Списак држава по броју становника

Ово је списак суверених држава и осталих територија, поређаних по броју становника, процене становника 193 државе чланице ОУН и 2 државе посматрачице ОУН, као и међународно непризнатих држава; остале територије су укључене због упоређивања. Уједињене Нације су процениле светску популацију на око 7,6 милијарди.

Countries and Dependencies by Population in 2014
Мапа светске популације 2014.
World population percentage
Удео држава у светској популацији (у процентима) 2017.

Табела података

Ранг Држава број становника[1]
Свет ≈ 7.431.000.000
1  Кина 1.392.690.000
2  Индија 1.345.760.000
3  Сједињене Америчке Државе 327.403.000[4]
4  Индонезија 265.015.300
5  Пакистан 212.093.000
6  Бразил 209.255.000
7  Нигерија 193.392.500
8  Бангладеш 164.766.000
9  Русија 146.877.090
10  Јапан 126.680.000
11  Мексико 124.286.623
12  Етиопија 107.534.880
13  Филипини 106.100.000
14  Египат 97.218.600
15  Вијетнам 94.660.000
16  Демократска Република Конго 84.005.000
17  Немачка 82.740.900
18  Иран 81.582.000
19  Турска 80.810.530
20  Тајланд 69.183.173 [5]
21  Француска 67.247.000[8]
22  Уједињено Краљевство 66.040.229
23  Италија 60.484.000
24  Јужноафричка Република 56.717.000[5]
25  Танзанија 54.200.000[5]
26  Мјанмар 53.855.730[5]
27  Јужна Кореја 51.635.250
28  Кенија 50.950.880[5]
29  Колумбија 49.834.000
30  Шпанија 46.659.300[9]
31  Аргентина 44.494.500
32  Алжир 42.545.960
33  Украјина 42.300.720
34  Судан 41.984.520
35  Ирак 39.340.000
36  Уганда 38.823.000
37  Пољска 38.422.350[5]
38  Канада 37.151.200 [37]
39  Мароко 34.712.800
40  Саудијска Арабија 33.413.660[10]
41  Малезија 32.575.700[11]
42  Узбекистан 32.345.000
43  Перу 32.162.190
44  Венецуела 31.828.110
45  Авганистан 31.575.020
46  Гана 29.614.337
47  Ангола 29.250.010
48    Непал 29.218.870
49  Јемен 28.915.300
50  Мозамбик 28.862.000
51  Северна Кореја 24.895.000
52  Аустралија 23.426.145
53  Република Кина 23.379.129[12]
54  Обала Слоноваче 23.202.000[5]
53  Мадагаскар 22.446.000
54  Сирија 21.898.000[15]
56  Камерун 20.386.799[5]
57  Шри Ланка 20.277.597[13]
58  Румунија 20.121.641
59  Буркина Фасо 17.322.796[5]
60  Казахстан 17.186.000
61  Нигер 17.129.076
62  Холандија 16.843.000
63  Малави 16.363.000[5]
64  Чиле 16.341.92[16]
65  Гватемала 15.806.675
66  Еквадор 15.703.300
67  Мали 15.302.000
68  Камбоџа 15.135.000[5]
69  Замбија 14.580.290[5]
70  Сенегал 13.567.338
71  Зимбабве 12.973.808[5]
72  Чад 12.825.000
73  Јужни Судан 11.296.000
74  Куба 11.167.325
75  Белгија 11.132.269
76  Тунис 10.886.500
77  Гвинеја 10.824.200
78  Грчка 10.815.197
79  Руанда 10.537.222[5]
80  Чешка 10.512.400
81  Сомалија 10.496.000[17]
82  Португалија 10.487.289
83  Хаити 10.413.211[5]
84  Бенин 10.323.000[5]
85  Боливија 10.027.254
86  Мађарска 9.879.000[2]
87  Шведска 9.651.531
88  Азербејџан 9.477.100
89  Белорусија 9.468.100
90  Доминиканска Република 9.445.281
91  Бурунди 9.420.248[5]
92  Србија 9.024.734
93  Хондурас 8.555.072[5]
94  Аустрија 8.504.850
95  Уједињени Арапски Емирати 8.264.070[22]
96  Таџикистан 8.160.000
97  Израел 8.146.300[18]
98  Швајцарска 8.112.200
 Каталонија 7.522.596
99  Папуа Нова Гвинеја 7.398.500
100  Бугарска 7.282.041
 Хонгконг 7.219.700
101  Парагвај 6.783.374
102  Лаос 6.695.166
103  Јордан 6.561.200
104  Салвадор 6.340.000
105  Еритреја 6.333.000
106  Либија 6.202.000[19]
107  Того 6.191.155[5]
108  Сијера Леоне 6.190.280
109  Никарагва 6.071.045
110  Киргистан 5.663.133
111  Данска 5.627.235
112  Финска 5.452.821
113  Словачка 5.415.949
114  Сингапур 5.399.200
115  Туркменистан 5.240.000
116  Норвешка 5.109.056
117  Либан 4.822.000
118  Костарика 4.667.096
119  Централноафричка Република 4.616.000[5]
120  Ирска 4.593.100[29]
121  Нови Зеланд 4.519.450[20]
122  Грузија 4.483.800
123  Република Конго 4.448.000[5]
124  Палестина 4.420.549[5]
125  Либерија 4.294.000
126  Хрватска 4.154.213[1]
127  Оман 3.957.000[21]
128  Босна и Херцеговина 3.791.622
 Порторико 3.615.086
 Сомалиленд 3.500.000
129  Молдавија 3.559.500
130  Мауританија 3.461.041
131  Панама 3.405.813
132  Уругвај 3.286.314
133  Кувајт 3.065.850[24]
134  Монголија 3.081.677
135  Јерменија 3.017.400
136  Литванија 2.941.953
137  Албанија 2.876.591[2]
138  Јамајка 2.711.476
139  Намибија 2.113.077[5]
140  Лесото 2.074.000[5]
141  Северна Македонија 2.062.294
142  Словенија 2.062.029
143  Катар 2.045.239
144  Боцвана 2.024.904[5]
145  Летонија 2.003.900
146  Гамбија 1.849.000
147  Гвинеја Бисао 1.704.000
148  Габон 1.672.000[5]
149  Екваторијална Гвинеја 1.622.000
150  Тринидад и Тобаго 1.328.019
151  Естонија 1.311.870
152  Маурицијус 1.257.900
153  Свазиленд 1.250.000[5]
154  Бахреин 1.234.571[27]
155  Источни Тимор 1.066.409[26]
156  Џибути 873.000
157  Кипар 865.878
158  Фиџи 858.038
 Реинион 840.974
159  Гијана 784.894[5]
160  Бутан 745.420[25]
161  Комори 743.798
162  Црна Гора 620.029
 Макао 598.200
163  Соломонова Острва 581.344
 Западна Сахара 567.000
 Придњестровље 555.347
164  Луксембург 537.000
165  Суринам 534.189
166  Зеленортска Острва 491.875
167  Малта 416.055
 Гваделуп 405.739
168  Брунеј 393.162
 Мартиник 392.291
169  Бахаме 351.461[5]
170  Белизе 349.728
171  Исланд 325.671
172  Малдиви 317.280
 Турска Република Северни Кипар 294.906
173  Барбадос 285.000
 Француска Полинезија 268.270
174  Вануату 264.652
 Нова Каледонија 258.958
 Абхазија 242.862
 Француска Гвајана 237.549
 Мајот 212.645
175  Самоа 187.820
176  Сао Томе и Принсипе 187.356
177  Света Луција 180.000
 Гвам 159.358
 Курасао 150.563
 Нагорно-Карабах 146.573
178  Сент Винсент и Гренадини 109.000
179  Кирибати 106.461
 Америчка Девичанска Острва 106.405
180  Гренада 103.328
181  Тонга 103.036
 Аруба 101.484
182  Савезне Државе Микронезије 108.105
 Џерзи 99.000
183  Сејшели 90.945
184  Антигва и Барбуда 86.295
 Острво Мен 84.497
185  Андора 76.098
186  Доминика 71.293
 Јужна Осетија 70.000
 Бермуди 64.237
 Гернзи 63.085
 Гренланд 56.483
187  Маршалска Острва 56.086
 Америчка Самоа 55.519
 Кајманска Острва 55.456
188  Сент Китс и Невис 54.000
 Северна Маријанска острва 53.883
 Фарска Острва 48.308
 Свети Мартин (Холандија) 37.429
189  Лихтенштајн 37.132
 Свети Мартин (Француска) 36.979
190  Монако 36.136
191  Сан Марино 33.549
 Туркс и Кајкос 31.458
 Гибралтар 30.001
 Британска Девичанска Острва 29.537
 Оландска Острва 28.502
Холандија Карипска Холандија 23.296
192  Палау 20.901
 Кукова Острва 14.974
 Ангвила 13.452
 Валис и Футуна 13.135
193  Тувалу 11.323
194  Науру 9.945
 Сент Бартелеми 8.938
 Сен Пјер и Микелон 6.081
 Монтсерат 4.922[28]
Света Јелена (острво) Света Јелена, Асенсион и Тристан да Куња 4.000
Норвешка Свалбард и Јан Мајен 2.655
 Фолкландска Острва 2.563
 Острво Норфок 2.302
 Божићно Острво 2.072
 Нијуе 1.613
 Токелау 1.411
195  Ватикан 839
 Кокосова острва 596
 Острва Питкерн 56

Напомене

  • 1. ^  Све процене су за јули 2015. Начинила их је Централна обавештајна агенција Сједињених Држава. [1], осим где је испод назначено.
  • 2. ^  Подаци су из краја октобра 2005. Извор - Мађарска централна статистичка канцеларија [2]
  • 3. ^  Не укључује Хонгконг, Макао или територије којима управља Република Кина, као што су острва Тајван, Пескадорес, Квемој и Матсу
  • 4. ^  Процене за 18. септембар 2005. Извор - Амерички пописни биро [3]
  • 5. ^  Процене за ову земљу узимају у обзир високу смртност услед СИДЕ; ово може да резултује нижим очекиваним животним веком, вишом смртношћу новорођенчади процентима смртности, нижим процентом раста популације, и променама у односима између старосних разреда и полова у односу на очекиване
  • 6. ^  За Бразил су узети у обзир подаци из августа 2000, који су гласили на 169.799.170; ова цифра је била за око 3,3% нижа од пројекција Пописног бироа САД, и близу је имплицитном подбројавању од 4,6% за попис из 1991.
  • 7. ^  Процене за први квартал 2005. Извот Савезна статистичка канцеларија Немачке [4]
  • 8. ^  укључује само географску површину главних делова Француске
  • 9. ^  Процене за 1. јул 2005. Извор - Шпански национални статистички институт [5]
  • 10. ^  Укључује 5.576.076 не-држављана
  • 11. ^  Процене Одсека за статистику Малезије [6], методологија објашњена овде [7]; ЦИА Ворлд фактбук процена за јул 2005: 23.953.136
  • 12. ^  Укључује острва Тајван, Пескадорес, Квемој и Матсу, која су под ефективном контролом Републике Кине, а Народна Република Кина има претензије на њих
  • 13. ^  Од избијања непријатељстава између владе и тамилских сепаратиста средином 1980-их, неколико стотина хиљада тамилских цивила је побегло са острва; од краја 2000, приближно 65.000 је смештено у 131 избеглички камп у јужној Индији, додантих 40.000 је живело изван кампова, а више од 200.000 Тамила је покушавало да пређе на запад
  • 14. ^  Мозамбички попис из 1997. је изнедрио податке о 16.099.246
  • 15. ^  Осим тога око 40.000 људи живи на Голанској висоравни, коју је окупирао Израел - 20.000 Арапа (18.000 Друза и 2.000 Алавита) и око 20.000 израелских насељеника
  • 16. ^  Процене за 30. јун 2005 чилеанског Instituto Nacional de Estadísticas [8]
  • 17. ^  Ова процена је изведена из званичног пописа који је сомалијска влада организовала 1975; бројање становништва Сомалије је компликовано због великог броја номада, и покретима избеглица због глади и кланских ратова
  • 18. ^  Процене за 1. октобар 2005. Извор - Израелски статистички биро. Укључује око 187.000 израелских насељеника на Западној Облали, око 20.000 на Голанској висоравни, и мање од 177.000 у Источном Јерусалиму. Не укључује 188.000 страних радника.
  • 19. ^  Укључује 166.510 не-држављана
  • 20. ^  Процене за резидентну популацију за 30. јун 2005. Извор Статистика Новог Зеланда [9]. Искључује Кукова Острва, Нијуе, Токелау и Рос.
  • 21. ^  Укаучује 577.293 не-држављана
  • 22. ^  Укључује процењених 1.606.079 не-држављана; Попис из 17. децембра 1995. показује укупну бројку од 2.377.453, а постоје процене за 3,44 милиона за 2002.
  • 23. ^  Осим тога, постоји око 187.000 израелских насељеника у Западној Обали, и мање од 177.000 у Источном Јерусалиму; процене за јул 2004. Извор ЦИА Ворлд Фактбук [10]
  • 24. ^  Укључује 1.291.354 не-држављана
  • 25. ^  Друге процене говоре о нижој цифри, као што је 810.000
  • 26. ^  Друге процене говоре о нижој цифри, као што је 800.000
  • 27. ^  Укључује 235.108 не држављана
  • 28. ^  Процњеених 8.000 избеглица је напустило острво због обновљене вулканске активности у јулу 1995; неки су се вратили
  • 29. ^  Процењена резидентнра популација у априлу 2005. објављена 14. септембра 2005. Извор Централна статистичка канцеларија (Ирске) [11].
  • 37. ^ Статистички часовник становништва Канаде, децембар 2005
  • 38. ^  [3]

Види још

Референце

  1. ^ Званична годишња процена
  2. ^ „Званична годишња процена”. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2017. Приступљено 29. 1. 2018.
  3. ^ Indija prestigla Kinu po broju stanovnika
Број становника

Број становника је статистичка мера људских заједница. Број становника се најбоље утврђује пописом становништва, али се може проценити и на друге начине.

Списак градова по густини насељености

Ово је провизорни списак 40 најгушће насељених градова на свету.

Становништво, густина насељености и копнена површина за градове наведене на списку параметри су који се односе на целу јединствену политичку јурисдикцију којој припада историјски центар града (енгл. city proper), односно у обзир су узете недвосмислено границе града. Списак не укључује становништво, густину становништва или копнену површину већих метрополитенских или урбаних подручја, а такође не обухвата ни поједине градске дистрикте у било ком од наведених градова.

Најгушће насељен град на свету је тренутно филипинска престоница Манила.

Списак држава и зависних територија по континентима

Планета Земља има површину од 510.065.600 km², од чега је копно 148.939.100 km² тј. 29,2 % укупне површине Земље. Она је подељена на 7 континената: Азију, Африку, Северну Америку, Јужна Америка, Антарктик, Европу и Аустралију. Континенти су подељени на 194 државе и 45 зависниx територија.

Списак држава и територија по површини

Ово је списак држава и територија, поређаних по површини. Списак укључује све суверене државе и зависне територије наведене у ИСО стандарду 3166-1. Непризнате државе, те прекоморски поседи су такође уврштени у списак, али немају број који их рангира на списку, јер је њихова површина већ укаликулисана у матичну земљу.

Списак садржи две колоне са бројевима у низу. Прва колона представља рангиране позиције суверених држава света према површинама матичних територија тих држава, док друга колона представља рангиране позиције свих територија, према горе наведеним стандардима, укључујући све суверене државе, зависне територије, те друге географске територије (нпр. Антарктик) према укупној површини коју те територије заузимају.

Површина сваке територије укључује три врсте мерења:

Копнена површина - је збир целог копна ограниченог међународним границама и/или обалом, без површине унутрашњих водних тела (реке, језера и слично).

Унутрашње воде - су збир свих површина унутрашњих водних тела, као што су реке, потоци, природна и вештачка језера и слично, а који су ограничени међународним границама и/или обалом. Неки извори, у унутрашње воде укључују и приобалне воде, у зависности на њихов значај за копно.

Укупна површина - је укупан збир целе копнене површине и унутрашњих вода, огранчених међународним границама и/или обалом.Подаци су преузети из статистичког уреда УН, осим ако није другачије назначено.

Списак држава по бројности активне војске

Списак држава по бројности активне војске убухвата податке о активном саставу војски свих држава света које се налазе под директном командом влада тих земаља, али приказује и податке о резервном саставу као и о саставу паравојних јединица у циљу приказивања потпуног броја војника неке државе.

Списак политичких и географских тела по површини

У ову листу су укључени свет и океани (позиције број: 1,2,3,4,5,7), Антарктик (позиција број 8), Острва Спретли (на која права полаже више земаља; позиција број 256) и 259 држава и зависних територија које су излистане на горњој листи.

Списак суверених држава

Ово је азбучни списак свих држава света. Уз редне бројеве, списак садржи заставе, скраћене и пуне облике имена држава, њихов међународни статус, те листе њихових зависних и аутономних територија. Иако постоје критеријуми за утврђивање и држава и зависних територија, ипак не постоји и политичка усаглашеност око броја истих, па је тешко одговорити колико „држава“ има у свету.

Списак садржи:

195 суверених држава (193 чланица и 2 посматрача УН) са њиховим зависним и аутономним територијама, које класификујемо као:

територије са посебним облицима суверенитета, и то:

придружене зависне државе, које се налазе у придруженом и зависном односу према некој другој држави,

територије са посебним суверенитетом, који је дефинисан специјалним међународним уговорима

самоуправне зависне територије,

прекоморске територије, укључујући и слабо насељене територије, те

националне и конститутувне аутономије субјекти и подсубјекти унутар суверених држава и

друге територије, укључујући прекоморске посједе, територијалне претензије, ексклаве и спорне територије.Списак садржи и:

13 Територија са спорним статусом,

3 Спорне слабонасељене територије,

4 Микронације са одређеним међународним релацијама.

Списак држава са рангирањем
Географија
Демографија
Економија
Политика
Испуштањеугљен-диоксида
Потрошња

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.