Социјалистичка Република Словенија

Социјалистичка Република Словенија (скраћено СР Словенија; словен. Socialistična republika Slovenija) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (словен. Ljudska republika Slovenija), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, а претходно јој је 8. марта 1990. године назив промењен у Република Словенија.

Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана, a oстали већи градови су били Maрибop, Цeљe, Koпeр.

Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Социјалистичка Република Словенија
Socialistična Republika Slovenija

Застава
Застава
Положај СР Словеније
Главни градЉубљана
Службени језикСловеначки и српско-хрватски језик
Владавина
Облик државеСавез комуниста Словеније
 — Председник ПредседништваМилан Кучан ¹
 — Председник Извршног већаАлојз Петерле ²
Историја
Стварање и Независност
 — Оснивање ФНРЈ29. новембар 1945.
 — Распад Југославије26. јун 1991.
Географија
Површина
 — укупно20.273 km2(-)
 — вода (%)0.6 %
Становништво
 — 1991.1.913.355(-)
 — густина94,38 ст./km2
Економија
ВалутаДинар
 — код валутеYUD
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.yu
Позивни број+38

1Задњи председник Председништва СР Словеније био је Милан Кучан
2Задњи председник Извршног већа СР био је Алојз Петерле.

Историја

Пoслe Aпpилcког рата , Словенија je подељена измeђy Heмaчке, Италије и Мађарске. 27. априла основана је Освободилна фронта, односно Антиимперијалистички фронт (како се у почетку звала) , коју су чинили 15 патриотских организација. Током јула долази до организованијег отпора широм Словеније,а 22. јула (Дан устанка народа Словеније) је основана Рашичка партизанска чета и тај дан се сматра почетком устанка на територији Словеније. Крајем 1941. и почетком 1942. партизански одреди су претрпели тешке губитке, али и поред тога расла је снага ОФ. После капитулације Италије ОФ је убрзо разоружала италијанску војску и обрачунала се са Белом и Плавом гардом, те убрзо проширила власт на готово целу Љубљанску покрајину. Темељи нове Словеније положени су на Збору делегата словеначког народа од 1. до 3. октобра 1943. године, на којем је одлучено да Словенија буде једна од шест јединица нове Југославије.

Словеначка привреда се веома брзо развијала, посебно током 1950-их, када је спроведена интензивна индустријализација земље.

Општине у СР Словенији

На пописима становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Словенија се састојала из 62 општине и то:

Функционери СР Словеније

Председници

Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Словеније уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Словеначког народноослободилачког већа, од 1944. до 1946. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1946. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.

Blejsko jezero
Бледско језеро

Премијери

Види још

Литература

Административне поделе Југославије

Југославија је била административно подељена у време краљевине на покрајине, области и бановине, а у време федерације на републике. Ниже управно-територијалне јединице чинили су окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине.

Грб Социјалистичке Републике Словеније

Грб Социјалистичке Републике Словеније био је један од симбола суверенитета Народне Републике Словеније, Социјалистичке Републике Словеније и Републике Словеније. Установљен је доношењем првог послератног Устава Словеније 17. јануара 1947. године, а смењен је 24. јуна 1991. године усвајањем новог грба Словеније. Аутор грба СР Словеније био је сликар Бранко Симчић.

Дан устанка народа Словеније

Дан устанка народа Словеније (словен. Dan vstaje naroda Slovenije) је био државни празник у Социјалистичкој Републици Словенији, који се прослављао 22. јула.

Дан устанка обележава годишњицу оружане акције Рашичке партизанске чете код Тацена, у близини Љубљане, 22. јула 1941. године.

После распада СФРЈ, 1991. године, овај празник је укинут, а уместо њега у Словенији се 27. априла прославља Дан отпора окупатору, у знак сећања на 27. април 1941. године када је у Љубљани основан Ослободилачки фронт Словеније (словен. Osvobodilna fronta).

Дравска бановина

Дравска бановина је била бановина (провинција, регија) Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године. Бановина се већином налазила на подручју данашње Словеније и добила је име по реци Драви. Административно седиште Бановине је било у Љубљани. Дравска бановина је оформљена по увођењу диктатуре и објављивања Прокламације краља Александра I Карађорђевића "Мом драгом народу" којом је Краљевина подељена на девет бановина.

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Дравску бановину и подијелиле је између Нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Мађарске. Након завршетка Другог светског рата, подручју је додата предратна италијанска територија Јулијска крајина, те су заједно сачињавали данашњу Словенију. То подручје је, као Социјалистичка Република Словенија припало Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије базирана је на застави Краљевине Југославије и њеним панславенским бојама, с тим што је грб Краљевине Југославије замењен петокраком звездом, као симболом комунизма, и померен на центар заставе.

Прве верзије заставе настале су у току Другог светског рата, а коначна је усвојена 1946. године, са увећаном звездом и додатом златном ивицом око звезде.

Извршно веће Скупштине СР Словеније

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Словеније (словен. Izvršni svet Skupščine Socialistične republike Slovenije) је био назив за владу у Социјалистичкој Републици Словенији, од 1953. до 1990, док је у периоду од 1945. до 1953. године коришћен назив Влада.

Извршно веће је према Уставу СР Словеније представљало извршни орган Скупштине Социјалистичке Републике Словеније и сачињавали су га - председник, један или више потпредседника, чланови које бира скупштина и републички секретари (министри).

Званични називи владе током постојања СР Словеније, од 1945. до 1990. године, били су:

Народна влада Словеније (словен. Narodna vlada Slovenije) - од 1945. до 1946. године

Влада Народне Републике Словеније (словен. Vlada Ljudske republike Slovenije) - од 1946. до 1953. године

Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Словеније (словен. Izvršni svet Ljudske skupščine Ljudske republike Slovenije) - од 1953. до 1963. године

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Словеније (словен. Izvršni svet Skupščine Socialistične republike Slovenije) - од 1963. до 1990. године

Извршно веће Скупштине Републике Словеније (словен. Izvršni svet Skupščine Republike Slovenije) - 1990. годинеТакође у званичној употреби користио се и назив Републичко извршно веће (РИВ), да би се разликовало од Савезног извршног већа (СИВ). Често су се користиле и скраћене варијанте имена - Извршно веће СР Словеније или Извршно веће Словеније.

Савез комуниста Словеније

Савез комуниста Словеније (СКС; словен. Zveza komunistov Slovenije, ZKS) је била партија основана 1919. године под именом Комунистичка партија Словеније (КПС; словен. Komunistična partija Slovenije, KPS). Касније исте године се ујединила са СРПЈ(к) и постала део те организације. Године 1937. обновљен је рад Комунистичке партије Словеније као дела Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Савез удружења бораца за вредности Народноослободилачке борбе Словеније

Савез удружења бораца за вредности Народноослободилачке борбе Словеније (словен. Zvezo združenj borcev za vrednote NOB Slovenije) је организација која окупља бивше борце и учеснике Народноослободилачког рата (НОР), од 1941. до 1945. године, као и антифашистички опредељене грађане Републике Словеније.

Основан је 1948. године, под називом Савез удружења бораца Народноослободилачке војске Словеније (словен. Zveza združenj borcev NOV Slovenije) и до 1990. године је деловао у оквиру СУБНОР Југославије, а од тада је самосталан. У том периоду, током постојања Социјалистичке Републике Словенија, СУБНОР је био једна од неколико постојећих друштвено-политичка организација.

После осамостаљења Словенија, 1991. године ова организације је претрпела неколико реорганизација и промена назива, да би 2007. године добила садашње име.

Скупштина СР Словеније

Скупштина Социјалистичке Републике Словеније (свк. Skupščinа Socialistične Рepublike Slovenije) је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Словенији, од 1946. до 1990. године.

Скупштина СР Словеније је конституисана 10. септембар 1946. године на заседању Словеначког народноослободилачког већа (СНОВ) када је СНОВ преименован у Народну скупштину Словеније. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 27. октобра 1946. године, Народна скупштина је 17. јануара 1947. године донела Устав НР Словеније којим је Скупштина променила назив у Народна скупштина Народне Републике Словеније (свк. Ljudska skupščina Ljudske Republike Slovenije). Овај назив Скупштина је носила до доношења новог Устава, 1963. године када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Словеније. У складу са уставним изменама, Скупштина је 23. јуна 1990. године преименована у Скупштину Републике Словеније.

Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. године је имала више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено политичко веће. Извршни орган Скупштине је представљало Извршно веће Скупштине СР Словеније, а пре тога Влада НР Словеније.

Словенија

Словенија (словен. Slovenija), званично Република Словенија (словен. Republika Slovenija, изговор) је држава у источној Европи и чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО. Главни и највећи град је Љубљана.Словенија има углавном планински терен са углавном континенталном климом, са изузетком словеначког приморја, који има средоземну климу и северозапада, који има планинску климу. Поред тога, Динарске планине и Панонска низија састају се на подручју Словеније. Словенија, обележена значајном биолошком разноврсношћу, једна је од држава са највише воде у Европи, са густом речном мрежом, богатим водоносним системом и значајним крашким подземним водотоцима. Више од половине територије је покривено шумом. Људска насеља у Словенији су распршена и неуједначена.Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и култура. Иако становништво није хомогено, Словенци чине већину. Јужнословенски језик, словеначки, службени је језик у целој држави. Словенија је углавном секуларизирана држава, али католицизам и лутеранизам су значајно утицали на културу и идентитет. Привреда Словеније је мала, отворена и извозно оријентисана и снажно је под утицајем међународних услова. Држава је озбиљно повређена кризом еврозоне која је почела 2009. Главна економска област су услуге, затим индустрија и грађевинарство.Историјски гледано, садашња територија Словеније постала је део различитих држава, укључујући Римско царство, Византијско царство, Каролиншко царство и Свето римско царство, Хабсбуршку монархију, Млетачку републику, Илирске провинције под управом Француске, Аустријско царство и Аустроугарску. У октобру 1918. Словенци су по први пут остварили самоопредељење оснивањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба. У децембру 1918. удружили су се са Краљевином Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Током Другог светског рата (1939–1945) Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и анектирале Словенију (1941–1945), са малим подручјем које је пребачено у Независну Државу Хрватску, државу нацистичку марионету. Словенија је 1945. постала оснивач Федеративне Народне Републике Југославије, која је 1963. године преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. У првим годинама након Другог светског рата ова држава је првобитно била у савезу са Источним блоком, али никада није потписала Варшавски пакт и 1961. је постала један од оснивача Покрета несврстаних.У јуну 1991, након увођења вишепартијске представничке демократије, Словенија се одвојила од Југославије и постала независна држава. 2004. је ушла у НАТО и Европску унију; 2007. године је постала прва бивша комунистичка држава која се придружила еврозони, а 2010. се придружила ОЕЕС, глобалној асоцијацији развијених држава са високим приходима.

Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита

Смрт Јосипа Броза Тита (1892–1980), доживотног председника СФР Југославије и Савеза комуниста Југославије, наступила је 4. маја 1980. године у Љубљани, након 122 дана дуге борбе са болешћу, изазване зачепљењем крвних артерија у левој нози. Први проблеми у циркулацији леве ноге јавили су се крајем децембра 1979. године, а након Титовог одбијања хирушке интервенције, лекарски конзилијум је покушао да лековима успостави нормалну циркулацију. Пошто примењена терапија није дала резултат, Тито је 12. јануара био подвргнут хурушкој интервенцији, којом му је извршен артеријски бајпас. Ова операција је каснила, услед Титовог одбијања, као и примене терапије лековима, па је стога била неуспешна. Како се Титово стање након операције погоршало, 21. јануара је извршена ампутација леве ноге.

Након ампутације ноге, дошло је до привременог побољшања Титовог здравственог стања, али је оно нагло почело да слаби, јер је оболела нога пре ампутације знатно ослабила отпорност организма. Најпре су се јавили проблеми са бубрезима, а потом и упала плућа, због чега се Тито од 26. фебруара налазио у вештачкој коми прикључен на апарате за дисање. У веома тешком стању, отказивали су Титови витални органи, па је на крају услед кардиоциркулаторне нестабилности дошло до отказивања рада срца услед чега је 4. маја 1980. у 15.05 часова Јосип Броз Тито преминуо у својој 88 години. Његова смрт представљала је важан друштвено-политички моменат у историји Социјалистичке Федеративне Републике Југославије јер је тада дошло до смене власти са једног човека на колективно руководство – Председништво СФРЈ, а многи историчари овај догађај су означили као почетак распада Југославије.

Сахрана Јосипа Броза Тита одржана је 8. маја 1980. године у Београду, где је по сопственој жељи сахрањен у зимској башти своје резиденције на Дедињу, која је након тога названа „Кућа цвећа“. Поред великог броја грађана Југославије, сахрани је присуствовало 209 делегација из 128 земаља света, због чега је званично проглашена за најпосећенију сахрану неког државника у историји. Сахрани је претходио пренос његових посмртних остатака Плавим возом из Љубљане, преко Загреба у Београд, где су три наредна дана били изложен у централног сали згради Скупштине СФРЈ. Овде су му грађани, домаће и стране делегације, у мимоходу одавале последњу почаст. Титова сахрана је директно преношена преко телевизије у Југославији и још 16 земаља света, а у неколико земаља је накнадно емитован цео снимак или важнији делови сахране. Титов гроб се налази у саставу Музеја Југославије и од сахране до данас га је посетило преко 18 милона људи.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФР Југославија или СФРЈ), бивша је југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, до рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она је била социјалистичка држава која је обухватала територије данашњих независних држава Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније и Црне Горе.

Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија. 29. новембра 1945. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град СФРЈ био је Београд. СФРЈ се граничила са Италијом на северозападу, Аустријом и Мађарском на северу, Румунијом на североистоку, Бугарском на истоку и Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.

За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора, и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета несврстаних. СФРЈ је била земља

самоуправног социјализма, са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом радничког самоуправљања.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Републике и аутономне покрајине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Републике
Покрајине

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.