Србија и Црна Гора

Србија и Црна Гора (скраћено СЦГ; службено Државна заједница Србија и Црна Гора, скраћено ДЗСЦГ) бивша је државна заједница коју су чиниле републике Србија и Црна Гора. Трајала је од 4. фебруара 2003. до 21. маја 2006. када је Црна Гора на референдуму изгласала независност. Исте године, 3. јуна, парламент Црне Горе је прогласио независност и од тада СЦГ више не постоји. СЦГ је била европска земља која је држава-континуитета са Савезном Републиком Југославијом (СРЈ). Административни центар СЦГ је био Београд, а у Подгорици се налазио Суд СЦГ. СЦГ се граничила са Мађарском на северу, Хрватском, БиХ (Републиком Српском) и Италијом (морска граница) на западу, Румунијом и Бугарском на истоку, и Албанијом и Северном Македонијом на југу. Постојање СЦГ је било регулисано кроз Уставну повељу СЦГ донету 4. фебруара 2003.

Државна заједница Србија и
Црна Гора
Србија и Црна Гора
Химна
Хеј, Словени
Србија и Црна Гора

СЦГ на мапи Европе
Географија
Континент Европа
Регија Балкан и Панонска низија
Главни град Београд
Друштво
Службени језик српски
Религија православље
Политика
Облик државе државна заједница
 — Председник Светозар Маровић
Законодавна власт Скупштина СЦГ
Историја
Историјско доба савремено доба
 — Оснивање 2003.
 — Укидање 2006.
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 102.350 km²
Становништво 10.659.979 (2002)
Валута српски динар и евро
Земље претходнице и наследнице
Србије и Црне Горе
Претходнице: Наследнице:
Flag of Yugoslavia (1992–2003); Flag of Serbia and Montenegro (2003–2006).svg СР Југославија Србија Flag of Serbia (2004–2010).svg
Црна Гора Flag of Montenegro.svg

Историја

Разлози преуређења

Кад је проглашена Савезна Република Југославија 1992. године, Уједињене нације и многе поједине државе (поготово САД) нису хтеле да је признају као државу-континуитета са СФРЈ, иако су је признале као државу. СРЈ није била члан УН до 2000. године, а када је постала, након Петооктобарских промена, одмах је њено постојање доведено у питање. Власти у Црној Гори су након 1997. заговарале аутономију (увођењем полицијских контрола на граници са Србијом, одбијањем да прихвате ванредно и ратно стање на својој територији током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године), али се од промене режима у Србији захтевала и независност, са евентуалним преуређењем федерације у „Савез две независне међународно признате републике“. Нова савезна влада коју су чинили ДОС и црногорска опозициона странка СНП, инсистирала је да се питање преуређења заједнице не покреће до завршетка републичких парламентарних избора у Србији 23. децембра 2000. године, јер би независношћу Црне Горе ДОС изгубио једину до тада освојену власт- савезну, чиме би се можда отворио пут бившем председнику Србије и Југославије, Слободану Милошевићу да преко још увек актуелне парламентарне већине у републичкој скупштини обустави изборе и поново успостави своје факторе контроле. Иако је ова жеља испуњена, тензије између две републике је убрзо након формирања владе Зорана Ђинђића продубило припајање већег дела последње спорне територије из Југословенских ратоваПревлаке Хрватској, а не Црној Гори, за шта су Црногорци делимично кривили и српске преговараче из савезне делегације који су показивали равнодушност на преговорима.

Преуређење

Током 2001. године, интензивирани су преговори две републике, који су већином вођени у Београду и на црногорском полуострву Свети Стефан. Међутим свако је остао при свом ставу: Црна Гора је инсистирала на независности обе републике, а Србија је тражила само козметичке измене у оквиру СРЈ, или потпуну независност обе републике. Преокрет настаје у другој половини године, када се у разговоре укључила и Европска унија. Коначно, Србија и Црна Гора су 14. марта 2002. године склопиле нови споразум о наставку сарадње, који је између осталога укинуо име „Југославија“, а нову државну заједницу назвао Државном заједницом Србија и Црна Гора. Споразум су потписали челници обе републике, савезне државе и Хавијер Солана из Европске уније. По формулацији, постало је јасно да ће нова заједница бити најближа статусу уније, много лабавијем виду заједништва од дотадашње федерације. Дана 4. фебруара 2003. оба већа савезне скупштине су усвојила више месеци писану уставну повељу државне заједнице Србија и Црна Гора (тако да је исправно рећи Србија и Црна Гора је..., а не Србија и Црна Гора су... ако се односи на државну заједницу), коју су претходно усвојила оба републичка парламента. Част да прогласи нову државу, имао је дотадашњи председник Већа Грађана савезне скупштине- Драгољуб Мићуновић. Нова уставна повеља оставила је могућност свакој републици чланици да организује референдум о независности након три године. Црна Гора је, како је речено, успешно искористила то право.

Промене у односу на СРЈ

Proposed flag of Serbia and Montenegro (2003)
Неусвојени предлог за нову заставу Србије и Црне Горе

Новом уставном повељом, укинут је директан избор институција заједничке државе: скупштина се бирала равноправним делегирањем из обе републичке скупштине, председник се бирао у скупштини, а он је уједно био и председник Савета министара- тела које је заменило Савезну владу. Ове институције су имале свега неколико овлашћења, и то већином у спољњој политици, јер је остатак надлежности прешао на републичке институције. Скупштина СЦГ само је усвајала законе у вези са људским правима, спољном политиком и ратификовала разне споразуме. Укинут је и статус главног града, а уместо тога, Београд је постао административни центар, са готово свим заједничким институцијама. Уместо Уставног суда, предвиђен је Суд Србије и Црне Горе са седиштем у Подгорици, који никада није конституисан. Заједничка Народна банка је подељена на републичке. Оваква подела, изазвала је незадовољство код појединих странака у Србији, нарочито Г 17+, која је убрзо почела да тврди да се права, као што су избор амбасадора, приступ заједничким материјалним средствима и сл. деле на равноправне делове, а обавезе, као што су давање новца за издржавање заједничке државе, деле у складу са величином република и бројем становништва. Интересантно, али сва државна обележја СРЈ су задржана, чак и контроверзна химна "Хеј, Словени", мада је пред Олимпијске игре у Атини 2004. године постојала намера да се она замени за необичну комбинацију српске и црногорске националне химне „Боже, Правде“ и „Ој, Свијетла Мајска Зоро“, али то није учињено, јер је против био српски патријарх Павле, кога су послушали и посланици владајуће већине из СНП-а, па није било већине за усвајање.

2005—2006: Коначан распад

Дана 25. априла 2005. године Савет министара Европске уније потврдио је позитивну Студију о изводљивости преговора о склапању Споразума о стабилизацији и асоцијацији са Србијом и Црном Гором. Студија је предвиђала принцип двоструког колосека у придруживању двеју држава чланица, и не односи се на територију Косова и Метохије. Крајем те године, црногорско руководство је почело да подсећа на своје право да организује референдум наредне године. Тада су многи почели да сумњају да је СЦГ све време била само мораторијум на неизбежан распад последње енклаве бивше Југославије, баш као што су и брионским мораторијумом, Хрватска и Словенија три месеца пролонгирале своју независност 1991. године. Србија је инсистирала да се у референдумски процес укључи и ЕУ, како би га макар пролонгирала, јер је погрешним тумачењем резолуције 1244 констатовано да Космет постаје независна република кад и Црна Гора, јер се у резолуцији наводи да Косово остаје саставни део СРЈ, не и Србије. Европска унија је именовала Словака Мирослава Лајчака за главног представника у вези са црногорским референдумом. По договору свих страна, неопходна већина за независност Црне горе била је 55%. У предреферендумској кампањи, за независност су лобирале владајуће странке ДПС и СДП, укључујући и, иронично, председника СЦГ, Светозара Маровића, а против СНП, Народна Странка и друге просрпске странке. Мада се Србија обавезала да се не меша, премијер Војислав Коштуница и неколико интелектуалаца се окупило на митингу просрпске коалиције Црне Горе, који је одржан у Београду, и пружили им подршку. 21. маја 2006. је Црна Гора на реферндуму излгасала независност са око 55,5%, а 3. јуна исте године је Парламент Црне Горе прогласио независност и од тада СЦГ, последњи остатак некадашње Југославије, више не постоји. Два дана касније, српски парламент је прогласио Србију сувереном републиком и наследником СЦГ и тиме и формално окончао постојање државне заједнице. Наредних дана, и српска влада је признала независност Црне Горе. Обе државе су добиле међународна признања и одвојено примљене у УН у јулу те године. Питање међународних споразума, које су ратификовале СРЈ и СЦГ решено је тако што је одлучено да се они односе на правно-формалног наследника заједнице- Србију, а Црна Гора их је потписала по убрзаном поступку. Спортске репрезентације су остале заједно у више дисциплина све до краја те године, са старим обележјима.

Држава

Привреда се упола смањила од 1990. године због лошег управљања, међународних санкција и штете због рата на Косову и Метохији. Након збацивања председника Слободана Милошевића у октобру 2000, коалициона влада је увела мере за стабилизацију и агресивни програм реформе тржишта.

Чланство у ММФ-у обновљено је 2000. Донаторска конференција Светске банке и Европске комисије одржана 2001. и сакупљено је 1,3 милијарди долара за државно реструктурирање СЦГ. 2001. договорено је да ће се отписати 66% дуга од 4,5 милијарди долара према Париском клубу, а такође извршен је сличан отпис за 2,8 милијарде долара дуга према Лондонском клубу.

Црна Гора је одвојила своју управу од федерације и Србије још током Милошевићеве власти. Током свог постојања унутар СЦГ, имала своју централну банку, користила евро као службену валуту, наплаћивала своју царину и имала свој буџет.

Покрајина Косово и Метохија, под управом УН-а, прима финансијску и техничку помоћ од међународне заједнице. Службене валуте су евро и српски динар, док УН-ова управа прикупља порезе и управља буџетом.

Сложеност политичких односа Србије и Црне Горе и спора приватизација кочили су развитак. Споразуми са ММФ-ом, а поготово порески услови, су били важан елемент у одређивању политике. Велика незапосленост била је један од кључних политичко-економских проблема.

Републике и аутономне покрајине

MapaSrbijeiCrneGore
Мапа Србије и Црне Горе — републике и покрајине

СЦГ је била подељена на две републике и на две аутономне покрајине које су биле део Републике Србије.

Име Главни град Застава Грб Локација
Република Србија
АП Косово и Метохија
АП Војводина
Београд
Приштина
Нови Сад
Flag of Serbia (1992–2004) Coat of arms of Serbia (1947–2004) SerbiaMontenegro-Serbia
Република Црна Гора Подгорица Flag of Montenegro (1994–2004)
Coat of arms of Montenegro (1992-2004)
SerbiaMontenegro-Montenegro2

Географија

Србија и Црна Гора је покривала површину од 102.350 km², са 199 km обале. Рељеф је био изразито разноврсан. Значајан део Србије је у равницама и нижим брдима (осим југа који је планински) а већи део Црне Горе покривају високе планине. Србија не излази на море, целокупна обала отпада на Црну Гору. На црногорској обали се налази једини фјорд у јужној Европи. Клима је разноврсна на сличан начин. Север има континенталну климу (хладне зиме и врућа лета); централна област је комбинација континенталне и медитеранске климе; док на југу преовлађује јадранска клима дуж обале, а унутрашњост има врућа и сува лета и јесени, и релативно хладне зиме са много снега.

Београд, са 1.717.863 становника по цензусу је био највећи град Србије и Црне Горе. Остали значајни градови су били Ниш, Нови Сад, Крагујевац, Подгорица, Суботица, и Приштина, сваки са око 100.000 — 300.000 становника.

Привреда

Лоше управљање економијом током дугог периода економских санкција, и штета коју је претрпела југословенска инфраструктура и индустрија током НАТО бомбардовања, је преполовило привреду из 1990. Од свргавања бившег председника, Слободана Милошевића, октобра 2000, коалициона влада ДОС-а је увела мере за стабилизацију, и започела агресивни програм за опоравак тржишта. Након обнављања чланства у Међународном монетарном фонду, децембра 2000, Југославија је наставила да се реинтегрише у међународну заједницу, поново се учланивши у Светску банку (ИБРД) и Европску банку за обнову и развој (ЕБРД). Светска банка-Европска комисија су спонзорисале донаторску конференцију која је одржана у јуну 2001, и на којој је прикупљено 1,3 милијарде долара за економско реструктурирање. Споразум о репрограму дога од 4,5 милијарде долара према Париском клубу је закључен у новембру 2001; договорен је отпис 66% дуга; сличан договор о олакшању комерцијалног дуга од 2,8 милијарде долара према Лондонском клубу је постигнут у јулу 2004; 62% дуга је отписано.

Црна Гора је одвојила своју привреду из савезне управе током Милошевићеве ере. Сада обе републике имају одвојене централне банке, различите валуте — Црна Гора користи евро, док је у Србији динар званично средство плаћања. Две републике такође имају различите нивое царине, одвојене државне буџете, министарства унутрашњих послова и владе.

На Косову и Метохији су званична средства плаћања динар и евро, а УНМИК сакупља порезе и управља буџетом.

Комплексност политичких односа у Србији и Црној Гори, спор напредак у приватизацији, и стагнација у европској привреди, отежавају напредак привреде Србије и Црне Горе. Договори са ММФ-ом, посебно захтеви за фискалном дисциплином су важан елемент у формирању економске политике. Висока стопа незапослености остаје кључни економски проблем. Корупција такође представља велики проблем, са великим уделом сивог тржишта и високим степеном умешаности криминала у привреду.

Саобраћај

Србија, а поготово долина реке Велике Мораве, описује се као „раскрсница истока и запада", због чега је имала бурну историју. Та је долина најлакши начин да се копном стигне из континенталне Европе у Грчку и Малу Азију.

Главне европске трасе које иду кроз Србију су Е-75, Е-70 и Е-80. Е-763/Е-761 је најважнији пут који повезује Србију и Црну Гору.

Дунав, важна међународна река, тече кроз Србију. Највећа морска лука је Бар у Црној Гори.

Демографија

Serbia and Montenegro demo
Еволуција демографије Србије и Црне Горе у последњој деценији

Србија и Црна Гора је демографски разноврснија од већине других европских земаља. По попису из 1991, најзаступљеније нације су Срби (62,6%), Албанци (16,5%) и Црногорци (5%). Такође су значајне популације Мађара, Рома, Бугара, Македонаца, Румуна и других источно романских народа (укључујући Арумуне, Меглено-Румуне и Влахе), и на десетине других словенских народа — Бошњаци, Хрвати, Буњевци, Шокци, Горанци, Јањевци, Русини, Словаци, Муслимани и Југословени. Одређен број грађана се изјашњава као Египћани и Ашкалије. Ове две групе су раније сматране Ромима који су веровали да потичу из данашњег Египта и Израела. Највећи део етничке разноврсности отпада на Косово и Метохију и Војводину. Велика албанска популација се углавном налази у Србији, већином на Косову и Метохији, уз мању бројност у општинама Прешево и Бујановац, и на југоистоку Црне Горе (општина Улцињ). Велика бошњачка популација живи у области Санџак на граници Србије и Црне Горе:

Укупно Србија и Црна Гора — 10.019.657
  • Србија (укупно): 9.396.411
    • Војводина: 2.116.725
    • Косово и Метохија: 1.800.000
  • Црна Гора: 623.246
  • Већи градови (преко 100.000 становника) — подаци из 2002. (2003. за Подгорицу, 2005. за Нови Сад):

Види још

Извори

Спољашње везе

.cs

.cs је на неколико година био највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Чехословачку. Међутим, држава се поделила на Чешку Републику и Словачку 1993. године и двема новим државама су убрзо додељени НИД-дк-ови: .cz и .sk, респективно. Употреба домена .cs је постепено укинута, а НИД-дк је обрисан негде око јануара 1995.

.cs је највише коришћени највиши Интернет домен који је обрисан. Статистике из RIPE Network Coordination Centre показују да је чак и у јуну 1994. године, много пошто је урађена конверзија ка .cz и .sk, .cs је и даље имао 2300 хостова. За поређење, остали обрисани НИД-ови (.nato и .zr) могуће да нису ни стигли двоцифрене бројеве.

CS је у периоду од 2003 до 2006. године био ISO 3166-1 код за Србију и Црну Гору. Међутим, Србија и Црна Гора никада није користила .cs домен, већ је наставила да користи свој претходни НИД-дк .co.yu. IANA је .cs резервисала за Србију и Црну Гору, без додељених спонзорских организација. С обзиром да је Државна заједница Србија и Црна Гора расформирана највероватније ће бити поново обрисан.

.yu

.yu био је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Југославију, a онда и за државну заједницу Србија и Црна Гора. Био је коришћен за СФРЈ, затим за СРЈ, потом за државну заједницу Србија и Црна Гора.

Домен је до 2008. био администриран од стране NIC YU. Од 2008. администрирао га је РНИДС (Регистар националног Интернет домена Србије) који је спровео процес гашења овог домена, с обзиром на то да су Црна Гора и Србија добиле своје засебне домене.

ICANN је, првобитно, као крајњи рок за престанак постојања овог НИДдк-а одредио 30. септембар 2009. године. На седници одржаној овог датума ICANN је, на захтев РНИДС-а, одобрио продужење постојања .yu домена до 30. марта 2010. када је дефинитивно угашен .yu домен.Према информацијама из РНИДС-а, у функцији је до гашења остало активно око 4000 .yu домена.

Јадранско-јонскa иницијатива

Јадранско-јонска иницијатива има осам земаља чланица: Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, Италија, Црна Гора, Словенија и Србија. Јадранско-јонска иницијатива основана је на самиту у мају 2000. године у Анкони, када су министри спољних послова Р. Албаније, БиХ, Р. Хрватске, Грчке, Р. Италије и Р. Словеније усвојили Декларацију из Анконе, којом се промовише дијалог и сарадња између земаља чланица.

Р. Србија учествује у раду Јадранско–јонске иницијативе од 2000. године, када је СР Југославија примљена у пуноправно чланство. Након престанка постојања државне заједнице Србија и Црна Гора, Србија је наставила чланство у Јадранско-јонској иницијативи, по принципу сукцесије.

Југославија

Југославија је била назив за три сукцесивне државе у југоисточној Европи, које су носиле тај назив од 1929. до 2003. године. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918. године, а 1929. званично преименована у Краљевину Југославију (понегде позната и као прва Југославија). Земља је током Другог светског рата била окупирана од стране сила Осовине. Током 1945. године, накратко је постојала Демократска Федеративна Југославија, формално монархија, али већ са доминантним републиканским уређењем, да би 29. новембра исте године била проглашена Федеративна Народна Република Југославија - федерација са 6 република и 2 аутономне покрајине (позната и као друга Југославија). 1963. године, донет је нови устав, којим је земља преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Почетком 1990-их година, СФРЈ се распала у грађанском рату, али су две бивше републике, Србија и Црна Гора, одлучиле да наставе југословенску идеју, па је 27. априла 1992. године проглашена Савезна Република Југославија (трећа Југославија). 3. фебруара 2003. године, донета је уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, којим су ове две републике наставиле постојање заједничке државе још три године (до проглашења независности Црне Горе у мају 2006. године), али је назив „Југославија“ формално укинут.

Југославија на избору за Песму Евровизије

Југославија је учествовала на Песми Евровизије 27 пута (једном као СР Југославија). Дебитовала је 1961. и такмичила се сваке године до 1992, осим 1977, 1978, 1979, 1980. и 1985. Југославија је била једина комунистичка држава у Евровизији и природно једина земља из источног блока која је учествовала.

Југославију су током година представљали извођачи из пет од шест република које су чиниле Југославију. Извођачи су били из Босне и Херцеговине (4), Хрватске (11+1), Црне Горе (1), Србије (6+1) и Словеније (4), а једино Македонија није имала представника. Извођачи из Хрватске су били најуспешнији пошто су победили на 11 (плус један дует са српском певачицом) од 27 Југовизија.

Југославија је победила на Песми Евровизије 1989. Према правилима такмичења, Песма Евровизије 1990. се одржала у Загребу (сада Хрватска).

Од распада СФРЈ, иако је Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора) за разлику од бивших југословенских република била једина држава која је учествовала 1992. године, то ће јој остати једино појављивање до реорганизације државе и промене имена у Србија и Црна Гора. Под тим именом први пут ће учествовати 2004. (други пут од распада СФРЈ) и освојити 2. место. Резултати нових република су различити: Хрватска је имала некаквог успеха средином 90их, а Србија и Црна Гора и Босна и Херцеговина су имале успеха недавних година, док Македонија није никада ушла међу првих 10.

Европско првенство у кошарци 2003.

Европско првенство у кошарци 2003. је било међународно кошаркашко такмичење које је одржано од 5. септембра до 14. септембра 2003. у Шведској. Литванија је освојила златну медаљу, Шпанија је освојила сребрну медаљу, док је Италија освојила бронзану медаљу. Литвански репрезентативац Шарунас Јасикевичијус је проглашен за најбољег играча првенства.

Европско првенство у кошарци 2005.

Европско првенство у кошарци 2005. је било међународно кошаркашко такмичење које је одржано у од 16. септембра до 25. септембра 2005. у четири града Србије и Црне Горе: Београду, Новом Саду, Подгорици и Вршцу. Грчка је освојила златну медаљу, Немачка је освојила сребрну медаљу, док је Француска освојила бронзану медаљу. Немачки репрезентативац Дирк Новицки је проглашен за најбољег играча првенства.

Европско првенство у одбојци 2005.

Европско првенство у одбојци 2005. је било 24. по реду. Одржано је у Италији и Србији и Црној Гори, и трајало је од 2. до 11. септембра 2005. године. Титулу је освојила репрезентација Италије

Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2004.

Кошаркашки турнир на Летњим олимпијским играма одржаним 2004. године је петнаести по реду званични кошаркашки турнир на Олимпијским играма. Турнир је одржан у Атини, Грчка. На завршном турниру је учествовало укупно 12 репрезентација и одиграно је укупно 46 утакмице.

Кошаркашки турнир на овим олимпијским играма је обележило четврто појављивање репрезентације Сједињених Држава са професионалцима, четвртим по реду Дрим тимом, који се није показао достојан свог имена. Време доминације Америчких професионалаца је заувек прошло и Дрим-тим је заузео треће место иза Аргентине и Италије. На претходном Светском првенству у кошарци које је одржано у Индијанаполису, Дрим-тим је такође поражен на домаћем тлу и то чак три пута, Од Аргентине, Југославије и Шпаније. Репрезентација под именом Југославија је тада освојила своје пето злато, три као СФРЈ и 2 као СРЈ.

Куп Радивоја Кораћа (Србија)

Куп Радивоја Кораћа је званични назив националног кошаркашког купа Србије. Име је добио у част Радивоја Кораћа, бившег југословенског репрезентативца, који је погинуо 1969. у саобраћајној несрећи близу Сарајева.

Репрезентација Србије и Црне Горе у хокеју на леду

Хокејашка репрезентација Србије и Црна Гора је био хокејашки тим Србије и Црне Горе. Репрезентација се такмичила под тим именом од 2004. до 2006. године. Наследила је Хокејашку репрезентацију Југославије. Наследник Хокејашке репрезентације Србије и Црне Горе је Хокејашка репрезентација Србије.

Учествовала је на три Светска првенства у Дивизији II (трећи ранг такмичења). Два пута су освајали друго место (укупно 36.)

Премијерну утакмицу Србија и Црна Гора је одиграла против Северне Кореје, 12. априла 2004. године и победила је 7:2. Најтежи пораз Србија и Црна Гора је доживела од Литваније 2004. године резултатом 14:3. Највећу победу остварили су против Новог Зеланда 2004. године када су победили резултатом 20:2.

Република Србија (1990—2006)

Република Србија је име које је имала Србија од 1990. до 2006, у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије до 1992, Савезне Републике Југославије до 2003, и онда до 2006. године у Државној заједници Србији и Црној Гори.

Република Црна Гора (1991—2006)

Република Црна Гора (1991-2006) је била федерална јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1991. до 1992. године, а затим Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003. године, и потом Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Главни град је била Подгорица, а за престоницу је проглашено Цетиње. Државни назив Република Црна Гора озваничен је уставним амандманом LXXXIV од 2. августа 1991. године, чиме извршена је промјена дотадашњег државног назива, који је гласио: Социјалистичка Република Црна Гора.

Светско првенство у кошарци 2006.

Светско првенство у кошарци 2006. се одржало у Јапану од 19. августа до 3. септембра 2006. Првенство су организовали Међународни кошаркаршки савез (ФИБА), Јапански кошаркашки савез (ЈАББА) и Организациони комитет 2006.

По први пут након 1986. на Светском првенству се такмичило 24 репрезентације, уместо досадашњих 16.

Србија и Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2004.

Србија и Црна Гора је први пут наступила под овим именом на Олимпијским играма у Атини 2004. Од првог званичног учествовања на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. променила је више имена под којима је наступала:

1912. - Краљевина Србија

1920. - 1936. - Краљевина Југославија

1948. - 1960. - ФНРЈ

1964. - 1988. - СФРЈ

1992. - Независни олимпијски учесници (Independent Olyimpics Participants), због санкција учествовали само такмичари у појединачној конкуренцији под олимпијском заставом.

1996. - 2000. - СР Југославија

2004. - Србија и Црна Гора

2008. - СрбијаПредседник Олимпијског комитета Србија и Црна Гора:Драган Кићановић Генерални секретар:Предраг Манојловић

Србија и Црна Гора на избору за Дечју песму Евровизије

Србија и Црна Гора су свог јединог представника на избору за Дечју песму Евровизије имале 2005. године. Представник, Филип Вучић је том приликом освојио 29 поена и заузео тринаесто место. Србија је своје учешће на избору за Дечју песму Евровизије, као независна држава обезбедила 2006. године.

Црна Гора, као независна република, није имала свог представника 2006. а потврдила је да неће учествовати ни на избору 2007.

Србија и Црна Гора на избору за Песму Евровизије

Србија и Црна Гора као независна држава први пут се појавила на Песми Евровизије 2004. године и као дебитант постигла велики успех освајањем другог места композицијом “Лане моје” у извођењу Жељка Јоксимовића. Тај успех поклопио се и са обележавањем 30 година од првог учешћа Телевизије Београд (данас Радио Телевизије Србије) на ЕСЦ.

Током 1990их, Србија и Црна Гора (тада под именом СР Југославија) је учествовала само једном, 1992. године, у Шведској када је СР Југославију представљала Екстра Нена.

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Фудбалска репрезентација Србије и Црне Горе

Фудбалска репрезентација Србије и Црне Горе (претходно СР Југославије) такмичила се под тим именом од 4. фебруара 2003. до завршетка Светског првенства 2006. Иако је државна заједница Србија и Црна Гора престала да постоји осамостаљењем Црне Горе, 3. јуна 2006. репрезентација је играла под тим именом до 9. јула да би завршила циклус такмичења за Светско првенство који је био и току.

Данас се ова репрезентација зове Фудбалска репрезентација Србије јер је Република Србија постала сукцесор некадашње Државне Заједнице Србија и Црна Гора, Репрезентација је под управом Фудбалског савеза Србије.

Под именом Фудбалска репрезентација Србије и Црне Горе А селекција је одиграла 35 утакмица:

5 утакмица у Квалификацијама за Европско првенство 2004.

10 утакмица у Квалификацијама за Светско првенство 2006.

3 утакмице на Светском првенству 2006.

2 утакмице на Кирин купу 2004.

2 утакмице на Купу Валерија Лобановског 2005

13 пријтељских утакмица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.