Списак оружја у средњем веку

Следи списак средњовековног оружја, као и оруђа и средстава коришћених у средњовековним биткама.

Оружје за блиску борбу

Klassischer-Flegel
Млат
Uncrossed gladius
Гладијус

Овде спада оружје које не користи пројектиле, тј. где су и корисник и мета истовремено у контакту са оружјем.

Постоје две основне поделе

Мотка

Hellebarden Meyers
Хелебарда

Ово оружје је првенствено намењено блиској борби, њена главна карактеристика је та што је неко од оружја прса у прса стављено на врх мотке (обично дрвене). Ово је једно од најстаријих врста оружја. Користило се још у каменом добу, а најбољи пример овог оружја је копље.

Оружја на даљину

Weapon Sling 1
Праћка

Ово оружје је намењено борби на даљину. Снагом мишића се избацује пројектил који је усмерен ка противнику. Најпознатији примерак из ове фамилије је лук и стрела.

Опсадне справе

Trebuchet1
Требуше

Ово су справе које су дизајниране да разбију или обиђу (нпр. мердевине) градске зидине или неку другу врсту утврђења у опсадном војевању.

Ватрено оружје

Ватрено оружје се може сврстати у оружје на даљину, међутим битна разлика је у томе што се код ватреног оружја пројектил лансира помоћу барутних гасова. Неки типови ватреног оружја могу послужити и као справе за опсаду (топ).

Ратни бродови

Trireme 1
Грчка Трирема

Ратни брод је пловило који је саграђено и намењено првенствено за рат, односно за деловање у оружаним сукобима. Ратни бродови су обично саграђени сасвим другачије од цивилних, односно трговачких бродова. Осим што су наоружани ратни бродови су у стању поднети већу штету, бржи су и имају боље маневарске способности од трговачких бродова.

Оклоп

Scutum 1
Штит

Оклоп је врста одела која је дизајнирана да штити корисника од повреда приликом сукоба са непријатељем. Оклоп се користио кроз историју у почетку су прављени од коже и костију, а касније од бронзе и челика.

Остало

Greekfire-madridskylitzes1
Грчка ватра
Аркебуза

Аркебуза је једно од првих, примитивних, врста ручног стрељачког ватреног оружја, а јавља се крајем 14. века у Немачкој. Претежно се користило у раздобљу између 15. и 17. века.

Чини прелаз од самострела и топа ка пушци, а у почетку је била тако тешка да се приликом коришћења држала на металној потпори. Била је дужине до 2 метра, са металном цеви (калибра 12.5-20 mm) и дрвеним кундаком. Тежила је 5-7 кг, а домет је био 200-250 корака. Војник који је користио аркеубузу називао се аркебузир.

Крајем 16. века заменила је мускета.

Бисенто

Бисенто је јапанско оружје на мотки. Бисента је преузето и прерађено кинеско оружје гуан дао. Састоји се од дебеле искривљене оштрице намонтиране на дугачки дрвени штап ово оружје је врло слично нагинати. Историја оружја је мало нејасна, зна се да је измишљено у Кини током 5. века. То је била претеча Нагинате и користила се углавном за борбу против коњице.

Бодеж

За истоимени филм по роману Вука Драшковића, погледајте Нож (филм).Нож или бодеж је хладно оружје са једном или две оштрице које служи као споредно оружје у блиској борби.

Бојна секира

Бојна секира или ратна секира је секира која је направљена тако да се користи као оружје. Може бити једноручна или дворучна, једносекла или двосекла. Често је комбинована са шиљком и бојним чекићем, а понекад и куком која је служила за свлачење противника са коња. Постоје и мале секире намењене за бацање. Понекад се за борбу користила и обична секира.

Даљим развојем бојне секире настала је хелебарда.

Буздован

Буздован, топуз или топузина, (од руског Буздыган и турског топуз) је ручно ударно и бацачко хладно оружје. Развио се од оковане палице, па се може се сматрати унапређеном батином. Буздован може бити направљен од јаког дрвета (за дршку) са металним ојачањима, мада постоје и буздовани направљени од метала чија је глава обложена каменом, бакром, бронзом или челиком.

Други називи за буздован су базирани на броју металних пера (латица) које има. По броју пера назива се и троперац, шестоперац или шестопер, десетопер и друго. Ови називи су чести у српским епским песмама. Војник наоружан буздованом звао се буздованлија, а који носи буздован старешине буздованер.Глава буздована је истог или незнатно већег пречника од дршке. Направљена је у облику избочине или облика чвора што омогућава велику пробојну моћ кроз оклопе. Дужина буздована може бити врло различита, пешадинци су користили кратке буздоване дужине 1-1.5 метра. Буздовани који су користили коњаници су били доста дужи и посебно обликовани за ударце са коња. Дворучни буздовани били су већи чак и од коњаничких. Млат у заблуди доста људи назива буздованом.

Вакизаши

Вакизаши је краћи самурајски мач. Заједно с катаном сачињава даишо.

Велски лук

Велски (енглески) лук је оружје које је у средњем веку променило технику ратовања. Потиче из Велса. Величине око 2 метра, затезањем тетиве на посебан начин је драстично побољшало пробојност стреле одапете из овог лука. Лук се затезао на тај начин што би се доњи део лука ставио у посебно лежиште, лук би стајао вертикално у односу на земљу, а стрелац би по потреби скочио и ухватио други крај лука и својом тежином га савио и набацио тетиву. Стрела је могла да на 50 метара пробије оклоп који су носили дотле готово непобедиви коњаници у оклопу. Велски лук је убрзо избацио из употребе гломазне и тешко покретљиве оклопнике, који су сада постали и врло рањиви.

Глејв

Глејв је оружје које садржи сечиво са једном оштрицом, које се налази на врху мотке. Слична је јапанском оружју нагината, сечиво је причвешћено помоћу шупљине на дршци сечива, сличан систем као секира. Сечиво је обично било дугачко 55 цм на крају мотке која је била дугачка од 180 до 220 цм. Повремено се на друго крају сечива правила кука, како би се могао свући коњаник са коња.

Катана

Катана (刀) је јапански дворучни мач (大刀, daitō), којим су се користили припадници јапанске ратничке класе, самураји. Обично се носила у пару са сличним, кратким мачем који се назива вакизаши. Ова два мача, у пару, називају се даишо и представљали су друштвену моћ и част самураја. Дуги мач се користио за борбу а кратки најчешће за извршење ритуалног самоубиства (сепуку) услед пораза и изгубљене части самураја.

Катапулт

Катапулт је справа за опсаду која користи полугу за бацање пројектила на велике удаљености. Име је настало од грчке речи κατα (за) и βαλλειν (бацање (пројектила)). Катапулт је обично прављен за само време опсаде, многе армије су носиле само делове катапулта, јер је дрво за његову израду било веома доступно.

Копље

Копље је пешадијско или коњичко хладно оружје на мотки, настало у палеолиту.

Лук (оружје)

Ратни лук је тип оружја који избацује стреле помоћу своје еластичности. Користи се за лов и спорт, а кроз историју се користио и за ратовање.

Вештина употребе лука се назива стреличарство. Поред праћке, лук је једно од првих оружја намењених за употребу на даљину.

Веома различити дизајни лукова се могу срести у различитим културама и кроз разне периоде. Уобичајени су лукови направљени од чврстог дрвета (енглески дуги лук ), од плочастог дрвета (јапански и сијамски), те композитни лукови (средњи исток, Индија и Монголија ).

Мађарски лук (оружје)

Мађарски лук је симетричан, из једног дела и уназад савијени (подвијен) лук. Користио се у средњој Азији, одакле је пренет у Европу.

Мађарски лук је побољшана верзија хунског лука. Мађари су продужили доњи део лука и направили га симетричним. Ово је допринело повећању домета и прецизности. Побољшање је постало могуће јер су Мађари користили, за разлику од Хуна, седло и узенгије приликом јахања коња. Тако да, када је требало лук и стрелу користити, ратник је могао да се исправи на коњу и тако одапне стрелу.

Мускета

Мускета (франц. mousquet, енгл. musket) је ватрено оружје глатке цеви, која се са рамена користи за испаљивање куршума до домета од 180 m, иако им је ефикасан домет био до 90 m. Датум када је прва мускета направљена није познат, али се њихова израда спомиње почетком 15. века, а првенствено су биле дизајниране за пешадију. Мускете су застареле средином 19. века када су их замениле пушке.

Војници који су носили мускете називани су мускетари. Име мускета потиче из Француске речи mousquette, како се назива мужјак европског јастреба.

Нагината

Нагината (なぎなた, 長刀 or 薙刀), је оружје на мотки које су користили јапански ратници самураји. Састоји се од дрвеног штапа на чијем врху је закривљена оштрица, нагината је слична европском оружју званом глејв.

Вештина руковања нагинатом се назива нагината-џицу (naginata-jutsu).

Нагината, као и многа друга оружја, може бити прављена у различитим величинама како би кориснику највише одговарала. Генерално нагината је била дугачка до 1,5 до 2,1 м. Оштрица је углавном била искривљена. Као и јапански мачеви нагината је имала изузетно квалитетну оштрицу, чак су неке нагинате биле рециклиране од чувених катана. Нагината је такође на супротном крају од оштрице имала метално ојачање (углавном у виду копља), што је нагинату чинило ефективним оружјем са које год стране се окрене.

Трозубац

Трозубац је оружје налик копљу које на врху има три велика метална зуба, познат је из грчке митологије јер га је имао бог Посејдон односно Нептун код старих Римљана, али и др. богови. Трозубац је симбол три највећа острва Атлантиде.

Најпре је служио само за риболов. У време Римског царства трозубац (tridens) је било често оружје гладијатора (retiari) у арени.

Трозубац је отиснут на новцу неких античких градова.

Златни трозубац, који води порекло од византијске хералдике, данас је мотив грба Украјине. Трозубац је приказан и на застави Барбадоса. Италијански произвођач аутомобила Масерати користи трозубац као свој заштитни знак.

Ханџар

Ханџар је двосекли оријентални нож са валовито завинутом оштрицом. Има богато украшену ручку. У поједностављеном значењу ханџар је закривљена бојна сабља.

У овим крајевима, осим као хладно оружје ханџар је део фолклора у муслиманским кућама (код Бошњака и код Албанаца) као део турског наслеђа.

Хунски лук

Хунски лук је врста композитног лука.

Шурикен

Шурикен (јап. 手裏剣;, руком скривена оштрица) је традиционално скривено јапанско оружје које се бацало, у ретким случајевима могло је послужити и за убадање. То је мало али доста наоштрено оружје звездастог облика, које је могло да стане у шаку. Материјал од кога су се правили је варирао, правили су се од шиљака, ексера, ножева, кованог новца, као и од разних металних плоча. Шурикен је најчешће био допунско оружје катани или јарију. Вештина руковања шурикеном зове се шурикен-џицу (ен. shuriken-jutsu )

Шурикен је на западу познат као „летећа звезда“ или „звезда нинџи“.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.