Социјалистичка Република Македонија

Социјалистичка Република Македонија је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Основана је 1946. године као Народна Република Македонија, а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 1991. године, када је назив промењен у Република Македонија.

Спадала је међу најнеразвијеније југословенске републике, а по величини је била четврта. Главни град је био Скопље.

Конститутиван народ су били Македонци, а званичне народности биле су: Албанци,[1] (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари) и Турци,[1] али само у општинама у којима су чинили значајни део становништва.[1]

Социјалистичка Република Македонија
Socijalistička Republika Makedonija


29. новембар 1945. — 8. септембар 1991.
Locator map Macedonia in Yugoslavia

Положај СР Македоније у СФР Југославији
Географија
Земља СФР Југославија
Главни град Скопље
Површина 25.333 km²
Становништво 2.033.964 (1991. год)
Друштво
Званични језици Македонски и српскохрватски језик
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине Народна република
Социјалистичка република
Владајућа партија Савез комуниста Македоније
Оснивање 29. новембар 1945.
Догађаји
формирање АСНОМ 2. август 1944.
оснивање НР Македонија 29. новембар 1945.
формирање ФНРЈ 29. новембар 1945.
независност од СФРЈ 8. септембар 1991.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Albania (1943–1944).svg Краљевина Албанија Северна Македонија Flag of Macedonia (1992–1995).svg
Flag of Bulgaria.svg Краљевина Бугарска
Портал:Историја

Историја

Народна Република Македонија конституисана је 2. августа 1944. године на Првом заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски. Прва влада Македоније формирана је 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а.

Задаци прве владе били су побољшавање здравствене заштите, искорењивање неписмености, озакоњење македонске азбуке и књижевног језика, развој просветног система и остало. Била је покренута и убрзана индустријализација земље.

Главни град СР Македоније, Скопље је 26. јуна 1963. године задесио јак земљотрес, јачине 9 степени меркалијеве скале, који је начинио велике људске жртве (1.070 мртвих и око 4.000 повређених) и огромну материјалну штету (90 % грађевина је било порушено).

Уз солидарност целе Југославије обновљен је и сад спада међу најлепше градове у овом подручју Европе.

Општине у СР Македонији

На три последња пописа становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Македонија састојала се из 34 општине и то:

  • Град Скопље (5 општина): Гази Баба, Карпош, Кисела Вода, Центар и Чаир.
  • остале општине у СР Македонији, биле су: Берово, Битољ, Валандово, Виница Македонска, Гостивар, Дебар, Делчево, Демир-Хисар, Ђевђелија, Кавадарци, Кичево, Кочани, Кратово, Крива Паланка, Крушево, Куманово, Македонски Брод, Неготино, Охрид, Прилеп, Пробиштип, Радовиш, Ресен, Свети Николе, Струга, Струмица, Тетово, Титов Велес и Штип.

Имена Градова

Називи одређених градова у време постојања СР Македоније:

  • Виница Македонска — данас Виница
  • Титов Велес — данас Велес

Друштво и култура

Дан устанка народа Македоније обележава годишњицу оружане акције Прилепског партизанског одреда, 11. октобра 1941. године, када је, по одлуци Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, напао непријатељску посаду, затвор и телефонску централу у Прилепу.

Први број Нове Македоније објављен је 29. октобра 1944.

Универзитет у Скопљу основан је 24. априла 1949.

Македонска академија наука и уметности основана је 23. фебруара 1967. године.

Македонска православна црква настала је неканонским одвајањем од Српске православне цркве 17. јула 1967. године.

Привреда

Од индустрије највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија.

После рата је спровођена убрзана индустријализација земље, што је узроковало прилив сеоског становништва у градове, али и општи пораст животног стандарда.

Македонија је снабдевала југословенско тржиште пољопривредним и текстилним производима, те рудама које су већином рађене у готове производе у развијенијим југословенским републикама.

Функционери СР Македоније

Председници

Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Македоније уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније, од 1944. до 1946. године, односно председник Президијума Народног собрања, од 1946. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народног собрања.

Vardar Stone Bridge Skopje
Мост на реци Вардар у Скопљу

Премијери

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Spasov, Ljudmil; Arizankovska, Lidija. Hierarhizacija jezikov v Republiki Makedoniji in Republiki Sloveniji glede na jezikovno politiko Evropske unije, (161. — 169.) Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 18, 2010) (на језику: енглески) u: Vidovič-Muha, Ada. (ur.) Slovenski knjižni jezik — aktualna vprašanja in zgodovinske izkušnje : ob 450-letnici izida prve slovenske knjige, Zbirka »Obdobja — metode in zvrsti« (vol. 20, ISSN 1408-211X), Center za slovenščino kot drugi/tuji jezik pri Oddelku za slovenistiko Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, Ljubljana. 2003. ISBN 978-961-237-057-2., pp. 163., 164.

    Prvi člen Ustave SR Makedonije (Ustav na SRM, 1974) je SRM definiral kot nacionalno državo makedonskega naroda ter albanske in turške narodnosti v njej. V členih 220 in 222 je bilo zapisano, da ljudje lahko prosto uporabljajo svoj jezik in pisavo za izražanje in razvijanje svoje kulture.

    — Vidovič-Muha, 2003., 163.

Литература

Zemljotres u Skoplju 1963.

Zemljotres u Skoplju 1963. (mkd. Скопски земјотрес 1963), zemljotres momentne magnitude 6,1 koji se dogodio u Skoplju, SR Makedonija (danas Severna Makedonija) tada delu SFR Jugoslavije 26. jula 1963. u kojem je preko 1.000 ljudi poginulo, više od 3.000 povređeno, a između 120.000 i 200.000 ostalo bez vlastitog doma. U potresu je uništeno između 75 i 80 posto grada.

Административне поделе Југославије

Југославија је била административно подељена у време краљевине на покрајине, области и бановине, а у време федерације на републике. Ниже управно-територијалне јединице чинили су окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине.

Битољ

Битољ (мкд. Битола, грч. Μπίτολα [Bítola] — "Манастир" или Μοναστήρι [Monastíri], отур. مناستر, тур. Manastır, алб. Manastiri), познат и као град конзула, је град у југозападном делу Северне Македоније, у региону Пелагонија.

Битољ је административни, културни, економски, индустријски, образовни и научни центар.

Град је окружен планинама Баба (врх Пелистер 2601 m) и Ниџе, на реци Драгор, у центру најпространије македонске котлине Пелагоније, на 13 km северно од границе са Грчком и на надморској висини од 615 m.

Битољ је, такође, и важна трговачко-путна веза између Јадранског и Егејског мора, као и једна од значајнијих путних веза Балкана са средњом Европом.

Битољ је други град дипломатије у Македонији и има бројна дипломатска представништва страних земаља у Републици.

Град је, такође, други по броју становника у Македонији, док је по површини исто други у држави.

Његова историја је богата и живописна и једна је од најстаријих у Европи, а за време Југославије био је један од културних центара како Краљевине Југославије тако и Федерације.

Дан устанка народа Македоније

Дан устанка народа Македоније (мкд. Ден на народното востание на Македонскиот народ) је државни празник који се прославља у Северној Македонији 11. октобра.

Дан устанка обележава годишњицу оружане акције Прилепског партизанског одреда, 11. октобра 1941. године, када је, по одлуци Покрајинског комитета КПЈ за Македоније, напао непријатељску посаду, затвор и телефонску централу у Прилепу. У знак сећања на овај догађај, у Прилепу се налази музеј „11. октобар“ (мкд. музеј „11 октомври“). Устанак у Македонији је каснио због става Методија Шаторова да Покрајински комитет КПЈ за Македонију прикључи Бугарској Комунистичкој партији. Тек после образовања новог Покрајинског комитета, на челу са Лазаром Колишевским, у току августа и септембра су почеле припреме за устанак и формирана три партизанска одреда. Прилеп је као „устанички-град“ Македоније, 9. маја 1975. године одликован Орденом народног хероја и пролашен за „град-херој“.

Овај празник установљен је у време СФРЈ Југославије, као празник Социјалистичке Републике Македоније, али је он задржан и после осамостаљена Македоније, 1992. године, као празник посвећен антифашистичкој борби македонског народа.

Друга влада Лазара Колишевског

Друга влада Лазара Колишевског је формирана 18. априла 1946. године као влада Народне Републике Македоније (у оквиру ФНР Југославије). Ова влада је имала кратак мандат, до 31. децембра 1946. када је доношен нови устав Народне Републике Македоније када је изабрана нова влада.Борис Спиров је 12. новембра 1946. поднео оставку на место министра социјалне политике јер био изабран за председника Собрања (народне скупштине) СР Македоније.

Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије базирана је на застави Краљевине Југославије и њеним панславенским бојама, с тим што је грб Краљевине Југославије замењен петокраком звездом, као симболом комунизма, и померен на центар заставе.

Прве верзије заставе настале су у току Другог светског рата, а коначна је усвојена 1946. године, са увећаном звездом и додатом златном ивицом око звезде.

Извршно веће Собрања СР Македоније

Извршно веће Собрања Социјалистичке Републике Македоније (мкд. Извршниот совет на Собрание на Социјалистичка Република Македонија) је био назив за владу у Социјалистичкој Републикој Македонији, од 1953. до 1991, док је у периоду од 1945. до 1953. године коришћен назив Влада.

Извршно веће је према Уставу СР Македоније представљало извршни орган Собрања Социјалистичке Републике Македоније и сачињавали су га - председник, чланови које бира скупштина и републички секретари (министри).

Званични називи владе током постојања СР Македоније, од 1945. до 1991. године, били су:

Влада Демократске Македоније (мкд. Владата на Демократска Македонија) - од 1945. до 1946. године

Влада Народне Републике Македоније (мкд. Владата на Народна Република Македонија) - до 1946. до 1953. године

Извршно веће Народног собрања Народне Републике Македоније (мкд. Извршниот совет на Народното Собрание на Народна Република Македонија) - од 1953. до 1963. године

Извршно веће Собрања Социјалистичке Републике Македоније (мкд. Извршниот совет на Собрание на Социјалистичка Република Македонија) - од 1963. до 1991. годинеТакође у званичној употреби користио се и назив Републичко извршно веће, да би се разликовало од Савезног извршног већа. Често су се користиле и скраћене варијанте имена - Извршно веће СР Македоније или Извршно веће Македоније.

Историја Северне Македоније

Овај чланак је део серије о историји Северне Македоније.

Леб и сол

Леб и сол је македонска џез/рок/етно група, формирана 1. јануара 1976. Леб и сол такође су били и један од најпопуларнијих рок састава на подручју бивше Југославије.

Македонија (вишезначна одредница)

Македонија се може односити на:

Македонија у савременој географији:

Македонија, историјско-географска област у Југоисточној Европи на југу Балканског поуострва у саставу неколико држава

Северна Македонија, суверена држава на Балканском полуострву од 1991. чија се територија поклапа са географском облашћу Вардарске Македоније

Егејска Македонија, јужни део шире географске области Македонија у Грчкој

позната и као Беломорска Македонија, Јужна Македонија, Грчка Македонија, или у Грчкој само Македонија

Вардарска Македонија, северни део шире географске области Македонија који се поклапа са територијом Северне Македоније

позната и као Српска Македонија и Вардарска Србија

Пиринска Македонија, источни део географске области Македонија у Бугарској, данас административно Благоевградска област

позната и као Источна Македонија и Бугарска Македонија

Административне јединице у Грчкој:

Периферија Западна Македонија, административна јединица на северу Грчке

Периферија Средишња Македонија, административна јединица на северу Грчке

Периферија Источна Македонија и Тракија, административна јединица на северу ГрчкеМакедонија у историји:

Античка Македонија, античка држава, краљевина Филипа II, Александра Великог и њихових претходника и наследника

Дијецеза Македонија, административна јединица Рисмког царства

Римска Македонија, административна јединица Рисмког царства

Византијска тема Македонија, административна јединица Византијског царстваСрпска Македонија, назив за Вардарску Македонију у Краљевини Србији и Краљевини СХС/Југославији

Македонска војно-инспекциона област, област формирана у току Првог светског рата од окупираних делова Србије од стране Бугарске на просторима Вардарске Македоније и јужних делова Косова и Метохије

Македонски фронт, други назив за Солунски фронт у Првом светском рату

Југословенска Македонија, назив за Вардарску Македонију после Првог светског рата до распада СФР Југославије

Независна Држава Македонија, покушај стварања марионетске државе 1944. од стране Нацистичке Немачке

Социјалистичка Република Македонија (носила назив Демократска Федерална Македонија до 1945. Народна Република Македонија од 1945. до 1963.), административна јединица, једна од шест република Друге Југославије, предходница независне Републике Северне Македоније

Македонски национализам

Македонски национализам је у општем смислу националистичка идеја и концепт међу Македонцима који се први пут јавља крајем 19. века, међу сепаратистима који траже аутономију у региону Македоније од Отоманског царства. Идеја је еволуирала током раног 20. века, упоредо са првим изразима етничког национализма међу Словенима у Македонији. Након независности Северне Македоније, питања македонског националног идентитета постају оспорена од стране суседа. Неке присталице агресивног македонског национализма, под називом "Македонисти", имају екстремније ставове као што су тезе о непрекинутом континуитету између древних Македонаца и модерних Македонаца (Словени), ставови су уско везани за уједињење Македоније, који подразумевају територијалне претензије према Грчкој, Бугарској, Албанији и Србији.

Македонски парламентарни избори 1990.

Парламентарни избори у Социјалистичкој Републици Македонији су одржани 11. новембра и 25. новембра 1990. године.

Ово су били први вишестраначни избори у Македонији.

Односи Србије и Северне Македоније

Односи Србије и Северне Македоније су односи Републике Србије и Републике Северне Македоније.

Прва влада Лазара Колишевског

Прва влада Лазара Колишевског је формирана 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а као влада Демократске Федералне Македоније у оквиру Демократске Федеративне Југославије и трајала је до 18. априла 1946 године. Реконструкција владе је извршена 11. фебруара 1946. године.

Савез комуниста Македоније

Савез комуниста Македоније (мкд. Сојузот на комунистите на Македонија) је био политичка партија, која је као републичка организација Савеза комуниста Југославије, деловао на територији Социјалистичке Републике Македоније.

Основан је у току Народноослободилачког рата, 19. марта 1943. године у Тетову под називом Комунистичка партија Македоније (мкд. Комунистичка партија на Македонија) од од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Македонију. Први састав Централног комитета су чинили: Лазар Колишевски (политички секретар), Мара Нацева (организациони секретар), Цветко Узуновски, Кузман Јосифовски, Страхил Гигов и Бане Андреев.

Године 1952. после Шестог конгреса КПЈ, на коме је Комунистичка партија Југославије (КПЈ) променила назив у Савез комуниста Југославије (СКЈ) и Комунистичка партија Македоније мења назив у Савез комуниста Македоније.

Године 1981. Савез комуниста Македоније имао је 149.620 чланова.

Пре првих вишестраначких избора, одржаних новембра 1990. године, партија је променила назив у Савез комуниста Македоније — Партија за демократски преображај (мкд. Сојузот на комунистите на Македонија — Партија за демократска преобразба). Истовремено је дошло и до промене идеологије из комунизма у социјалдемократију.

На први вишестраначки изборима у Македонији, који су одржани 11. и 25. новембра 1990. године, Савез комуниста Македоније-Партија за демократски преображај освојо је друго место и 31 мандат у Собрању.

На конгресу, одржаном априла 1991. године, партија је добила нови назив, под којим и данас делује, Социјалдемократски савез Македоније (мкд. Социјалдемократски сојуз на Македонија).

Северна Македонија

Северна Македонија (мкд. Северна Македонија), званично Република Северна Македонија (мкд. Република Северна Македонија), држава је у југоисточној Европи у средишњем дијелу Балканског полуострва. Заузима површину од 25.713 km², и има нешто више од 2 милиона становника. Главни и највећи град је Скопље са 506.926 становника, у њему се налазе седишта државних институција и представља политички, административни, привредни, универзитетски и културни центар земље. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип и Гостивар. Званични језици су македонски и албански, а званична валута је македонски денар.

На референдуму 8. септембра 1991. грађани су изгласали независност од Југославије, али због спора са Грчком око имена се до фебруара 2019. у Организацији уједињених нација и у многим службеним документима у иностранству, користио назив Бивша Југословенска Република Македонија (скраћено БЈР Македонија и БЈРМ). Северна Македонија се на северу граничи са Србијом (221 km), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km). Укупна дужина границе износи 766 km.

Чланица је Уједињених нација, Савета Европе и политичко-војног програма Партнерство за мир. Од децембра 2005. године је кандидат за улазак у Европску унију и поднела је захтев за чланство у НАТО пакт.

Собрање СР Македоније

Собрање Социјалистичке Републике Македоније (мкд. Собрание на Социјалистичка Република Македонија) је био највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Македонији, од 1945. до 1991. године.

Саобор СР Македоније је конституисан 16. априла 1945. године на Трећем заседању Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније (АСНОМ) када је АСНОМ преименован у Народно собрање Македоније. Након избора за Уставотворно собрање, одржаних 22. септембра 1946. године, Народно собрање је 31. децембра 1946. године донело Устав НР Македоније којим је Собрање променило назив у Народно собрање Народне Републике Македоније (мкд. Народно собрание на Народна Република Македонија). Овај назив Собрање је носило до доношења новог Устава, 1963. године када је преименовано у Собрање Социјалистичке Републике Македоније.

Сабор је у периоду од 1945. до 1953. био једнодоман, а од 1953. до 1990. године је имао више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1991. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичко веће. Извршни орган Сабора је представљало Извршно веће Собрања СР Македоније, а пре тога Влада НР Македоније.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФР Југославија или СФРЈ), бивша је југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, до рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она је била социјалистичка држава која је обухватала територије данашњих независних држава Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније и Црне Горе.

Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија. 29. новембра 1945. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град СФРЈ био је Београд. СФРЈ се граничила са Италијом на северозападу, Аустријом и Мађарском на северу, Румунијом на североистоку, Бугарском на истоку и Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.

За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора, и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета несврстаних. СФРЈ је била земља

самоуправног социјализма, са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом радничког самоуправљања.

Списак министара унутрашњих послова Северне Македоније

На овој страни налази се списак министара унутрашњих послова Северне Македоније.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Републике и аутономне покрајине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Републике
Покрајине
Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.