Списак римских царева

Следи списак римских царева од 31. године п. н. е. до 476. године н. е.

Јулијевци-Клаудијевци

Слика Име Рођење Наследник Владавина Смрт Дужина владавине
Augustus of Rome Октавијан Август 23. септембар 63. година п. н. е. Усвојени Цезаров син, долазак на власт након грађанског рата 16. јануар 27. пре нове ере – 19. август 14. 19. август 14. нове ере 40 година, 7 месеци и 3 дана
Tiberius NyCarlsberg01 Тиберије 16. новембар 42. година п. н. е. Син Ливије Друзиле, Октавијанов пасторак и усвојени син 18. септембар 14. – 16. март 37 16. март 37. нове ере 22 године, 5 месеци и 27 дана
Caligula - MET - 14.37 Калигула 31. август 12. године н. е. Тиберијев усвојени син, Августов праунук 18. март 37. – 24. јануар 41 24. јануар 41. 3 године, 10 месеци и 6 дана
Claudius crop Клаудије 1. август 10. година п. н. е. Тиберијев нећак 25. јануар 41. – 13. октобар 54. 13. октобар 54. 13 година, 9 месеци
Nero 1 Нерон 15. децембар 37. Августов пра-праунук 13. октобар 54. – 9. јун 68. 9. јун 68. 13 година, 8 месеци

Година четири цара и Флавијевци

Слика Име Рођење Наследник Владавина Смрт Дужина владавине
Stockholm - Antikengalerie 4 - Büste Kaiser Galba Галба 24. децембар 3. година п. н. е. Долазак на власт уз помоћ шпанских легионара 8. јун 68. – 15. јануар 69. 15. јануар 69. 7 месеци и 7 дана
Oth001 Отон 28. април 32. Постављен од стране Преторијанске гарде 15. јануар – 16. април 69. 91 дан
Pseudo-Vitellius Louvre MR684 Вителије 24. септембар 15. година Долазак на власт уз помоћ немачких легионара 17. април – 20. децембар 69. 20. децембар 69 8 месеци
Vespasianus01 pushkin edit Веспазијан 17. новембар 9. година н. е. Долазак на власт уз помоћ источних легионара 21. децембар 69. – 24. јун 79. 24. јун 79. година 10 година
Titus of Rome Тит 30. децембар 39. Веспазијанов син 24. јун 79. – 13. септембар 81. 13. септембар 81. 2 године, 3 месеца
Domiziano da collezione albani, fine del I sec. dc. 02 Домицијан 24. октобар 51. Веспазијанов син 14. септембар 81. – 18. септембар 96. 18. септембар 96. 15 година, 4 дана

Антонинска династија

Слика Име Рођење Веза са претходником/долазак на власт Владавина Смрт Дужина владавине
Nerva Tivoli Massimo Нерва 8. новембар 30. Постављен од стране Сената 18. септембар 96. – 27. јануар 98 27. јануар 98. 1 година, 4 месеца
Traianus Glyptothek Munich 336 Трајан 18. септембар 53. година Усвојени син Нерве 28. јануар 98. – 7. август 117. 7. август 117. 19 година, 7 месеци
Bust Hadrian Musei Capitolini MC817 Хадријан 24. јануар 76. Трајанов усвојени син 11. август 117. – 10. јул 138 10. јул 138. 21 година
Antoninus Pius Glyptothek Munich 337 Антонин Пије 19. септембар 86. Хадријанов усвојени син 10. јул 138. – 7. март 161. 7. март 161. 22 година, 7 месеци
Marcus Aurelius Glyptothek Munich Марко Аурелије 26. април 121. Антонинов усвојени син 7. март 161. – 169 (са Луцијем Вером); 169. – 17. март 177. (сам); 177. – 17. март 180. (са Комодом) 17. март 180. 19 година
Lucius Verus - MET - L.2007.26 Луције Вер 15. децембар 130. Антонинов усвојени син 7. март 161. – март 169. (са Марком Аурелијем) март 169. 8 година
Commodus Musei Capitolini MC1120 Комод 31. август 161. Син Марка Аурелија 177. – 180. (са Марком Аурелијем); 17. март 180. – 31. децембар 192. (сам) 31. децембар 192. 15 година (12 година, 9 месеци, 14 дана самостално)

Година пет царева и династија Севера

Слика Име Рођење Наследник Владавина Смрт Дужина владавине
Alba Iulia National Museum of the Union 2011 - Possible Statue of Roman Emperor Pertinax Close Up, Apulum Пертинакс 1. август 126. Проглашен царем од стране Преторијанске гарде 1. јануар – 28. март 193. 28. март 193. 3 месеца, 27 дана
DidiusJulianusSest Дидије Јулијан 133. или 137. Престо освојио на аукцији 28. март – 1. јун 193. 1. јун 193. 65 дана
Septimius Severus busto-Musei Capitolini Септимије Север 11. април 145. На престо га поставили панонски легионари 9. април 193. – 4. фебруар 211. 4. фебруар 211. 17 година, 10 месеци
Caracalla03 pushkin Каракала 4. април 188. Син Септимија Севера 198. – 211. (са Септимијем Севером); 209. – 211. (са Гетом); 19. децембар 211. – 8. април 217. (сам) 8. април 217. 19 година (5 година, 4 месеци самостално)
Publius Septimius Geta Louvre Ma1076 Гета 7. март 189. Син Септимија Севера 209. – Фебруар 211. (са Септимијем Севером); Фебруар - 19. децембар 211. (са Каракалом) 19. децембар 211. 3 године
Макрин око 165. године Преторијански префект Каракалин 11. април 217. – 8. јун 218. 8. јун 218. 1 година, 2 месеца
Bust of Elagabalus - Palazzo Nuovo - Musei Capitolini - Rome 2016 (2) Елагабал око 203. Син Јулије Соемије, ћерке Јулије Мезе, сестре Јулије Домне, супруге цара Септимија Севера 8. јун 218. – 11. март 222. 11. март 222. 3 године, 9 месеци
Alexander severus Александар Север 1. октобар 208. Син Јулије Мамеје, ћерке Јулије Мезе, сестре Јулије Домне, супруге цара Септимија Севера 13. март 222. – 18. март 235 18. март 235. 13 година

Криза трећег века и династија Гордијана

Слика Име Рођење Наследник Владавина Смрт Дужина владавине
Maximinus Thrax Musei Capitolini MC473 Максимин Трачанин око 173. проглашен царем од стране немачких легионара 20. март 235. – јун 238. јун 238. 3 године, 3 месеца
Gordian I Musei Capitolini MC475 Гордијан I око 159. узурпатор 22. март – 12. април 238. април 238. 21 дан
Sestertius Gordian II-RIC 0008 Гордијан II око 192. Гордијанов син 22. март – 12. април 238. април 238. 21 дан
Pupienus Musei Capitolini MC477 Пупијен око 178. Проглашен савладарем Балбина 22. април – 29. јул 238. 29. јул 238. 3 месеца
Balbinus Hermitage Балбин ? Проглашен савладарем Пупијена 22. април – 29. јул 238. 29. јул 238. 3 месеца
Bust Gordianus III Louvre Ma1063 Гордијан III 20. јануар 225. Сенат га 238. потврдио за цара 22. април 238. – 11. фебруар 244. 11. фебруар 244. 6 година
Bust of emperor Philippus Arabus - Hermitage Museum Филип Арабљанин око 204. Преторијански префект Гордијана III фебруар 244. – септембар/октобар 249. септембар/октобар 249. 5 година
Emperor Traianus Decius (Mary Harrsch) Трајан Деције око 201. Гувернер Филипа Арабљанина септембар/октобар 249. – јун 251 јун 251. 2 године
Хостилијан ? син Трајана Деција јун 251. – крај 251. септембар/октобар 251. 4-5 месеци
Ritratto di trebonianno gallo III sec. dc. 01 Требонијан Гал 206. Децијев гувернер јун 251. – август 253. август 253. 2 године
Aemilian1 Емилијан око 207. Мезијски гувернер август – октобар 253. септембар/октобар 253 2 месеца
Aureus Valerian-RIC 0034 Валеријан око 195. Легије га прогласиле царем октобар 253. – 260. након 260. 7 година
Gallienus Галијен 218. Валеријанов син октобар 253. – септембар 268. септембар 268. 15 година
Santa Giulia 4 Клаудије II Готски 10. мај 213/4 победник у бици код Ниша септембар 268. – јануар 270. јануар 270 1 година, 4 месеца
Antoninianus Quintillus-s3243 Квинтил ? Брат Клаудија Готског 270 270 непознато
Aureliancoin1 Аурелијан 9. септембар 214/5 Легија га прогласила царен септембар 270. – Септембар 275. септембар 275. 5 година
EmpereurTacite Тацит око 200. На престо га поставио Римски сенат 25. септембар 275. – јун 276. јун 276. 9 месеци
Antoninianus Florianus-unpub ant hercules Флоријан ? Тацитов брат јун - септембар 276. септембар 276. 3 месеца
Probus Musei Capitolini MC493 Проб 232. Гувернер источних провинција септембар 276. – септембар/октобар 282. септембар/октобар 282. 6 година
Antoninianus of Carus Кар око 230. Пробов преторијански префект септембар/октобар 282. – јул/август 283. јул/август 283 10-11 месеци
NumerianusAntoninianus Нумеријан ? Каров син јул/август 283. – 284. 284. 1 година
Montemartini - Carino 1030439 Карин ? Каров син јул/август 283. – 285 285. 2 године

Доминат

Тетрархија и Константинова династија

Слика Име Рођење Наследник Владавина Смрт Дужина владавине
Istanbul - Museo archeol. - Diocleziano (284-305 d.C.) - Foto G. Dall'Orto 28-5-2006 Диоклецијан 22. децембар 244. Након Нумеријанове смрти проглашен царем као опозиција Карину 20. новембар 284 – 1. мај 305. 2. децембар 311, 20 година
Toulouse - Musée Saint-Raymond - Maximien Hercule1 Максимијан око 250. Године 286. Диоклецијан му доделио титулу августа. 1. април 286 - 1. мај 305. 310. 19 година
Const.chlorus01 pushkin Констанције I Хлор 31. март 250. Максимијан му 293. доделио титулу цезара 1. мај 305 - 25. јул 306. 306. 1 година, 2 месеца
Romuliana Galerius head Галерије око 260. Диоклецијан му 293. доделио титулу цезара. 1. мај 305 - мај 311. 311. 6 година
Follis-Flavius Valerius Severus-trier RIC 650a Север II ? Констанције Хлор му 305. доделио титулу цезара лето 306 - март/април 307 16. септембар 306. 1 година
Rome-Capitole-StatueConstantin Константин Велики 27. фебруар 272. Син Констанција Хлора 25. јул 306. - 22. мај 337. 22. мај 337 31 година
Maxentius02 pushkin Максенције око 278. Син Максимијана 28. октобар 306 - 28. октобар 312. 28. октобар 312. 6 година
Daza01 pushkin Максимин II 20. новембар 270. Галерије му доделио титулу цезара 1. мај 311 - јул/август 313. јул/август 313 2 године
Aureus of Licinius Лициније са Валеријем и Максимијаном око 250. Констанције Хлор га именовао августом 11. новембар 308 - 18. септембар 324 325. 16 година
Campidoglio, Roma - Costantino II cesare dettaglio Константин II 316. Син Константина Великог 22. мај 337 - 340 340. 3 године
Bust of Constantius II (Mary Harrsch) Констанције II 7. август 317. Син Константина Великог 22. мај 337 - 3. новембар 361. 361. 24 године
Emperor Constans Louvre Ma1021 Констанс I 320. Син Константина Великог 22. мај 337 - 350 350. 13 година
Maiorina-Vetranio-siscia RIC 281 Ветранион ? Војсковођа Констанса 1. март - 25 децембар 350 око 356. 9 месеци
JulianusII-antioch(360-363)-CNG Јулијан Флавије Клаудије 331/2 Рођак Констанција II фебруар 360 - 26. јун 363 26. јун 363 3 година
Jovian1 Јовијан 331. Јулијанов генерал 26. јун 363 – 17. фебруар 364 17. фебруар 364. 1 година

Валентинијанова династија

Слика Име Рођење Наследник Владавина Смрт Дужина владавине
ValentinianI Валентинијан I 321. Јовијанов генерал 26. фебруар 364 - 17. новембар 375 17. новембар 375. 11 година
Valens Honorius Musei Capitolini MC494 Валенс 328. Валентинијанов брат и савладар 28. март 364. – 9. август 378. 9. август 378. 14 година
Gratian Solidus Грацијан 359. Валентинијанов син 4. август 367 – 25. август 383. 25. август 383. 16 година
Statue of emperor Valentinian II detail Валентинијан II 371. Валентинијанов син 17. новембар 375. – 15. мај 392. 15. мај 392. 17 година

Теодосијева династија

Слика Име Рођење Наследник Владавина Смрт Дужина владавине
Theodosius Теодосије I 11. јануар 347. Усвојени Валентијанов син 1. јануар 379. – 17. јануар 395. 17. јануар 395. 16 година
Arcadius Istanbul Museum Аркадије око 377. Теодосијев син јануар 383. - 1. мај 408. 1. мај 408. 25 година
Consular diptych Probus 406 Хонорије 9. септембар 384. Теодосијев син 23. јануар 393. – 15. август 423 15. август 423. 30 година
Theodosius II Louvre Ma1036 Теодосије II 10. април 401. Аркадијев син јануар 402. – 28. јул 450. 28. јул 450. 48 година
Solidus Constantius III-RIC 1325 Констанције III ? Теодосијев зет 8. фебруар 421 - 2. септембар 421. 2. септембар 421. 7 месеци
Solidus Johannes-s4283 Јован ? узурпатор 27. август 423 - мај 425. јун/јул 425. 2 године
Solidus ValentinianIII-wedding Валентинијан III 2. јул 419. Син Констанција III 23. октобар 424 - 16. март 455. 16. март 455. 31 година
Solidus Marcian RIC 0509 Маркијан 396. Супруг сестре Теодосија II 450 – јануар 457 јануар 457. 7 година

Последњи владари Западног римског царства

Слика Име Рођење Наследник Владавина Смрт Дужина владавине
Solidus Petronius Maximus-RIC 2201 Петроније Максим око 396. Усвојени син Теодосија II 17. март 455 - 31. мај 455. 31. мај 455. 2 месеца
Tremissis Avitus-RIC 2402 Авит око 385. Петронијев војсковођа 9. јул 455. – 17. октобар 456. након 456. 1 година
Impero d'occidente, maggioriano, solido in oro (arles), 457-461 Мајоријан новембар 420. април 457. – 2. август 461. 7. август 461. 4 година
Libio Severo - MNR Palazzo Massimo Либије Север ? Поставио га Рикимер новембар 461 - август 465. август 465. 4 године
Anthemius Антемије око 420. Усвојени син Маркијана 12. април 467. – 11. јул 472. 11. јул 472. 5 година
Anicius Olybrius Олибрије око 420. Усвојени син Валентинијана III 11. јул 472. – 2. новембар 472. 2. новембар 472. 4 месеца
Glicerio - MNR Palazzo Massimo Глицерије ? март 473. – јун 474. након 480. 1 година
Tremissis Julius Nepos-RIC 3221 Јулије Непот око 430. Рођак Лава Трачког јун 474 - 28. август 475. 480. 1/6 година
RomulusAugustus Ромул Августул око 460. Син Флавија Орестеса 31. октобар 475. - 4. септембар 476. непознато 11 месеци

Види још

Извори

  • Историја старог Рима - Н. А. Машкин, Научна књига, 2002. година
Аурелијан

Луције Домиције Аурелијан (лат. Lucius Domitius Aurelianus; рођен септембра 214. године на малом сеоском имању у околини Сирмијума, у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије, умро 275. године код Константинопоља био је римски цар између 270. и 275. године

Илирски цареви

Илирски цареви (лат. Illyriciani, „Илиричани“) је појам који се односи на већи број римских царева који су владали Римским царством од средине 3. века. Заједничко им је да су потицали из подунавских земаља које је касније Диоклецијан обухватио у префектуру Илирик. Осим тога, сви су они почев од Клаудија II Готског били ниског порекла, нису имали везе са старом елитом у центру Царства и њихово напредовање почињало је са војном каријером.

Појам „илирски“ нема етичку ознаку, него означава регионално порекло. Одиста, преци илирских царева припадали су мање или више — колико се то може видети у писаним изворима — у великој мери романизованом провинцијалном становништву подунавских земаља. Само за неке од њих може се наћи податак да су припадали домородачким народима из региона. Подунавље је током 3. века постало једно од најзначајнијих простора за регрутовање царске војске. Због тога што је истовремено растао политички утицај војске и што од око 260. више није било потребно бити сенатор да би се постало цар, више војника илирског порекла успело је да се уздигне до царског положаја.

Закључно са Диоклецијаном сви илирски цареви су од стране војникâ којима су командовали били проглашавани за цареве и то у оквиру узурпације усмерене против тренутно владајућег цара. У погледу тога ова скупина се делимично преклапа са чувеним војничким царевима. Каснији „Илиричани“ као нпр. Констанције I Хлор у систему тетрархије до власти стизали су путем кооптације. Са прекидом од око тридесет година са Јовијаном је 363. почиње нова серија илирских царева. Коначно, и источноримски цареви који су владали у 6. веку Јустин I, који је око 470. као син сељака приступио војсци и у њој узнапредовао, и Јустинијан I, били су људи простог порекла из римских подунавских провинција. Уједно су били и последњи цареви којима је матерњи језик био латински.

Када је у последњој четвртини 6. века Подунавље било опустошено од словенских, аварских и хунских нападача и на дуже време измакло царској контроли, област је изгубила свој значај као простор за регрутовање војске. Отада је већина војних заповедника долазила из Мале Азије, а са тим је и време илирских царева достигло свој крај.

Кар

Марко Аурелије Кар (лат. Marcus Aurelius Carus, рођен око 230. године - умро крајем јула или почетком августа 283. године) био је римски цар (од 282. до 283. године).

Рођен је према некима у Нарони, у провинцији Далмацији, а према другима у Нарбони у Нарбонској Галији. Образовање је стекао у Риму. Постао је римски сенатор и вршио је више војних и цивилних дужности пре него што га је Проб именовао за префекта Преторијанске гарде. Након што је Проб био убијен у Сирмијуму, Кара су војници извикали за цара.

Кар се обрачунао са Пробовим убицама. Ипак, сумњало се и да је он учествовао у завери против цара. Изгледа да се није вратио у Рим, али је Сенат потврдио његов избор.

Својим синовима Карину и Нумеријану доделио је титулу цезара. Карин је постављен да управља западним делом царства, док је сам Кар, заједно са Нумеријаном, кренуо у поход против Персије. На путу према Истоку, Кар је победио Кваде и Сармате на Дунаву. Затим је преко Тракије и Мале Азије стигао у Месопотамију, коју је успео привремено освојити. У походу против Персијанаца, у једном тренутку је прешао реку Тигар.

Али, на овом походу, Кар је изненада умро. Његова смрт није разјашњена. Можда је она последица удара грома, претрпљене ране или неке болести. Сасвим је могуће да су Кара убили сопствени војници, који нису били склони тешком рату против Персије, нити су одобравали то што је Кар поставио Арија Апера за префекта преторијанске гарде.

Лав I (византијски цар)

Цар Лав I (лат. Caesar Flavius Valerius Leo Augustus; 401—474), био је цар Византије од 457. до 474. Познат је и под именом Лав Трачанин. Био је задњи у серији царева, које је Алан Аспар, главни командант армије, поставио на трон.

Крунисање цара Лава 7. фебруара 457. године било је прво познато крунисање, које је извео патријарх Константинопоља.

Лав I је направио савез са Исавријанцима, да би елиминисао Аспара, који је са Остроготима држао превише власти у царству. Цена савезништва са Исавријанцима је било венчање његове кћерке са Тарасикодисом, вођом Исавријанаца, који је као Зенон постао цар 474. Због јако много варвара у војсци, овладали су јаки антигермански осећаји у царству, па 471. године цар Лав то користи да се реши Аспара и убија га.

Током владања цара Лава, Балканом су харали Западни Готи и Хуни. Ипак ти варвари нису успевали да заузму Константинопољ због зидина, које су поново изграђене и учвршћене у доба цара Теодосија II, а и због недостатака одговарајућих опсадних справа.

Његова владавина је имала утицај на Западно римско царство. Поставио је Антемија 467. године за цара Западног римског царства. Покушао је да прегази Вандале 468. године, али та експедиција је завршила поразом због издаје и некомпетентности Василиска. Тај пораз је исцрпио царство и губитком људства и финансијски.

Допринос цара Лава историји Запада је био ненамеран. Теодорик Велики је образован и обучаван на двору цара Лава. Ту је научио војну тактику и начин владања царством, што му је послужило кад је после смрти цара Лава постао краљ Острогота.

Цар Лав је такође издао Лавов законик.

Умро је од дизентерије 18. јануара 474. године. Наследио га је унук Лав II, Зенонов син.

Нумеријан

Нумеријан (рођен око 254. године - убијен 284. године), владао је, под именом Марко Аурелије Нумерије Нумеријан римским царством од 283. до своје смрти.

Нумеријан је био син цара Кара, а владао је заједно са старијим братом Карином.

Нумеријан се више интересовао за књижевност него за власт: зато је чак дозволио свом брату Карину да га претекне и у титулатури: сам је узео титулу цезара, а брату је дао право да се назове августом.

У јулу или августу 283. године, умро је Нумеријанов отац Кар током похода против Персијанаца и то од ударца грома. Власт су преузели његови синови, Нумеријан и Карин, али је Нумеријан добио задужење да настави ратни поход. Међутим, он није био спреман да буде војник: због упале ока, он је готово ослепео и онда је издао наређење за повлачење. У зиму 283. године, Нумеријанова војска се нашла у Сирији, а у пролеће 284. започело се са маршом према Византу. Читав пут Нумеријан је провео у једној затвореној кочији.

Током тог пута цар је и убијен. Када је то тачно учињено не зна се. Вероватни убица је био преторијански префект Апер. Власт је преузео Диоклецијан, упркос томе што је Карин био жив.

Укупно, Нумеријан је био потпуно неприпремљен да постане цар. Верује се да је био даровит песник.

Проб

Марко Аурелије Проб (лат. Marcus Aurelius Probus; Сирмијум, 19. август 232. — Сирмијум, септембар/октобар 282) био је римски цар од 276. до 282. године.

Римски цар

Римски цар је уобичајени назив за владаре у Римском царству. Званично, титула цара није никада постојала већ су кроз два царска периода (принципат и доминат) постојале и двије различите титуле:

Принцепс (лат. princeps — први), први грађанин Римског царства;

Доминус (лат. dominus — господар), монарх Римског царства.Цареви су као дио свог личног имена имали и сљедеће називе: император, цезар и август. Могли су носити и још неке називе, као нпр. Divi filius, Pater Patriae итд.

У периоду тетрархије два римска владара носила су титуле августа, а два савладара титуле цезара.

Списак византијских царева

Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.

Сви цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле господара (лат. dominus) повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (лат. Imperator Caesar Flavius), a након имена ишла би и титула августа (лат. Augustus). Од Ираклија званична титула постаје василевс (грч. Βασιλεύς), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј „краљеви“ означавани титулом регас (грч. Ρήγας од латинског rex) или једноставно архонт (грч. Άρχων) тј „владар“ (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (грч. Κοσμοκράτωρ). Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византијци су се сматрали Римљанима (тј Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, под обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и „хеленским царевима“.

Списак људи

Овде је списак људи о којима постоје чланци на српској Википедији.

Списак је раздвојен на више делова, главна и основна подела је на имена и презимена по азбучном реду. У сваком списку под једним словом азбуке се у две колоне пописују биографски чланци који постоје на овој Википедије, са леве стране, у првој колони иде списак људи чије име почиње под тим словом, а са десне стрене, у другој колони, иде списак људи чије презиме почиње тим словом. Уколико особа нема презиме, као на пример Аристотел, онда је сортирана само према имену и то само у левој колони.

Пре него што почнете да пишете нечију биографију, погледајте прво овај списак да видите да ли та страница можда већ постоји. Да би списак био увек ажуран пожељно је да у њега додате све оне биографије које сте ви написали, или оне за које приметите да нису у списку.

А | Б |

В | Г |

Д | Ђ |

Е | Ж |

З | И |

Ј | К |

Л | Љ |

М | Н |

Њ | О |

П | Р |

С | Т |

Ћ | У |

Ф | Х |

Ц | Ч |

Џ | Ш

Тацит (цар)

Марко Клаудије Тацит, (рођен око 200. године - умро 276. године) римски цар од 25. септембра, 275. године до априла 276. био је пореклом из једног града из Умбрије, покрајне у Италији.

Током свог дугачког живота, обављао је више дужности. Био је између осталог, конзул 273. године. Био је веома уважаван човек и припадник сенаторског сталежа.

Шест месеци након убиства Аурелијана, Сенат је изабрао Тацита да га наследи, што је војска радо прихватила. Током кратке владавине, Тацит је започео неке реформе, покушавајући да поврати власт сената.

Његова власт, после низа војничких царева, пружала је наду да ће се у Риму успоставити једна права династија; тако је Тацит свог брата Флоријана поставио за преторског префекта.

Одмах након ступања на престо, Тацит је кренуо на рајнску границу да би зауставио продор Германа. Истовремено, Готи су на северним обалама Црног мора, продрли преко Кавказа у Малу Азију. Тацит је послао свог брата Флоријана против Германа, а сам се окренуо против Гота. Обојица су била успешна у рату.

Изненада, после победе над Готима, Тацит је умро. Сачуване су два описа његове смрти: по једној Тацит је био убијен, а по другој, страдао је од болести. Наследио га је његов брат Флоријан.

Тацит је био човек огромног богатства. Сву своју имовину је оставио држави. Био је прилично образован и поносно је тврдио да вуче порекло од великог историчара Тацита. Цар је наредио да се дело његовог претка преписује и да буде доступно у јавним библиотекама.

Теодосијева династија

Теодосијева династија била је римска царска династија. Основао ју је цар Теодосије I Велики 379. године. Династија је владала Западним римским царством до 455. године, а Источним до 457. године.

Трајан Деције

Гај Месије Квинт Трајан Деције (лат. Gaius Messius Quintus Traianus Decius; Сирмијум око 201. — Абрит, 1. јул 251) је био римски цар. Деције Трајан је био први римски цар илирског порекла. Такође је познат као прогонитељ хришћана. Убијен је заједно са сином Херенијем Етрускусом пошто им је војска поражена од Гота у бици код Абрита.

Флоријан

Марко Аније Флоријан Пије био је римски цар који је владао током 276. године.

Флоријан је био полубрат цара Марка Клаудија Тацита по мајчиној страни. Наследио је Тацита 276. године, када га је за цара извикала војска на Западу. Војка на Истоку, међутим, изабрала је Проба. Флоријан и Проб су се сукобили, а у часу када је Флоријанова војска губила битку, убили су га његови војници, код града Тарса, у јужном делу Мале Азије. Тако је Флоријан владао свега 88 дана.

Римски и византијски цареви
Принципат
(27. п. н. е. — 235 н. е.)
Криза 3. века
(235—284)
Доминат
(284—395)
Западно царство
(395—476)
Источно
(Византијско) царство

(395—1453)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.