Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина (скраћено САП Војводина) је била једна од две социјалистичке аутономне покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије, једне од република СФРЈ. Формирање њених установа је започело 1944. године, да би њен политички статус у оквиру Србије и Југославије био регулисан 1945. године.[1] Првобитно званично име покрајине је било Аутономна Покрајина Војводина, а оно је преименовано у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“ Уставом из 1963. године, када су нове називе добиле и југословенске републике. 1990-тих година је назив поново промењен у Аутономна Покрајина Војводина.

САП Војводина је припадала најразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Војводине био је Нови Сад.

Конститутивни народ су били Срби, а Уставом из 1974. године конститутивну једнакост су добиле и народности: Мађари, Словаци, Румуни и Русини.

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина
Socijalistička Autonomna Pokrajina Vojvodina


Locator map Vojvodina in Yugoslavia

Положај САП Војводине у СР Србији и СФР Југославији
Географија
Континент Европа
Регија Балкан и Панонска низија
временска зона: UTC +1, +2 (CET, CEST)
Земља  СФР ЈугославијаСР Србија
Главни град Нови Сад
Површина 21.506 km²
Становништво 2.034.772 (1981.)
густина: 92.8/km2
Друштво
Званични језици српскохрватски, мађарски, словачки, румунски, русински
Религија православље, католицизам, протестантизам
Валута југословенски динар (YUD)
Законодавна власт Скупштина САП Војводине
Владавина
Облик владавине социјалистичка аутономна покрајина
Титула владара Председник Председништва САП Војводине
Владајућа партија Савез комуниста Војводине
Владар Југослав Костић (последњи председник Председништва САП Војводине)
Премијер Јован Радић (последњи председник Извршног већа САП Војводине)
Оснивање 1944.
Статус бивша аутономна покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Дунавска бановина (Краљевина Југославија) Аутономна Покрајина Војводина (Савезна Република ЈугославијаРепублика Србија) Flag of Yugoslavia (1992–2003); Flag of Serbia and Montenegro (2003–2006).svg
Портал:Историја
Partizanski srem02
Ослобођена партизанска територија у Срему крајем 1942. године
Vojvodina 1944 1945 02
Војводина од октобра 1944. до априла 1945. године — подручје Војне управе у Банату, Бачкој и Барањи и линија Сремског фронта
Vojvodina karta
Војводина након дефинисања коначних покрајинских граница
Izvršno veće
Бановина — зграда Извршног већа САП Војводине

Име

Називи покрајине на њеним службеним језицима:

Историја

Име „Војводина“ води порекло из 1848. године, када је на подручју данашње Војводине формирана аутономна Српска Војводина. Између 1849. и 1860. године, на овом простору је постојала засебна хабзбуршка (аустријска) крунска земља под називом Војводство Србија и Тамишки Банат.

После пропасти Хабзбуршке монархије (Аустроугарске), крајем 1918. године, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи проглашава присаједињење ових регија Краљевини Србији, а Велики народни збор у Руми се одлучује за присаједињење Срема Србији. Потом подручје данашње Војводине (као део Краљевине Србије) улази у састав новоформираног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (касније названог Краљевина Југославија).

Други светски рат

Након краткотрајног Априлског рата, 1941. године, подручје данашње Војводине (као и цела тадашња Југославија) је окупирано од стране сила Осовине и територијално-политички подељено према диктату и интересу окупатора. Бачка је прикључена Хортијевој Великој Мађарској, Срем је дошао под власт такозване Независне Државе Хрватске, док је Банат политички дефинисан као посебна аутономна област у оквиру Недићеве Србије, а том облашћу је управљала локална немачка национална мањина.

Већ у лето 1941. године, организован је партизански устанак у Војводини, али је због неповољних географских услова, већ у јесен 1941. године, у Банату и Бачкој, дошло до замирања устанка. За разлику од Баната и Бачке у Срему су, после солиднијих припрема, диверзије и саботаже прерасле у општенародни устанак. На ослобођеној територији је организована партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Велики број бораца је из Срема, и осталих крајева Војводине, одлазио у источну Босну, где су априла 1943. године формиране прве Војвођанске бригаде.

Искуства из Срема, у организовању ослободилачке борбе, су у лето 1944. године пренесена у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944. године, у Војводини већ била успостављена народна власт са ослободилачким институцијама.

Новембра 1943. године формиран је Покрајински народноослободилачки одбор.

Ослобођење и формирање Војводине

Успостављање народне власти и формирање нових покрајинских институција почело је већ 1944. године. Подручје Срема се од ослобођења налазило под управом Главног народноослободилачког одбора Војводине, док је на подручју Баната, Бачке и Барање након ослобођења заведена војна управа којој је на челу био генерал Иван Рукавина. Током војне управе, која је заведена 17. октобра 1944. године, комунистички режим Јосипа Броза је извршио затворио или погубио неке српског, преостали деонемачког становништва и један део мађарс националне мањине оптужене за колаборцију са окупатором и донео наредбу да Буњевци и Шокци у матичним књигама буду уписивани као Хрвати. Војна управа у Банату, Бачкој и Барањи је укинута 15. фебруара 1945. године, после чега и ова подручја долазе под управу Главног народноослободилачког одбора Војводине. До уласка Војводине у оквир Федералне Србије, њене су установе функционисале независно од установа Србије.

31. јула 1945. године у Новом Саду, Скупштина изасланика народа Војводине је донела одлуку да Војводина као Аутономна Покрајина уђе у састав федералне Србије, једне од федералних чланица Демократске Федеративне Југославије. Ову одлуку је прихватио АВНОЈ, на Трећем заседању у Београду, августа 1945. године. Статус Војводине у оквиру Србије регулисан је, потом, Законом о установљењу и устројству Аутономне покрајине Војводине 1. септембра 1945.

Привремене границе Војводине после ослобођења укључивале су Банат, Бачку и Барању, као и већи део Срема са Земуном. Званична привремена граница између Војводине и Хрватске у Срему ишла је линијом Вуковар-Винковци-Жупања. Западни делови Срема су, међутим, остали под контролом Сила Осовине све до априла 1945.

Након дефинисања коначних граница Војводине, у њеном саставу је остала цела Бачка, као и највећи део Баната и Срема. Барања и западни делови Срема прикључени су Хрватској, док су мали делови Срема и Баната у близини Београда ушли у састав Уже Србије. Војводини је, међутим, прикључен мали северни део Мачве у близини Сремске Митровице.

Колонизација

Августа 1945. године донет је Закон о аграрној реформи и колонизацији, на основу којег је око 40% земљишта у Војводини прешло у власништво државе. До 1948. године у Војводину је колонизовано око 225.000 људи из Босне и Херцеговине, Хрватске, Уже Србије, Црне Горе и Косова и Метохије, претежно српске националности (71%) из борачких породица. Њима је додељено око 235.000 хектара земље. Досељавање је настављено и каснијих деценија, али није имало организовани карактер, у форми колонизације.

Политички статус Војводине

У почетку је Војводина имала само ограничени степен аутономије, али је Уставом из 1974. године Војводина добила статус федералног субјекта СФРЈ са елементима државности, односно са готово једнаким правима која је имала и СР Србија. САП Војводина је, ипак, и даље остала у оквиру Социјалистичке Републике Србије. Војводина је у овом периоду имала сопствени устав, председништво, уставни и врховни суд, као и друге институције.

Антибирократска револуција

После доласка на власт Слободана Милошевића 1987. године, у Новом Саду су 5. октобра 1988. године одржане демонстрације на којима се окупило неколико десетина хиљада људи који су затражили да партијско руководство Војводине поднесе оставку. Неко је демонстрантима довезао камион јогурта у тетрапаку, па су они сваког ко је покушао да им се обрати са степеништа ПК засипали јогуртом (због тога је овај догађај остао познат као Јогурт револуција). Суочени са овим демонстрацијама, војвођански партијски руководиоци су 6. октобра 1988. поднели оставке. Након тога су убрзо срушене и све друге покрајинске институције, а Скупштина Војводине је изгласала промене Устава Србије, одступајући од многих дотадашњих права. У Војводини је потом уследила темељна кадровска смена до најнижих политичких нивоа. Процењује се да је тада у Војводини смењено око 40.000 политичких функционера, високих државних чиновника, судија и шефова полиције, директора и управника просветних установа и здравствених центара, информативних или културних кућа.

Нови устав Србије из 1990. године променио је положај Војводине у смислу да је она престала да буде конститутивни елемент југословенске федерације и дефинисана је као „територијална аутономија“ у оквиру Републике Србије.

Демографија

По попису становништва из 1981. године, етнички састав становништва САП Војводине је био следећи:

Vojvodina-Ethnic-1948

Етничка мапа Војводине (1948.)

Vojvodina - Etnicki sastav po opstinama 1953 1

Етничка мапа Војводине (1953.)

Vojvodina - Etnicki sastav po naseljima 1961 1

Етничка мапа Војводине (1961.)

Vojvodina - Etnicki sastav po naseljima 1981 1

Етничка мапа Војводине (1981)]]

Vojvodina - Etnicki sastav po naseljima 1971 1

Етничка мапа Војводине (1971.)

Политика

У једнопартијском систему који је тада владао, једина политичка партија на подручју САП Војводине био је Савез комуниста Војводине, огранак Савеза комуниста Србије и Савеза комуниста Југославије.

Устав

Устав Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине је био највиши правни акт у покрајини.

Установе

САП Војводина је имала следеће установе:

  • Председништво
  • Радна тела председништва:
    • Савет за народну одбрану
    • Савет за заштиту уставног поретка
    • Комисија за организациона и кадровска питања
    • Комисија за помиловања
    • Комисија за представке и предлоге
    • Комисија за одликовања
    • Комисија за привредну реформу
  • Скупштина
  • Већа скупштине:
    • Веће удруженог рада
    • Веће општина
    • Друштвено-политичко веће
  • Покрајински комитети:
    • Покрајински комитет за енергетику и сировине
    • Покрајински комитет за међународну сарадњу
    • Покрајински комитет за саобраћај и везе
    • Покрајински комитет за водопривреду
    • Покрајински комитет за образовање и културу
    • Покрајински комитет за рад
    • Покрајински комитет за здравље и социјалну заштиту
    • Покрајински комитет за борачка и инвалидска питања
    • Покрајински комитет за урбанизам, стамбена питања и заштиту човекове средине
    • Покрајински комитет за информације
    • Покрајински комитет за друштвено планирање
    • Покрајински комитет за законодавство
    • Покрајински комитет за науку и информатику
  • Покрајински друштвени савети:
    • Покрајински друштвени савет за питања друштвеног уређења
    • Покрајински друштвени савет за привредни развој и економску политику
    • Покрајински друштвени савет за односе са иностранством
  • Извршно веће
  • Покрајински органи управе:
    • Покрајински секретаријат за народну одбрану
    • Покрајински секретаријат за унутрашње послове
    • Покрајински секретаријат за правосуђе и управу
    • Покрајински секретаријат за финансије
    • Покрајински секретаријат за индустрију, грађевинарство и терцијарне делатности
    • Покрајински секретаријат за пољопривреду, прехрамбену индустрију и шумарство
    • Покрајински секретаријат за тржиште, цене, праћење привредних кретања и туризам
  • Покрајинске управне организације:
    • Покрајински завод за друштвено планирање
    • Покрајински завод за статистику
    • Покрајински завод за јавну управу
    • Покрајински завод за међународну научну, културну, просветну и техничку сарадњу
    • Покрајински хидрометеоролошки завод
    • Покрајински завод за кадровске послове
    • Покрајински завод за цене и праћење привредних кретања
    • Покрајинска управа за геодетске и имовинско-правне послове
    • Управа за буџет
    • Покрајинска управа друштвених прихода
    • Покрајинска дирекција за робне резерве
    • Службе за опште и заједничке послове покрајинских органа
  • Правосудни органи САП Војводине:
    • Уставни суд Војводине
    • Врховни суд Војводине
    • Јавно тужилаштво САП Војводине
    • Јавно правобранилаштво САП Војводине
    • Покрајински друштвени правобранилац самоуправљања
    • Суд удруженог рада

Функционери САП Војводине

Nikola i Acim Grulovic
Никола Груловић са братом Аћимом Груловићем
Stevan Kragujevic, Jovan Veselinov, osamdesetih godina
Јован Веселинов
Luka-Mrksic
Лука Мркшић
Stevan Doronjski
Стеван Дороњски
Radovan Vlajkovic
Радован Влајковић
Ilija-Rajacic
Илија Рајачић

Председници

Премијери

Види још

Референце

  1. ^ Закон о установљењу и устројству Аутономне покрајине Војводине ("Службени гласник Србије“, бр. 28/45, pp. 425.)

Литература

  • Драгомир Јанков, Војводина — пропадање једног региона, Нови Сад, 2004.
  • Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.
  • Стефан Грубач, Србија — северно крило, Нови Сад, 1990.
  • Аутономија Војводине — изабрани списи, Политичка теорија и пракса — књига 4, Центар ПК СКВ за политичке студије и марксистичко образовање, Нови Сад, 1976.
Административне поделе Југославије

Југославија је била административно подељена у време краљевине на покрајине, области и бановине, а у време федерације на републике. Ниже управно-територијалне јединице чинили су окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине.

Историја Војводине

Током историје, територијом данашње Војводине су управљале многе државе: Држава Скордиска, Дакија, Римско царство, Држава Гота, Хунски каганат, Краљевство Гепида, Краљевство Острогота, Краљевство Лангобарда, Византијско царство, Аварски каганат, Франачко краљевство, Панонска кнежевина, Кнежевина Доња Панонија, Великоморавска кнежевина, Прво и Друго бугарско царство, Самуилово царство, Краљевина Угарска, Османско царство, Хабзбуршка монархија (Аустријско царство, Аустроугарска).

Од 1918. године, територија данашње АП Војводине је у саставу Краљевине Србије, а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Историјат идеје о аутономији Војводине

Покрет за аутономију Војводине су, историјски посматрано, предводили локални Срби, који су чинили најбројнију етничку групу у регији.

Први покушаји Срба да на подручју данашње Војводине створе територијално-политичке ентитете били су Српско царство Јована Ненада (1526—1527) и Сремско војводство Радослава Челника (1527—1530) у 16. веку. Основна идеја цара Јована Ненада била је да ослободи хришћане од Турака и да створи српску државу на простору Бачке, Баната и дела Срема. Срби 1594. године подижу Банатски устанак, покушавајући да се ослободе османске власти и обнове српску државу.

Распад Југославије

Распад Југославије настао је као резултат низа политичких немира и сукоба током почетка деведесетих година 20. вијека. Након периода политичких криза осамдесетих година, дошло је до распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а неријешена питања изазвала су међуетничке сукобе. Ратна дешавања су се првенствено одвијала у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Након савезничке побједе у Другом свјетском рату, Југославија је формирана као федерација шест република: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора и Македонија. Поред република, на подручју Србије су формиране двије аутономне покрајине: Војводина и Косово. Свака од република је имала свој огранак Комунистичке партије Југославије и владајућу елиту, као и тензије које су ријешене на савезном нивоу. Југословенски модел организације државе, као и „средњи пут” између планске и либералне економије, имао је релативан успијех, а земља је прошла кроз период снажног економског раста и релативне политичке стабилности до осамдесетих година, под чврстом владавином доживотног предсједника Јосипа Броза Тита. Након његове смрти 1980, ослабљени систем савезне владе није био у могућности да се носи са растућим економским и политичким разлозима.

Осамдесетих година, Албанци на Косову су тражили да аутономна покрајина Косово добије статус конститутивне републике, почевши са немирима 1981. године. Етничке тензије између косовских Албанаца и Срба опстале су током читаве деценије, што је резултовало растом српског противљења високој аутономији покрајина и неефикасном систему консензуса на савезном нивоу, који су виђени као препреке српским интересима. Слободан Милошевић је 1987. године ступио на власт у Србији и кроз низ популистичких потеза стиче дефакто контролу над Косовом, Војводином и Црном Гором, добивши висок ниво подршке међу Србима за своју централистичку политику. Милошевић је наилазио на противљење страначких лидера Словеније и Хрватске, који су се залагали за демократизацију земље у складу са Револуцијама 1989. године у Источној Европи. Савез комуниста Југославије се распао 1990. по федералним линијама.

Током 1990. године, комунисти губе прве вишестраначке изборе одржане у земљи од сепаратистичких партија, осим у Србији и Црној Гори, гдје изборе добија Милошевић и његови савезници. Једна република за другом су 1991. проглашавале независност, али статус српске мањине изван Србије и Црне Горе остаје неријешен. Након низа међуетничких инцидената, услиједили су ратни сукоби, прво у Словенији, па у Хрватској и затим у Босни и Херцеговини; ратови су оставили дугорочну економску и политичку штету у региону.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФР Југославија или СФРЈ), бивша је југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, до рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она је била социјалистичка држава која је обухватала територије данашњих независних држава Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније и Црне Горе.

Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија. 29. новембра 1945. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град СФРЈ био је Београд. СФРЈ се граничила са Италијом на северозападу, Аустријом и Мађарском на северу, Румунијом на североистоку, Бугарском на истоку и Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.

За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора, и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета несврстаних. СФРЈ је била земља

самоуправног социјализма, са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом радничког самоуправљања.

Српске земље

Српске земље је појам који се односи на српске средњовековне државе које су постојале до османског освајања Балкана, као и на државе и територије из каснијих периода које су већински биле настањене Србима или биле значајне за политичку историју српског народа.

Устав Србије из 1974. године

Када је фебруара 1974. године донет Устав СФРЈ, те исте године донети су и Устави свих југословенских република. По Уставу Социјалистичке Републике Србије, покрајине Војводина и Косово и Метохија добиле су велика овлашћења и права, а територија Србије изгледала је овако:

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово

ужа СрбијаТериторија покрајина није се могла мењати без одлуке покрајинске Скупштине. Државно руководство Србије имало је надлежности над покрајинама једино по питањима, тадашње, народне одбране (ЈНА) и новца.

После смрти председника Југославије, Тита, 1980. године, почеле су да јачају сепаратистичке снаге на Косову. Тамо је 1981. године дошло до масовних демонстрација Албанаца, који су тражили да Косово постане република. Протести су угушени силом.

Руководство Србије је 1989. године донело следеће одлуке: републичка Скупштина донела је, марта месеца, амандмане на Устав Србије. Покрајинама су одузета обележја државности и њихова овлашћења су знатно сужена. Међутим, цео српски Устав трајао је све до 1990. године, када је донет нови Устав Србије. Он је потврдио све одлуке о одузимању обележја државности покрајинама.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Републике и аутономне покрајине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Републике
Покрајине
Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.