Социјалистичка Република Босна и Херцеговина

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина (скраћено СР Босна и Херцеговина или СР БиХ) је била једна од шест република у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Постојала је од априла 1945. до марта 1992. године и у том периоду је променила неколико назива — најпре је априла 1945. названа Федерална Држава Босна и Херцеговина, доношењем првог Устава 1946. названа је Народна Република Босна и Херцеговина, а у „Социјалистичку Републику“ преименована је кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године.

Спадала је међу средње развијене југословенске републике. По привредном развоју иза ње су биле СР Црна Гора и СР Македонија. Била је трећа по величини после СР Србије и СР Хрватске. Главни град је био Сарајево.

Конститутивни народи у СР БиХ били су — Муслимани (званично шеста југословенска нација, од 1971. године, данас користе назив Бошњаци), Срби и Хрвати. Од аутохтоних националних заједница најбројнији су били Украјинци, али нису имали статус званичне народности.

Независност Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је проглашена марта 1992. године, а 8. априла 1992. године „крње Председништво” јој је променило назив у Република Босна и Херцеговина. Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је прогласила своју независност од Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине дан пре промене имена, 7. априла 1992. године. По проглашењу независности Босне и Херцеговине, у њој је избио грађански рат, који је трајао до 1995. године када је потписивањем Дејтонског споразума створена нова Босна и Херцеговина.

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина
Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina


28. април 1945. — 3. март 1992.
Locator map Bosnia and Herzegovina in Yugoslavia

Положај СР Босне и Херцеговине у СФР Југославији
Географија
Земља СФР Југославија
Главни град Сарајево
Површина 51.129 km²
Становништво 4.377.033 (1991. год)
Друштво
Званични језици Српскохрватски језик
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине Народна република
Социјалистичка република
Владајућа партија Савез комуниста Босне и Херцеговине
Оснивање 28. април 1945.
Догађаји
формирање ЗАВНОБиХ 25. новембар 1943.
оснивање ДФ БиХ 28. април 1945.
формирање ФНРЈ 29. новембар 1945.
независност од СФРЈ 3. март 1992.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Краљевина Југославија Република Босна и Херцеговина Flag of Bosnia and Herzegovina (1992–1998).svg
Flag of Independent State of Croatia.svg НДХ
Портал:Историја

Историја

Средњовековна Босна пала је под власт Отомаске царевине половином XV века. Отоманска власт, уз бројне буне и устанке становништва, трајала је до 1878. године, када је после великог устанка, одлуком Берлинског конгреса територија Босне и Херцеговине предата на управу Аустроугарској монархији. Године 1908. Аустроуграска је извршила анексију Босне и Херцеговине и ова одлука је довела да великог отпора становништва. То је резултовало Сарајевским атентатом на престолонаследника Франца Фердинада, 1914. године, што је био повод за избијање Првог светског рата.

После завршетка Првог светског рата, 1918. године територија Босне и Херцеговине била је укључена у састав новостворене државе — Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније назване Краљевина Југославија.

Народноослободилачка борба

Почетком Другог светског рата у Југославији, 1941. године, територија Босне и Херцеговине је ушла у састав усташке Независне Државе Хрватске. Тада су отпочели масовни покољи усташа над српским становништвом, због чега је избио оружани устанак. Међу устаницима је убрзо дошло до отоврене поделе на партизане и четнике. Партизане је организовала и предводила Комунистичка партија Југославије (КПЈ), а главна жаришта њиховог устанка у БиХ били су подручја Босанске крајине и источне Босне. После слома партизанског устанка у Србији, крајем 1941, главнина и руководство партизанског Народноослободилачког покрета су прешли у БиХ, која је тада постала центар устанка у Југославији. На њеној територији вођене су одлучујуће борбе против окупатора — Друга, Трећа (делимично), Четврта, Пета, Шеста (делимично) и Седма непријатељска офанзива.

У Јајцу је 29. новембра 1943. године одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на коме су ударени темељи нове државе и тај датум се у СФРЈ обележавао као Дана Републике. Пре тог заседања је у Мркоњић-Граду, 25. новембра 1943. године, одржано Прво заседање ЗАВНОБиХ-а на којем је БиХ конституисана као самостална федерална јединица и тај датум се обилежавао (обележава се и данас) у СР БиХ као Дан Државности.

Још је важан датум и 27. јули Дан Устанка народа БиХ када је 1941. године, оружаном акцијом у Дрвару, почео устанак против окупатора.

Послератни развој

По ослобођењу земље почиње и изградња, а баш у СР БиХ се улазе највише труда путем радних акција (изградња пруга Брчко-Бановићи и Шамац-Сарајево), као и изградњом индустријских гиганата у Зеници и Тузли. СР БиХ се нагло индустријализовала и упоредо са развојем индустрије вршило се и школовање и описмењавање становништва. Тако се отварају и факултети у Сарајеву, Тузли, Бањој Луци и Мостару.

У СР БиХ су се одржавала и важна спортска такмичења, а једно од најзначајнијих је Зимска олимпијада одржана 1984. године у Сарајеву.

Такође је и музичка сцена у Сарајеву била веома богата и одржавали су се многи концерти како домаћих тако и страних извођача. Рок групе као сто су Индекси и Бијело дугме оставиле су битан траг у музичкој историји Сарајева, а многе младе групе им се придружују током 80-их година.

Управо због богатства различитих култура на подруцију СР БиХ, њу су многи са правом називали Југославија у малом.

Независност

Независност је прогласила марта 1992. године, а Уредбом „крњег“ Председништва СР БиХ, 8. априла 1992. назив јој је промењен у Република Босна и Херцеговина. Тада су на територији СР БиХ већ постојале Хрватска заједница Херцег-Босна, основана 18. новембра 1991. и Република Српска Босна и Херцеговина, основана 9. јануара 1992. године. Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је априла 1992. прогласила независност од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Након рата на овим просторима, ступањем на снагу Дејтонског споразума крајем 1995. године је настала „нова“ Босна и Херцеговина састављена од два ентитета: Федерације БиХ и Републике Српске.

Општине у СР Босни и Херцеговини

BiH - ES N 1991 1
Етнички састав СР БиХ 1991. године

На попису из 1971. године, СР Босна и Херцеговина састојала се из 107 општина, да би се 1978. године у Граду Сарајеву формирале две нове општине Нови Град и Стари Град, па је на пописима из 1981. и 1991. године, СР Босна и Херцеговина имала 109 општина, и то:

  • Град Сарајево (10 општина): Вогошћа, Илијаш, Илиџа, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Стари Град, Трново, Хаџићи и Центар.
  • остале општине у СР Босни и Херцеговини, биле су: Бановићи, Бања Лука, Бијељина, Билећа, Бихаћ, Босанска Градишка, Босанска Дубица, Босанска Крупа, Босански Брод, Босански Нови, Босански Петровац, Босански Шамац, Босанско Грахово, Братунац, Бреза, Брчко, Бугојно, Бусовача, Вареш, Велика Кладуша, Високо, Витез, Вишеград, Власеница, Гацко, Гламоч, Горажде, Горњи Вакуф, Градачац, Грачаница, Груде, Дервента, Добој, Доњи Вакуф, Дувно, Жепче, Живинице, Завидовићи, Зворник, Зеница, Јабланица, Јајце, Какањ, Калесија, Калиновик, Кисељак, Кладањ, Кључ, Коњиц, Котор Варош, Крешево, Купрес, Лакташи, Ливно, Лиштица, Лопаре, Лукавац, Љубиње, Љубушки, Маглај, Модрича, Мостар, Мркоњић Град, Невесиње, Неум, Нови Травник, Олово, Орашје, Оџак, Посушје, Приједор, Прњавор, Прозор, Пуцарево, Рогатица, Рудо, Сански Мост, Скендер Вакуф, Соколац, Србац, Сребреник, Сребреница, Столац, Теслић, Тешањ, Титов Дрвар, Требиње, Тузла, Угљевик, Фојница, Фоча, Хан Пијесак, Цазин, Чајниче, Чапљина, Челинац, Читлук, Шековићи и Шипово.

Имена Градова

Називи одређених градова у време постојања СР Босне и Херцеговине:

Функционери СР Босне и Херцеговине

Председници

Neretva most
Јабланица — срушени мост на Неретви

Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Босне и Херцеговине уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине, од 1943. до 1945. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1945. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.

Премијери

Види још

Литература

Афера Агрокомерц

Афера Агрокомерц из 1987. године је био банкарски скандал који је довео до повећене стопе инфлације у Југославији, те политичке дестабилизације СР Босне и Херцеговине. Афера коју је југословенска штампа упоредила са Вотергејт скандалом је била везана за Агрокомерц, гиганта из Велике Кладуше који је производио храну. Афера је утицала на углед Хамдије Поздерца, који је у то вријеме био члан предсједништва. Афера је резултовала уклањањем Поздерца са политичке сцене, и сматра се једним од најважнијих скандала који су претходили рату.Осамдесетих Агрокомерц је запао у сумњиве банкарске послове јер је корпорација издавала бројне високе каматне мјенице без одговарајућег финансијског капитала. Директор корпорације Фикрет Абдић је изгубио финансијску оријентацију јер је компанија издала више од милијарде долара непоштених мјеница. Проблем је настао када је штампа јавила највећу економску аферу у бившој Југославији што је покренуло 250% већу стопу инфлације. Абдић је послат на суд и то је један од најважнијих догађаја у Југославији касних осамдесетих година двадесетог вијека.

Влада Ђуре Пуцара Старог

Влада Ђуре Пуцара Старог је била Влада Народне Републике Босне и Херцеговине. Формирана је септембра 1948. и трајала је до децембра 1953. године. Ова Влада је наследила је другу владу Родољуба Чолаковића.

Влада Авде Хумa

Влада Авде Хума је била Извршно веће СР Босне и Херцеговине. Формирана је децембра 1953. и трајала је до 1956. године. Ова Влада је наследила је Владу Ђуре Пуцара Старог.

Влада Османа Карабеговића

Влада Османа Карабеговића је била Извршно веће СР Босне и Херцеговине. Формирана је 1956. и трајала је до 1963. године. Ова Влада је наследила је Владу Авде Хума.

Влада Хасана Бркића

Влада Хасана Бркића је била Извршно веће СР Босне и Херцеговине. Формирана је 1963. и трајала је до 14. јуна 1965. године. Ова Влада је наследила је Владу Османа Карабеговића.

Дан устанка народа Босне и Херцеговине

Дан устанка народа Босне и Херцеговине је био државни празник у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, који се прослављао 27. јула.

Дан устанка обележаво је годишњицу оружане акције коју су 27. јула 1941. године извели герилски одреди Босанске крајине. Они су тада, уз помоћ сељака из околних места, напали и заузели Дрвар и Босанско Грахово, уништили жандармеријске станице Оштрељ, Манастир Рмањ, Потоке, Грковце и разбили неколико мањих одреда усташа, жандарма и домобрана који су покушали да од Срнетице, дуж железничке пруге, продру у Дрвар. Касније, крајем јула и почетком августа народни устанак, под руководством Покрајинског комитета Комунистиче партије Југославије за Босну и Херцеговину, је добио масовне размере и проширио се на источну Босну и Херцеговину.

После распада СФРЈ, 1991. године, овај празник је укинут, а данашња Босна и Херцеговина званично не прославља ни један дан као Дан устанка, док се 27. јули и даље незванично прославља у организацији Савеза антифашиста и бораца Народноослободилачког рата Босне и Херцеговине (бивши СУБНОР БиХ) и група грађана.

Друга влада Родољуба Чолаковића

Друга влада Родољуба Чолаковића је била прва Влада Народне Републике Босне и Херцеговине. Формирана је 14. фебруара 1946. и трајала је до септембра 1948. године. Ова Влада је формирана после проглашења Федеративне Народне Републике Југославије и доношења Устава, наследила је Владу Федералне Босне и Херцеговине и представљала је прву послератну Владу Босне и Херцеговине.

Земљотрес у Бањалуци 1969.

Земљотрес у Бањалуци 1969. је био потрес магнитуде (ML) 6.4 по Рихтеровој скали и интензитета у епицентралном подручју од 8 степени по Меркалијевој скали, који се десио 27. октобра 1969. године. Почео је неуобичајено јаким претходним ударом, у ноћи 26. октобра у 02.55 часова; подрхтавање тла се наставило до 08.53. Земљотрес се збио у 16.35. Хипоцентар је био 20 километара испод града.

Земљотрес је 1969. девастирао град. Погинуло је 15 Бањалучана, а 1.117 људи су били теже и лакше повређени. Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86.000 станова или 3,7 x 106 m² стамбене површине. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152). Привреда је претрпила значајне губитке. Сва предузећа су наредни период радила са значајно смањеним капацитетима, а нека су потуно престала са производњом. Аутобуси су из Бање Луке одвезли основце и средњошколце који су, скоро започету, школску годину завршили у разним крајевима бивше Југославије. Убрзо је почела реконструкција и санација девастираних објеката, обновљена је градска инфраструктура и почела брза урбанизација.

Извршно веће Скупштине СР Босне и Херцеговине

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је био назив за владу у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, од 1953. до 1991, док је у периоду од 1945. до 1953. године коришћен назив Влада.

Извршно веће је према Уставу СР БиХ представљало извршни орган Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине и сачињавали су ју - председник, чланови које бира скупштина и републички секретари (министри).

Званични називи владе током постојања СР БиХ, од 1945. до 1992. године, били су:

Влада Федералне Државе Босне и Херцеговине - од 1945. до 1946. године

Влада Народне Републике Босне и Херцеговине - до 1946. до марта 1953. године

Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Босне и Херцеговине - од марта 1953. до 1963. године

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине - од 1963. до 1992. годинеТакође у званичној употреби користио се и назив Републичко извршно веће, да би се разликовало од Савезног извршног већа. Често су се користиле и скраћене варијанте имена - Извршно веће СР БиХ или Извршно веће БиХ.

Лазо Матерић

Лазо Матерић (Дрвар, 26. новембар 1920 — 16. март 1999), учесник Народноослободилачке борбе и друштевено-политички радник Социјалистичка Република Босна и Херцеговина.

Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.

Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990. су одржани 18. новембра. Док је 2. децембра одржан други круг избора за посланике у Вијећу општина.

Ово су били први вишестраначки избори после краја комунистичког режима у СФРЈ. Ове изборе победиле су тзв. националне странке: Странка демократске акције, Српска демократска странка и Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине. Ове три странке су након избора постигле договор и расподелиле власт. Председник републике је постао Муслиман Алија Изетбеговић (СДА), председник скупштине Србин Момчило Крајишник (СДС) а председник владе Хрват Јуре Пеливан (ХДЗ БиХ). Ова антикомунистичка коалиција је задржала власт до почетка грађанског рата 1992.

Попис становништва у НР Босни и Херцеговини 1953.

По попису становништва 1953. у ФНРЈ у НР Босни и Херцеговини је живјело 2.847.790 становника. Од тога је Срба 1.264.372, Хрвата било 654.229, Југословена 891.800 и осталих 37.389.

Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1971.

По попису становништва 1971. у СФРЈ у СР БиХ је живјело 3.746.111 становника.

СР Босна и Херцеговина састојала се из 107 општина, од којих је осам било у саставу Града Сарајева.

Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1981.

Према попису становништва 1981. у СФРЈ године на површини од 51.197 km2 1981. године у СР БиХ живјело је 4.124.256 становника.

Број становника: 4.124.256

Број становника женског пола: 2.073.343 (+22.430)

Број становника мушког пола: 2.050.913

Број жена у односу према броју мушкараца 1011 : 1000

број домаћинстава: 1.030.689

величина просјечног домаћинства: 4.0 члана/домаћинству

густоћа насељености: 80.6 становника /km2

просјечна старост жена: - година

просјечна старост мушкараца: - године

Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.

По попису становништва 1991. у СФРЈ у СР Босни и Херцеговини је живјело 4.364.649 становника. Од тога је Хрвата било 755.883, Муслимана 1.905.274, Срба 1.369.883, Југословена 239.857 и осталих 93.752. Укупна површина СР БиХ је 5.051.145 ha (50.511,45 km2).

Подаци су прикупљени током последње недеље у марту те године. Било је 109 општина, од којих 10 је било у Сарајеву.

Прва влада Родољуба Чолаковића

Прва влада Родољуба Чолаковића је била Влада Федералне Државе Босне и Херцеговине. Формирана је 26. априла 1945. и трајала је до 14. фебруара 1946. године.

Република Босна и Херцеговина

Република Босна и Херцеговина је назив бивше државе која је постојала за вријеме рата у Босни и Херцеговини. Све до 9. априла 1992. године за ову државу се званично користио стари назив Социјалистичка Република Босна и Херцеговина.Иако међународно призната у границама југословенске републике СР БиХ, она је дефакто постојала само на простору који је био под контролом Армије РБиХ. Од тог простора и територије Хрватске Републике Херцег-Босне Вашингтонским споразумом 1994. године је договорено формирање Федерације БиХ. Дејтонским споразумом Федерација БиХ постала је један од два ентитета Босне и Херцеговине.

Савез комуниста Босне и Херцеговине

Савез комуниста Босне и Херцеговине (СК БиХ) је био политичка партија, која је као републичка организација Савеза комуниста Југославије, деловао на територији Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.

Настао је 1948. године под називом Комунистичка партија Босне и Херцеговине (КП БиХ) од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину. Године 1952. после Шестог конгреса КПЈ, на коме је Комунистичка партија Југославије (КПЈ) променила назив у Савез комуниста Југославије (СКЈ) и Комунистичка партија Босне и Херцеговине је променила назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине.

Године 1981. Савез комуниста Босне и Херцеговине имао је 391.244 чланова.

Почетком 1990. године Савеза комуниста БиХ је променио назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине — Странка демократских промјена (СК БиХ — СДП), а потом у Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине (СДП БиХ) која данас представља његовог правног наследника. На првим вишестраначким изборима у Босни и Херцеговини, који су одржани новембра 1990. године, СК БиХ — СДП освојила је 6% или 12 посланичких места.

Скупштина СР Босне и Херцеговине

Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, од 1945. до 1992. године.

Скупштина СР Босне и Херцеговине је конституисана 28. априла 1945. године на Трећем заседању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБИХ) када је ЗАВНОБИХ преименован у Народну скупштину Босне и Херцеговине. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 13. октобра 1946. године, Народна скупштина је 31. децембра 1947. године донела Устав НР Босне и Херцеговине којим је Скупштина променила назив у Народна скупштина Народне Републике Босне и Херцеговине. Овај назив Скупштина је носила до доношења новог Устава, 1963. године када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. У складу одлуком крњег Председништва БиХ, Скупштина је 8. априла 1992. године преименована у Скупштину Републике Босне и Херцеговине.

Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. године је имала више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено политичко веће. Непосредно пред одржавање првих вишестраначких избора, Скупштина је усвајањем измена Устава, јула 1990. године, поново имала два већа — Веће грађана и Веће општина. Извршни орган Скупштине је представљало Извршно веће Скупштине СР Босне и Херцеговине, а пре тога Влада НР Босне и Херцеговине.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Републике и аутономне покрајине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Републике
Покрајине
Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.