Специјални резерват природе Засавица

Специјалан резерват природе Засавица је природни резерват стављен под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић.[1] Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 km. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом.

Станиште је више стотина птица, животиња и риба. У овом резервату обитава риба умбра, а од 2004. године и породице даброва, који су уништени пре око стотинак година у целој држави. 2005. године Природњачки музеј из Минхена даровао је 16 породица даброва који су се добро прилагодили у новој средини – неке породице већ су добиле принове, а све су већ изградиле сопствени дом – на води и под водом – у који у просеку уграђују 25-30 m³ дрва. На Засавици је изграђен објекат за посетиоце – са више лежајева, а откако се дабар вратио одржавају се кампови природњака из Србије и више земаља Европе.

Засавица је и назив за напуштено речно корито, око доње Дрине, некада је била корито Саве, па Дрине, а данас је ван хидрографске функције, тако да је фосилно речно корито.

Zasavica park prirode 10
Zasavica park prirode 27
Zasavica park prirode 31
Zasavica 1
Zasavica park prirode 40
Zasavica park prirode 37
Животиње у парку природе Zasavica 22
Животиње у парку природе Zasavica 16
Животиње у парку природе Zasavica 08
Zasavica panorama
Засавица
Специјални резерват природе Засавица
IUCN категорија IV (станиште)
Zasavica prirodno dobro
Мапа са локацијом заштићене области Специјални резерват природе Засавица
Мапа са локацијом заштићене области Специјални резерват природе Засавица
Мјесто Србија
Најближи градМачванска Митровица
Координате44°57′27″N 19°31′34″E / 44.95750° СГШ; 19.52611° ИГДКоординате: 44°57′27″N 19°31′34″E / 44.95750° СГШ; 19.52611° ИГД
Површина1.150 ha
Основано1977. године
Управљачко тијелоСрбија

Види још

Референце

  1. ^ „Засавица”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 7. 2012. Приступљено 22. 7. 2012.

Спољашње везе

Засавица

Засавица може да се односи на:

Засавица I, насеље у општини Сремска Митровица, Сремски округ, Република Србија

Засавица II, насеље у општини Сремска Митровица, Сремски округ, Република Србија

Засавица (Шамац), насеље у општини Шамац, Република Српска, БиХ

Засавица (Добретићи), насеље у општини Добретићи, Федерација Босне и Херцеговине, БиХили

Засавица (река), мртво корито реке Саве,

Специјални резерват природе Засавица (бара Засавица), природни резерват у јужном Срему и северној Мачви

Засавица I

Засавица I или Горња Засавица је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 722 становника.

Засавица II

Засавица II или Доња Засавица је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 608 становника.

Мачванска Митровица

Мачванска Митровица (до 1918. године Подринска Митровица, а познат је и назив Мала Митровица) је градско насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 4116 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Мачванска Митровица коју су чинила насељена места: Засавица (данашња насеља Засавица I и Засавица II), Мачванска Митровица, Ноћај, Раденковић, Равње и Салаш Ноћајски. После укидања статуса општине у целини је припојена територији општине Сремска Митровица.

Сремска Митровица

Сремска Митровица (хрв. Srijemska Mitrovica) градско је насеље у саставу Града Сремске Митровице. Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског управног округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве. Према попису становништва из 2011. године у граду је живело 38.986 становника.

Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, био је престоница Римског царства током периода тетрархије. Називан је и „славном мајком градова”. Бројни римски цареви су рођени у или у близини Сирмијума, а они су редом: Хереније Етрускус (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249—251), Клаудије II (268—270), Квинтил (270), Аурелијан (270—275), Проб (276—282), Максимијан (285—310), Констанције II (337—361) и Грацијан (367—383).

Туризам у Србији

Србија је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији.

Специјални
резервати природе
Општи
резервати природе
Специјални
  • природни резервати
Научно-истраживачки
резервати
Резервати за
одржавање
генетског фонда
Строги
природни резервати

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.