Списак водопада у Србији

Највиши водопад у Србији је водопад Калуђерски скокови. Овај новооткривени водопад је званично измерио Драгован Стојадиновић Шуле 9. јуна 2012. са екипом у саставу: доктор наука Саша Милановић, дипл. инж. хидрогеологије Љиљана Васић  са Рударско-геолошког факултета у Београду, департман за хидрогеологију, као и дипл. инж. хидрогеологије Милорад Кличковић из Завода за заштиту природе Србије.[1] Водопад је каскадни, висок 232 метара.

Други највећи водопад у Србији је Копрен, такође на Старој планини североисточно од Пирота са висином од 103,5 метара и састоји се од неколико каскада, са просечним падом од 56,4 степена.[2] Трећи по висини је Јеловарник (71 метар) на Копаонику,[3] који сачињавају три узастопне каскаде.

Следи списак водопада у Србији.

Највиши водопади

Назив Планина Река/речица/поток Висина
Коментар
Слика
Калуђерски скокови Стара Планина Темштица 232 m Калуђерски скокови
Копрен Стара Планина Јеловачка река/Дабиџин поток 103 m Копернски водопад
Јеловарник Копаоник 71 m Kop vod srednji2
Пиљ Стара Планина Лисевачки поток 64 m Пиљски водопад на Старој планини
Чунгуљ Стара Планина Топлодолска река 40 m Cunguljski vodopad
Бигар Стара Планина Стањинска река 35 m Bigar potok23
Скакало Маљен Манастирица 30 m
Куртулски скок Стара Планина Јаворска река 27 m
Тупавица Стара Планина Дојкиначка река 25 m Водопад Тупавица, 001
Велики скакавац Тара и Звијезда Камишна река 25 m (Фото:Велики скакавац)
Лисине Бељаница Велико врело 25 m Veliki buk02
Сопотнички водопад Јадовник Сопотница 25 m Сопотнички водопади 1
Гостиљ Златибор Гостиље (Река) 20 m Gostiljski vodopad 1
Рипаљка Озрен Градашница 17 m Vodopad-Ripaljka
Прскало Кучај Темштица 10 m 03-Maja Stosic - Waterfall Prskalo
Врело Тара Врело 10 m Vodopad na reci Vrelo

Литература

  • Водопади Србије, Драгован Стојадиновић Суле, 2013.

Видео

Референце

  1. ^ Водопади Србије: Скривени драгуљи старе планине, Портал млади, Приступљено 22. 4. 2016.
  2. ^ vodopadisrbije.com Kopren (Stara planina)
  3. ^ Tourist Destination Serbia (на језику: енглески)

Спољашње везе

Водопад Јеловарник

Јеловарник је други по висини водопад у Србији са висином од 71 метра и чине га три каскаде. Налази се на Копаонику у области Јеловарник, по којој је и добио име, у оквиру националног парка, на надморској висини од око 1.116 метара, 25 km западно од Бруса и на око 2,5 km источно од Панчићевог врха. Открила га је екипа геолога 1998. године, а дотле је за њега знало само локално становништво. Смештен је у густој шуми букве, смрче и планинског јавора. Проглашен је за природни резерват, заједно са околном флором и фауном, на површини око од 57 хектара.

Водопад Калуђерски скокови

Калуђерски скокови или Калуђерски скок је каскадни водопад, лоциран у источној Србији, на Старој планини, у близини границе са Бугарском. Почиње на надморској висини од 1554 m. Овај новооткривени водопад висок је 232 m, што га чини највишим водопадом у Србији.

Водопад је званично измерио Драгован Стојадиновић Шуле 9. јуна 2012. године, са екипом у саставу: доктор наука Саша Милановић, дипл. инж. хидрогеологије Љиљана Васић са Рударско-геолошког факултета у Београду, департман за хидрогеологију, као и дипл. инж. хидрогеологије Милорад Кличковић из Завода за заштиту природе Србије.

Сопотнички водопади

Слапови Сопотнице или Споменик природе Слапови Сопотнице је заштићено природно добро које обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора. Ова врела и извори формирају токове који се прво спајају, а затим праве серију водопада. Поред водопада налазе се старе и обновљене воденице. Слапови Сопотнице налазе се у југозападној Србији, на реци Сопотници, на западним падинама планине Јадовник. Смештена је на територији Општине Пријепоље и у атару села Сопотница. Реку Сопотницу, притоку Лима, карактерише велика висинска разлика између ушћа на 465 м надморске висине и највишег извора на 1150 м.

Током 2005. године, на подручју око водопада установљено је заштићено природно добро, споменик природе „Слапови Сопотнице“ Укупна површина заштићеног подручја је 209,34 ha. На подручју споменика природе утврђен је режим заштите II степена са одговарајућим мерама заштите и кодексом понашања.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.