Специјални резерват природе Увац

Специјални резерват природе Увац је резерват природе I категорије који се налази на подручју југозападне Србије.[1] Захвата површину од 7.453 хектара и обухвата делове територија општина Нова Варош и Сјеница.[2] Под заштитом је државе од 1971. године као природно добро од изузетног значаја.[3]

Специјални резерват природе Увац
IUCN категорија II (национални парк)
Uvac River and Eagle
Меандри Увца
Мапа са локацијом заштићене области Специјални резерват природе Увац
Мапа са локацијом заштићене области Специјални резерват природе Увац
Мјесто Србија
Најближи градНова Варош, Сјеница
Координате43°24′N 19°56′E / 43.400° СГШ; 19.933° ИГДКоординате: 43°24′N 19°56′E / 43.400° СГШ; 19.933° ИГД
Површина7.543 ha
Основано1971. године
Управљачко тијелоСрбија

Одлике

СРП Увац представља јединствену морфолошку целину Старовлашке висије, која је представљена кањонском долином реке Увац. Она је усекла укљештене меандре релативних висина и до сто метара. Резерват се простире између две планине - Златара на југозападу и Јавора на североистоку. У рељефу доминирају крашки облици који су представљени бројним вртачама, увалама, јамама и пећинама. Најпознатији је Ушачки пећински систем, са 6.185 m дугим каналима.[4] Овде се налази Ледена пећина.

Биљни и животињски свет

Птице

Eagle beak sideview A
Белоглави суп

Резерват природе одликује се изузетним биодиверзитетом. Најзначајнија јединка ових простора је белоглави суп, врста орла лешинара великих димензија (распон крила и до три метра).[5] Ово је уз кањон реке Трешњице једино станиште ове птице у Србији. У резервату се налази око 300 јединки, а специфично за њих је јединствена исхрана. Наиме, хране се само лешевима угинулих животиња, па самим тим представљају важну карику у ланцу исхране. До сада је на територији овог подручја забележено 104 врсте птица међу којима су: сури орао (Aquila chrysaetos), орао змијар (Cricaetus gallicus), сиви соко (Falco peregrinus), велики ронац (Mergus merganser), прдавац (Crex crex) и друге.[6] Највеће гнездилиште великог ронца на Балкану налази се у резервату Увац.

Остали живи свет

Ове просторе одликује и присуство једанаест врста риба (поточна пастрмка, клена, скобаља) и неколико угрожених врста сисара.[7] У резервату је регистровано присуство 219 различитих биљних таксона. Од тога су три врсте са међународних значајем, неколико је под заштитом, а више од 50 врста има лековита својства.[8] Значајно је присуство и других животиња као што су рис (Lynx lynx), видра (Lutra lutra) и слепи мишеви. Пећине Увца једино су станиште стеноендемичних врста инсеката рода Remyella и Duvalius, као и стоноге Haasea lacusnigri microcorna.[6]

Заштита

Специјални резерват природе Увац, заштићен је први пут 1971. године на локалитету Павловића Брод са површином од 267 хектара. Током 1995. године подручје заштите је значајно проширено, за око десет пута (2.717 ха), да би коначан облик и величину добило 2006. године.[9] О резервату се стара Фонд за заштиту птица грабљивица „Белоглави суп“ са седиштем у Новој Вароши.[10] Будући да је ово добро од изузетног значаја, свака активност која може нарушити екосистем је строго забрањена.

Специјални резерват природе Увац 1
Специјални резерват природе Увац 3
Специјални резерват природе Увац 2
Специјални резерват природе Увац 4
In the mirror of the river Uvac
Uvac sa vidikovca
Široki pogled na Uvac

Види још

Референце

  1. ^ „СРП Увац”. Uvac.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2012. Приступљено 10. 3. 2012.
  2. ^ „Територија резервата”. Uvac.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2012. Приступљено 10. 3. 2012.
  3. ^ „Заштићено подручје”. Uvac.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2012. Приступљено 10. 3. 2012.
  4. ^ „Морфолошке одлике”. Uvac.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2012. Приступљено 10. 3. 2012.
  5. ^ „Белоглави суп”. Uvac.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2012. Приступљено 10. 3. 2012.
  6. 6,0 6,1 Амиџић; et al. (2011). Заштићена природна добра Србије (друго изд.). Београд: Министарство животне средине, рударства и просторног планирања; Завод за заштиту природе Србије. стр. 280. ISBN 978-86-80877-39-6.
  7. ^ „Живи свет”. Uvac.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2012. Приступљено 10. 3. 2012.
  8. ^ „Флора”. Uvac.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2012. Приступљено 10. 3. 2012.
  9. ^ „Историјат”. Uvac.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2012. Приступљено 10. 3. 2012.
  10. ^ „Заштита и брига”. Uvac.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2012. Приступљено 10. 3. 2012.

Литература

  • Амиџић; et al. (2011). Заштићена природна добра Србије (друго изд.). Београд: Министарство животне средине, рударства и просторног планирања; Завод за заштиту природе Србије. стр. 280. ISBN 978-86-80877-39-6.

Спољашње везе

Белоглави суп

Белоглави суп (лат. Gyps fulvus) је врста лешинара средње величине. Висине је од 95-110 цм, има распон крила од 230-265 cm . Просечна маса износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи масу и до једанаест килограма.Основно перје је риђе браон, док су летна пера мрка. Одрасле птице се разликују по томе што имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она смеђа. Ноге су снажне са тупим канџама које се не савијају. Птица достиже зрелост са 4-5 година.

Видиковац Молитва

Видиковац Молитва се налази у оквиру Специјалног резервата природе Увац, резервату природе I категорије и на територији општине Сјеница.

Видиковац се налази недалеко од врха Молитва на 1247 м.н.в, са којег се пружа прелеп поглед на меандре реке Увац. Сам видиковац је опремљен дрвеном платформом са заштитном оградом и до њега се стиже од кампа Маркова раван, пешачком стазом у дужини од 5km.

Радоињско језеро

Радоињско језеро је треће по реду вештачко, акумулационо језеро, низводно на реци Увац, после Увачког и Златарског језера.То је водом испуњен кањон који меандрира између уских стрмих кречњачких обала. Настало је преграђивањем Увца на 42,8 km од ушћа у реку Лим. Брана Радоињског језера је висока 40 m, дуга 150 m и налази се на 810 мнв. Дужина језера је 11 km, површине 0,55 km2, максималне дубине воде 30m и ширине до 500m. Обалска линије језера дуга је 22 km. Вода из Радоињског језера спроводи се тунелом, дугим 8.029 m, и кроз две цеви дугачке 1.234 m, са падом од 377 m, доводи до турбина ХЕ Бистрица, а одатле отиче у Лим. Тиме је промењен природни ток реке Увац. Вода, после тога долази до ХЕ Потпећ.На језеру постоје услови за развој излетничког и стационарног туризма, које укључује купање, сунчање, пецање и шетњу.

Седам српских чуда

Седам српских чуда су седам историјских и културних споменика Србије, као и седам природних места, одабраних у акцији Политикиног додатка „Магазин“ и Туристичке организације Србије.На иницијативу Бернарда Вебера, организовано је такмичење по узору на седам светских чуда старог света, у којем је бирано седам светских чуда новог света, а затим и седам светских чуда природе (у којем кандидат била и Ђавоља варош из Србије, као и Дунав). Еквиваленто тим такмичењима, „Политикин магазин“ је 2007. године направио анкету у којем је бирано седам српских чуда градидељства и седам српских чуда природе.

Ски центри у Србији

Ски центри у Србији представљају значајна туристичких места уређена и организована на начин да омогуће безбедно и квалитетно пружање услуга и задовољавање туристичких, превасходно рекреативних потреба туриста. Како се скијалишта разликују од других туристичких места, како по веома специфичној функцији, тако и по још специфичнијој физиономији, неопходно је дефинисати скијалишта и на тај начин их појмовно одредити. Туристичка скијалишта представљају уређену јавну површину, погодну за организовање скијања и специјализованих зимских спортских активности са објектима, уређајима и опремом чије је коришћење односно изградња од општег интереса. Јавно скијалиште се може користити за обављање делатности и пружање услуга на скијалишту, под условима једнаким за све кориснике. Јавним скијалиштима, као и другим посебно уређеним површинама, намењеним за скијање и специјализоване зимске спортске активности управља скијашки центар.

Природне лепоте српских планина нарочито долазе до изражаја током зиме када снег падне. Љубитељи спортова на снегу сваке године током зимских месеци уживају на неком од уређених скијалишта у Србији. Србија је земља у којој ски центри имају дугу традицију. Сваки од њих на посебан, свој начин задовољава свачије укусе. Места има за оне који желе да скијају, уживају у ноћном проводу, свежем ваздуху, али и за оне који су љубитељи “дивље” природе или оне који само траже бег из градске вреве у мирно планинско окружење. Међу најпознатије ски центре у Србији спадају: Копаоник, Тара, Златибор, Гоч, Стара планина, Брезовица, Златар и Црни Врх.

Туризам у Србији

Србија је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији.

Увац

Увац је река у Србији која протиче између планина Златибор и Златар и представља јужну границу планине Златибор, те северну границу планине Златар. На њему су изграђене ХЕ Кокин Брод (20 MW) и ХЕ Увац (31 MW) и три вјештачка акумулациона језера: Увачко, Златарско и Радоињско.

Увац (вишезначна одредница)

Увац може да се односи на:

Увац (река), река у западној Србији (на обронцима Златибора) и у Републици Српској

Манастир Увац, манастир Српске православне цркве у западној Србији, поред реке Увац

Увац (Рудо), насеље у општини Рудо, Република Српска, БиХ

Увац (Сјеница), насеље у општини Сјеница, у Златиборски округ, Република Србија

Специјални резерват природе Увац, Република Србија

Ушачка пећина

Ушачка пећина је пећина која се налази у југозападној Србији, у засеоку Ушак, делу долине Ушачког потока, леве притоке Увца.

Шарганска осмица

Шарганска осмица је музејско-туристички комплекс пруга узаног колосекa, у власништву Музеја железнице Србије, од 600mm и 760mm, Мокре Гора - Шарган Витаси, обновљене деонице некадашње пруге Ужице - Вишеград - Сарајево, којом саобраћа музејски воз „Носталгија”, у летњој сезони од априла до октобра и зимској од 25. децембра до 25. јануара.Стара пруга узаног колосека је уклоњена 1974. године, а на захтев групе ентузијаста из Удружења „Шарганска осмица“ обновљена је најатрактивнија дионица од Мокре Горе до станице Шарган Витаси у дужини од 15.440 метара. Карактеристика шарганске пруге је да је једини начин да се савлада висинска разлика била изградња петље - осмице. Растојању у облику џиновске осмице воз два пута пролази кроз исту географску тачку. За сат времена вожње, воз пролази кроз 22 тунела и преко пет мостова, пругом која савлада висинску разлику и успон од 300 метара. Ревитализација и обнова брдске деонице некадашње пруге узаног колосека завршена је 2003. године, а први воз, са музејском парном локомотивом ознаке ЈЖ 83—173, кренуо је да превози туристе и љубитеље железнице 1. септембра 2003. године. Током летње сезоне превезе се у просеку око 70 хиљада туриста.Музејска железница пролази кроз законом заштићен парк природе Мокра Гора и Шарган, који се налази на тромеђи падина Златибора, Таре и Златара са чијег врха „Голо брдо“ од 1627 м се пружа поглед према кањону реке Увац познатог по једном од највећих одрживих станишта белоглавог супа, који се налази на државном грбу, као и на логу националне авио-компаније „Ер Србије“. На Камишној реци која извире на златиборском врху Вијагор (1281м) и која даље кривудаво тече према Мокрој Гори налази се водопад Велики скакавац висок 25 метара чиме дели осмо место највиших водопада у Србији (Фото:Велики скакавац). Недалеко од станице Мокра Гора смештено је филмско село у етно стилу прослављеног светског редитеља Емира Кустурице названог Дрвенград са погледом на станицу и пругу шарганске осмице. Мокра Гора је спојена пругом, 2011. године, са Вишеградом чије знаменитости представљају стари камени мост из 1577. године, као и Каменград подигнут у част нобеловца Иве Андрића (Видео:Андрић Град).

Недалеко од музејске железнице Шарганске осмице налази се Ужице на чијим обалама реке Ђетиње је смештена Музејска хидроелектрана из 1900. године, прва у Србији и једна од најстаријих у свету очуваних централа, направљена по Теслином принципу наизменичне струје, која је и данас оспособљена да производи електричну енергију из својих музејских „сименс-халске“ генератора.Зачетник очувања технолошких културних добара, основаног 1990. године, је Одељење узаних пруга Пожега – Железничког музеја Србије у Београду, који се налази у оквиру станице Пожега на електрифицираној линији нормалног колосека Београд – Ужице – Јужни Јадран.

На траси музејске железнице Шарганске осмице могуће је боравити више дана јер се у склопу железничких станица налазе смештајни и угоститељски објекти.

Специјални
резервати природе
Општи
резервати природе
Специјални
  • природни резервати
Научно-истраживачки
резервати
Резервати за
одржавање
генетског фонда
Строги
природни резервати
Објекти геонаслеђа Србије
Национални паркови
Предели изузетних одлика
Резервати природе
Споменици природе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.