Сомбор

Сомбор је градско насеље и седиште града Сомбора и Западнобачког управног округа. Према попису из 2011. било је 47.623 становника (према попису из 2002. било је 51.471 становника), док са околином има 87.815 становника.

Сомбор
Sombor collage
Сомбор- колаж слика (Нова градска кућа, Римокатоличка црква у Сомбору, Католичка црква у Сомбору, Српска православна црква Светог Георгија, Крушперова палата, Стара градска кућа у Сомбору, Манастир Светог Архиђакона Стефана, Народно позориште у Сомбору, Главна пешачка улица)
Застава
Застава Сомбора
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Стара именаЦобор Сент Михаљ, (Cobor de Szentmihdly)
Становништво
Становништво
 — 47.623
 — густина40,43 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45°46′27″ СГШ; 19°06′44″ ИГД / 45.774167° СГШ; 19.112222° ИГДКоординате: 45°46′27″ СГШ; 19°06′44″ ИГД / 45.774167° СГШ; 19.112222° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина89 m
Површина1.178 km2
Сомбор на мапи Србије
Сомбор
Сомбор
Сомбор на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникДушанка Голубовић (СНС)
Поштански број25000
25101
25103
25104
25105
25106
25107
Позивни број025
Регистарска ознакаSO
Веб-сајт
www.sombor.rs

Природно-географски положај

Пешачка улица у Сомбору - Pedestrian Street in Sombor
Улица краља Петра, „корзо“ у Сомбору
Sombor (Zombor) - town hall
Зграда жупаније
Sombor centar
Фонтана и зграда жупаније у позадини.
Stara Gradska kuca
Стара градска кућа

Град Сомбор се налази у северозападном делу Војводине, односно Србије. Сомбор и његов атар су на дну басена некадашњег Панонског мора, омеђени на карти Европе са 16°31' и 17°06'30" источне географске дужине и 46°34'15" и 46°03'20" северне географске ширине Територија се према северу граничи са Мађарском, на североистоку са општином Суботица, на истоку општином Бачка Топола, на југоистоку са општином Кула, на југу са општином Оџаци, на југозападу са општином Апатин и на западу са територијом Републике Хрватске. Према томе, њен простор је оивичен границама пет општина и територија ван Србије. Општина је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима који иду из правца Бачког Брега, Суботице, Новог Сада и Оџака. Сомбор је од Београда удаљен 175 km, а од Будимпеште 220 km. Планиметријски посматрано, површина Општине има својим преовлађујућим, северним и средњим делом облик неправилног многоугла, на који се према југу надовезује сужени појас оивичен врло кривудавом граничном линијом. Геоморфолошку основу терена општине Сомбор чине део телечке лесне заравни која захвата око 1/3 њене територије; лесна тераса, Надморске висине распона 90-100 m и алувијална раван Дунава, састављена из нижег инундационог дела и алувијалне терасе. Поменуте морфолошке целине су дисециране воденим токовима меду којима доминира релативно густа каналска мрежа. Посебну вредност положају подручја општине нарочито дају околности да се она налази у Панонском басену и да припада ужој зони Подунавља, односно да се налази у зони Коридора 7. који је већ уцртан у европску мрежу саобраћајних праваца, захваљујући којима је у знатној мери одређена просторно-функционална вредност и положај општине у односу на друга подручја. На 1.178 km² са градом се сместило и 16 салашких насеља, посебна особеност овога краја, и још 15 села: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Станишић, Светозар Милетић, Стапар и Телечка.

Градске четврти и насеља Сомбора

  • Буковац
  • Ранчево
  • Билић
  • Лугово
  • Жарковац
  • Ненадић
  • Градина
  • Радојевићи
  • Ленија
  • Шапоње
  • Милчић
  • Обзир
  • Чичови
  • Бездански салаши

Приградска насеља

Клима

Rukavac Velikog backog kanala kod Sombora
Велики бачки канал у Сомбору

С обзиром на географски положај, основне климатске карактеристике подручја општине Сомбор су умерено — континентално поднебље са одређеним специфичностима по појединим деловима подручја (мања сума падавина и већа учесталост ветрова на Телечкој заравни итд.). Према вишегодишњим просечним вредностима основних климатских елемената, пре свега према средњој годишњој температури ваздуха, која има вредност 10,8 °C (најнижа је у јануару и износи -0,9 °C, а највиша у јулу), просечној годишњој висини падавина (585 mm), просечној суми интензитета сунчеве радијације (укупно током године око 0,14 kWb/cm", а само у летњим месецима око 0,058 kWh/cm), око 2.170 часова осунчавања у години итд., очигледно је да су на подручју наше општине обезбеђени оптимални биолошки услови за живот и рад. Међутим, врло често због великих колебања или неравномерног распореда и екстремних појава климатских елемената, у краћим или дужим временским интервалима долази и до посебних климатских ексцеса (суша, велике количине падавина, рани и касни мразеви итд.). Клима општине Сомбор условљена је и струјањем ваздушних маса из Руске низије и средње Европе, струјањем са југа и југозапада и ваздушним масама са Атлантског океана. Прве доносе континенталне и поларне одлике, док масе са Атлантика доносе влажно и нестабилно време.

Температура ваздуха

Температура ваздуха се креће од најнижих у јануару, до највиших у јулу, а потом поново опада све до јануара. Средња годиишња температура ваздуха у општини Сомбор за поменути период има вредност од 10,5 °C. Температурна амплитуда износи 21,8 °C.

Ветрови

Најчешћи ветрови су из правца северозапада (148 промила) и севера (северац) са 147 промила. На треће место по честини јављања, долази југоисточни ветар (кошава) са 114 промила. Просечна јачина ветрова (у Бофорима) је прилично мала и креће се у распону од 1,9 (јужни ветар) до 2,8 (северни ветар).

Историја

Sombor1698
Град Сомбор 1698. године, укључујући џамије са минаретима и хришћанску цркву са торњем које доминирају над градом

О настанку и далекој прошлости Сомбора историчари још и данас воде полемику. Разлог томе су непотпуни и оскудни историјски извори, међутим највише њих до сада има уверење да је у 14. веку на властелинском имању разгранате угарске породице Цобор почела убрзаније да се развија насеобина, настала још пре њиховог доласка. Први архивски помен породице Цобор потиче из 1334. године, а као властелини насеља Сентмихаљ записани су најраније 1391. године. Они ће се касније, када је насеобина ојачала, представљати као Цобори од Цобор Сент-Михаља. Временом се Цобор Сент-Михаљ увећавао и напредовао, а такође се увећавао број домова и жетеља око каштела, што је Цоборима погодовало јер су тако били моћнији у међусобним велепоседничким обрачунима. Опасност од Турака убрзава одлуку која је одраније сазревала о потреби подизања стаменог утврђења, и 1478. године Цобори га, уз дозволу мађарског краља Матије Корвина подижу, и то им повећава ионако велики углед који су уживали.

Турци освајају Сомбор 1541. године и наредних век и по (све до 1687) Сомбор ће бити турска трговачка паланка и војно седиште, уједно и седиште највеће нахије у Сегединском санџаку.

После одласка Турака (1687) Сомбор насељавају нове велике скупине Буњеваца (1687) и Срба (1690) које оснивају јединице милиције која се храбро борила у познатим аустријско-турским биткама код Сланкамена (1691) и код Сенте (1697). Захваљујући учешћу у тим биткама, Сомбор 1702. г. добија статус војничког шанца на Потиској војној граници, а од 1717. г. и статус војничког места.

Дана 17. фебруара 1749. године уз високу цену (150.000 рајнских форинти је уплаћено у царске трезоре, што је са пратећим таксама и приспелим каматама тешко оптеретило град дуговима, које ће потпуно отплатити тек 1806. године), царица Марија Терезија потписује повељу којом се Сомбор уздиже у ранг слободних и краљевских градова, и која је на свечан начин предата Сомборцима 24. априла 1749. године. Сомбор је овим чином много добио. Аврам Мразовић 1778. године оснива школу „Норму“, са првим течајевима за образовање српских учитеља.

Од 1786. г. Сомбор је и седиште Бачке (касније Бачко-бодрошке) жупаније.

Напредак Сомбора ће потрајати до размећа 19. и 20. века, када — без обзира што 1905. године град добија и електричну струју, убрзано се електрифицирајући — почињу да јављају први знаци стагнације, који ће се умножити након Првог светског рата и кулминирати поделом Краљевине Југославије на бановине, када се укидају жупаније, а Сомбор улази у састав Дунавске бановине.

Sombor Norma
Зграда Сомборске Норме где је основана прва школа за учитеље код јужних Словена

Центар бановине се сели у Нови Сад, а тиме и све значајније управне, судске и друге жупанијске установе. Сомбор, који је одувек грађен да буде центар, одједном се нашао унеповољном залеђу, ван магистралних праваца, са никад јаком привредом, чије богато културно наслеђе остаде као одблесак негдање славне прошлости и превелико оптерећење за смањене материјалне могућности. Међутим, Сомборци су се истакли и у припремању и одржавању Велике народне скупштине у Новом Саду, на којој је 25. новембра 1918. године донета одлука о отцепљењу Српског, буњевачког и осталог словенског народа из бивше Војводине од Угарске и присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, а уједно је изражена жеља да се оснује јединствена држава Срба, Хрвата и Словенаца“. У подне 12. априла 1941. године хортијевци без отпора умарширавају у Сомбор. Град је ословођен 21. октобра 1944. године. Током новембра исте године, у непосредној близини Сомбора, у Батинској бици завршним операцијама за ослобођење Југославије, гинуће за борбу недовољно обучени млади Сомборци. У исто време његови житељи ће исказати ентузијазам у опслуживању великог Болничког центра број 2, кроз који је за кратко време од почетка Батинске битке прошло преко 28.000 рањених и оболелих партизана и црвеноармејаца.

Важне године и датуми из историје Сомбора

Кронићева палата
Кронићева палата
Sombor orthodox church2
Велика православна црква у Сомбору
Римокатоличка црква у Сомбору - Rome Catholic Church in Sombor
Римокатоличка црква у Сомбору
Трг св. тројства у Сомбору - St Trinity Square in Sombor
Трг светог тројства у Сомбору
Bodjos sombor
Дрворед бођоша у Сомбору.
  • 1334. Први архивски помен властелинске породице Цобор из места Јаноши (северно од данашњег Сомбора).
  • 1391. Први архивски помен насеља Сентмихаљ у Бодрошкој жупанији (претече данашњег Сомбора), у власништву породице Цобор.
  • 1403. Први архивски запис имена Цоборсентмихаљ.
  • 1443. У земљотресу страдају жупна црква, каштел породице Цобор и трошне куће кметова.
  • 1469. Почетак изградње трвђаве са каштелом породице Цобор, који ће Цоборсентмихаљ издигнути из руралног окружења.
  • 1480. Изградња Доминиканског манастира и цркве у насељу Цоборсентмихаљ.
  • 1500. Путујући за Бач пољски херцег Сигмунд бележи боравак у насељу Combor villa Sancti Michaelis, што указује на период промене градског имена из Цобор(Сентмихаљ) у Сомбор.
  • 1514. Цоборсентмихаљ страда у налету побуњених кметова у Дожиној сељачкој буни.
  • 1541. Насеље освајају Турци у чијим дефтерима се први пут, две године касније, на попису посаде сомборске тврђаве, јавља данашњи назив Сомбор.
  • 1554. Сомбор је седиште једне од девет нахија у Сегединском санџаку.
  • 1570. У сомборској нахији налази се 108 насеља и 46 пустара.
  • 1578. У турском дефтеру из 1578. г. у Сомбору је забележено 169 турских и 13 српских кућа.
  • 1590. Сомбор посећују (у више наврата крајем XVI и током XVII века) монаси манастира Крушево (крај Лима) и Крушедол на Фрушкој гори, и овде сакупљају прилоге од православног становништва.
  • 1598. У Сомбору зимује војска турског савезника кримског татарског кана Гази Гираја, који оставља стихован запис у коме помиње „горке воде Сомбора“.
  • 1622. Прва досељавања Буњеваца у Сомбор са простора Клишког и Личког санџака.
  • 1640. У Сомбору израђен украсни крст за манастир Гомионицу, са ћириличним натписом.
  • 1665. У Сомбору борави познати турски путописац Евлија Челеби и оставља запис о овдашњим приликама, животу и изгледу града.
  • 1667. Сомбор је, са симболом своје тврђаве, представљен на путописној мапи Хајнриха Отендорфа.
  • 1685. У склопу одбрамбених припрема Турци копају дубок шанац око Сомбора, који ће касније представљати основу четири сомборска венца.
  • 1687. Аустријска царска војска улази у Сомбор почетком септембра, пошто се турско становништво, са војном посадом, повукло.
  • 1687. Доминик Дујо Марковић је са Ђуром Видаковићем на просторе Бачке довео 5.000 Буњеваца, те је проглашен капетаном сомборске милиције, а наследно племство добио је 1690. У граду и данас живе његови потомци.
  • 1690. У Сомбор и околину досељава се знатан број Срба у Великој сеоби, који се придружују овдашњим Буњевцима у одредима „Рацког народа милиције“ (Militia Nationali Rasciensis).
  • 1691. Двеста сомборских коњаника и шесто пешака у склопу сомборске "Рацке милиције" учествује у великој аустријско-турској Битки код Сланкамена, у којој гине сомборски капетан Доминик Дујо Марковић (на капетанској дужности наследиће га син Ђуро Марковић).
  • 1697. Сомборци, са одредом од више стотина српских и буњевачких милитара, учествују у познатој аустријско-турској Битки код Сенте.
  • 1698. Сачуване три ведуте Сомбора из 1697. и 1698. године на којима се још виде остаци турских грађевина и џамија.
  • 1699. Сомбор је среско место у Бачкој жупанији, којем припада 14 села.
  • 1700. На земљописној мапи сачувана ведута Сомбора на којој се виде остаци турских грађевина и џамија.
  • 1702. Оснивањем Потиске војне границе, Сомбор добија статус војног шанца. У граду живи 2.855 житеља.
  • 1703-1711. Сомборци се боре на страни Бечког двора против "куруца" (мађарских устаника) у Ракоцијевој буни.
  • 1716-1718. Сомборци се боре на страни Аустрије у рату против Турака.
  • 1717. Сомбор добија статус „војничког места”, чији је капетан гроф Јован Јанко Бранковић.
  • 1717. У Сомбору ради српска тривијална основна школа.
  • 1720. Сомбор има 2.916 житеља.
  • 1722. У Сомбору постоји католичка основна школа.
  • 1735. Нови сомборски капетан је Матија Марко Марковић, унук капетана Дује Марковића и синовац капетана Ђуре Марковића.
  • 1737-1739. Сомборци се боре на страни Аустрије у рату против Турака.
  • 1739. Епидемија куге десеткује становнике Сомбора.
  • 1741. Сомборски граничари се наредне четири године боре по европским ратиштима (у Шлезији, Чешкој и Баварској), у ратовима за аустријско наслеђе.
  • 1745. Одлуком царице Марије Терезије Сомбор губи статус војничког места на Потиској војној граници, због чега Сомборци на збору 18. новембра доносе одлуку да крену у борбу за елибертацију града и очување својих привилегија.
  • 1748. 1. јула потписан је уговор назван „Алтернатива”, као предуслов за добијање статуса слободног и краљевског града, којим су утврђени принципи поделе власти између православаца и римокатолика. По слову и духу овог уговора градска власт ће бити устројена током наредних сто година.
  • 1749. Сомбор је Елибертационом повељом (или Привилегијалним писмом) царице Марије Терезије, 17. фебруара, проглашен за „слободан и краљевски град”, а та привилегија је плаћена 150.000 сребрних рајнских форинти. За првог градоначелника Сомбора изабран је 24. априла Буњевац Мартин Парчетић.
  • 1750. Сомбор постаје седиште администрације Коморске управе за Бачку.
  • 1759. Оснива се Граматикална (латинска) школа, која 1763. прераста у Градску граматикалну школу.
  • 1761. Завршена изградња православне цркве Св. великомученика Георгија.
  • 1762. Завршена изградња римокатоличке цркве Пресветог Тројства.
  • 1766. 1. марта, основана Служба прве помоћи, најстарија на просторима данашње Војводине.
  • 1766. Фердинанд Планк отвара прву апотеку „Код златног лава”.
  • 1772. У граду живи 9.864 становника (6.597 православних и 3.267 римокатолика).
  • 1774. Сенатор и некадашњи градоначелник Сомбора Јосип Марковић храстовим жиром из Славоније пошумио је преко 900 јутара градског земљишта у атару Буковца и око 150 јутара у атару Шикаре. Шуме су биле у власништву града.
  • 1778. Сомбор постаје седиште врховног директората свих српских школа у печујском округу (Бачка, Барањска и Толнајска жупанија).
  • 1778. Аврам Мразовић 1. маја оснива српску основну школу „Норма”, са првим течајевима за образовање српских учитеља.
  • 1785. Сомбор броји 13.360 житеља.
  • 1786. После посете Сомбору аустријски цар Јосип II исељава фрањевце и одређује Сомбор за стално административно седиште Бачке жупаније, која ће наредне 23 године бити смештена у некадашњем фрањевачком манастиру.
  • 1788. Као фрајкор, у Сомбору неко време борави Ђорђе Петровић Карађорђе, будући вожд Првог српског устанка.
  • 1789. Отпочела је са радом редовна пошта (видети Стара пошта у Сомбору).
  • 1790. Завршена је изградња православне цркве Св. Јована Претече.
  • 1802. Формално су уједињене Бачка и Бодрошка жупанија, мада је до тога стварно дошло знатно раније.
  • 1802. Завршено прекопавање Великог Бачког ("Францовог") канала Дунав-Тиса, чиме Сомбор добија значајну саобраћајницу и решава регулацију подземних вода.
  • 1807. Сомбор и Велики бачки канал посећује аустријски цар Франц I. У Сомбору ће поново боравити и 1809. године.
  • 1808. Довршена је градња здања Жупаније на острву "Пандур", крај тадашњег градског вашаришта.
  • 1812. У Сентандреји је 3/15. новембра почела са радом Српска учитељска Школа (Препарандија), као наследница сомборске „Норме”. Ова школа је 1816. г. пресељена у Сомбор, где у континуитету постоји и ради до данас.
  • 1817. Потписом цара Франца I у сомборској Препарандији основана је прва школска библиотека.
  • 1818. Изглед Сомбора верно је сачуван на ведути коју је наменски начинио сомборски градитељ и архитекта Франц Гфелер.
  • 1828. Почело је осветљавање града са осам првих светиљки постављених испред Градске куће (лампе су испрва биле петролејске, касније уљане и гасне, а од почетка XX века електричне).
  • 1831. Градске улице добијају званична имена (Златна греда, Шеширџијска, Вунарска, Ткачка, Соларска, Сувајска, Бела голуба, Летња, Јесења, Јутарња, Вечерња, Ветровита, Песковита, Каменита, Срнина, Јазавачка, Јоргованска, Баштенска, Виноградска, Купинова, Липина...)
  • 1831. Завршено прво велико геодетско премеравање града и градског атара
  • 1840. У Сомбору отпочела са радом прва текстилна радионица на парни погон у Војводини.
  • 1842. Довршена изградња Градске куће као седишта Магистрата сомборског.
  • 1844. Основана Мађарска читаоница.
  • 1845. Основана Српска читаоница.
  • 1848/49. У време Мађарске револуције Сомбор често мења господаре, трпи пљачке и претње, а уласком српских јединица 1849. постаје седиште привременог окружја сомборско-бачког.
  • 1850. Сомбор је постао седиште врховног жупана за бачко, торонталско и вршачко окружје у новоуспостављеном Војводству српском.
  • 1850. Основано Друштво српског позоришта.
  • 1850. Отпочела са радом прва штампарија Нандора Битермана.
  • 1852. Сомбор има 22.363. житеља (Нови Сад 19.000, Београд 18.860).
  • 1853. Отворена Нижа реална гимназија на немачком језику.
  • 1859. Основана Градска библиотека.
  • 1861. Основано Српско добровољно позоришно друштво.
  • 1865. Изашао први лист на мађарском језику, „Ипар”.
  • 1866. Излази "Школски лист" (до 1914.) и "Пријатељ србске младежи" (до 1868).
  • 1868. Основана Сомборска штедионица, прва банкарска установа у Сомбору.
  • 1869. Отворена Реална гимназија на српском и мађарском наставном језику.
  • 1869. Стигла прва железничка пруга из правца Суботице.
  • 1870. Основано Српско певачко друштво.
  • 1871. Основан „Сомборски лојд”.
  • 1871. Основано Пољопривредно удружење Бачко-Бодрошке жупаније.
  • 1872. Отворена Виша (осмогодишња) гимназија на мађарском наставном језику.
  • 1872. Одржана оснивачка скупштина Добровољног ватрогасног друштва.
  • 1872. Почиње поплочавање (калдримисање) Главне улице.
  • 1875. Отворена Српска виша девојачка школа.
  • 1878. Покренут недељни лист на мађарском језику „Бáцска” (до 1918).
  • 1878. Излази „Голуб”, „лист за српску младеж”, у коме су своје прве радове објавили Војислав Илић, Бранислав Нушић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Борислав Станковић, Милош Црњански и др. (излазио до 1914).
  • 1880. Сомбор има 24.623 житеља (више него Љубљана, Загреб, Скопље).
  • 1880. Др Милан Јовановић Батут покреће лист „Здравље”. Излази и лист "Родољуб" на српском језику.
  • 1882. Подигнута здања градског Позоришта и Српске читаонице. Реконструисано здање Жупаније.
  • 1882. Почиње са излажењем лист „Zombor és vidéke” (Сомбор и његова околина) — излазио до 1914.
  • 1883. Основано Историјско друштво Бачко-бодрошке жупаније, чији је наследник Историјско друштво Сомбор (1936) и Градски музеј (1945).
  • 1883. Саграђено здање Мађарске читаонице.
  • 1884. Излази лист "Бачванин" на српском језику (до 1893)
  • 1886. Почело са радом прво српско забавиште у Сомбору, названо „Колица”. Завршена изградња нове зграде Гимназије.
  • 1887. Основано Сомборско спортско удружење.
  • 1890. Излази "Домаћи лист" на српском језику (до 1893).
  • 1891. Тадашњи сомборски градоначелник др Бене Чихаш почиње планско озелењавање града младицама бођоша, што ће Сомбор временом учинити једним од најзеленијих европских градова.
  • 1895. Пуштен у погон први млин на парне ваљке „Експорт” у коме је засветлела и прва електрична сијалица у Сомбору.
  • 1895. Подгнута нова зграда Српске учитељске школе (Препарандије) као задужбина патријарха српског Георгија Бранковића.
  • 1898. У великој сали Жупаније постављена монументална слика Франца Ајзенхута „Битка код Сенте”, уље на платну, величине 7x4 метра.
  • 1899. Основано Друштво слободног лицеја.
  • 1900. Сомбор броји 29.607 житеља.
  • 1904. Освећена нова римокатоличка црква Св. краља Стефана (Иштвана, Стјепана), а наредне године завршена изградња Кармелићанског манастира поред цркве.
  • 1905. Почетак електрификације града. Излази лист "Слога" на српском језику (до 1914).
  • 1908. Отпочео са радом први биоскоп.
  • 1910. У Сомбору приређена прва уметничка изложба српских сликара из Србије и Аустроугарске.
  • 1910. 25. децембра у Сомбору је основан Савез српских певачких друштава, обухватајући 47 дружина из целе Аустроугарске монархије.
  • 1912. Основано Радничко спортско удружење.
  • 1914. Прва слава Срба певача — слет српских певачких друштава из целе Аустоугарске монархије.
  • 1914. Преко 3.000 Сомбораца је мобилисано и одлази на фронтове Великог рата
  • 1918. 13. новембра одреди српске војске улазе у Сомбор и локалну власт предају Народном одбору Срба и Буњеваца
  • 1918. 25. новембра Сомборци учествују на Великој народној скупштини у Новом Саду на којој је изгласано присаједињење Војводине Краљевини Србији. Први председник Народне управе (владе Војводине) постао је Сомборац др Јован Јоца Лалошевић
  • 1925. Основана у Сомбору прва пољопривредна берза у Југославији. Укинута је Бачко-бодоршка жупанија, чије се седиште од 1786. г. налазило у Сомбору.
  • 1927. Сомбор је једно од 33 обласна средишта на територији Краљевине СХС.
  • 1929. Оснивају се бановине, а смештајем седишта Дунавске бановине у Нови Сад, Сомбор, након једног и по века, престаје да буде регионално средиште.
  • 1935. Власти Дунавске бановине покушавају да промене име Сомбора у „Бранковићево“, чему се грађани и руководство града успешно супротстављају.
  • 1941. У град 12. априла улазе мађарске окупационе јединице.
  • 1944. 21. октобра, уласком јединица Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, Сомбор је ослобођен од фашистичке окупације.
  • 1954. Отпочеле са излажењем „Сомборске новине”.
  • 1961. Одржане прве Сомборске музичке вечери.
  • 1961. Почела са радом „Ликовна јесен”.
  • 1962. Значајним уделом добровољних прилога грађана, изграђена и предата на употребу нова зграда Учитељске школе.
  • 1966. Почела са радом Галерија „Милан Коњовић“.
  • 1973. Радио Сомбор почео да емитује програм.
  • 1973. Учитељска школа прераста у Педагошку Академију.
  • 1973. Одржан Први међународни сајам перадарства.
  • 1976. Одржани први сомборски Медицински дани, од тада стални сусрети медицинских радника из земље и иностранства.
  • 1992. Сомбор постаје седиште Западнобачког округа.
  • 1993. Педагошка академија прераста у Учитељски факултет.
  • 1993. Одржан први Позоришни маратон, јединствена манифестација којом Народно позориште Сомбор завршава сезону.
  • 1998. Одржана прва велика манифестација „Сомборски котлић“ на градском тргу, која ће постати традиционална, на којој сваке године учествује више хиљада Сомбораца и њихових гостију.
  • 1999. Делови сомборске периферије страдају у честим бомбардовањима авијације НАТО савеза.
  • 2006. Учитељски факултет прераста у Педагошки факултет.
  • 2007. Сомбор добија статус града.
  • 2008. Завршена реконструкција Главне улице (улица Краља Петра I).
  • 2011. Постављена реплика некадашњег крста на тргу Св. Ђорђа испред Светођурђевске цркве и споменик Лази Костићу испред његове куће.
  • 2013. Постављена скулптура Ернеста Бошњака, пионира јужнословенске кинематографије, на Тргу Св. Ђорђа.
  • 2017. Постављена скулптура Вељка Петровића, књижевника, на главној улици, испред здања Градске библиотеке

Познати Сомборци

  • Доминик Дујо Марковић (+1691), велики капетан сомборски, један од предводника Буњеваца у сеоби 1687. године;
  • Јован Јанко Бранковић (око 1675—1734), велики капетан сомборски;
  • Василије Дамјановић (1734—1792), писац прве аритметике у Срба;
  • Бона Михаљевић, (1742—1788), фрањевачки „илирски“ проповедник и први хроничар Сомбора.
  • Аврам Мразовић (1756—1826), оснивач “Норме”, прве школе за образовање учитеља за словенски живаљ, писац и преводилац.
  • Николај Шимић (1766—1848), писац прве логике код Срба;
  • Гедеон Петровић (1770—1832), епископ бачки (1807—1832);
  • Иван Југовић (Јован Савић) (1772—1813), секретар Правитељствујушчег совјета, устанички дипломата, касније попечитељ просвештенија (министар просвете) и оснивач Велике школе у Београду;
  • Аврам Максимовић (1772—1845), свештеник сомборски, писац прве књиге о пчеларству у нас и први председник Српске читаонице у Сомбору;
  • Павле Атанацковић (1788—1867), епископ будимски и бачки, професор Препарандије и књижевник, двоструки председника Матице српске, познати народни добротвор
  • Јожеф Шлезингер (1794—1870), композитор, капелник музичке банде књаза Милоша и утемељивач српске грађанске музике;
  • Јожеф Швајдл (1796—1849) генерал у Кошутовој војсци и један од 13 „Арадских жртава";
  • Јован Хаџић (Милош Светић) (1799—1869) оснивач и први председник Матице српске, књижевник и српски законописац;
  • Самуило Маширевић (1804—1870), епископ земишварски (1852—1864) и патријарх српски (1864—1870);
  • Никола Ника Михајловић (1811 – 1895), сомборски посланик у Угарском сабору, велики жупан Бачко-бодрошке жупаније, потпредседник Мађарске краљевске курије и председник Краљевске табле (Врховног суда), велики народни добротвор;
  • Габор Гросшмид (1813—1897), историчар, оснивач Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније
  • Карло Бијелицки (1813—1878), оснивач Градске библиотеке;
  • Александар Стојачковић (1822—1893), новинар, српски политичар и историчар;
  • Ђорђе Бркић (1830—1914), геолог, проналазач графита;
  • Никола Вукићевић (1830—1910), педагог, писац, дугогодишњи наставник и управник Српске учитељске школе (Препарандије) у Сомбору;
  • Георгије Бранковић (1830—1907), сомборски прота (1859—1881), темишварски владика (1881—1890) и патријарх српски (1890—1907);
  • Милка Гргурова (1840—1924), велика драмска уметница, „српска Сара Бернар“.
  • Лаза Костић (1841—1910), српски књижевник, песник, драмски писац, преводилац, новинар и естетичар;
  • Антал Кох (1843—1927), геолог европског угледа и академик;
  • Карољ Вертеши (1843—1917), путописац и новинар;
  • Ђула Вароши (1846—1910), калочки надбискуп и писац;
  • Др Радивој Симоновић (1858—1950), лекар, писац, научни радник, географ, планинар;
  • Јухас Арпад (1863—1914), сликар;
  • Јожеф Тим (1864—1959), лекар, угледни историк;
  • Јован Јоца Лалошевић (1870—1935), друштвено-политички и културни радник;
  • Ернест Бошњак (1876—1963) пионир кинематографије у Јужних Словена, штампар и уредник бројних листова и часописа у Сомбору;
  • Петар Коњовић (1883—1970), знаменити српски композитор;
  • Вељко Петровић (1884—1967), књижевник и академик;
  • Иван Радовић (1894—1973), сликар, академик, члан југословенског тима у Девис-купу 1929. године;
  • Геза Барци (1894—1975), мађарски лингвиста и академик;
  • Милан Коњовић (1898—1993), сликар и академик;
  • Јожеф Киш (1899—1969), холивудски сценограф (снимио 139 филмова), добитник Оскара за сценографију у филму "Брод лудака" 1966. г.;
  • Јанош Херцег (1909—1995), књижевник, новинар и академик;
  • Миленко Бељански Пипац, (1923—1996), новинар, хроничар и завичајни историчар, писац преко 100 књига и књижица о прошлости Сомбора;
  • Павле Блесић (1924-), сликар и вајар;
  • Сава Стојков (1925—2014), сликар војвођанских мотива (природе и људи);
  • Велимир Веља Суботић (1925—2013), глумац, књижевник и песник, аутор стихова познате песме о фијакеристи Јагри;
  • Богдан Маглић (1928—2017), амерички нуклеарни физичар, радио на Универзитету Калифорнија, једини физичар српског порекла који је открио екементарну пестицу, председник Корпорације за вишу физику у Принстону и руководилац у НАСА Центру за васионску технологију у Њу Мексику, члан САНУ;
  • Тихомир Новаков (1929—2015), амерички нуклеарни физичар српског порекла, радио на Беркли институту, академик САНУ;
  • Звонко Богдан (1942-), певач и аутор традиционалне војвођанске староградске музике;
  • Драган Мутибарић (1946-), фудбалски голман;
  • Иринеј Буловић (1947), епископ бачки;
  • Иван Гутман (1947-), хемичар и математичар, академик САНУ;
  • Петранка Костадинова (1948—2002), македонска певачица народне музике;
  • Јожеф Фекете (1957-), књижевник и академик;
  • Предраг Чичовачки (1960-), филозоф, професор на Холи Крос колеџу у САД
  • Саша Радојчић (1963-), песник и филозоф;
  • Филип Крајиновић (1992-), тенисер;
  • Никола Јокић (1995-), кошаркаш у НБА;

Демографија

Sombor mz
Месне заједнице Сомбора
Sombor quarters
Градске четврти и градска насеља Сомбора
Види још: Демографска историја Сомбора.

У насељу Сомбор живи 41.889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,7 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 18.224 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено уз делимичну српску већину, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 33.613
1953. 33.632
1961. 37.760
1971. 44.100
1981. 48.454
1991. 48.993 48.205
2002. 51.471 52.648
2011. 47.623
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
32.180 67,57 %
Хрвати
  
2.863 6,01 %
Мађари
  
2.851 5,98 %
Буњевци
  
1.629 3,42 %
Југословени
  
594 1,24 %
Црногорци
  
805 0,99 %
Немци
  
291 0,61 %
Роми
  
149 0,31 %
Македонци
  
118 0,24 %
Албанци
  
110 0,23 %
Словаци
  
79 0,16 %
Муслимани
  
69 0,11 %
Русини
  
59 0,12 %
Горанци
  
57 0,12 %
Словенци
  
52 0,11 %
Бугари
  
24 0,05 %
Руси
  
23 0,04 %
Бошњаци
  
17 0,03 %
Украјинци
  
17 0,03 %
Румуни
  
13 0,02 %
Власи
  
1 0,00 %
остали
  
296 0,62 %
Регионална припадност
  
1.204 2,53 %
неизјашњени
  
4.320 9,07 %
непознато
  
827 0,30 %
укупно: 47.623

Култура

Zgrada nekadašnjeg bioskopa Zvezda
Некадашњи биоскоп Звезда

Овде има више споменика културе међу којима су Зграда Пионирске библиотке ''Карло Бјелицки'' у Сомбору, Градска кућа у Сомбору, Црква Светог Јована у Сомбору, Српска Православна црква Светог Георгија у Сомбору, Зграда Бачко-Бодрошке жупаније у Сомбору, Римокатоличка црква и жупни уред у Сомбору.

Овде се налази ТВ Среће.

Спорт

Спорт у Сомбору има дугу традицију. Организовану форму добио је оснивањем Шаховског друштва (1867), Клуба мачевалаца (1872), Сомборског клизачког удружења и најстаријег атлетског клуба у земљи Маратон (1873), и, нарочито, заснивањем Сомборског спортског удружења 1887. са гимнастичком, мачевалачком, пливачком и атлетском секцијом, седиште Фудбалског клуба Раднички (1912). Сомборци су у годинама између два светска рата, били добри у ватерполу и пливању, рвању, атлетици, тенису и стоном тенису, чије је прво државно првенство одржано у Сомбору 1928. на коме је основан и Југословенски пинг понг савез. Још више домете су досегли рвачи са првим сомборским олимпијцима: Стеван Пишта Нађ и Никола Грбић (Париз 1924), да би Иван Фргић знатно касније, уз више светских и европских одличја, из Монтреала 1976. у Сомбор донео прво олимпијско сребро. Пре њега (1971) Сретен Дамјановић је освојио титулу светског првака. После Другог светског рата афирмисале су се гимнастичарке, дизачи тегова и женски рукомет, пласманом Бане Секулића у финале Купа победника купова Европе (1981) и сребрним медаљама са Олимпијаде у Москви (1980) Мирјане Ђурице и Зорице Војиновић, са селектором Јосипом Самаржијом, увећати фонд олимпијских медаља и још више подићи углед сомборског спорта. Никола Јокић је кошаркашки репрезентативац и постао је други Србин у НБА лиги који је постигао четрдесет поена на једном мечу.[4]

Знаменити спортисти

Образовање

Прве школе у Сомбору основали су Турци у време када су владали градом. Тада је постојало шест основних школа и две медресе за ученике. Одласком Турака из Сомбора град постаје средиште среза у Бачкој жупанији, а након тога и војни шанац што отвара врата свеколиком развоју, па тако и развоју образовања. Српска тривијална основна школа почиње са радом 1717. године, након ње оснива се католичка основна школа. Граматикална (латинска) школа основана је 1759. године, а 1763. прераста у Градску граматикалну школу.

За образовање Срба у Аустријској царевини изузетно је значајна 1778. година: најпре Сомбор постаје седиште врховног директора свих српских школа Бачке, Бодрошке, Барањске и Толнајске жупаније, а 1. маја Аврам Мразовић оснива српску основну школу — „Норму”, најстарију установу за образовање учитеља за словенски живаљ на југоистоку Европе, претечу данашњег Педагошког факултета. Нижа реална гимназија на немачком језику са радом почиње 1853. године, а настава на српском и мађарском језику у тој школи почиње 1869. године. Виша (осмогодишња) гимназија на мађарском наставном језику отворена је 1872. године. Три године касније, 1875. отворена је Српска виша девојачка школа.

Почетак предшколског образовања у Сомбору датира из 1886. године када је са радом почело прво српско забавиште у граду названо „Школица”. У XX веку, после Другог светског рата успостављен је нови систем образовања оснивањем основних и средњих стручних школа и гимназије.

У Сомбору и околним селима данас постоји 20 основних и 6 средњих школа, основна и средња музичка школа, као и Школа за основно и средње образовање за децу са посебним потребама и Школа за основно образовање одраслих.

Педагошки факултет наставља традицију Норме из 18. века у образовању учитеља, а у Сомбору ради и одељење Универзитета „Мегатренд” које образује кадрове из области економије.

Економија

Опште удружење предузетника Сомбор Неке од компанија у Сомбору:

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. ^ „Jokić sve bliži rekordu Peđe Stojakovića”. b92 sport. 11. 2. 2017. Приступљено 11. 2. 2017.

Литература

Спољашње везе

Мапе и карте

Бездан

Бездан (мађ. Bezdán) је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 4623 становника . До 1963, године је ово насеље седиште Општине Бездан коју су чинила насељена места: Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан и Колут. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Сомбор.

Популарно се назива „водено насеље”, јер је окружен воденим токовима и до њега се може стићи само преко мостова. Бездан је једно од већих сеоских насеља у Бачкој. Пољопривреда је најважнија привредна грана.

У близини се налази Безданска Бања.

Војвођанска фудбалска лига Север

Војвођанска фудбалска лига Север је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине када су уместо дотадашњих Војвођанске лиге Запад и Војвођанске лиге Исток настале три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска. Пред почетак сезоне 2016/17. Бачка зона добила је садашње име Војвођанска фудбалска лига Север. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи су ПФЛ Сомбор и ПФЛ Суботица. Првак лиге иде директно у Српску лигу Војводина.

Лига је из године у годину мењала бројеве чланова па је тако некад имала 18, 16 а понекад и 15 чланова. У сезони 1998-1999 на пролеће је прекинута због НАТО бомбардовања.

Почетком 2018. године пред почетак пролећног дела сезоне ФК Потисје из Кањиже иступа из лиге и сви резултати са њим се поништавају.

Град Сомбор

Град Сомбор је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 1.178 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 101.070 ha, а на шумску 7.076 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Сомбор. Град Сомбор се састоји од 16 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 85.903 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, а број запослених у граду износи 24.029 људи. У граду се налази 26 основних и 6 средњих школа.

Градски музеј Сомбор

Градски музеј у Сомбору основан је 1887. године и својом делатношћу покрива општине Сомбор, Апатин, Оџаци, Кула и Бач. Музеј је комплексног типа и располаже са око 40.000 експоната разврстаних у пет категорија: археолошка, нумизматичка, историјска, етнолошка и уметничка збирка.

Грб Сомбора

Грб Сомбора је званични симбол српског града Сомбора.

Западнобачки управни округ

Западнобачки округ се налази у северном делу Републике Србије. Укупно има 188.087 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је град Сомбор.

Иван Гутман

Иван Гутман (Сомбор, 2. септембар 1947) је редовни професор на Универзитету у Крагујевцу на катедри за физичку хемију, академик САНУ.

Општина Апатин

Општина Апатин је лоцирана, у оквиру простора Војводине, на крајњем западу, односно, на подручју западне Бачке и налази се на 45° 40' северне географске ширине и 18° 59' источне географске дужине. На основу величине своје територије (333 km²) може се сврстати у групу средње великих покрајинских општина.

Изузетно повољан географски положај, позиционираност непосредно уз леву обалу велике међународне реке Дунав (тзв. „плава европска магистрала"), представља додатни потенцијал општине. Поред ове природне, западне границе, општина Апатин се на северу и североистоку граничи са територијом општине Сомбор, a на југу и југоистоку са општином Оџаци. Уз град Апатин који представља административни, привредни, просветни и културни центар, на подручју апатинске општине се налази још 4 насеља сеоског карактера: Свилојево, Купусина, Пригревица и Сонта.

Општина Оџаци

Општина Оџаци је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 411 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.049 ha, а на шумску 1.895 ha).

Општина се граничи са општинама Сомбор, Апатин, Кула, Бачка Паланка и Бач, а на Дунаву се граничи са Хрватском.

Седиште општине је градско насеље Оџаци. Општина Оџаци се састоји од 9 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 30.154 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8,3‰, а број запослених у општини износи 8.431 људи. У општини се налази 10 основних и 2 средње школе.

Педагошки факултет Универзитета у Новом Саду

Педагошки факултет Сомбор је факултет у саставу Универзитета у Новом Саду са локацијом у граду Сомбору.

РТВ Фортуна

Телевизија Фортуна је телевизијска станица у Сомбору.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Западнобачком округу

Следи списак знаменитих места у Западнобачком округу.

ТВ Спектар

Телевизија Спектар била је телевизијска станица у Сомбору.

ТВ Среће

Телевизија Среће је телевизијска станица у Сомбору.

ФК Раднички Сомбор

ФК Раднички Сомбор је фудбалски клуб из Сомбора. Клуб је основан 1912. године и такмичи се у Војвођанској лиги север, четвртом новоу српског фудбала. Навијачи Радничког из Сомбора се називају Војводе Сомбор.

Целтиси Сомбор

КАФ Целтиси Сомбор (познати и као Бођоши) су тим америчког фудбала из Сомбора у Србији. Клуб је члан Дивизије Север, Прве лиге Србије, под окриљем СААФ (Српске асоцијације америчког фудбала), и један је од десет најстаријих клубова у Србији.

Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.