Спољна трговина Србије

Извоз и увоз и салдо трговинског биланса[1]

Период после Другог светског рата

Промене државних граница битно утичу на податке о спољној трговини. Поређењем података у времену пре и после Првог и Другог светског рата, мора се узети у обзир да Србија није обухватала исту територију.

Статистички подаци о спољној трговини прикупљају се за статистичку територију земље, која се поклапа с њеном царинском територијом. У време СФР Југославије царинска територија Србије била је дефинисана југословенским границама, што има за последицу да се промет између република бивше СФРЈ не сматра спољном трговином.

Извори података за статистику спољне трговине за период од 1946. до 1975. године биле су пријаве о извозу и увозу робе, које су шпедитерске организације, у име спољнотрговинских организација, подносиле царинарницама приликом царињења робе. Статистичка обрада података вршена је у Савезном заводу за статистику. Извори података од 1976. године јесу царинске декларације о извозу и увозу робе уместо ранијих статистичких пријава. Све декларације, по извршеној контроли царинарнице, достављале су се Савезној управи царина. Савезни завод за статистику преузимао је царинске декларације (припремљене за аутоматску обраду података) од Савезне управе царина, и даље их статистички обрађивао. Од јануара 1995. године уведена је Јединствена царинска исправа о извозу и увозу робе и она представља извор података за статистику спољне трговине.

Активни и пасивни преправни промет (обрада, дорада и прерада) био је укључен у податке о редовном извозу и увозу у периоду 1920-1939. и у периоду 1946-1960. године. Од 1960. до 1990. године преправни промет је обрађиван и посебно приказиван, али није био укључен у укупан резултат робне размене с иностранством. Од 1990. године преправни промет се поново укључује у резултате спољне трговине.

Статистика спољне трговине базира се на принципу специјалне трговине – ублажена дефиниција. То значи да се у резултате укључује и роба које улази у земљу или је напушта након унутрашње прераде, обраде и дораде, као и роба која улази у слободну индустријску зону или је напушта.

Од 2004. године статистика спољне трговине примењује све препоруке УН и ЕУ у погледу процедура, методолошких начела и стандарда који се примењују у Европској унији, а обраду статистичких података преузео је Републички завод за статистику Србије.

Вредности спољнотрговинске робне размене изражене у динарима нису упоредиве у различитим периодима, јер их није било могуће прерачунати на данашњу вредност динара.

Година Извоз мил. USD Увоз мил. USD Салдо Покривеност увоза извозом, %
2016.
2015.
2014.
2013.
2012.
2011.
2010.
2009.
2008.
2007. 8 825 18 554 - 9 729 48 %
2006. 6 428 13 172 - 6 744 49 %
2005. 4 482 10 461 -5 979 43 %
2004. 3 523 10 753 -7 230 33 %
2003. 2 756 7 477 -4 721 37 %
2002. 2 075 5 614 -3 539 37 %
2001. 1 721 4 261 -2 540 40 %
2000. 1 558 3 330 -1 772 47 %
1999. 1 369 2 881 -1 512 48 %
1998. 2 723 4 475 -1 752 61 %
1997. 2 531 4 503 -1 972 56 %
1996. 1 918 3 826 -1 908 50 %
1995. 1 461 2 523 -1 062 58 %
1994. 1 408 1 786 -378 79 %
1993. 2 772 2 849 -77 97 %
1992. 2 852 3 412 -560 84 %
1991.[a] 4 506 5 212 -706 87 %
1990. 5 453 7 044 -1 591 77 %
1989. 5 061 5 715 -654 89 %
1988. 4 830 4 910 -80 98 %
1987. 4 253 4 666 -413 91 %
1986. 3 671 3 770 -99 97 %
1985. 3 702 4 109 -407 90 %
1984. 3 526 4 053 -527 87 %
1983. 3 576 4 179 -603 86 %
1982. 3 730 4 575 -845 82 %
1981. 3 930 5 203 -1 273 76 %
1980. 3 219 4 921 -1 702 65 %
1979. 2 274 4 324 -2 050 53 %
1978. 1 953 3 113 -1 160 63 %
1977. 1 777 2 873 -1 096 62 %
1976. 1 688 2 232 -544 76 %
1975. 1 448 2 290 -842 63 %
1974. 1 386 2 144 -758 65 %
1973. 1 058 1 303 -245 81 %
1972. 844 969 -125 87 %
1971. 681 919 -238 74 %
1970. 617 788 -171 78 %
1969. 536 654 -118 82 %
1968. 463 570 -107 81 %
1967. 496 520 -24 95 %
1966. 482 481 1 100 %
1965. 429 351 78 122 %
1964. 357 384 -27 93 %
1963. 292 290 2 101 %
1962. 237 257 -20 92 %
1961. 213 313 -100 68 %
1960. 240 306 -66 78%
1959. 174 222 -48 78 %
1958. 163 281 -118 58 %
1957. 136 214 -78 6 %
1956. 102 123 -21 82 %
1955. 82 92 -10 89 %
1954. 92 66 26 140 %
1953. 68 87 -19 79 %
... ... ... ... ...
1951. 9 ... ... ...
1950. 7 6 1 116 %
1949. 6 7 -1 86 %
1948. 13 ... ... ...
1947. 4 ... ... ...

Напомене

  1. ^ 1991. дошло је до распада СФР Југославије. Све су се бивше републике издвојиле и постале засебне државе, осим Републике Црне Горе, која је с Републиком Србијом прво формирала заједничку државу, СР Југославију, која је 2003. прерасла у државну заједницу Србија и Црна Гора, да би 21.05.2006, на основу резултата референдума одржаног у Црној Гори, обе државе постале самосталне.

Види још

Референце

  1. ^ Два века развоја Србије - статистички преглед -, РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА СТАТИСТИКУ, Београд, 2008.

Спољашње везе

Спољна трговина Кнежевине и Краљевине Србије

Прва званична публикација која обрађује податке о спољној трговини јесте "Државопис Србије" из 1863. године.

У њој је сва роба разврстана односно приказана у осам група (родова робе): 'рана' — храна, стока, пиће, производи — биљни и животињски, копови, колонијална роба и рукотворине. Укупан промет робe је био количински и вредносно исказан и односио се на само три земље с којима се Србија у то време граничила. Кретање спољне трговине Србије у периоду 1843-1875. године односило се искључиво на промет с пограничним државама: Аустроугарском, Румунијом и Турском. Аустроугарска је била највећи увозник робе Србије, као и посредник преко кога је роба Србије стизала у остале земље Средње и Западне Европе.

Постојало је тринаест царинских места према Турској, исто толико према Аустрији, а према Румунији само једно место. Србија је целокупну трговину обављала преко 27 царинских места односно прелаза. Највећи и најзначајнији царински прелаз био је Београд, преко ког се реализовала трећина укупног промета Србије. Царинска места су била под непосредном управом Министарства финансија и доносила су шестину целокупног државног прихода.

Кад је реч о робној структури, Србија је углавном извозила сировине а увозила прерађевине. У овом периоду, најважнији производ у извозу била је стока (2/3 укупног извоза), затим следе животињска кожа и ракија.

Од 1879. до 1884. године, после рата за независност Србије, извоз и увоз и даље су ограничени на пограничне земље Аустроугарску, Босну, Бугарску, Румунију и Турску.

Тек од 1884. године Србија почиње да директно тргује и са земљама које се не налазе у њеном непосредном окружењу.

Од токова робне размене пратио се извоз, увоз и провоз-транзит. Како се цене производа нису евидентирале, накнадно су рађене процене вредности, а поред тога коришћене су и средње годишње цене.

Каснијим прописима о царинској служби унапређена је статистика спољне трговине.

Као основа за прикупљање статистичког материјала служиле су царинске декларације.

Класификација робе по групама вршена је по општој царинској тарифи.

Сва роба која се јавља у трговинском обрту Краљевине Србије обухваћена је Законом о општој царинској тарифи од 31.03.1904. године, у 670 разних ставова. У трговинској статистици она је класификована — према сличности и једнакости, у 17 категорија, а категорије у 84 групе, које су разврстане у 1393 статистичка става, не узимајући у обзир делове појединих ставова, којих има 116. Осим класификовања робе по врстама, увоз, извоз и провоз разврставају се и по земљама порекла — код увоза, и земљама дестинације — код извоза.

До 1906. године статистичке податке о кретању трговине сређивале су саме царинарнице. Тако сређене податке, у виду тромесечних извештаја, царинарнице су слале Царинској управи искључиво ради припремања и издавања годишње

публикације.

Циркуларом од 16.10.1906. године прописане су све одредбе које се односе на прикупљање статистичких података за трговинску статистику. Као основа за прикупљање података служи “статистичка пријава” (извозна, увозна, провозна), коју декларанти подносе царинским властима приликом декларисања робе. Сада се целокупан статистички материјал обрађује у Царинској управи, а рад царинарница сведен је само на прикупљање статистичких пријава.

Статистика трговине имала је обавезу да региструје сву робу која би прешла границе царинске области Краљевине Србије (било да се роба увози, извози или провози). У то време, статистика спољне трговине примењивала је углавном општи концепт трговине. Општа трговина има за предмет целокупан трговински промет с иностранством.

Спољна трговина Краљевине Југославије

Подаци о спољној трговини Краљевине Југославије односе се на целу земљу. Из расположивих приказа не може да се издвоји удео Србије.

Осим тога, не постоје подаци о промету робе између Србије и других крајева Југославије

Како је удео Србије у спољној трговини Краљевине Југославије био значајан, подаци о трговинском билансу показују и неке карактеристике робне размене Србије.

Азија
Америке
Африка
Европа
Океанија
Међународне
организације

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.