Списак светитеља Српске православне цркве

Следи списак појединачних светитеља које је канонизовала Српска православна црква од своје аутокефалности 1219. године до маја 2018.године.

У именослов светих Срба се уписују само најзаслужнији, јер је за православну веру кроз историју било много мученика, да црква не би могла све ни да упише у календар.

У српском Светачнику има око 140 имена.

По социјалном саставу, свети Срби потичу из разних друштвених слојева: 22 владара (цареви, краљеви, деспоти, жупани и кнежеви), 22 подвижника и испосника, 22 архијереја (архиепископи, патријарси, митрополити и епископи). Само је шест жена у именослову светих Срба.

Осим општехришћанских и општеправославних светитеља који се поштују и славе у СПЦ, и словенских светитеља Кирила и Методија и њихових ученика Климента, Наума, Саве, Горазда, Ангеларија, Атанасија, Ангела, Злате Мегленске, преподобног мученика Никите Светогорца, мученика Христе и других, у Српској православној цркви славе се и тзв. синаити : Ромул Раванички, Роман, Нестор, Мартирије, Данило, Сисој, Зосим Тумански, Григорије Горњачки и Јов из Драчи.

Сабор свих српских светитеља је дан када се прослављају сви српски светитеља и прославља се 11. септембра.

Постоје групне канонизације као нпр: свети мученици пребиловачки, јасеновачки, новосадски, крагујевачки, момишићки, прњаворски, сурдулички[1][2], пивски,[3] велички и горњеполимски[4][5], дабробосански и милешевски итд.

Свети преподобноновомученик Харитон Косовски је прибројан Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу 16. маја 2016. године.

Од 2017. се као светитељи прослављају патријарх пећки Пајсије Јањевац, преподобни Стефан Троношки, свештеномученици митрополит Викентије Крџић и игуман Владимир Протић, преподoбни Јаков Нови Тумански.[6] Од маја 2018. су у свете убројани преподобномученик Григорије Пећки, мученик Василије Пекар из Пећи и мученица Босиљка Рајичић из Пасјана код Гњилана.[7][8][9]

Српског порекла је Света мученица Људмила (860-921).

Слика Светитељ световно име живео датум
Ђакон Авакум Авакум преподобнoмученик ђакон Авакум Крај XVIII и почетак XIX века 17./30. децембар
Ananemanjic Анастасија Српска преподобна Ана, мајка Светог Саве XII век 22. јун/6. јул
Св-Мајка-Ангелина Ангелина Српска преподобна деспотица Ангелина Бранковић ?-1520. 30. јул/12. август и 10./23. децембар
Андрија Шиљак свештеномученик свештеник Андрија Д. Шиљак 1898-1941.
Saint Arsenije I Sremac.jpeg Арсеније Сремац светитељ архиепископ Арсеније Сремац XIII век 28. октобар/10. новембар
Богдан Лалић свештеномученик протојереј Богдан Лалић 1889-1941.
Божидар Јовић свештеник Божидар Јовић 1912-1951.
Божидар Минић свештеномученик свештеник Божидар Минић 1901-1945.
Branko-dobrosavljevic Бранко свештеномученик свештеник Бранко (Добросављевић) 1886-1941. 24. април/7. мај
Будимир Соколовић свештеномученик свештеник Будимир Соколовић 1910-1945.
Patrijarhvarnava Варнава Настић епископ Варнава Настић 1914-1964.
Saint Basil of Ostrog Василије Острошки светитељ Василије Острошки Чудотворац 1610-1671. 29. април/12. мај
Велимир Мијатовић свештеномученик свештеник Велимир Мијатовић 1901-1945.
Visarion Oprea Sofronie Висарион Сарај преподобни Висарион Сарај XVIII век 21. октобар/3. новембар
Fresco of Stefan Vladislav, Mileševa Владислав свети краљ Стефан Владислав I ?-1269. 24. септембар/7. октобар и 30. јул/12. август
Svukasin1 Вукашин исповедник Вукашин, сељак из Клепаца XX век 16./29. мај
Вукосав Милановић свештеномученик протопрезвитер Вукосав Милановић 1866-1941.
Sv.Gavril Lesnovski Гаврило Лесновски преподобни Гаврило Лесновски Крај X века 15./28. јануар
Gavrilosrpski Гаврило светитељ мученик патријарх Гаврило Рајић Крај XVI и XVII век 13./26. децембар
Djordje Bogic Георгије Богић свештеномученик парох нашички Георгије (Ђорђе) Богић 1911-1941. 4./17. јул
Григорије Горњачки преподобни Григорије Ћутљиви Крај XIV и XV век 7./20. децембар
Григорије светитељ епископ рашки Григорије Крај XIII и XIV век 30. август/12. септембар
Давид преподобни Димитрије Немањић, кнез XIII век 24. септембар/7. октобар
Damjanstrbac Дамјан Штрбац свештеномученик Дамјан Штрбац 1912-1941.
DaniloII Данило Други светитељ архиепископ Данило II ?-1338. 20. децембар/2. јануар
Димитрије Рајановић свештеномученик протојереј Димитрије Рајановић 1909-1941.
Добросав Соковић свештеномученик свештеник Добросав Соковић 1915-1941.
Доброслав Блажевић свештеномученик свештеник Доброслав Блажевић 1916-1941.
Досифей (Васич) Доситеј Васић исповедник митрополит загребачки Доситеј (Васић) 1887-1945. 31. децембар/13. јануар
Душан Пријовић свештеномученик свештеник Душан Н. Пријовић 1906-1946.
Св. Ѓорѓи Кратовски (Св. Атанасиј -Журче) Ђорђе Кратовац мученик Ђорђе Кратовац Крај XV и почетак XVI века 11./24. фебруар и 26. мај/8. јун
Јаков светитељ архиепископ Јаков XIII век 3./16. фебруар)
Јевстатије Први светитељ архиепископ Јевстатије I ?-1279. 4./17. јануар)
Jevstatije2 Јевстатије Други светитељ архиепископ Јевстатије II Крај XIII и XIV век 16./29. август)
Anna Neda of Serbia Јелена Дечанска преподобна Јелена Дечанска Крај XIII и XIV век 21. мај/3. јун
Helen of Anjou and her son King Milutin, Gračanica Јелена света краљица Јелена 1250-1314. 30. октобар/12. новембар
Jelenastiljanovic Јелисавета преподобна кнегиња Јелена Штиљановић XVI век 4./17. октобар
Jefrem1 Јефрем светитељ патријарх Јефрем ?-1397. 15./28. јун

Kneginja Milica

Јефросинија Јевгенија преподобна кнегиња Милица 1335-1405. 19. јул/1. август
Јефтимије Дечански преподобни Јефтимије Дечански XVI век 11./24. новембар
Ioakim-Ososgovski ot Poganovo Јоаким Осоговски преподобни Јоаким Осоговски Крај X и XI век 16./29. август
Joanikije Devički Јоаникије Девички преподобни Јоаникије Девички Крај XIV и XV век 2./15. децембар
Joanikije2 Јоаникије Други светитељ патријарх Јоаникије II Крај XIII и XIV век 3./16. септембар
Иоанникий (Липовац) Јоаникије Липовац свештеномученик митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Липовац) 1880-1945. 4./17. јун
Megala4 Јоасаф српски Метеорита преподобни Јован Урош, последњи Немањић Крај XIV и XV век 20. април/3. мај
JovanVladimirSlika Јован Владимир свети краљ зетски Јован Владимир ?-1016. 22. мај/4. јун
Јован Зечевић свештеномученик свештеник Јован Зечевић 1895-1941.
Despot Jovan Brankovic Јован Нови свети деспот Јован Бранковић ?-1502. 10. децембар/23. децембар
Јован Рапајић свештеномученик протосинђел Јован Рапајић 1910-1945.
Јосиф Нови светитељ Јосиф Нови Крај XVI и XVII век 15./28. септембар
JustinPopovic Јустин Ћелијски преподобни архимандрит Јустин Поповић 1894-1979. 1. јун/14. јун
Кирило светитељ патријарх Свети Кирило I Крај XIV и XV век 30. август/12. септембар
Лаза Ћулибрк свештеномученик свештеник Лаза Ћулибрк 1847-1915.
Prince Lazar (Ravanica Monastery) Лазар свети великомученик кнез Лазар 1329-1389. 15./28. јун
Makarije Sokolovic Макарије светитељ патријарх Макарије XVI век 30. август/12. септембар
Krušedol monastery 50 Максим Влахозапланински светитељ архиепископ Деспот Ђорђе Бранковић 1461-1516. 18./31. јануар
Mardarije Uskoković 1889-1935 Мардарије Либертивилски светитељ Мардарије Ускоковић 1889-1935. 29. новембар/12. децембар
Марко Поповић свештеномученик протојереј Марко Поповић 1876-1941.
Мирко Стојисављевић свештеномученик протопрезвитер Мирко Стојисављевић 1885-1941.
Миладин Минић свештеномученик свештеник Миладин Минић 1913-1941.
Милан Бањац свештеномученик протопрезвитер Милан Бањац 1886-1941.
Милан Божић свештеномученик протојереј Милан Божић 1885-1941.
Милан Поповић свештеномученик протопрезвитер Милан Поповић 1874-1941.
Милорад Вукојичић свештеномученик свештеник Милорад Вукојичић 1917-1945.
Milutinst Милутин свети краљ Милутин 1253-1321. 30. октобар/12. новембар
Михаило Јевђевић свештеномученик протојереј Михаило Јевђевић 1891-1945.
Михаило Ђусић свештеномученик јеромонах Михаило Ђусић 1911-1945.
Gmomcilo1 Момчило Гргуревић свештеномученик презвитер Момчило Гргуревић 1906-1945.
Нектарије Битољски свети Свети Нектарије Битољски -1500. 2. дец. 15. децембар
Sv Nestor blanko Нестор синаит витковачки преподобни Нестор синаит витковачки XIV век 30./17. август
Нестор Дечански преподобни Нестор Дечански XVI век 11./24. новембар
Нестор Тркуља свештеномученик игуман Нестор Тркуља 1899-1941.
Nikodim1 Никодим светитељ архиепископ Никодим ?-1325. 11./24. мај
Reverend Nicodemus Prilepsky and Tismanski Никодим Тисмански преподобни Никодим Тисмански (Грчић) Крај XIV и XV век 26. децембар/8. јануар
Епископ Николай (Велимирович) Николај Српски светитељ епископ жички и охридски Николај (Велимировић) 1881-1956. 5./18. март и 20. април/3. мај
Никон светитељ патријарх Никон Крај XIV и XV век 30. август/12. септембар
Petardabrobosanski Петар Зимоњић свештеномученик митрополит дабробосански Петар (Зимоњић) 1866-1941. 4./17. септембар
PetarKoriski Петар Коришки преподобни Преподобни Петар Коришки XIII век 5./18. јун
Saint Peter of Cetinje Петар Цетињски Чудотворац светитељ Петар I Петровић Његош 1748-1830. 18./31. октобар
Petar II Petrovic-2 Свети Митрополит Петар Други светитељ Петар II Петровић Његош 1813-1851. 6./19. мај
Platon Banjalucki Платон Јовановић свештеномученик епископ бањалучки Платон (Јовановић) 1874-1941. 22. април/5. мај
Прохор-стара-икона Прохор Пчињски преподобни Прохор Пчињски Крај X и XI век 19. октобар/1. новембар
Ратомир Јанковић свештеномученик свештеник Ратомир М. Јанковић 1915-1941.
Rafailo1 Рафаило Банатски преподобни Рафаило Банатски Хиландарац Крај XVI и XVII век 16./29. август
Рафаило Момчиловић свештеномученик игуман манастира Шишатовца Рафаило (Момчиловић) 1875-1941. 21. август/3. септембар
Реља Спахић свештеномученик свештеник Реља Спахић 1906-1945.
Родољуб Самарџић свештеномученик презвитер Родољуб Самарџић 1907-1941.
Saint Sava, fresco from Mileševa Сава Први архиепископ Српски светитељ први архиепископ Сава српски -1236. 14./27. јануар
Loza Nemanjica Decani e 5 Сава Други светитељ архиепископ Сава II ?-1271 8./21. фебруар
Savabrankovic Сава Бранковић светитељ митрополит ердељски Сава II Бранковић XVII век 24. април/7. мај
Сава Трећи светитељ архиепископ Сава III Крај XIII и XIV век 26. јул/8. август
Sveti Sava Gornjokaarlovački Сава Трлајић свештеномученик епископ горњокарловачки Сава Трлајић, 1884-1941. 4./17. јул
Саво Шиљак свештеномученик свештеник Саво Ј. Шиљак 1909-1945.
Саво Шкаљак свештеномученик свештеник Саво Шкаљак 1881-1918.
Sevastijan Dabović 1863-1940 Севастијан Џексонски преподобни Севастијан Дабовић 1863-1940. 17./30. новембар
Серафим Џарић свештеномученик архимандрит Серафим Џарић 1875-1941.

Свети Симеон Дајбабски.jpeg

Симеон Дајбапски преподобни Симеон Поповић, 1854-1941. 19. март./1. април
Simeon Ljeviska Симеон Мироточиви свети велики жупан Стефан Немања 1113-1199. 13./26. фебруар
Prvovencani Ljeviska1 Симон монах преподобни краљ Стефан Првовенчани ?-1227. 24. септембар/7. октобар
Симо Бањац свештеномученик протопрезвитер Симо Бањац 1871-1941.
Romansinait Синаити преподобни Синаити: Ромил Раванички, Роман Синаит, Нестор, Мартирије Рукумијски, Сисоје, Зосим Тумански, Јов, Григорије Горњачки Крај XIV и XV век 16./29. јануар и 6./19. мај
Слободан Шиљак свештеномученик протојереј Слободан Р. Шиљак 1881-1943.
Serbian Patriarch Spiridon Спиридон светитељ патријарх Спиридон, Крај XIII и XIV век 15./28. јун
Stefan Decanski ktitor Стефан Дечански свети краљ Стефан Урош III Немањић ?-1331. 11./24. новембар
Stefan Lazarevic-freska Стефан Лазаревић свети деспот Стефан Лазаревић 1374-1427. 19. јул/1. август
Saint Stephen of Piperi Стефан Пиперски преподобни Стефан Пиперски ?-1697. 20. мај/2. јун
Stefan Branković, Esphigmenou charter (1429) Стефан Слепи свети деспот Стефан Бранковић ?-1476. 9. октобар/22. октобар
UrosV Стефан Урош свети цар Стефан Урош 1336-1371. 2./15. децембар
Loza Nemanjica Decani d 1 3 Стефан Урошиц Немањић свети кнез Стефан Урошиц Немањић Крај XIII и XIV век 11./24. новембар
Stefan Štiljanović Стефан Штиљановић свети кнез Стефан Штиљановић ?-1543. 4./17. октобар
Теодор Несторовић свештеномученик епископ вршачки Теодор (Несторовић) XVI век 16./29. мај
Теодор Комоговински свети мученик Теодор Комоговински (Сладић) XVIII век Теодорова субота
Sveta zlata Злата Мегленска великомученица Злата Мегленска 13. окт/26. октобар
Fresco of Stefan Dragutin, Arilje Теоктист преподобни краљ Стефан Драгутин ?-1316. 30. октобар/12. октобар
Трифун Максимовић свештеномученик свештеник Трифун Максимовић 1873-1914.

Литература

Референце

  1. ^ Свети мученици сурдулички (СПЦ) Приступљено 4. јуна 2017.
  2. ^ Прва прослава празника Светих мученика сурдуличких (СПЦ, 30. мај 2017)
  3. ^ У славу и част Светих мученика пивских (СПЦ, 8. јун 2017)
  4. ^ Свети мученици пивски, велички и горњеполимски (СПЦ, 30. мај 2017)
  5. ^ Прослављени Новомученици велички и горњеполимски (СПЦ, 29. јул 2017)
  6. ^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2017)
  7. ^ СПЦ троје мученика проглашава за свеце („Политика”, 4. мај 2018)
  8. ^ Косовски мученици нови свеци СПЦ („Политика”, 4. мај 2018)
  9. ^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске (СПЦ, 10. мај 2018)

Спољашње везе

Putokazi vere

Putokazi vere je televizijska serija od četrnaest epizoda reditelja Slobodana Ž. Jovanovića, a u proizvodnji Radio-televizije Srbije, 2009. godine.

Василије Острошки

Свети Василије Острошки (Мркоњићи, Попово поље 1610 - Острог 1671), познат и као Свети Василије Острошки Чудотворац, је епископ захумски и српски православни светитељ.

Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи, Попово поље, надомак Требиња у Херцеговини од мајке Ане-Анастасије и оца Петра Јовановића, по предању 28. децембра 1610. године, у богобојажљивој породици херцеговачких тежака. У страху од данка у крви, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у скровити манастир Завалу, у којем је већ тада игумановао његов стриц, игуман Серафим. Тамо се је учио црквеној писмености. После неколико година, Стојан прелази у требињски манастир Тврдош, где након похађања манастирске школе, најзад прима и монашки постриг и свештенички чин, поставши парох поповопољски.

Погоршање прилика у манастиру, нарочито због унијатских притисака из Дубровачке надбискупије и самовоље турских власти и жеља за дубљим подвигом одводе га као архимандрита у Пећку Патријаршију и, по благослову патријарха Пајсија Јањевца, даље на Свету Гору, а затим у Влашку и Украјину. Отуда се враћа са даровима тамошњих владара страдалном народу у Херцеговини. Године 1638. архимандрит Василије је рукоположен у Пећи одлуком Светог синода за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом - митрополит Захумски. Касније ће додати и титулу и Скендеријски. Кнез Лука Владиславић (отац Саве Владиславића) га је пратио на пут у Пећ и назад, када је Острог богато даривао. Његов живот био је у сталној опасности од Турака. Био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија 1641. године. Излаган је бахатостима племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа. Ипак, стизао је где год су га водили задаци његове архиепископске службе, од Мостара, Требиња, Билеће и Херцег Новог до Пљеваља, Мораче, Оногошта и Бјелопавлића.

Као архијереј живео је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот.

Умро је 1671. године. Његове мошти и његов гроб чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор. Манастир Светог Василија Острошког му је посвећен.

Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја, по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).О њему је Жељко Пржуљ написао историјски роман „Владика - слава му и милост“ 2016. године.

Душан Пријовић

Душан Пријовић (1906—1946) био је парох бучевски и српски је светац.

Петар I Петровић Његош

Петар I Петровић Његош, канонизован као Свети Петар Цетињски (Његуши, 1748 — Цетиње, 18. октобар 1830) био је српски православни митрополит црногорско-приморски и поглавар (старе) Црне Горе од 1784. до 1830. године, а почевши од 1796. године његово старешинство је признавао и знатан део области Брда. Потписивао се као владика Црне Горе, Скендерије и Приморја. Био је носилац руског Ордена Светог Александра Невског.

Руски светитељи

Канонизација светитеља у Руској православној цркви у периоду њене зависности од Константинопољске патријаршије налазила се у надлежности кијевских и московских митрополита, али уз обавезну сагласност њима надређених црквених власти. У случајевима локалне канонизације епископи су могли да делују и без консултовања руског митрополита. Од доба митрополита Макарија (1542—1563) канонизација, како општенационална, тако и локална, поверава се саборима руских архијереја, а од XVII века патријарашкој власти. Од XVIII века Синод постаје једина канонизациона инстанца, међутим, закони донети у доба Петра Великог ("Духовни регламент") показују више него велику суздржаност према питањима канонизације, тако да је синодално раздобље обележено изузетно ограниченом праксом проглашења нових Светитеља. Тек у доба императора Николаја II, понајвише захваљујући његовој личној благочастивости, дошло је до живље активности на овом плану (7 новопроглашених Светих). Тачан број Светих канонизованих у РПЦ не може се поуздано установити. Најпоузданије синодално издање, „Тачни месецослов руских Светих“ из 1903, није без извесних омашки (у њему се, иначе, њихов укупан број процењује на 381). У новијем раздобљу тешкоћу представља и чињеница да је дошло до извесних канонизација у оквиру Руске заграничне цркве које још нису званично признате од Московске патријаршије (цар-мученик Николај II са породицом, 100 новомученика од безбожника пострадалих, војник Евгени Родионов). Руски светитељи саборно се прослављају друге седмице по Духовима, у недељни дан, док је новојављеним мученицима Загранична црква установила саборни празник у недељу између 22. и 28. јануара. Руска православна црква саопштила је средином јула 2012. године да је у последњих 15 година канонизовала 1.700 светитеља, новомученика и исповедника од чега је само на сабору 2000. године збору руских светитеља прикључено 1.097 имена.

Светац

Светац или светитељ је особа која је канонизована због свог живота посвећеног Господу Исусу Христосу угодивши Богу за живота на Земљи.

У раном хришћанству, као свеци су поштовани апостоли, Света Марија и први мученици, а касније су им придруживане и остале особе које су могле хришћанима послужити као узор хришћанског живота. На хришћанским иконама, свеци се приказују са ореолом око главе. Календар светаца се назива светачник.

У Католичкој цркви, прије поступка канонизације врши се беатификација, односно проглашење блаженим. У Православној цркви, врши се непосредно канонизација.

Стефан Владислав

Стефан Владислав Немањић био је српски краљ (1233/1234. — 1241/1242) и ктитор манастира Милешева, у ком је сахрањен Свети Сава.

Стефан Драгутин

Стефан Драгутин Немањић (око 1251. — 12. март 1316) био је краљ Србије од 1276. до 1282. године и краљ Срема од 1284. до 1316. године.Син је Стефана Уроша I и Јелене Анжујске од рода фрушког. Имао је два сина, Владислава (сремског краља) и Урошица (касније монах Стефан) и кћерке Јелисавету (удату за Стефана I Котроманића) и Урсулу(или Урсу ), удату за Павла Шубића. При крају живота се закалуђерио; познат као Преподобни Теоктист.

Стефан Првовенчани

Стефан Првовенчани (око 1166. — 24. септембар 1227) био је српски средњовековни владар (1196–1227) и први крунисани краљ међу Немањићима, због чега је назван Првовенчани. Око његовог личног имена нема потпуног слагања међу српским историчарима. Већина историчара пише да је после рођења добио име Стефан, али према писању мањег броја историчара прво је на крштењу добио очево име Немања (II). Почео је да влада као велики жупан, а према преовлађујућем мишљењу историчара крунисан је као краљ 1217. Тако су Срби после краљевине у Зети, добили другу краљевину у својој историји. Првовенчани је и један од првих значајних писаца оригиналних житија владара-светитеља у српској књижевности, а његов стил постао је узор за друге писце. Његово најзначајније дело је „Житије Светог Симеона“ у коме је описао живот и чуда свога оца.Стефан Првовенчани био је други син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањића, и Ане. Био је млађи брат Вукана Немањића, који је постао кнез и управник Зете, а старији је брат Растка Немањића, оснивача аутономне Српске архиепископије.

Престо је наследио на државном сабору код Петрове цркве у Расу 25.3.1196. године по жељи свога оца, који се тада замонашио узевши име Симеон († 13.2.1200), али престо је наслеђен мимо права примогенитуре. Након смрти оца Симеона, велики жупан Стефан Првовенчани морао је бранити оружјем своја владарска права од старијег брата - Вукана који је био кнез и самозвани краљ у Зети. Кнез Вукан је мислио да има више права на престо и титулу великог жупана, а њега је подржавао и угарски краљ Емерик. Тако је почео грађански рат између браће који траје од 1202. до 1204. или 1205. Привремено поражен од удружених снага брата Вукана и краља Угарске, Стефан се склонио вероватно у Бугарску 1202. или 1203. године. Након прве пропасти Византијског царства које су разорили крсташи Четвртог похода (у априлу 1204). Уз помоћ Бугара, Првовенчани се вратио на престо, али је одржао независност своје земље. Ту независност је одлучио да призна и римски папа надајући се да ће слањем краљевске круне ојачати свој углед у Србији. Према преовлађујућем мишљењу историчара Првовенчани је крунисан за краља Србије 1217. године,, али мањи део историчара мисли да је крунисање било и у мају 1221. Посланик папе Хонорија III вероватно је донео краљевски венац (круну) у тадашњу Рашку, али је нејасно и ко је извршио крунисање. Стефан је био први крунисани (овенчани) краљ у породици Немањића, због чега је касније био памћен као „првовенчани краљ", а одатле је изведен данас општеприхваћени надимак Првовенчани, то јест првокрунисани међу Немањићима.

Његов брат, игуман манастира Студенице Сава I Немањић (после Свети Сава) вероватно је предложио владару Стефану Првовенчаном да су околности повољне да се Србија покуша и црквено осамосталити. У договору са братом Сава је отишао у Никеју 1219. године и из ње донео сагласност за самосталности српске цркве и стварање аутокефалне српске архиепископије. Стефан Првовенчани је пред крај живота боловао и архиепископ Сава замонашио је болесног брата пред смрт, вероватно 24.9.1227. године, и зато њега Српска православна црква данас слави као светог Симона.

Стефан Урошиц Немањић

Стефан Урошиц Немањић - српски кнез (крај XIII и XIV век), син краља Драгутина и угарске принцезе Каталине. Умро је млад и сахрањен је као монах Стефан у манастиру Светог Ахилија у Ариљу, задужбини свог оца. Према легенди, из гроба му је текло миро, због чега га је Српска православна црква прогласила за светитеља.

Манастир Тавна на Мајевици, у Босни сматра се задужбином њега и његовог брата Владислава. Неки извори тврде да је њихова, као и њиховог оца, задужбина и манастир Папраћа.

Слави се 11. новембра, по јулијанском календару, односно 24. новембра по грегоријанском календару.

Неки историчари наводе да би он могао бити отац кесара Војихне.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.