијска бригада

Деветнаеста србобранска пјешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске, у саставу Првог крајишког корпуса. Зона одговорности је била територија општине Србобран, која је била у саставу Републике Српске односно 30. лака пјешадијска дивизија. Према прелиминарним подацима, у ратним дејствима погинуо је 291 борац ове бригаде, а око 900 их је рањено.

Јужнобачки управни округ

Јужнобачки округ се налази у Панонској низији, у јужној Бачкој и северном Срему. Површина округа је 4.016 km² (18,7% територије Војводине, 4,5% територије Србије), где борави 615.371 становника (Попис из 2011).

Седиште округа је и административни центар Аутономне Покрајине Војводине, Нови Сад.

Грб општине Србобран

Овај грб, усвојен је око 2007. године, заменивши бивши решењем које је ближе стандардима нове српске хералдике. Штит је подељен на три поља хоризонтално, од којих је доње плаве боје са три вијугаве сребрне линије. Средње је зелене боје са представом моста у сребрној боји. Горње поље је плаве боје, на којем се налазе црква са два торња, грађевина и још један торањ, све бело. Изнад грађевина је златно сунце са 14 зракова. Штит је оивичен танком белом бордуром. У челенци се налазе три диска састављена од концентричних кругова, од средине ка ивицама: плавог, зеленог и белог. Венац око штита састављен је од златног класа пшенице, са десне стране, и класа златне боје (нејасно која је биљка у питању). Чувари грба су два бела пропета грифонолика бића. Стегови Србије, са десно и вероватни општински стег са леве стране. Пропорције стегова, за разлику од стандардих, су 2:3. Постамент је неправилни облик смеђе боје.

Доњи Полој

Доњи Полој је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Лазар Дунђерски

Лазар Дунђерски (Србобран, 25. март 1833 — Србобран, 13. јул 1917) био је трговац, велепоседник, индустријалац и добротвор.

Надаљ

Надаљ (мађ. Nádalja) је село које се налази у општини Србобран у Јужнобачком округу. Село има већинско српско становништво, а број становника према попису из 2011. је био 2008. Село су основали српски граничари између 1800. и 1801. године. Главно занимање становништва је пољопривреда.

Општина Србобран

Општина Србобран је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 284 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26460 ha, а на шумску 14 ha).

Седиште општине је град Србобран. Општина Србобран се састоји од 3 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 16317 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,9‰, а број запослених у општини износи 3329 људи. У општини се налази 4 основних и 1 средња школа.

Општина Србобран је раскршће путева у пољопривредном подручју с трговином, угоститељством и индустријским погонима. На теренима канала и пољопривредном земљишту развијен је лов и риболов. У селу Турија одржава се традиционална туристичка манифестација „Кобасицијада“.

Општина Србобран (Република Српска)

Oпштина Србобран је бивша општина Републике Српске, која се налазила у регији Крајине. Формирана је 15. фебруара 1992. године на територији бивше југословенске општине Доњи Вакуф, а сачињавала су је сва насеља доњовакуфске општине. Првобитни назив општине је гласио Српска општина Доњи Вакуф, али је тај назив убрзо и службеним актом промијењен у Општина Србобран. Формално је постојала до потписивања Дејтонског споразума.

Радио у Србији

Јуна 1915. године је у Нишу постављена прва радио-телеграфска станица, са снагом од 10 KW, којом се одржавала веза између српске владе и Врховне команде. После упада бугарске војске из правца Пирота, и услед надирања аустроугарске војске, станица је демонтирана и премештена у Косовску Митровицу. Октобра 1915. године, због повлачења српске војске, станица је уништена како не би пала у руке непријатељу.

Јула 1923. године, Краљевина Југославија донела је правилник којим се уводи радио-претплата и обавеза пријављивања радио-пријемника. Септембра 1924. године, у радио-телеграфском центру у Раковици код Београда, успешно је обављен пробни радио-пренос концерта. 1. октобра 1924. године, Радио Београд је званично почео музички и говорни програм да одашиље у етар. Прва емисија био је, заправо, пренос концерта који су извели чланови Београдске опере.Захваљујући малом броју попуњених таласних дужина, програм Радио Београда је ускоро преко дана могао да се чује у читавој Краљевини Југославији, а ноћу је досезао и до слушалаца у иностранству.Радио Београд се огласио истог дана када и Радио Беч, а пре Радија Москва, Радија Токио, Радија Пекинг и радио-станица у Мађарској, Пољској и Румунији.Од 24. марта 1929, Радио Београд почиње са редовним емитовањем свог програма из зграде Српске Академије Наука. Касније се јавља и Краткоталасна станица Београд, која је емитовала из зграде тадашњег Министарства Шума и Руда (сада Министарство спољних послова).

Други светски рат ће прекинути емитовање државног радио-програма у Београду. За време рата, у Београду ради немачка радио-станица, која је давала и програм на српском језику. Наставак садашњег Радио Београда је уследио после ослобођења, 10. новембра 1944. Тај дан је уједно и дан Радио телевизије Београд, који је преузела и Радио телевизија Србије.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак споменика културе у Јужнобачком округу

Следи списак знаменитих места у Јужнобачком округу.

Србобран (Исток)

Србобран (алб. Serbobran) је насеље у општини Исток на Косову и Метохији.

Србобран (лист)

Србобран је било гласило Српске народне самосталне странке у банској Хрватској које је, са прекидима, излазило од 1884. до 1914. године у Загребу.

Српска лига Војводина 2018/19.

Српска лига Војводина у сезони 2018/19. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских такмичења у Србији. Одлуком Одбора за хитна питања Фудбалског савеза Србије, Српска лига Војводине од 2018/19. је проширена и број тимова је повећан са 16 на 18. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне - ВФЛ Исток, ВФЛ Југ и ВФЛ Север. Србобран је напустио такмичење у току зимске паузе првенства, из финансијских разлога. Након што је ОФК Бечеј 1918 испао из Прве лиге Србије и након разматрања свих опција на Конференцији клубова Српске лиге Војводина 14. маја 2019. одлучено је да ће лига следеће сезоне имати 16 клубова, да ће ове сезоне директно испасти из лиге четири клуба, 13-пласирани ће ићи у бараж по новом систему и играће са другопласираним екипама Војвођанске лиге Север, Војвођанске лиге Исток, Војвођанске лиге Југ.

Српска православна црква у Хрватској

Српска православна црква у Хрватској је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија загребачко-љубљанска и епархије Горњокарловачка, Далматинска, Пакрачко-славонска, Осјечкопољска и барањска и Епархија захумско-херцеговачка и приморска на подручју Дубровника.

Стригова (Козарска Дубица)

Стригова је насељено мјесто у општини Козарска Дубица, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 354 становника.

Турија (Србобран)

Турија је насеље у Србији у општини Србобран у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2300 становника.

Турија је позната по организовању „Кобасицијаде“, фестивалу кобасица који се одржава једном годишње.

Овде се налазе Српска православна црква у Турији и ФК Младост Турија.

ФК Србобран

ФК Србобран је фудбалски клуб из Србобрана, такмиче се у ПФЛ Сомбор, петом такмичарском нивоу српског фудбала. На зимској паузи су иступили из Српске лиге Војводине из финансијских разлога.

Шајкашка

Шајкашка је географски регион у Србији. То је југоисточни део Бачке, лоциран у средишњем делу Аутономне Покрајине Војводине.

Територија Шајкашке је подељена између четири општине: Тител, Жабаљ, Нови Сад и Србобран. Средиште Шајкашке је град Тител.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.