Сочи

Сочи (рус. Сочи, абх. Шəача, ади. Шъачэ) град је у Русији у Краснодарском крају. Град се налази на обали Црног мора и једно од омиљених летовалишта у Русији. Близу је граница са Грузијом, односно Абхазијом. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 343.285 становника.

Сочи је био домаћин Зимских олимпијских игара 2014.

Сочи
рус. Сочи
Сочи-коллаж1
Панорама Сочија
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни
ПокрајинаКраснодарски крај
Основан1838.
Статус града1917.
Стара имена1838-1839. Александрија,
1839—1864. Навагинскоје,
1864—1896. Даховскиј
Становништво
Становништво
 — 2010.343.285
 — густина1.941,99 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°35′07″ СГШ; 39°43′13″ ИГД / 43.585278° СГШ; 39.720278° ИГДКоординате: 43°35′07″ СГШ; 39°43′13″ ИГД / 43.585278° СГШ; 39.720278° ИГД
Временска зонаUTC+4
Ндм. висина65[1] m
Површина176,77 km2
Сочи на мапи Русије
Сочи
Сочи
Сочи на мапи Русије
Остали подаци
ГрадоначелникАнатолиј Николајевич Пахомов
Поштански број354000–354999
Позивни број862
Регистарска ознака23, 93, 123
Веб-сајт
http://www.sochiadm.ru/

Географија

Клима

Историја

Од 6. до 15. века област каснијег града Сочи припадала је православној краљевини Абхазији. Још увек се могу наћи трагови једне византијске базилике из 11. века. Од 15. века ову област су освојили Турци. Коначно, после успешног рата против Турака, ова област је уговорно прешла под руску власт 1829. године.

Сочи је основан 1838. године под именом Александрија као војно утврђење. 1896. насеље је добило ранг града и данашње име. У Совјетском Савезу град се развијао као туристичко место, нарочито након што је Стаљин у близини подигао своју дачу.

Опис града

Клима у Сочију је изванредна: благе зиме и дуга лета. У близини града и купалишта на Црном мору постоје и бање, тако да град посећује око 4 милиона туриста годишње. Лети се одржава и филмски фестивал. Сочи лежи у једном изузетном пределу у близини Кавказа. Са плажа се виде врхови планина стално покривених снегом. У самом граду приметна је сутропска вегетација. Град је пун паркова и архитектуре у стаљинистичком стилу.

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 343.285 становника, 14.476 (4,40%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
71.30793.461132.744287.353336.514328.809[2]343.334

Партнерски градови

Референце

  1. ^ Калькулятор времени, разницы во времени, географических координат, расстояния, маршрута - Сочи, Россия
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

Зимске олимпијске игре 2014.

XXII Зимске олимпијске игре одржане су у Сочију, Русија, од 7. до 23. фебруара 2014. године. Одржано је 98 такмичења у 15 спортова.

Сочи, град домаћин, је изабран 4. јула 2007. испред јужнкорејског града Пјонгчанга и аустријског Салцбурга на 119. заседању Међународног олимпијског комитета у Гватемали. Ово је био први пут да Русија организује Зимске олимпијске игре (Совјетски Савез је претходно организовао Летње олимпијске игре 1980. у Москви).

Италијански фронт (Први светски рат)

Италијански фронт је представљао серију битака у северној Италији између Италије и Аустроугарске и њихових савезника од 1915. до 1918. Италија се надала да ће уласком у Антанту добити јужни Тирол, Трст, Трентино, Истру и Далмацију. Рат се брзо претворио у рововски рат сличан ономе на Западном фронту.

Краснодарска Покрајина

Краснодарски крај (рус. Краснодарский край), незванично познат и само као Кубањ (рус. Кубань), конститутивни је субјект Руске Федерације и један од девет федералних субјеката са статусом покрајине (рус. край). Налази се на крајњем југозападу европског дела Русије на подручју Јужног федералног округа.

Краснодарска покрајина се налази на крајњем југозападу европског дела Русије, у геополитичкој области познатој као Северни Кавказ. Излази на обале Црног и Азовског мора и један је од тек 4 субјекта Федерације који има излаз на ове акваторије, док су на југу покрајине високи врхови Великог Кавказа. Река Кубањ која протиче централним делом покрајине дели Краснодарски крај на равничарски север и планински југ. Граничи се са три федералне републике, Кримом на западу, Карачајево-Черкезијом на југоистоку и Адигејом која се у виду енклаве налази унутар јужних делова покрајинске територије, Ростосвком облашћу на северу и Ставропољским крајем на истоку. Јужна граница покрајине је уједно и део међународне границе између Руске Федерације и дефакто независне Републике Апхазије (односно Републике Грузије која Апхазију сматра делом своје територије). Са површином од 75.485 км2 налази се на 41. месту.

Према проценама националне статистичке службе за 2018. на подручју Краснодарске покрајине живело је 5.600.893 становника или у просеку 74,20 ст/км², и по том параметру ово је треће најнасељеније подручје у Русији, одмах иза Москве и Московске области. Према статистичким подацима из исте године тек нешто више од половине укупне популације покрајине живи у градским центрима. Главни и највећи град покрајине је Краснодар са око 880.000 становника, а више од сто хиљада становника имају и градови Сочи (411.000), Новоросијск (270.000) и Армавир. Град Сочи је 2014. био домаћин Зимских олимпијских игара. Покрајина је административно подељена на 37 другостепених општинских рејона (рус. муниципальные районы) и на 7 градских округа (рус. городские округа).

Као административна јединица Совјетског Савеза Краснодарска покрајина је основана 13. септембра 1937. од делова дотадашње Азовско-црноморске покрајине. Туризам је једна од најважнијих привредних делатности у покрајини, и то купалишни туризам у приморском подручју и зимски у унутрашњости на планинском подручју. Најважнији туристички центри су Сочи, Геленџик и Анапа. Новоросијск је једна од најважнијих руских поморских лука, а у покрајини су стациониране луке руске црноморске флоте

Општина Канал об Сочи

Општина Канал об Сочи (словен. Kanal ob Soči) је једна од општина Горишке регије у држави Словенији. Седиште општине је градић Канал.

Област Брда познат су виноградарски крај у Словенији.

Освајачи олимпијских медаља у биатлону

Биатлон на Зимским олимпијским играма дебитовао је 1960. на играма у Скво Велију, а жене се такмиче од игара у Албервилу 1992. године. На првим Зимским олимпијским играма 1924. године у Шамонију појавио се спорт војна патрола што је била претеча данашњег биатлона. Војна патрола се још неколико пута појављивала на олимпијским играма, али само као демонстративни спорт. Биатлонци и биатлонке се такмиче на Олимпијским играма у четири појединачне дисциплине као и у штафетама. На Олимпијским играма у Сочију 2014. године на програму се по први пут нашла мешовита штафета коју чине две жене и два мушкарца. Следећа листа презентује све освајаче златних, сребрних и бронзаних медаља на Олимпијским играма у биатлону.

Освајачи олимпијских медаља у брзом клизању на кратким стазама

Брзо клизање на кратким стазама на Зимским олимпијским играма дебитовао је 1992. на играма у Албертвилу. Следећа листа презентује све освајаче златних, сребрних и бронзаних медаља на Олимпијским играма у брзом клизању.

Освајачи олимпијских медаља у слободном скијању

Слободно скијање на Зимским олимпијским играма дебитовао је 1992. на играма у Албертвилу. Следећа листа презентује све освајаче златних, сребрних и бронзаних медаља на Олимпијским играма у слободном клизању.

Светско првенство у фудбалу 2018.

Светско првенство у фудбалу 2018. (службени назив: 2018 FIFA World Cup Russia™) је 21. светско фудбалско првенство, које је одржано у Русији од 14. јуна до 15. јула 2018. године. На првенству су учествовале 32 репрезентације из 5 конфедерација. Финале је одржано на Стадиону Лужники у Москви.Светско првенство први пут је одржано у источној Европи. Титулу светског првака по други пут освојила је Француска, савладавши у финалу Хрватску. Белгија је остварила највећи успех у историји, освајањем трећег места након победе против Енглеске.

Словенија на олимпијским играма

Словенија је на олимпијским играма први пут као самостална екипа учествовала на зимским олимпијским играма у Албервилу 1992.

На Олимпијским играма словеначки спортисти учествовали су у саставу следећих земаља:

Аустријско царство (1912)

СФРЈ (1920—1988)

Словенија (1992. - )У периоду од Зимских олимпијских игара у Албервилу 1992. до Сочија 2014. словеначки спортисти освојили су укупно 34 олимпијске медаље.

Сочи (Јаши)

Сочи (рум. Soci) је насеље је у Румунији у округу Јаши у општини Мирословешти. Oпштина се налази на надморској висини од 296 m.

Сочи (Арецо)

Сочи је насеље у Италији у округу Арецо, региону Тоскана.

Према процени из 2011. у насељу је живело 3733 становника. Насеље се налази на надморској висини од 386 м.

Сочи (Бакау)

Сочи (рум. Soci) је насеље је у Румунији у округу Бакау у општини Панчешти. Oпштина се налази на надморској висини од 222 m.

Сочи (Борка)

Сочи (рум. Soci) је насеље је у Румунији у округу Њамц у општини Борка. Oпштина се налази на надморској висини од 571 m.

Сочи (Васлуј)

Сочи (рум. Soci) је насеље је у Румунији у округу Васлуј у општини Гергешти. Oпштина се налази на надморској висини од 291 m.

Сочи (Урике)

Сочи (шп. Sochi) насеље је у Мексику у савезној држави Чивава у општини Урике. Насеље се налази на надморској висини од 1915 м.

Сочи (Штефан чел Маре)

Сочи (рум. Soci) је насеље је у Румунији у округу Њамц у општини Штефан чел Маре. Oпштина се налази на надморској висини од 487 m.

Списак освајача олимпијских медаља за Аустрију

Спортисти Аустрије учествовали су на свим Летњим и Зимским олимпијским играма од првих 1896. у Атини до последњих, одржаних 2014. у Сочију, Аустрија је пропустила само једне и то Летње олимпијске игре 1920. јер јој је било забрањено учепће због њене улоге у Првом светском рату.

Аустријски спортисти су на летњим играма освојили укупно 86 медаља од којих су 33 биле златне, 35 сребрне и 35 бронзане. На зимским играма су били успешнији освојивши 218. медаља и то: 59 златних, 78 сребрних и 81 бронзану. Само у Токију 1964. и Лондону 2012. остали су без освојених медаља.

На летњим олимпијским играма такмичили су се у 30 спортова, а у 16 су освајали медаље, а на зимским у 14 спортова а у 13 су освајали медаље.

Црно море

Црно море је водена маса и ивично море Атлантског океана између источне Европе, Кавказа и западне Азије. Снабдевају га бројне велике реке, као што су Дунав, Дњепар, Јужни Буг, Дњестар, Дон и Риони. Око трећина воде Европе дотиче у Црном мору, обухватајући Аустрију, Белорусију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Грузију, Немачку, Мађарску, Молдавију, Пољску, Румунију, Русију, Србију, Словачку, Словенију, Турску и Украјину.

Црно море обухвата површину од 436.400 km² (без Азовског мора), има максималну добину 2.212 m, и запремину од 547.000 km³. Ограничено је Понтијским планинама на југу, Кавкаским планинама на истоку, Кримским планинама на северу, Странџи на југозападу, Доброџији платоу на северозападу. Најдужи источно-западни опсег је око 1.175 km.

Важни градови дуж обале су Батуми, Бургас, Констанца, Гиресун, Истанбул, Керч, Новоросијск, Одеса, Орду, Поти, Ризе, Самсун, Севастопољ, Сочи, Сухуми, Трапезунт, Варна, Јалта и Зонгулдак.

Црно море има позитиван баланс воде; то јест, има нето оток воде од 300 km³ годишње кроз Босфор и Дарданеле у Егејско море. Медитеранска вода тече у Црно море као део двосмерне хидролошке размене. Излив Црног мора је хладнији и са мање соли који плута преко топлог, сланијег медитеранског излива — као резултат разлика у густини узрокованих разликама у сланости — што доводи до значајног аноксичног слоја испод површинских вода. Црно море се улива у Средоземно море, преко Егејског мора и разних мореуза, што касније води у Атлантски океан. Мореуз Босфор повезује Црно море са Мраморним морем, а мореуз Дарданели повезује то море са регионом Егејског мора на Медитерану. Ове воде одвајају Источну Европу, Кавказ и западну Азију. Црно море је такође повезано са Азовским морем преко Керчког пролаза.

Ниво воде је значајно варирао. Тренутно је ниво Црног мора релативно висок, па се вода размењује са Медитераном. Турски мореузи повезују Црно море са Егејским морем, а обухватају мореуз Босфор, Мраморно море и Дарданеле.

Клима (Сочи)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 9,4
(48,9)
9,8
(49,6)
12,1
(53,8)
16,6
(61,9)
20,2
(68,4)
24,0
(75,2)
26,7
(80,1)
27,1
(80,8)
24,2
(75,6)
19,9
(67,8)
15,1
(59,2)
11,4
(52,5)
18,0
(64,4)
Просек, °C (°F) 5,7
(42,3)
6,0
(42,8)
8,1
(46,6)
12,3
(54,1)
16,0
(60,8)
20,0
(68)
22,9
(73,2)
23,0
(73,4)
19,6
(67,3)
15,4
(59,7)
10,9
(51,6)
7,8
(46)
14,0
(57,2)
Средњи минимум, °C (°F) 3,1
(37,6)
3,2
(37,8)
5,1
(41,2)
9,0
(48,2)
12,5
(54,5)
16,3
(61,3)
19,2
(66,6)
19,3
(66,7)
16,0
(60,8)
12,1
(53,8)
7,9
(46,2)
5,0
(41)
10,7
(51,3)
Количина падавина, mm (in) 179
(70,5)
118
(46,5)
109
(42,9)
116
(45,7)
93
(36,6)
91
(35,8)
122
(48)
135
(53,1)
135
(53,1)
158
(62,2)
191
(75,2)
197
(77,6)
1,644
(647,2)
Olympic rings without rims.svg Градови домаћини Зимских олимпијских игара

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.