Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Serbia drainage basins detailed
Реке и речни сливови у Србији

Дужине

Дужина реке је укупна дужина, не само дужина тока у Србији. Реке које имају дужину већу од 50 km су у табели 1. Неке реке, због историјских, традиционалних и топографских разлога су издвојене и опстају као самосталне реке и налазе се у другој табели. Листа река краћих од 50 km се налази испод ове две табеле.

Сливови

Све реке Србије припадају сливовима трију мора: Јадранског мора, Егејског мора и Црног мора.

Црноморски слив

Површина Црноморског слива у Србији је највећа, покрива површину од 81,261 km² или 92% водене територије Србије. Све веће реке Србије припадају овом басену Тиса, Сава, Велика Морава, Тамиш, Бегеј, Дрина и све се оне преко Дунава уливају у Црно море.

Јадрански слив

Јадрански слив у Србији захвата површину од 4,500 km² или 5% од водене површине Србије. Овај басен обухвата западни део Косова и Метохије, са реком Бели Дрим, која се у Албанији спаја са реком Црним Дримом и онда се стварајући реку Дрим уливају у Јадранско море. Мањи део слива обухваћен је реком Црни Камен−Радика у јужном делу Горе.

Егејски слив

Најмањи од три слива је Егејски слив са површином од 2,650 km² што је 3% од водене територије Србије. Егејски слив покрива јужни део Србије до границе са Северном Македонијом и Бугарском. Овај слив обухвата сливове трију река Лепенац, Пчиња и Драговиштица. Лепенац и Пчиња се уливају у реку Вардар у Македонији, а Драговиштица се улива у реку Струма у Бугарској, и наравно, све три преко утока у Егејско море.

Занимљивост

Сва три слива се граниче на дрманској глави, врху Црнољева на Космету. Ово је хидрографски чвор Србије и један од важнијих на Балкану, зато што дели три од укупно четири слива. Четврти је Јонски слив, припада јонском мору.

Табела 1

Река Дужина (km) Површина слива (km²) Припадност морском сливу Дужина мерена са: Главне притоке (унутар Србије) Покрајине унутар Србије Државе кроз које протиче
1. Дунав 2.888 817.000 Црно море Брег-Дунав Сава, Тиса, Велика Морава, Млава Војводина, Централна Србија Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Румунија, Бугарска, Украјина, Молдавија
2. Тиса 1.026 157.020 Црно море Црна Тиса-Тиса Бегеј Војводина Украјина, Румунија, Мађарска
3. Сава 990 95.719 Црно море Сава Долинка-Сава Дрина Војводина, Централна Србија Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина
4. Велика Морава 493 35.419 Црно море Голијска Моравица-Западна Морава-Велика Морава Јужна Морава, Западна Морава Централна Србија нема
5. Дрина 487 19.570 Црно море Тара-Дрина Лим Централна Србија Црна Гора, Босна и Херцеговина
6. Тамиш 359 13.085 Црно море регуларно Брзава Војводина Румунија
7. Дрим 335 11.756 Јадранско море Бели Дрим-Дрим Клина Космет Албанија
8. Јужна Морава 295 15.469 Црно море Голема-Биначка Морава-Јужна Морава Нишава Космет, Централна Србија Северна Македонија
9. Ибар 276 8.059 Црно море регуларно Ситница Централна Србија, Космет Црна Гора
10. Млава 263 17.632 Црно море регуларно Пек Централна Србија Браничевски округ
11. Лим 220 5.963 Црно море Врмоша-луча-Плавско језеро-Лим Увац Централна Србија Црна Гора, Албанија, Босна и Херцеговина
12. Нишава 218 3.950 Црно море регуларно Темштица Централна Србија Бугарска
13. Тимок 203 4.630 Црно море Сврљишки Тимок-Бели Тимок-Тимок Црни Тимок Централна Србија Бугарска
14. Босут 186 3.097 Црно море Биђ-Босут Студва Војводина Хрватска
15. Брзава 166 1.190 Црно море регуларно мање притоке Војводина Румунија
16. Бегеј 158 1.530 Црно море Бегеј Стари Бегеј Војводина Румунија
17. Топлица 136 10.280 Црно море Дубока-Топлица Косаница Централна Србија нема
18. Пек 129 1.236 Црно море Липа-Пек Јагњило Централна Србија нема
19. Плазовић 129 непознато Црно море регуларно мање притоке Војводина Мађарска
20. Пчиња 128 3.140 Егејско море регуларно мање притоке Централна Србија Северна Македонија
21. Нера 124 1.420 Црно море регуларно мање притоке Војводина Румунија
22. Колубара 123 3.639 Црно море Обница-Колубара Тамнава Централна Србија нема
23. Увац 119 1.310 Црно море Расанска река-Вапа-Увац Тисница Централна Србија Босна и Херцеговина
24. Златица (Аранка) 117 1.470 Црно море регуларно мање притоке Војводина Румунија
25. Караш 110 1.400 Црно море регуларно Илидија Војводина Румунија
26. Криваја (Бачка) 109 956 Црно море регуларно мање притоке Војводина нема
27. Чик (Чикер) 95 непознато Црно море регуларно нема Војводина нема
28. Расина 92 994 Црно море регуларно мање притоке Централна Србија нема
29. Ситница 90 3.129 Црно море регуларно Лаб Космет нема
30. Тамнава 90 930 Црно море регуларно Уб Централна Србија нема
31. Темштица 86 820 Црно море Височица-Темштица Дојкиначка река Централна Србија Бугарска
32. Јабланица 85 896 Црно море регуларно Шуманка Централна Србија нема
33. Црни Тимок 84 непознато Црно море регуларно Злотска река Централна Србија нема
34. Надела 81 непознато Црно море регуларно мање притоке Војводина нема
35. Јасеница 79 1.343 Црно море регуларно Кубршница Централна Србија нема
36. Јадар 79 894 Црно море регуларно Раковица Централна Србија нема
37. Гружа 77 622 Црно море регуларно Котлењача Централна Србија нема
38. Лепенац 75 770 Егејско море регуларно Неродимка Космет Северна Македонија
39. Ђетиња 75 1.486 Црно море регуларно Скрапеж Централна Србија нема
40. Ветерница 75 515 Црно море регуларно Вучјанка, Сушица Централна Србија нема
41. Јерма 74 непознато Црно море регуларно Звоначка река Централна Србија Бугарска
42. Лаб 72 950 Црно море регуларно Качандолска река Космет нема
43. Рзав (Златибор) 72 605 Црно море Црни Рзав-Рзав Бели Рзав Централна Србија Босна и Херцеговина
44. Пуста река (притока Јужне Мораве) 71 569 Црно море Голема-Пуста река (притока Јужне Мораве) мање притоке Централна Србија нема
45. Мостонга 70 непознато Црно море регуларно нема Војводина нема
46. Кереш 70 непознато Црно море регуларно нема Централна Србија Мађарска
47. Радика 70 665 Јадранско море Црни Камен-Ћафа Кадис-Радика мање притоке Централна Србија Северна Македонија
48. Власина 68 1.050 Црно море регуларно Лужница Централна Србија нема
49. Ресава 65 685 Црно море регуларно нема Централна Србија нема
50. Јегричка 65 непознато Црно море регуларно нема Војводина нема
51. Драговиштица 63 непознато Егејско море Мутница-Божичка река-Драговиштица Љубатска река Централна Србија Бугарска
52. Пећка Бистрица 62 505 Јадранско море регуларно мање притоке Космет нема
53. Клина 62 непознато Јадранско море регулар Мове Космет нема
54. Рзав 61 непознато Црно море Велики Рзав-Рзав Мали Рзав Централна Србија нема
55. Студеница 60 582 Црно море Црна река-Студеница Брусничка река Централна Србија нема
56. Рашка 60 1.193 Црно море регуларно Дежевска река Централна Србија нема
57. Сокобањска Моравица 58 606 Црно море регуларно мање притоке Централна Србија нема
58. Уб 57 непознато Црно море регуларно мање притоке Централна Србија нема
59. Лугомир 57 447 Црно море Дуленска река-Лугомир Жупњевачка река Централна Србија нема
60. Јерез 56 503 Црно море регуларно мање притоке Централна Србија нема
61. Јасеничка река 55 непознато Црно море Врелска река-Јасеничка река мање притоке Централна Србија нема
62. Дечанска Бистрица 53 непознато Јадранско море Кожњарска Бистрица-Дечанска Бистрица Кожњарска Бистрица Космет нема
63. Јарчина 53 непознато Црно море Међеш-Прогарска Јарчина мање притоке Војводина, Централна Србија нема
64. Будовар (Аб) 52 непознато Црно море Патка-Будовар мање притоке Војводина нема
65. Дреница 51 447 Црно море регуларно Врбовачка река Космет нема
66. Раља 51 310 Црно море регуларно мање притоке Централна Србија нема
67. Ереник 51 516 Јадранско море регуларно Лоћанска Бистрица Космет нема
68. Ресавица 51 непознато Црно море регуларно мање притоке Централна Србија нема
69. Поречка река 50 538 Црно море Шашка-Поречка река Црнајка Централна Србија нема
70. Трговишки Тимок 50 520 Црно море Стрма река-Трговишки Тимок Жуковска река Централна Србија нема
71. Западна Морава 308 15.849 Црно море Голијска Моравица-Западна Морава Ибар Централна Србија нема
72. Бели Дрим 175 4.300 Јадранско море регуларно Клина Космет нема
73. Бели Тимок 115 2.167 Црно море Сврљишки Тимок-Бели Тимок Трговишки Тимок Централна Србија нема
74. Голијска Моравица 98 1.486 Црно море регуларно Ђетоња Централна Србија нема
75. Височица 71 непознато Црно море регуларно Дијкиничка река Централна Србија нема
76. Сврљишки Тимок 64 720 Црно море регуларно мање притоке Централна Србија нема

Табела 2

Река Дужина (km) Површина слива (km²) припадност морском сливу Дужина мерена са: Главне притоке Покрајине унутар Србије Улива се у:
1. Западна Морава 308 15.849 Црно море Голијска Моравица-Западна Морава Ибар Централна Србија Велика Морава
2. Бели Дрим 175 4.300 Јадранско море регуларно Клина Космет Дрим
3. Кључава 162 52.832 Црно море Лешава-Кључава Лешава Централна Србија Дунав
4. Голијска Моравица 98 1.486 Црно море регуларно Ђетоња Централна Србија Западна и Велика Морава
5. Височица 71 непознато Црно море регуларно Дојкиначка река Централна Србија Темштица
6. Сврљишки Тимок 64 720 Црно море регуларно мање притоке Централна Србија Бели Тимок и Тимок

Реке дужине мање од 50 km

Остале реке

Рукавци

Већи речни рукавци:

Литература

Ђетиња

Ђетиња је река која настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код села Кремна на месту где се спајају реке Братешина и Коњска река, као и Ужички поток и Томића поток. Река протиче кроз Ужице а код Пожеге се, након 75 km, спаја са реком Моравицом и тако настаје река Западна Морава.

Језава

Река Језава (дугачка 47,5 km) припада Црноморском сливу. Десна је притока Дунава, у који се улива у Смедереву код тврђаве (са десне стране). Површина слива реке Језаве је 660 km². До 1897. године била је рукавац Велике Мораве, а тада је од ње одвојена насипом. Језава је регулисана 1967. године, тако да се више не улива у Дунав, а на њеном бившем ушћу је изграђена марина.

Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Бегеј

Бегеј (рум. Bega, мађ. Béga) је река у Румунији и Србији.

Извире у планинама Појана Руска (Poiana Ruscă), које су део Карпата. Тече кроз румунске градове Фађет и Темишвар а у Србији кроз села Српски Итебеј, Нови Итебеј, Торак, Житиште, кроз град Зрењанин затим кроз села Ечка, Стајићево и Перлез.

Бегеј се улива у Тису код Титела.

Дужина Бегеја износи 254 km а од тога кроз Србију тече 75 km.

Велика Морава

Велика Морава или само Морава, је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 km.

Височица

Височица је река која извире у западној Бугарској а улива се као десна притока реке Темштице у источној Србији. У најширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу.

Вратна (река)

Вратна је река у источној Србији код истоименог села, недалеко од Брзе Паланке и десна је притока Дунава. Најпознатија је по три највиша природна камена моста у Европи тзв. прерастима који подсећају на врата, по чему је река и добила име. Извире на Великом Гребену и има дужину тока од 26 km, а током летњег дела године, нема сталан ток, већ на неколико места понире и поново избија на површину. На крају њеног кањона у горњем делу тока, налази се истоимени манастир (који по предању потиче из XIV века), као и ловиште у коме живе муфлони и јелени лопатари.

Дрина

Река Дрина (346 km) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине.

Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m).

Најлепши и најдужи (24 km) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 m на месту званом Тијесно до 200 m код Перућца и Зворника.

Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 m), Горажде (345 m), Вишеград (300 m), Бајина Башта (260 m), Зворник (140 m) и Лозница.

Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.

Западна Морава

Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са Јужном Моравом чини Велику Мораву.

Колубара

Колубара је река у западној Србији, десна притока Саве, дуга око 123 km. Настаје од два изворишна речна крака: Обнице и Јабланице у Ваљеву. Са леве стране притоке су: Рабас, Кладница и Тамнава, Љубостиња, са десне: Градац, Бања, Лепеница, Рибница, Топлица, Љиг, Пештан, Турија и Бељаница. Значајни су и потоци Перајице (лева притока), Липовац (десна притика). Улива се у Саву код Обреновца. Слив Колубаре износи око 3.600 km² и у њему се налазе богата налазишта лигнита. Долином Колубаре пролази железничка пруга. Проток реке је 31 m³/s.

Постоје разне приче о имену реке. Једна од њих се односи на име Кулук-бара (по мочварама села), па зато Колубара.Колубара је последња већа притока Саве, у коју утиче 27 km узводно од Београда.

Лужница (област)

Лужница је област у сливу реке Лужнице по којој је и добила име. Налази се на југоистоку Србије и обухвата делове општине Бабушница и два села општине Бела Паланка у Пиротском округу.

Рељеф је планински и дисециран долинама већег броја мањих токова. На више места развијен је процес ерозије. Лужничка котлина има надморску висину 470 - 520 m. Ову област окружује Сува планина на западу, планина Руј на југу и Влашка планина на североистоку. Основна делатност у Лужничком крају је земљорадња али овај микрорегион спада у неразвијена подручја. Привредна средишта су: Бабушница и Љуберађа.

Због тешких услова живота и привређивања задњих година је изразито исељавање становништва у друге крајеве Србије.

Један од Лужничких специјалитета је Вурда који се у скорије време продаје индустријски пакован као Лужнички „крем сир са паприком“.

У Лужничком крају је пописом становништва из 2011. године забележен највећи пад броја становника у Србији.

Лужница (река)

Лужница је река на југоистоку Србије у Општини Бабушница. Својим током пролази кроз Лужничку котлину.

Река Лужница извире на северу општине Бабушница близу села Радошевац. У селу Љуберађа у Лужницу се улива њена највећа лева притока река Мурговица. Река Лужница се у насељу Свође улива у реку Власину.

Дужине реке Лужнице износи 39 km, одликује се неуједначеним протицајем и знатном ерозијом у сливу (површина слива износи 310,5 km²).

На реци је раније било доста воденица док их сад има само неколико.

У селу Модра Стена је средином 20. века постојала и мини хидроцентрала која је снабдевала електричном енергијом села Велико Боњинце и Модру Стену. Централа је радила око тридесет година али је шездесетих година престала са радом.

Осамдесетих година прошлог века неколико извора (притоке Лужнице) у окилини села Љуберађа је „каптирано“ да би се један део Ниша и скоро цела Општина Бабушница снабдевали квалитетном водом за пиће.

Расина

Расина је десна притока Западне Мораве. Дугачка је 92 km и има слив од 981 km². Извире на падинама Гоча и Жељина, под Црним Врхом на надморској висини од 1340 метара од изворишних кракова Велике и Бурманске реке, а утиче у Западну Мораву 5 km низводно од Крушевца, на 134 m надморске висине. Има просечан пад корита од 13 промила. Тече дубоком долином која се ка доњем току постепено проширује достижући и до 3 km ширине. До села Разбојне тече клисурастом долином са малим ерозионим проширењима, какво је код Бруса. Између Разбојне и Златара протиче плитким и широким коритом кроз Доброљубачку котлину, да би потом ушла у Златарску клисуру у којој гради неколико укљештених меандара. Низводно од Мајдева, Расина улази у Крушевачку котлину, долина јој је широка и извијугана и у близини ушћа река је широка 35 до 40 и дубока 0,5 до 1 метар.

Слив Расине има изразито асиметричан облик. Осим речице Загрже, која Расини притиче са планине Гоча с леве стране у изворишном делу, све остале притоке дотичу са десне стране. Највећа међу њима је Грашевачка река. Блаташница се пробија кроз Јанкову клисуру и улива се у Расину код Разбојне.

Расина даје Западној Морави просечно 9 m³ воде у секунди. Она има карактер праве бујице јер су јој амплитуде протицаја врло изразите. У априлу располаже готово 5,5 пута већом количином воде него у августу. Највећи протицај имала је априла 1958. године и износио је 342 m ³ воде у секунди. Да би се ублажиле овако велике разлике протицаја и зауставио нанос који река приноси, у Златарској клисури је 1979. подигнута брана висока 55 метара и формирано је језеро Ћелије.

Међу природним реткостима мора се истаћи златоносна река Расина на чијим се обалама деценијама појединци успешно баве испирањем златног праха (у околини манастира Велућа).

Сава

Сава је ријека у средњој и југоисточној Европи, десна притока Дунава. Тече кроз Словенију, Хрватску, дуж сјеверне границе Босне и Херцеговине и кроз Србију, уљевајући се у Дунав у Београду. Средњи дио тока је природна граница између Хрватске и Босне и Херцеговине. Сава чини сјеверну границу Балканског полуострва и јужни обод Панонске низије.

Сава је дуга 990 км, укључујући и 45 км дугу ријеку Саву Долинку, која извире у Зелници у Словенији. Највећа је притока Дунава по запремини воде и друга, послије Тисе, у смислу сливног подручја (97.712 км2) и дужине. Сава одводи значајан дио вода са подручја Динарских Алпа, кроз главне притоке Дрину, Босну, Купу, Уну, Врбас, Лоњу, Колубару, Босут и Крку. Сава је једна од најдужих ријека у Европи и једна од малобројних европских ријека те дужине које се не уливају непосредно у море.

Процјењује се да у басену Саве живи око 8.176.000 становника, а ријека спаја и три главна града — Љубљану, Загреб и Београд. Сава је пловна за веће бродове од ушћа Крупе у Сиску, што отприлике чини ​2⁄3 њене дужине пловним.

Сокобањска Моравица

Сокобањска Моравица је река на истоку Србије, десна притока Јужне Мораве дужине 60,4 km, површине слива 625 km². Извире у селу Врело, и пролази кроз Сокобању и Алексинац.

Притоке са десне стране су Сеселачка, Блендијска и Трговишка река, а са леве река Градашница.

Надомак Сокобање у Бованској клисури Моравица пуни Бованско језеро. Бованско језеро преко постројења за пречишћавање воде водом снабдева Алексинац. Река Моравица као отока 12 km низводно улива се у Јужну Мораву.

Тамиш

Тамиш (рум. Timiș, мађ. Temes, нем. Temesch) је река која извире у северним деловима румунских Карпата у делу који се зове Цернеи Планине (Cernei Mountains). Под највишим врхом планине Семеник-Пјатра Гонозеи на 1445 м, налази се извориште градиштанског потока, једног од три изворишна крака Тамиша. Пролази кроз цео Банат а ушће му је код Панчева где се улива у Дунав.

Темштица

Темштица или Темска река је река у источној Србији, десна притока реке Нишаве. Река целим током тече у оквирима Србије. Површина слива Темштице је 820 km² и припада црноморском сливу.

Тимок

Тимок (лат. Timacus) је река у источној Србији. У ствари Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред (Црни Тимок, Бели Тимок, Сврљишки Тимок, Трговишки Тимок, Велики Тимок). Од извора Сврљишког Тимока до ушћа Великог Тимока у Дунав има 203 km. Река тече кроз Србију, а последњих 15 km представља границу Србије и Бугарске. Ушће се налази на надморској висини од 28 m, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део Црноморског слива са протоком од 24 m³/s, а може да досегне и 40 m³/s. Тимок је десна и последња притока Дунава У Србији.

Тиса

Тиса (мађ. Tisza, укр. Тиса, сл. и рум. Tisa и нем. Theiß) је река у средњој Европи и најдужа притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима у области Буковина, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав насупрот Старог Сланкамена.

Тиса је дугачка 1.358 km, а површина развођа износи 157.186 km².

У Војводини Тиса дели Бачку (десна обала) и Банат (лева обала).

Највећа притока Тисе је Муреш, а затим следе Бегеј, Бодрог, Златица, Кереш, Самош, Шајо, Киреш, Чикер и Јегричка.

Тиса је пловна на дужини од 532 km.

Дужина Тисе кроз Србију износи 164 km.

Велики и Мали бачки канал повезују Тису са Дунавом, а Бегејски канал са Тамишем.

Значајнији градови на Тиси су: Токај, Солнок, Чонград, Сегедин, Сента и Бечеј.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.