Социјалистичка Република Хрватска

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална Држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Социјалистичка Република Хрватска
Socijalistička Republika Hrvatska


21. јул 1945. — 25. јул 1990.
Застава
Застава
Locator map Croatia in Yugoslavia

Положај СР Хрватска у СФР Југославији
Географија
Земља Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Главни град Загреб
Површина 56.254 km²
Становништво 4.784.265 (1991. год)
Друштво
Званични језици Хрватскосрпски језик
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине Народна република
Социјалистичка република
Владајућа партија Савез комуниста Хрватске
Оснивање 21. јул 1945.
Догађаји
формирање ЗАВНОХ 2. март 1943.
оснивање ДФ Хрватске 21. јул 1945.
формирање ФНРЈ 29. новембар 1945.
независност од СФРЈ 25. јун 1991.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Independent State of Croatia.svg НДХ Хрватска Flag of Croatia (1990).svg
Flag of Hungary (1915-1918, 1919-1946).svg Краљевина Мађарска
Flag of Italy (1861–1946).svg Краљевина Италија
Free Territory Trieste Flag.svg Слободна Територија Трста
Портал:Историја

Историја

Ослобођење од Аустроугарске долази после Првог светског рата Тада Хрватска постаје део Краљевине Југославије ,али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у Лабину. Комунистичка партија је била доста јака и тако је у Загребу одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника. У Загребу је 1919. основан Савез социјалистичке омладине Југославије.

У току Другог светског рата територија СР Хрватске и СР БиХ је била под влашћу издајничке Павелићеве НДХ који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима КПЈ и НОБ-а.

Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком 70-их јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је СКЈ и влада СФРЈ успешно спречила.

Општине у СР Хрватској

Zajednice općina od 1974-02-22 do 1986-12-31
Заједнице општина у СР Хрватској до 1986.
Zajednice općina od 1987-01-01 do 1990-07-25
Заједнице општина у СР Хрватској до 1990.

На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:

Имена градова

Kumrovec-TitoHouse
КумровецТитова родна кућа

Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:

Функционери СР Хрватске

Croatia Pula Amphitheatre 2014-10-11 11-04-27
Пулска арена
Split
Сплит — Диоклецијанова палата
Dubrovnik-port
Дубровник — поглед на стари град

Председници

Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Хрватске уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске, од 1943. до 1945. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1945. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.

Премијери

Види још

Референце

  1. ^ Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске (»Народне новине«, бр. 31/90 од 28. јула 1990.) (на језику: хрватски)

Литература

Спољашње везе

Грб Социјалистичке Републике Хрватске

Грб Социјалистичке Републике Хрватске био је један од симбола суверенитета Народне Републике Хратске и Социјалистичке Републике Хрватске. Установљен је доношењем првог послератног Устава Хрватске 18. јануара 1947. године, а смењен је 25. јула 1990. године изменом Устава, када је уведен привремни повјесни хрватски грб, који је 21. децембра 1990. године смењен новим грбом Републике Хрватске. Аутор грба СР Хрватске био је сликар Вања Радауш.

Грбови Хрватске кроз историју

Грбови Хрватске су увек препознатљиви по црвено-сребрним шаховским пољима.

Кроз историју, мењао се редослед боја неколико пута - некад је то било црвено-сребрна шаховница (са почетним, горњим левим пољем штита црвеним) а некад сребрно-црвена (са почетним пољем сребрним).

Према једној легенди, „белим пољем је почињао грб када је била Хрватска самостална, а црвеним када није“.

Такође, број поља и њихов распоред су се пуно пута мењали, тако да су скоро на сваком грбу другачији.

1508. године, на грбу на слици Фридрика III Хабзбуршког се види варијанта 4x4, затим 8x8 на печату цетинског сабора из 1527, и на грбу Хрватске за време Хабзбуршке монархије 5x6.

У 19. и 20. веку се усталила варијанта грба Хрватске са 25 поља: на грбу Земаља круне светога Стефана (1868-1918) је био распоред 5x5, затим на грбу Краљевине Југославије је 5x5, на амблему НДХ 5x5, на амблему СР Хрватске 5x5, и на садашњем грбу Републике Хрватске је 5x5.

Дан устанка народа Хрватске

Дан устанка народа Хрватске је био републички празник у Социјалистичкој Републици Хрватској, који се прослављао 27. јула.

Дан устанка, обележавао је годишњицу оружане акције личких герилских одреда на Срб, 27. јула 1941. године. Тог дана лички герилски одреди и народа из околине Доњег Лапца, напали су и заузели усташко-жандармеријску станицу у Србу, разрушили железничку пругу Книн-Дрвар и уништили одред усташа код Српског кланца. После ове акције устанак се проширио на читаву Лику и Кордун, а убрзо је захватио и друге делове Хрватске.

Одлуку о одређивању 27. јула за Дан устанка народа Хрватске донело је Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Хрватске, августа 1945. године. Овај празник прослављао се на читавој територији Хрватске, а посебно у устаничким крајевима - Лици, Банији и Кордуну. После распада СФРЈ, 1991. године, овај празник је укинут, а уместо њега у Хрватској се 22. јуна прославља Дан антифашистичке борбе, у знак сећања на 22. јун 1941. године када је у околини Сиска формиран Сисачки партизански одред.Током рата у Хрватској, августа 1995. године, припадници хрватске војске су порушили споменик „Устанку народа Хрватске“ у Србу, изграђен 1951. године. Споменик је 2010. године обновила Влада Хрватске, на иницијативу Српског народног већа.

Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије базирана је на застави Краљевине Југославије и њеним панславенским бојама, с тим што је грб Краљевине Југославије замењен петокраком звездом, као симболом комунизма, и померен на центар заставе.

Прве верзије заставе настале су у току Другог светског рата, а коначна је усвојена 1946. године, са увећаном звездом и додатом златном ивицом око звезде.

Избори за заступнике у Хрватски сабор 1990.

Избори за заступнике у Хрватски сабор 1990. први су вишепартијски парламентарни избори у СР Хрватској.

Избори су били расписани за три већа од којих је био устројен Сабор СР Хрватске (Друштвено-политичко веће, Савет општина, Савет удруженог рада), а одржани су у два круга. Први круг избора за посланике у Друштвено-политичком већу те Већу општина одржан је у недељу, 22. априла 1990. године, а за Савет удруженог рада следећег дана, 23. априла 1990. Други круг избора одржао се 6. и 7. маја.

Наиме, први вишестраначки избори спроведени су по већинском систему. То значи да је земља била подељена на изборне јединице у којима се бирао један посланик. У Друштвено-политичко веће бирало се 80, у Савет удруженог рада 156, а у Савет општина 115 посланика; укупно се бирало 351 посланик у Сабору СР Хрватске. За посланика изабран је кандидат за којег је гласала натполовична већина бирача који су приступили изборима, уз услов да број гласова које је добио није мањи од једне тречине броја укупно уписаних бирача у изборној јединици. Ако ни један кандидат није добио потребан број гласова, избори се понављају за 14 дана (други круг, што је и био случај). На поновљеним изборима (односно у другом кругу) могли су да учествују они кандидати који су у првом кругу избора (првом гласању) добили најмање 7% гласова бирача који су приступили изборима. У другом кругу избора за посланика је изабран кандидат који је добио највећи број гласова бирача који су гласали.

Извршно веће Сабора СР Хрватске

Извршно веће Сабора Социјалистичке Републике Хрватске (хрв. Izvršno vijeće Sabora Socijalističke Republike Hravtske) је био назив за владу у Социјалистичкој Републици Хрватској, од 1953. до 1990, док је у периоду од 1945. до 1953. године коришћен назив Влада.

Извршно веће је према Уставу СР Хрватске представљало извршни орган Сабора Социјалистичке Републике Хрватске и сачињавали су га - председник, чланови које бира скупштина и републички секретари (министри).

Званични називи владе током постојања СР Хрватске, од 1945. до 1990. године, били су:

Народна влада Федералне Хрватске - 1945. године

Влада Федералне Хрватске - од 1945. до 1946. године

Влада Народне Републике Хрватске - до 1946. до 1953. године

Извршно веће Народног сабора Народне Републике Хрватске - од 1953. до 1963. године

Извршно веће Сабора Социјалистичке Републике Хрватске - од 1963. до 1990. годинеТакође у званичној употреби користио се и назив Републичко извршно веће, да би се разликовало од Савезног извршног већа. Често су се користиле и скраћене варијанте имена - Извршно веће СР Хрватске или Извршно веће Хрватске.

Илегално наоружавање Хрватске

Илегално наоружавање Хрватске је назив за набавку (лаког) наоружања за потребе чланова Хрватске демократске заједнице и припаднике Министарства унутрашњих послова Хрватске у јесен 1990. године. То се дешавало у доба када је Социјалистичка Република Хрватска била још увек саставни део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Ова операција се дешавала у строгој тајности и далеко од очију јавности, јер се руководство СР Хрватске (Влада, Сабор и Председништво) припремало за рат односно за обрачун са Србима и припадницима Југословенске народне армије у СР Хрватској.

Историја Хрватске

Историја Хрватске обухвата општу историју државног подручја данашње Републике Хрватске, што се у повратном смислу односи на разне државе и области које су током старије или новије историје постојале у оквирима њених данашњих државних граница. Поред историје ранијих држава и покрајина чији су називи укључивали и појам Хрватске, општом историјом њеног данашњег државног подручја обухваћене су и области које у појединим историјским периодима нису биле део средњовековне или нововековне Хрватске, али се данас налазе у њеном саставу.

Никола Добречић

Др Никола Добречић (рођ. Станишић Бартула, Стари Бар, Османско царство 28. јануар 1872 — Загреб, Социјалистичка Република Хрватска, Социјалистичка Федеративна Република Југославија 14. новембар 1955) је био српски римокатолички свештеник, један од најпознатијих Надбискупа барских и примаса Србије, патриотски Србокатолик, обновитељ римокатоличке цркве у Црној Гори, реформатор, пјесник, добротвор, теолог и филозоф, задужбинар, оснивач надбискупске резиденције у Бару.

Породично поријекло му је из засеока Добреци из Ливара, и презиме носе по том засеоку (што је раније била честа пракса). Родио се у мјесташцу Бартула код Старог Бара тада још под Турском империјом, у католичкој породици Станишића. Стари Бар је ослобођен од Турака током црногорско-турских ратова 1877. године, што је и Берлинским конгресом 1878. године признато заједно са независношћу Књажевине Црне Горе, а у Бару је одмах отворена „Србска основна школа“, док је имао још шест година. Никола Станишић је похађао ову српску народну школу, али је у школски дневник уписан под презименом "Добрец", по имену засеока недалеко од Ливара код Скадарског језера, одакле је поријеклом са очеве стране. То му је остало као утиснути надимак, па је и своје презиме не много касније извео од надимка, "Добречић". Први разред је завршио врло добар, али је морао послије поновити основно образовање прије вишег разреда, јер су се школска правила установљивала и најмање осмогодишњаци су смјели уписивати школу, а Никола је тек био навршио седам година. У одјељењу са 33 ученика које је млади Никола похађао, било је чак и шеснаестогодишњака. Брат му је Филип Добречић.

Родитељи су га 1890. године упутили у Рим у Краљевини Италији, гдје је похађао градски колеџ, успјешно га завршио и докторирао теологију, али потом и философију. За римокатоличког свештеника рукоположен је у базилици Светог Ивана у Латерану 1898. године. Био је парох у близини свог родног краја, у Зупцима, од 1899. до 1905. године, када је под Шимуном Милиновићем парох новостворене римокатоличке парохије на Цетињу. Док је служио ту, предавао је у цетињској основној школи, а започео је и каријеру у државним службеним пословима радећи као стенограф за Црногорску народну скупштину.

Смрћу Милиновића, 1912. године га је римска курија одабрала за новог барског надбискупа и српског примаса. Као поглавар римокатоличке цркве у Црној Гори, редовно ју је представљао у скупштини Краљевине Црне Горе и тијесно сарађивао са црногорским властима и двором Петровића, све до тајног бјекства краља Николе 1916. године у јеку пада под окупацију Централних сила током Првог свјетског рата, што га је посебно озлоједило и разочарало у политику Николе I. Први свјетски рат је прва инстанца када је показао своје српско-црногорско родољубље и патриотизам кроз писану дјелатност моралне подршке комитама из покрета отпора.

Био је 1918. године поборник идеје уједињења Црне Горе и Србије и признао, подржао и поздравио у име римокатоличке заједнице одлуку Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори која је збацила владајући династију Петровића и прогласила безусловно уједињење са Србијом са династијом Карађорђевића. Наредне године службено је у име Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ишао до Свете столице, од које је успјешно задобио признање новостворене државе, а протестна нота црногорске владе у егзилу у Француској под вођством збаченога краља Николе није имала ефекта.

Током одлучивања о новом београдском надбискупу 1923. године, био је кандидат српско-хрватско-словеначке владе Николе Пашића, али то мјесто није добио. У Бару је 23. октобра 1923. године угостио на ручку краља Александра Карађорђевића (са владајућом династијом је био у добрим односима), који му је наздравио:

У Бару на овом првом кораку слободног српског мора дижем чашу за ваше благостање.

.. на што је др Никола поздравио краља у име цијелог „Српског приморја":

Нарочито ово дивно Српско Приморје, овај старославни град Бар, [..] од Вашег Величанства [..] очекује да буде главна лука при излазу трансбалканске жељезнице. Ова жељезница која би пролазила кроз Црну Гору и сишла на Бар, усрећила би Црну Гору а Ваше Величанство и Ваша краљевска влада задужили би Црну Гору за вјечна времена.

Никола Добречић је донио препород барској архиепископији, 1927. године је под њим изграђена арцибискупска палата која остаје резиденција барских архибискупа и примаса Србије до данашњега дана, а била је сједиште културног живота града Бара у његово вријеме, када је у њој наступало и изводило опере познато из тих крајева музичко-пјевачко и позоришно друштво „Братимство“, састављено из мјешовитог хора и скромног оркестра. Надбискуп Добречић је помагао ово соколарско друштво и претворио своју резиденцију у соколску пријестоницу, чији је циљ био јачање југословенског народног духа и јединства, а Добречић је финансијски помагао и друга национална и просвјетна друштва као што су били Народна одбрана, Јадранска стража, Добровољци или Женско добротворно.

У међуратном периоду Никола Добречић је често путовао по свијету налазећи југословенску економску емиграцију и покушавајући да је заинтересује за инвестиције у својој отаџбини, залагао се за већи привредни развој црногорског дијела југословенске монархије, а поготово његовог родног краја, барског приморја, гдје је иницирао више акција, можда најславнија од свих изградња Фордове фабрике у Бару, за шта је он најзаслужнији. Заслужан је и за материјално уздизање цјелокупне барске арцибискупије и просјечно свог свештенства. Истицао је потребу за жестоким развитком источног јадранског приморја, често упоређујући „хрватско Приморје“ са „потпуно запуштеним Српским Приморјем":

град и село, рај и пакао

Дана 20. јуна 1935. године отворио је „Арцибискупско сјемениште Примасије Српске“ при својој резиденцији, како би побољшао образовање, а поред већ наговијештеног забавишта, при његовој резиденцији је у његово вријеме радило и сиротиште, за напуштену дјецу из приморског краја. Док је Милан Стојадиновић био предсједник југословенске владе, поклонио је барском Соколском друштву соколску заставу. 1936. године су Соколи одржали у Добречићевом забавишту одржали једну од највећих свечаности икада, са преко 5.000 учесника из Улциња, Тивта, Зеленике, Ђеновића, Котора, Мориња, Рисна, Херцег Новог, Будве, Цетиње и самог Бара, а свечаности је присуствовао и сам бан Зетске бановине Петар Иванишевић међу виђенијима.

Године 1939. се јавила идеја о оснивању управо у Бару „Српске католичке богословије“, и у том циљу су 15. јуна виђенији дубровачки Србо-католици Лука Боне, Божо Хопе и др М. Грацић писали „Примасу свега краљевства српског“, истичући потребу за оснивањем богословије кола би ту била за српски католички пук на приморју, али била и централна за сав католички живаљ са простора бивших Црне Горе, Србије и Војводине (Барање, Бачке, Баната и Срема). Надбискуп Добречић је то одбио, у духу ширих потреба и погледа, тврдећи да би (на његову жалост, ниједно од та два се није никада остварило):

.. прије Богословије овде би требало отворити једно сјемениште са потпуном класичном гимназијом за све српске крајеве.

Године 1941. његова држава пада под нову окупацију послије крактотрајне инвазије током Априлског рата, овог пута од стране сила Осовине у Другом свјетском рату. И поред великог притиска од стране италијанских фашиста, он је остао на страни покрета отпора и подржавао општенародну борбу до краја ослобођења 1944. и 1945. године, у најтежа времена, када се по други пут показала њекова родољубивост. Одмах потом рата, др Никола Добречић је осудио тзв. „Пастирско писмо“ надбискупа Алојзија Степинца из 1945. године које је говорило о наводним неправдама спроведеним у првој Југославији против Римокатоличке цркве, супротстављајући се закључцима донијетим на бискупској конференцији у Загребу. У вријеме службене посјете Загребу, умро је 14. новембра 1955. године.

Никола Добречић је, поред свог матерњег српског, познавао још осам других језика. Његова сестра Роза је живјела у Дубровнику. Добречић је аутор масе пјесама посвећеним црногорским и србијанским државницима и црквеним великодостојницима, на српском, латинском, француском и италијанском језику. На својој личној задужбинској католичкој цркви коју је подигао уз архиепископско сједиште, цркви Светог Николе, је српски и ћирилицом утиснуо своје арцибискупско гесло:

За Бога и за свој Народ.

Цетињски вјесник је писао 1912. године о посвећењу српског примаса.

Односи Србије и Хрватске

Односи Србије и Хрватске су инострани односи Републике Србије и Републике Хрватске.

Након распада Југославије и потписивања Дејтонског и Ердутског споразума, Хрватска и Србија су успоставиле дипломатске односе 9. септембра 1996. Србија има амбасаду у Загребу и конзулате у Вуковару и Ријеци, а Хрватска има амбасаду у Београду и конзулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 241 km.

САО Западна Славонија

САО Западна Славонија (Српска аутономна област Западна Славонија) је била српски самопроглашени ентитет унутар СР Хрватске. Створена је 12. августа 1991. и касније је укључена у састав Републике Српске Крајине.

Сабор СР Хрватске

Сабор Социјалистичке Републике Хрватске је био највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Хрватској, од 1945. до 1990. године.

Саобор СР Хрватске је конституисан 25. јула 1945. године на Четвртом заседању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ) када је ЗАВНОХ преименован у Народни сабор Хрватске. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 10. новембра 1946. године, Народни сабор је 18. јануара 1947. године донео Устав НР Хрватске којим је Сабор променио назив у Народни сабор Народне Републике Хрватске. Овај назив Сабор је носио до доношења новог Устава, 1963. године када је преименована у Сабор Социјалистичке Републике Хрватске. Након усвајања амандмана на Устав СР Хрватске, 25. јула 1990. године Сабор СР Хрватске је преименован у Сабор Републике Хрватске.

Сабор је у периоду од 1945. до 1953. био једнодоман, а од 1953. до 1990. године је имао више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичко веће. Извршни орган Сабора је представљало Извршно веће Сабора СР Хрватске, а пре тога Влада НР Хрватске.

Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске

Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске (скраћено САБА РХ) је организација која окупља бивше борце и учеснике Народноослободилачког рата (НОР), од 1941. до 1945. године, као и антифашистички опредељене грађане Републике Хрватске.

Основан је 1948. године, под називом Савез бораца Народноослободилачког рата Хрватске (СУБНОР) и до 1990. године је деловао у оквиру СУБНОР Југославије, а од тада је самосталан. У том периоду, током постојања Социјалистичке Републике Хрватске, СУБНОР је био једна од неколико постојећих друштвено-политичка организација.

После осамостаљења Хрватске, 1991. године ова организације је претрпела неколико реорганизација и промена назива, да би почетком 2002. године добила садашње име.

Савез комуниста Хрватске

Савез комуниста Хрватске је основана 1937. године под именом Комунистичка партија Хрватске као део Комунистичке партије Југославије.

Са повратком Јосипа Броза Тита из емиграције, започиње рад на стварању Комунистичке партије Хрватске. У свом извештају о стању у КПЈ, Тито, 14. априла 1937. године, даје приказ стања у Хрватској. У њему он посебно истиче да је загребачку партијску организацију нашао у врло лошем стању, због бројних провала и хапшења чланова.

После тога Тито формира групу која преузима рад око оснивања Комунистичке партије Хрватске. Оснивачки конгрес је одржан у ноћи између 1. и 2. августа 1937. године у Аниндолу, код Самобора. Било је присутно 16 делегата, који су представљали партијске организације из ширег подручја Осијека, Сплита, Сиска, Сушака, Вараждина и Загреба. Рад оснивачког конгреса ограничио се на анализу тадашње ситуације партијских организација у Хрватској и на смернице будућег рада на узградњи КПХ.

На конгресу је изабран и Централни комитет, у који је ушло 12 чланова: Ђуро Шпољарић, Павле Грегорић, Андрија Жаја, Јосип Краш, Божидар Аџија, Анка Буторац, Иван Дујмић, Марко Орешковић, Драго Петровић, Владо Јанић Цапо, Вицко Јеласка и Ловро Курир.

Први значајнији потез КПХ било је оснивање Народног фронта, који је требало да представља широки народни покрет. Убрзо је дошло и до сукоба унутар вођства КПХ и то посебно око односа према ХСС-у. Поред тога направљено је више озбиљнијих пропуста у реаговању на важне политичке догађаје у земљи, попут не изласка на изборе 1938. године. У јесен 1939. године започиње реорганизација КПХ, а утицај комуниста почиње да расте у Хрватској, због чега бан Бановине Хрватске, уз подршку ХСС-а, забрањује рад свим организацијама које је контролисала КПХ.

У августу 1940. године одржана је Прва земаљска конференција КПХ, на којој је Раде Кончар изабран за организационог секретара КПХ.

Српске земље

Српске земље је појам који се односи на српске средњовековне државе које су постојале до османског освајања Балкана, као и на државе и територије из каснијих периода које су већински биле настањене Србима или биле значајне за политичку историју српског народа.

Устав Републике Хрватске

Устав Хрватске из 1990. или Божићни Устав је назив за Устав Хрватске који је изгласан у Сабору, 21. децембра 1990. године, а свечано проглашен 22. децембра 1990, непосредно пред римокатолички Божић.

Хрватска

Хрватска (хрв. Hrvatska), званично Република Хрватска (хрв. Republika Hrvatska), унитарна је парламентарна република у средњој и југоисточној Европи, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594 km² и има 4,28 милиона становника.

Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. вијека основали су двије кнежевине. Томислав је постао први краљ 925. године, уздигавши Хрватску у статус краљевине. Краљевина Хрватска је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, Цетински сабор је поставио Фердинанда I на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квинслишка Независна Држава Хрватска, која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласина независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је Рат у Хрватској, који је трајао четири године.

Хрватска је развијена земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила, чланица је Европске уније, Организације уједињених нација, Савјета Европе, Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације и оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествоала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интезивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.

Услужни сектор домонира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутраши извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издалаштво.

Хрватска (вишезначна одредница)

Хрватска се може односити на:

Хрватска, данашња Република Хрватска

Бела Хрватска, прадомовина хрватског народа

Црвена Хрватска, историјски и геополитички појам

Кнежевина Хрватска, хрватска кнежевина у раном средњем веку

Панонска Хрватска, хрватски историографски назив назив за Посавску кнежевину у раном средњем веку

Краљевина Хрватска, општи назив за хрватско краљевство (925-1918)

Краљевина Хрватска (925-1102), самостална хрватска краљевина (током 10. и 11. века)

Краљевина Хрватска (1102-1526), историјска круновина у саставу средњовековне Краљевине Угарске

Краљевина Хрватска (1526-1867), историјска круновина у саставу нововековне Краљевине Угарске, под влашћу Хабзбуршке Монархије

Краљевина Хрватска и Славонија, самоуправна круновина (1867-1918) у саставу шире Краљевине Угарске

Далмација и Хрватска (дукат), византијска тема у рангу дуката, која је постојала средином 12. века

Бановина Хрватска, самоуправна бановина у Краљевини Југославији (1939-1941)

Независна Држава Хрватска, државна творевина (1941-1945)

Народна Република Хрватска, федерална јединица у саставу ФНРЈ (1946-1963)

Социјалистичка Република Хрватска, федерална јединица у саставу СФРЈ (1963-1990)

Средишња Хрватска, историјска област у Хрватској

Горња Хрватска, историјска област у Хрватској

Доња Хрватска, историјска област у Хрватској

Велика Хрватска, политички пројекат стварања велике хрватске државе

Хрватско прољеће

Маспок (Масовни покрет) или Хрватско прољеће је био масовни националистички и сецесионистички покрет 1971. године у Хрватској.

Овај покрет је захтевао искључење употребе српског језика у Хрватској, и декларисао је Хрватску као националну државу Хрвата и Хрватску као наставак и наследницу средњовековне хрватске краљевине. Уживао је подршку великог дела хрватских комуниста, политичког врха републике Хрватске и усташке емиграције на Западу.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Републике и аутономне покрајине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Републике
Покрајине
Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.