Сомалиланд

Сомалиланд (сомал. Somaliland; арап. صوماليلاند‎ или أرض الصومال), или званично Република Сомалиленд (сомал. Jamhuuriyadda Somaliland; арап. جمهورية صوماليلاند), је дефакто независна држава на Рогу Африке која се налази унутар међународно признате територије Сомалије.

Назависност је проглашена 18. маја 1991. године, али државу до данас нико није признао. Једине званичне везе постоје са суседном Етиопијом.

Сомалиланд је био независан пет дана током 1960. након завршетка британске доминације над овом територијом.

Република Сомалиланд
Jamhuuriyadda Soomaaliland
جمهورية صومليلاندا
Jumhūrīyat Sūmāli-lānda
Крилатица: "Нема Бога осима Алаха; Мухамед је његов пророк“
Такође: „Правда, мир, слобода, демократија и успех за све"
Положај Сомалиленда
Главни градХаргеиса
Службени језиксомалски и арапски
Владавина
Историја
Географија
Површина
 — укупно137.600 km2
Становништво
 — 2008.3.500.000
 — густина25,44 ст./km2
Економија
ВалутаСомалиландски шилинг(-(SLSH)-)
Остале информације
Временска зонаUTC +3

Географија

Сомалиланд се налази на истоку Афричког рога између 08°00' - 11°30' паралеле северно од екватора и између 42°30' - 49°00' меридијана источно од Гринича. Сомалиланд има 740 км обале, већином уз Црвено море. Територија се граничи са Етиопијом на југу и западу, Џибутијем на северозападу, Аденским заливом на северу и аутономним сомалском регијом Пунтланд на истоку.

У Сомалиленду се меша влажна и сува клима. Северни део земље је брдовит и у многим подручјима висина досеже између 900 и 2.100 метара. Регије Авдал, Саксил и Вукоји Галбид су брдовите и плодне, док је у Тогдхиру полупустињско подручје с мање зеленила. У регију Авдал спадају многи отоци и корални гребени.

Десет километара северно од Еригава су остаци шуме смрека, уздуж руба стрмине изнад Аденског залива. Стрмина се налази на око 2.000 метара надморске висине, на месту где се пут из Еригава спушта на обалу. Два километра западније налази се највиша тачка у Сомалиланду и Сомалији, 2.416 метара висок Шимбирис, тзв. „пребивалиште птица”.

Због зеленила у неким деловима Сомалиленда, дивље животиње (нпр. зебре) долазе у та подручја ради испаше или парења. У Сомалиланду се између осталих дивљих животиња могу наћи и кадуи, дивље свиње, сомалски дивљи магарац, брадавичаста свиња, антилопе, сомалска овца, дивље козе и камиле. Такође се у овом подручју могу наћи и многе врсте птица и риба.

Политичка подела

Somaliland map numbered2
Карта сомалилендских регија
Somaliland map
Већи градови Сомалиленда

Република Сомалиленд се састоји од шест управних регија, а на челу сваке налази се гувернер. Подручје државе обувата целу територију бившег протектората званог Британски Сомалиленд, који је пет дана био независна држава 1960. године.

Borama, Somalia
Планине око Боораме

Шест сомалилендских регија су:

  1. Авдал
  2. Саксил
  3. Санаг
  4. Сул
  5. Тогдир
  6. Вукоји Галбид

Већи градови у Сомалиленду су:

Становништво

Према проценама у Сомалиленду живи око 3,5 милиона становника.

Језици

Већина становништва у Сомалиленду говори сомалски и арапски, који су службени језици. Члан 6 устава из 2001. године наглашава да је службени језик Сомалиленда сомалски, док је учење арапског обвезно у школама и џамијама. Енглески се такође учи у школама.

Религија

Gold shop Hargeisa
Продавница злата у Хергаиси

Готово сви становници у Сомалиленду су сунитски муслимани, а ислам је и државна религија. Иако постоје трагови предисламске религије у Сомалиленду, ислам представља важан део сомалског националног идентитета. У земљи су пре деловали и католички мисионари. У колонијално време у Британској Сомалији деловао је Апостолски викаријат Арабије, којим су управљали капуцини.

Кланска структура

Сомалилендско друштво које броји око 3,5 милиона припадника организовано је у племена, чија величина се обично креће у интервалу од 5.000 до 50.000 припадника. Највеће племе у Сомалиленду је Исак, а друго по величини је Дир који укључује братства Иса и Гадабурси. Друга већа племена су Варсангели и Дулбаханте (подскупина племена Дарод). Варсангели и Дулбаханте живе већином у регијама Сул, Санаг, и Тогдир, док припадници племена Исак живе већином у регијама Вукоји Галбид, Тогдир, округ Гебилеј и у неким деловима регија Сул и Санаг. Племе Гадабурси већином живи на западу земље, у регији Авдал.

Племена су подељена у групе према пореклу, које обично садрже између 2 500 и 10.000 чланова. Племенска дискриминација строго је забрањена, а влада сматра свако племе једнаким.

Политика

У Сомалиленду је створен мешани систем од традиционалних и западњачких институција. У међуплеменским састанцима, завршно са састанком у Бурами 1993. године, створен је бил (племе или заједница) систем власти, који се састоји од извршне власти (председник, потпредседник и савет министара), дводомске законодавне власти, те независне судске власти. Традиционално сомалско веће старешина (гурти) чини горњи дом парламента, те је одговорно за избор председника као и за решавање интерних сукоба. Власт су практично чинили припадници најважнијих племена у горњем и у доњем дому, којима су посланичка места додељена према унапред утврђеној формули. Године 2002. уведен је вишестраначки систем на локалним изборима, што одређује и које ће се странке кандидовати на на парламентарним изборима.

Године 2005. Сомалиленд се предружио УНПО-у, међународној организацији која промовише право на самоопредељење. Став ОУН-а је да Сомалиленд треба још доста да уради како би стекао међународно признање.

Спољашње везе

Арапски језик

Арапски језик (арап. العَرَبِية‎тр. al-ʻarabiyyah или عربي ,عربى – тр. ʻarabī) припада семитској групи језика заједно са арамејским, хебрејским и феничанским језиком. Арапским језиком се говори од 6. века нове ере, када се успостављањем ислама на територији Арабијског полуострва, спровела његова стандардизација. Књижевни језик се зове савременим стандрадни арапски или књижевни арапски језик. Данас је то једини званични облик, који се користи у писању званичних докумената и у формалним приликама попут наставних предавања или емисија вести и он је једини писани облик арапског језика који се није мењао од 7. века нове ере, од када је њиме записана света књига ислама, Куран. Стандардни арапски језик је конзервативнији и очуванији облик од осталих варијетета који се користе у говорној комуникацији, те је језичка раслојеност - диглосија изузетно распрострањена у арапском говорном подручју.

Неки од ових говорних варијетета су међусобно неразумљиви, а сви дијалекти заједно представљају скуп социолингвистичких варијетета, што значи да се лингвистички они могу сматрати засебним језицима, али се обично групишу заједно као јединствени језик из верских и политичких разлога. Ако би се посматрали као засебни језици, било би тешко утврдити о колико је језика реч, из разлога што се језичке и дијалекатске границе не могу јасно повући. Ако би се посматрао као јединствени арапски језик, њиме данас говори око 442 милиона становника (којима је он матерњи језик), а ако би се посматрали дијалекти, египатски варијетет арапског језика броји око 90 милиона говорника, што је већи број говорника од било ког другог семитског језика.Арапски језик је 11. најкоришћенији језик у САД.Савремени писани језик потиче од језика Курана, познатији још као класични арапски или курански арапски језик. Широко је коришћен у школама, на универзитетима, користи се на радним местима, у владама и медијима - овај варијетет се користи као званични језик у 26 земаља и литургијски је језик ислама. Сва граматичка правила су изведена управо из свете књиге ислама, међутим, одређене граматичке конструкције су изашле из свакодневне говорне употребе и замењене су новим, модернијим, које се полако уводе у писани језик.

Арапски језик је утицао и на друге језике који су прихватили ислам, попут персијског, турског, бенгали, сомали, свахили, бошњачки, казахстански, бенгалски, хинди, урду, малајски и хауса. Током средњег века, књижевни арапски језик је био главни носилац културе у Европи, а посебно у области науке, математике и филозофије. Као резултат тога, многи европски језици у себи садрже велики број позајмљеница из арапског језика. Његов утицај, у домену граматике и лексикологије је видљив у многим романским језицима, посебно у шпанском, португалском, сицилијанском и каталонском језику, захваљујући близини арапске и хришћанске цивилизације и њихових међусобних доддира, као и 900. година арапске културе на Иберијском полуострву, које је у арапском језику названо Ал-Андалуз.

У арапском језику постоје и речи других језика, попут хебрејског, грчког, персијског, као и сиријачког језика у раном периоду, у средњем веку, осетан је утицај турског језика, и краткотрајни утицај европских језика, француског и енглеског у модерном периоду.

Британски Сомалиленд

Британски Сомалиленд је био протекторат Британске империје смештен у северозападном делу данашње Сомалије.

До седамдесетих година 19. века овим подручјем номинално је управљало Османско царство. После повлачења Османлија из сомалијских крајева европске силе почеле су да шире утицаје у сомалијским крајевима успостављајући протекторат над домаћим владарима. Британци су успоставили протекторат над луком Зеила која се налази на Црвеном мору. Поред Британаца и Французи и Италијани су успоставили протекторат над сомалијским крајевима. Све три европске силе суочавале су се са истим проблемом: сталним устанцима домородаца, ценом развитка протектората и ширењем Етипског царства. Један од најозбиљних устанака десио се у периоду између 1899. и 1905. године када је Мохамед Бен Абдулах са Дервишима нападао британски и италијански протекторат Сомалиланд.

Галмудуг

Галмудуг је држава у саставу федералне Сомалије. Главни град државе је Јужни Галкајо. Име државе је настало као кованица састављена од делова назива два сомалска региона чији се делови налазе у саставу Галмудуга - Галкајо и Мудуг. Држава Галмудуг је формирана 2006. године и првобитно је била потпуно самостална, да би се 2009. године прикључила федералној влади Сомалије као једна од федералних јединица. Обала Галмудуга је једно од уточишта сомалских пирата.

ЛГБТ права по државама или територији

ЛГБТ права по државама или територији, односно права која се односе на лезбејке, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) особе у великој мери варирају у зависности од државе или територије; све од законског признавања истополног брака до смртне казне за истополне сексуалне или романтичне активности или идентитете. Закони који се односе на ЛГБТ особе укључују, али нису ограничени, на:

законе који се односе на признавање истополних односа, укључујући истополне бракове, грађанске заједнице, домаћа партнерства, итд.

законе који се односе на ЛГБТ родитељство, укључујући усвајање деце од стране ЛГВТ особа

антидискриминационе законе у области запошљавања, становања, образовања, јавног смештаја, итд.

законе против насиља ради заштите ЛГБТ деце у школи

законе о злочину из мржње који намећу појачане кривичне казне за насиље над ЛГБТ особама због осуђивања

"законе за купатила" који утичу на приступ трансродним особама објектима раздвојеним за полове

законе везане за сексуалну оријентацију и војну службу

законе који се тичу приступа помоћној репродуктивној технологији

законе о содомији који кажњавају истовремену истополну сексуалну активност и законе о старосним границама који могу да наметну већу старосну границу за истополне сексуалне активности

законе о донацији крви мушкараца који имају секс са мушкарцима

законе о приступу захватима за промену пола и терапији замене хормона

правно признање и прилагођавање особе промењеног пола.Од марта 2017. године, 23 државе признају истополне бракове, од којих је велика већина развијене демократије, а остатак у развоју демократије.

Од августа 2017. године, 73 државе као и 4 наднационалне јурисдикције имају законе о криминализацији хомосексуалности, при чему су већинм афричке и исламске земље. У 2006. години тај број је био 92. Од маја 2016. године, 16 држава имају неједнаку старосну границу за закон о сагласности за секс.Године 2011. Савет за људска права Уједињених нација је донео своју прву резолуцију којом се признају права ЛГБТ особа, праћено извештајем Комисије за људска права Уједињених нација који документује кршење права ЛГБТ особа, укључујући злочине из мржње, криминализацију хомосексуалности и дискриминацију. Због тога је Комисија за људска права Уједињених нација позвала све државе, које то још нису урадиле, да донесу законе о заштити ЛГБТ права.

Положај ЛГБТ особа у Африци

Права ЛГБТ особа у Африци су у поређењу са остатком света на јако ниском нивоу, а у готово свим афричким земљама припадници сексуалних мањина (геј особе, лезбејке, бисексуалци и трансродне особе) суочавају се са сегрегацијама у свим областима свакодневног живота.

Хомосексуалност је кажњива по закону у чак 34 од укупно 54 афричке земље, а истополни сексуални односи су декриминализовани у свега 7 земаља (Зеленортска Острва, Гвинеја Бисао, Лесото, Мозамбик, Сао Томе и Принсипе, Сејшели и Јужноафричка Република). Хомосексуалност се кажњава смрћу у Судану, јужној Сомалији, Сомалиланду, Мауританији и северној Нигерији, док се припадници ЛГБТ заједнице у Танзанији, Уганди и Сијера Леонеу суочавају са казнама доживотног затвора. У појединим земљама попут Нигерије законом је кажњиво и свако подржавање и скривање припадника сексуалних мањина и за такве „прекршаје” прописују се казне затвора у трајању до десет година.

Јужноафричка Република је једина независна држава на тлу Африке која има либералне законе у погледу поштовања права припадника ЛГБТ популације и једна је од ретких земаља у свету у којој су легализовани истополни бракови. Сва права ЛГБТ особа су законом заштићена и на афричким територијама које припадају Француској, Шпанији и Уједињеном Краљевству.

Списак непризнатих и дјелимично признатих држава

Одређени број политичких субјеката прогласио је независност и тражио дипломатско признање међународне заједнице као дејуре суверена држава, али оне нису универзално признате као такве. Ови субјекти често имају дефакто контролу над својом територијом. Неколико тавких субјеката је постојало у прошлости.

Постоје двије традиционалне доктрине које пружају индикације о томе како настају дејуре суверене државе. Декларативна теорија дефинише државу као страну у међународном праву уколико испуњава сљедеће услове, тј. да има:

Дефинисану теорију,

Стално становништво,

Владу и

Способност да ступи у односе са другим државама.Према декларативној теорији, државност субјекта је независна од признања од стране друге државе. Насупрот томе, конститутивна теорија дефинише државу као страну у међународном праву само ако је као такву признају друге државе које су већ чланице међународне заједнице.Квази државе се често позивају на једну или обје теорије како би легитимизовале своје тврдње о државности. На примјер, постоје субјекти који испуњавају декларативну теорију (са дефакто дјелимичном или потпуном контролом над претендованом територијом, владом и сталним становништвом), али њихову државност није признала ниједна друга држава. Непризнавање је често посљедица сукоба са другим држама које сматрају да су ти субјекти саставни дио њихове територије. У том случају, двије или више дјелимично признате државе могу имати претензије на исту област, док свака од њих дефакто контролише дио територије (случајеви Републике Кине и Народне Републике Кине, као и Републике Кореје и Демократске Републике Кореје). Субјекти које признају само мање државе обично се позивају на декларативну теорију како би легитимисали своје тврдње.

У многим ситуацијама, међународно непризнање настало је усљед присуства страних војних снага на територији спорној субјекта, чинећи тиме дефакто статус државе проблематичним. Међународна заједница може сматрати ово војном присуство превише наметљивим, сводећи субјекат на марионетску државу у којој ефективни суверенитет има страна сила. Историјски примјери су Манџукуо под патронатом Јапана и Словачка и Хрватска под патронатом Њемачке прије и током Другог свјетског рата. У слаучају Лоизидоу против Турске из 1996. године, Европски суд за људска права осудио је Турску због вршћења власти на територији Сјеверног Кипра.

Постојали су и субјекти који нису имали контролу над било којом територијом или нису јасно испуњавали услове декралативне теорије за државност, али их је најмање једна држава признала као дејуре суверени субјекат. Историјски то се дешавало у случајевима са Светом столицом (1870—1929), Естонијом, Литванијом и Летонијом (током постојања СССР) или у примјеру Државе Палестине у вријеме проглашења 1988. године. Малтешки витешки ред се тренутно налази у том положају. Погледајте списак влада у изгнанству за непризнате владе без контроле над територијом над којом полажу претензије.

Списак политичко-територијалних промена у свету током историје

Списак политичко-територијалних промена промена у свету током историје (Списак укључује формирање нових држава или нових административних јединица у оквиру постојећих држава, као и друге значајне територијално-политичке промене).

Списак чланица Комонвелта

Комонвелт представља удружење од 53 државе. Њега чине скоро све бивше колоније Велике Британије.

Симбол Комонвелта и на челу истог се налази Краљица Елизабета II. Међутим, таква позиција не доноси никакву политичку или извршну моћ над чланицама Комонвелта. Она је више симболичне природе.

Организација је званично први пут оформљена 1926, када је била потписана Балфорова деклерација. Познатa и као „Британски Комонвелт”, оригиналне чланице су биле Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Јужна Африка, Ирска Слободна Држава и Доминон Њуфаунленд. Била је установљена 1930. и инкорпирана Вестминстерском статуту исте године. Аустралија и Нови Зеланд нису усвојиле документ до 1942. и 1947, респективно. Године 1949 потписана је Лондонска деклерација. Та године се сматра рођенданом модерног Комонвелта.

Најновија чланица је Руанда, која се придружила 29. новембра 2009. Најскорије напуштање Комонвелта било је 13. октобра 2016, када су Малдиви напустили удружење.

Од априла 2017, три чланице Комовелта се налазе у Европи, 12 у Северној Америци и Карибима, једна у Јужној Америци, 19 у Африци, седам у Азији и 11 у Океанији. Тренутно постоји седам бивших чланица, док четири од њих, као државе, више не постоје.

Целокупна заједница броји популацију од 2,4 милијарди људи, скоро трећину светског становништва, од којих 1,21 милијарди живи у Индији.

Тренутно шеснаест држава чланица чине Крунске земље Комонвелта. Пет њих су монархије са својим индивидуалним монархом (Брунеј, Есватини, Малезија, Тонга). Остале чланице су републике.

Република Ирска, Зимбабве и већ поменути Малдиви су бивше чланице Комонвелта. Јужноафричка Република, Пакистан и Гамбија су напустили и касније се опет придружиле заједници.

Француски Сомалиланд

Француски Сомалиланд (франц. Côte française des Somalis) је била француска колонија на рогу Африке. Постојала је у периоду од 1883. до 1967. године.

Фудбалска репрезентација Џибутија

Фудбалска репрезентација Џибутија (франц. Équipe de Djibouti de football; сом. Xulka Qaranka Jabuuti; арап. منتخب جيبوتي لكرة القدم‎) национални је фудбалски тим који на међународној фудбалској сцени представља афричку државу Џибути. Делује под ингеренцијом Фудбалског савеза Џибутија који је основан 1979, а з пуноправном чланству ФИФА и КАФ је тек од 1994. године.

Репрезентација је позната под надимком Riverains de la Mer Rouge (Приморци са Црвеног мора), националне боје су зелена, бела и плава, а своје домаће утакмице тим игра на Стадиону Хасан Аптидон у граду Џибутију капацитета око 10.000 места. ФИФА кôд земље је DJI. Најбољи пласман на ФИФа ранг листи репрезентација Џибутија остварила је у децембру 1994. када је заузимала 169. место, док је најлошији пласман имала у априлу 2015. (први пут) када је заузимала 207. место.

Репрезентација је редован учесник квалификација за светска првенства и Афрички куп нација, иако се у досадашњој историји никада нису пласирали на завршни турнир неког од тих такмичења. Џибути је једна од ретких репрезентација која никада није победила ни у једној званичној утакмици која је играна под окриљем ФИФА.

Химна Сомалиланда

Живи дуго у миру (сом. Samo ku waar, енгл. Long life with peace) назив је за националну химну Сомалиланда, самопроглашене републике која је међународно призната као аутономни регион Сомалије.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Чланице ОУН
Посматрачи ОУН
Нису чланице ОУН

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.