Спољни дуг

Спољни дуг (такође екстерни дуг) настаје када се јави дефицит платног биланса као резултат платнобилансне и девизнобилансне неравнотеже у пословању са иностранством, то се финансијски покрива кредитним задужењима у иностранству у висини платног дефицита. Тако настаје екстерна задуженост, тј. дуг дате земље према иностранству.

Гана

Гана (енгл. Ghana), званично Република Гана (енгл. Republic of Ghana), је унитарна конститутивна демократија држава која излази на Гвијнејски залив, део Атлантског океана, у западној Африци. Територијално Гана заузима 238. 535 km². Граничи се са Обалом Слоноваче на западу, Буркином Фасо на северу и Тогом на истоку. На Сонинке језику реч Гана значи „краљ ратник”.Прва држава која је на подручју Гане никла, а да је трајала дужи период, је настала у XI веку. Више држава је настајало и нестајало на овом подручју од тада, од којих је најјаче било царство Ашанти.Почевши од XV века, бројне европске силе су се бориле за права на трговину. До краја XIX века овим подручје је контролисало Уједињено Краљевство. Након једног века опирања домородачког становништва данашње границе су одређене током почетка XX века као колонија Златна Обала. Независност је стекла 6. марта 1956. године.Гана је мултикултурна нација, чија популација броји 29 милиона људи, који припадају већем броју различитих етничких, лингвистичких и пелигијских група. Пет посто становништва има традиционална веровања, 67,2 % се изјашњавају као католици, докле муслимани представљају 23,6 % становништва. Географске особине изразито варирају, од обалских савана до тропских шума.

Гана је демократска држава чији је председник и шеф државе и шеф владе. Растући економски и политички просперитет последњих година је од ове афричке државе направио лидера у региону западне Африке. Гана је чланица Покрета несврстаних, Афричке уније, Економске заједнице држава западне Африке, Групе 24 и Комонвелта нација.

Жуселино Кубичек

Жуселино Кубичек де Оливеира (порт. Juscelino Kubitschek de Oliveira; Дијамантина, 12. септембар 1902 — Резенде, 22. август 1976) био је бразилски политичар, предсједник Бразила од 1956. до 1961. године.

Николаје Чаушеску

Николаје Чаушеску (рум. Nicolae Ceaușescu; Скорничешти, 26. јануар 1918 — Трговиште, 25. децембар 1989) је био председник Румуније од 1965. све до своје смрти, 1989, када је стрељан.

Османски дуг

Османски дуг је спољни дуг који је вековима био инструмент за дипломатски притисак европских снага на Османско царство, а потом и на Турску.

Процес финансијског заробљавања Османског царства из Велике Британије, Француске и других земаља почео је током Кримског рата. Први екстерни (војни) кредит је примљен од стране Уједињеног Краљевства 1854. године. Без средстава за отплату дуга, Османско царство је након ослобођења Бугарске најавило да ће у наредних 5 година платити само половину доспјелих износа за сервисирање тог дуга, договорених годишњих плаћања. Заиста, Османско царство након Берлинског конгреса потпуно је обуставило исплате.

Чак и на Берлинском конгресу, први покушај је био да се успостави финансијска контрола над Отоманским царством, а 1879. године османска држава је званично прогласила стечај. На захтев повјерилаца, у децембру 1881. године, успостављено је Отоманско управљање државним дугом, према којем је прикупљено више отоманских пореза и мита за исплату дуга. Тако је успостављена међународна финансијска контрола над Османским царством, што значи да се de facto претвара у полу-колонијалну државу.

Отоманска отплата дуга је у потпуности завршена од стране Турске (као османски насљедник) након Другог свјетског рата у јуну 1954.

Прва влада Стојана Новаковића

Прва влада Стојана Новаковића је била влада Краљевине Србије од 7. јула 1895. до 29. децембра 1896.

Привреда Аргентине

Привреда Аргентине ослања се на богате природне ресурсе, извозно оријентисану пољопривреду и разнолику индустрију. Због политичких превирања у прошлости бележила је велике успоне и падове. Од краја 1970-их нагомилан је огроман спољни дуг, а висока инфлација је достизала максимум у раздобљу 1989-1991. Због економске кризе влада је покренула процесе либерализације, дерегулације и приватизације. Радикалним монетарним реформама 1991. аргентински пезос је везан уз амерички долар и усвојена нова монетарна политика.

Спољни економски шокови и велика унутрашња потрошња изазвали су све већи унутрашњи и спољашњи дуг од 1995. до коначнога колапса система 2001. Због везаности пезоса за долар привреда Аргентине није могла да конкурише Бразилу, а ни другим земљама које су девалвирале своју валуту и тиме учиниле своју робу конкурентнијом. Резултат је био велики увоз, мали извоз и огроман дуг. Земља је прогласила банкрот 2001, и нагло девалвирала националну валуту. Стране банке су престале да грађанима исплаћују уштеђевине, позивајући се на то да су аргентинска предузећа престала отплаћивати дугове страним банкама.

привреда се почела опорављати 2002, и то боље него што су предвиђали страни и домаћи аналитичари. Након деценије тржишних реформи постижу се добри резултати, нарочито у извозу, али још увек остаје проблем велике задужености.

Привреда Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина се суочи са проблемима обнове после разорног грађанског рата као и са модернизацијом привреде. Један од остатака предратног времена је јака индустријска база, посебно јака метална индустрија. Највећа предузећа су била Енергоинвест, УНИС, Хидроградња, Враница, РМК Зеница, ТАС, ФАМОС, БНТ Нови Травник. Стопа незапослености у то време је била јако ниска.

Привреда Северне Македоније

Распад СФРЈ 1991. године је лишио Републику Македонију, до тада најзаосталију републику СФРЈ финансијске помоћи. Одсуство инфраструктуре, економске санкције њеном највећем трговинском партнеру СР Југославији и економски ембарго Грчке су кочили приредни раст до 1996. године. Привредном расту је махом допринела страна помоћ.

Успешна приватизација 2000. године је повећала државне резерве на око 700 милиона долара. Ипак, економија доста зависи од увоза енергената попут нафте и природног гаса.

Привреда Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Упркос заједничком почетку, привреда Социјалистичке Федеративне Републике Југославије била је много другачија него привреде Совјетског Савеза и осталих источноевропских социјалистичких земаља, посебно након југословенско-совјетског сукоба 1948. године. Окупационе и ослободилачке борбе у Другом светском рату оставиле су југословенску инфраструктуру девастираном. Чак су и најразвијенији делови земље били увелико руинирани, а оно мало индустрије у држави је било углавном оштећено или уништено.

Привреда Србије

Привреда Србије је модерна и прати модел слободног тржишта. Највећи сектор српске привреде Републике Србије је сектор услуга/терцијални сектор, који обухвата укупно 63,8% БДП. Потом следи индустријски сектор (23,5% БДП) и пољопривредни сектор (12,7% БДП). Крајем 80-их година, на почетку економске транзиције из планске привреде у тржишну, Србија је имала повољну позицију у односу на регион. Та позиција је изгубљена због економских санкција од 1992. до 1995. годиине (које су, између осталог, резултовале и у обарању рекорда хиперинфлације), као и због НАТО бомбардовања 1999. године.

Након доласка Војислава Коштунице на власт 2000. године, држава Србија уводи нове законе за лакшу приватизацију привреде, и од тада следи експоненцијални економски раст базиран на продаји компанија, са највећим растом између 2006. и 2008. Номинални БДП по глави становника је скочио са $1,160 у 2000. години на $6,158 у 2011. години. Процењује се да је номинални БДП Србије у 2010. години износио $43,6 милијарди. БДП ППП за 2010. износи $80,6 милијарди, односно $10,897 по глави становника. У 2010. години, Србија је имала готово највећи економски раст од свих земаља у региону, који је износи 1,9% (реални раст). Тренутни велики економски проблеми Србије су висока стопа незапослености (11,9%, подаци из септембра 2018.) као и високи спољнотрговински дефицит, ($6,9 милијарди). Трговински дефицит се драстично смањио у односу на 2008. годину када је достигао готово $12 милијарди. Такође, покривеност увоза извозом је умногоме повећана са 32% 2004. година на чак 58,5% 2010.

Последњих година, Србија је била сведок инвестиција великих страних фирми. Просечан реални раст у последњих 10 година је 4,45%. Србија има релативно мали удео државне администрације у односу на остале земље европе као део БДП: свега 20,6%. Приватна потрошња износи 74,3% БДП а инвестиције 28,6%.

Током светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, влада председника Владе Мирка Цветковића повукла је низ потеза за које неки аналитичари тврде да су спасили земљу и банкарски систем од економског краха. На пример, повећана је државна гаранција за све улоге у банкама на 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем, а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога.

Привреда Сједињених Америчких Држава

Сједињене Америчке Државе су привредно најјача земља у свету. Процене 2005. године говоре да бруто друштвени производ по глави становника у САД износи 41.800 америчких долара.

Привреда се одвија по капиталистичком систему, али постоје и социјални програми, као што су „Медикер“, „Медикејд“ и „Сошал секјурити“. Ови програми међутим нису ефикасни у поређењу са сличним програмима у другим привредно развијеним државама.

Валута Сједињених Америчких Држава је амерички долар који такође служи као валута у неким другим земљама света, попут Еквадора. Берзанске деонице Сједињених Америчких Држава најбољи су показитељи стања светске привреде.

Највећи трговински партнер Сједињених Држава је Канада. Остали међународни партнери су Мексико, Европска унија, Јапан, Индија и Јужна Кореја. Трговина са Кином је такође врло значајна.

Сједињене Државе су треће најпопуларније одредиште светских туриста, одмах након Француске и Шпаније.

Привреда Црне Горе

Привреда Црне Горе је махом заснована на услужним делатностима, тренутно у процесу транзиције. Економија ове мале државе се тренутно опоравља од последица распада Југославије и пада индустријске производње.

Привреда Швајцарске

Швајцарска је развијена индустријска и пољопривредна земља. Проценат урбаног становништва је око 70%. Стопа писмености је скоро 100%. Највећи део становништва је запослен у услужним делатностима и у пољопривреди. Земљиште није нарочито погодно за развитак пољопривредних култура, али држава издашно субвенционира сељаке тако да то остаје важна делатност у Швајцарској. Развијено је сточарство, узгајају се свиње, али се нарочито се узгајају краве због млека и затим се од њега прави чувена чоколада и сиреви као и остали млечни производи.

Развијена је индустрија челика, метала, алуминијума, машинска, керамичка, бетонског материјала, прецизних инструмената (сатови), електротехника, хемијска, фармацеутска, текстилна, прерада коже, прехрамбена. Швајцарска је позната као земља банака у којима је сконцентрисан светски капитал што јој је пре свега омогућила њена неутралност у светским ратовима. Још једна грана где је велика запосленост становништва је туризам, нарочито зимски.

Румунија

Румунија (рум. România) држава је у југоисточној, делимично у средњој Европи. На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом. Површина Румуније износи 238.391 км². По површини она је 78. држава у свету, док је у Европи 12. земља по површини. Према попису из 2011. године Румунија је имала 19.599.506 становника. Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Јаши, Темишвар, Клуж-Напока, Констанца, Крајова и Брашов.

Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јоан Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства. После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.

Румунија је члан Европске уније и НАТО савеза.

Социјалистичка Република Румунија

Социјалистичка Република Румунија (скраћено СР Румунија; рум. Republica Socialistă România) је било службено име Румуније од 1965. године. Држава је од 1947. до 1965. године носила име Народна Република Румунија (скраћено НР Румунија; рум. Republica Populară Română). Укинута је крајем децембра 1989. године након избијања револуције.

Тунис

Тунис (раније Тунизија, од франц. Tunisie; арап. تونس‎ [ Tūnis], берберски: ⵜⵓⵏⵙ [Tunes]), званично Туниска Република (арап. الجمهورية التونسية‎ [ al-Jumhūrīya at-Tūnisīya]), магребска је држава у северној Африци, која се на северу и на истоку граничи са Средоземним морем. На западу има границу с Алжиром (965 km) и на југоистоку с Либијом (459 km). Име државе долази од имена главног града Туниса, који се налази на северу земље.

Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства.

Од 1957. Тунис је председничка република. Данас је члан бројних светских и регионалних организација укључујући Арапску лигу, Афричку унију и Заједницу сахело-сахарских држава.

Хрватска

Хрватска (хрв. Hrvatska), званично Република Хрватска (хрв. Republika Hrvatska), унитарна је парламентарна република у средњој и југоисточној Европи, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594 km² и има 4,28 милиона становника.

Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. вијека основали су двије кнежевине. Томислав је постао први краљ 925. године, уздигавши Хрватску у статус краљевине. Краљевина Хрватска је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, Цетински сабор је поставио Фердинанда I на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квинслишка Независна Држава Хрватска, која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласина независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је Рат у Хрватској, који је трајао четири године.

Хрватска је развијена земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила, чланица је Европске уније, Организације уједињених нација, Савјета Европе, Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације и оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествоала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интезивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.

Услужни сектор домонира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутраши извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издалаштво.

Чиле

Чиле (шп. Chile), званично Република Чиле (шп. República de Chile), парламентарна је република у Јужној Америци, која заузима дуг и узан појас земљишта између Анда на истоку и Тихог океана на западу. Граничи се са Перуом на сјеверу, са Боливијом на сјевероистоку, са Аргентином на истоку, док на крајњем југу излази на Дрејков пролаз. У састав Чилеа су укључена и острва Хуан Фернандез, Сала и Гомез, Десвентурадас и Ускршња острва у Океанији. Чиле претендује на територију од 1.250.000 km² на Антарктику, иако су све претензије суспендоване према Антарктичкој повељи.

Главни град је Сантијаго де Чиле, док се скупштина састаје у оближњем Валпараису. У Сантијагу живи 40 % становништва Чилеа. Остали већи градови су: Валпараисо, Антофагаста, Пунта Аренас, Икике, Серена, Талка и други.

Данас је Чиле једна од најстабилнијих и најпросперитетнијих латиноамеричких држава, са угледном војском и растућом привредом. Чиле предводи Латинску Америку у људском развоју, дохотку по глави становника, конкурентности, економским слободама и ниској стопи корупције. Чиле је оснивач Уједињених нација, Уније јужноамеричких народа и Заједнице латиноамеричких и карипских држава.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.