Сокобањска Моравица

Сокобањска Моравица је река на истоку Србије, десна притока Јужне Мораве дужине 60,4 km, површине слива 625 km². Извире у селу Врело, и пролази кроз Сокобању и Алексинац.

Притоке са десне стране су Сеселачка, Блендијска и Трговишка река, а са леве река Градашница. Надомак Сокобање у Бованској клисури Моравица пуни Бованско језеро. Бованско језеро преко постројења за пречишћавање воде водом снабдева Алексинац. Река Моравица као отока 12 km низводно улива се у Јужну Мораву.

Сокобањска Моравица
Reka Moravica kod Aleksinca
Моравица у Алексинцу
Опште информације
Дужина60,4 km
Басен625 km2
СливЦрноморски
Водоток
УшћеЈужна Морава
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаАлексинац

Галерија слика

Izvor-reke-Moravice

Извор реке Моравице у селу Врело

Moravica(2)

„Шест каца“ на Моравици

Moravica(5)

„Шест каца“, лети

Moravica(4)

Природни џакузи на Моравици

Moravica 6kaca

Кривудава река Моравица

Zupan@Moravica

Жупан

Moravica zimi

Моравица зими

Bovansko-jezero

Река Моравица формира Бованско језеро

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Јужно Поморавље

Јужно Поморавље је регија (област) у јужној Србији. Према хијерархији географских регија она представља субрегију мезорегије Јужна Србија односно Планинско-котлинско-долинске макрорегије.

Јужно Поморавље може се посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу обухвата читав слив Јужне Мораве (припада му и регија Косовско Поморавље односно слив Биначке Мораве). Област у долини Јужне Мораве од Бујановца до Сталаћа представља Јужно Поморавље у ужем смислу.

Јужно Поморавље у ширем смислу ограничено је на југу српско-македонском границом, на истоку српско-бугарском границом, на североистоку регијом Балканска Србија (линија Руј–Бабичка Гора–Селичевица–Лесковик–Буковик), на северу регијама које припадају Западном Поморављу у ширем смислу и на западу Ибарско-копаоничким крајем и Косовом са Малим Косовом.

Алексинац

Алексинац је град и седиште општине Алексинац, у Нишавском округу. Према попису из 2011. било је 16.685 становника.

Балканска Србија

Балканска Србија је регија (област) у источној Србији. Према хијерархији географских регија она представља субрегију мезорегије Источна Србија односно Планинско-котлинско-долинске макрорегије.

Балканска Србија одвојена је од Карпатске Србије линијом Стара планина-Тупижница-Ртањ-Рожањ на северу. Западну и југозападну границу ове регије представља развође према регији Јужно Поморавље, јужну границу чини развође између сливова Нишаве и Власине (са Лужницом) а источну српско-бугарска граница између Руја и Кадибогаза. Граница према Јужном Поморављу и Власини (јужнопоморавски крај) је на развођу Селичевице, Гарине, Крушевице односно развођу Нишаве и Суковске реке (Јерма) према Лужници и Власини до Руја.

Бован (тврђава)

Бован (Болван) или Јеринин Град је тврђава смештена на узвишици над Сокобањском Моравицом недалеко од истоименог села удаљеног 9km од Алексинца. Град је био главно стовариште соли која је стизала из краљевине Мађарске у Србију. Подигнут је највероватније на простору некадашњег римског каструма Praesidium Pompei.

Градашница (река)

Градашница, је краћа река у источној Србији, лева притока Сокобањске Моравице, с ушћем код Сокобање.

Усекла је дубљу долину коритом испуњеним преломима који чине каскаде. Вода се преко њих прелива градећи слапове. Највећи водопад је висок 17 m, а укупна висина слапова је 40 m. Узводно највећи водопадом Градашница је усекла слив између планина Лесковика и Озрена.

Лептерија

Лептерија или Предео изузетних одлика Лептерија — Сокоград је заштићено природно подручје смештен је југозападно од Сокобање, у карпатској Србији. Основна карактеристика предела изузетних одлика је живописна клисура Моравице, средњовековно утврђење у њој, висок степен очуваности природе и значајне површине под шумама у којима се издвајају реликтне полидоминантне заједнице. Назив је добила од грчке речи елефтериа (гр. ἐλευθερία - слобода) односно слободиште.

На том делу Озрена налази се неколико географских феномена:

Рипаљка, један од већих водопада у Србији (17 m),

пећина са природним украсима,На пропланцима Лептерије срећу се извори радиоактивне воде који се сливају у Моравицу.

Овај део реке Моравице највише привлачи риболовце, а лети и купаче. У близини се налази Соко-град, у коме су некада давно живели робови. Они су излазили изван зидина тврђаве, да се слободно прошетају, што су били ретки тренуци боравка у слободи, па је тако Лептерија и добила назив. Сам Соко-град је некада био бастион Римљана, а на његовим темељима у 14. веку саграђена је тврђава.

Извор Моравице је 10km удаљен од овог места. То је изузетан природни феномен, пошто се Моравица јавља од самог извора као разливен речни ток. Када се посматра водена површина, не може се уочити како настаје ова река, јер су речни извори у дубини. Одавде Моравица тече током дугим 45km и улива се у Јужну Мораву код Алексинца као њена десна притока.

Лугомир

Лугомир је 57 km дугачка река у Централној Србији. Извире испод Гледићких планина у селу Надрљу испод врха Удраговица, отуда и назив Удрагова вода, на 793 м надморске висине, као [[Дуленска река]. Са друге стране извире Жупањевачка река и то на удаљености од само 500 метара. Након тога, река тече под именом Лугомир. Од тог места, река тече на исток, поред села Надрље, Жупањевац, Драгово и Белушић, након чега се Лугомир спаја са Жупањевачком реком. Дужи ток реке, Дуленска река, такође је употребљена тако што је прокопан тунел до вештачког Дуленског језера, који одатле иде до Грошничког језера, које снабдева Крагујевац водом. Од спајања Дуленске и Жупањевачке реке, ток реке даље се назива Лугомир.

Моравица

Моравица је топоним, властито име везано за разне географске појмове:

Моравица, „мала Морава“

Сокобањска Моравица, река која пролази кроз Сокобању и притока Јужне Мораве

Голијска Моравица или Моравица, река која заједно са Скрапежом и Ђетињом у Пожешкој котлини чини Западну Мораву

Прешевска Моравица или Моравица, река у јужној и источној Србији

Моравица (река), река у јужној и источној Србији

Моравица (манастир), манастир у Србији

Стара Моравица, село у Бачкој, у општини Бачка Топола

Моравица (Враца), село у Бугарској у Врачанској области

Моравица (Трговиште), село у Бугарској у Трговишкој области

Моравица (Тимиш), село и седиште истоимене општине Моравица у округу Тимиш у Румунији

Хидроцентрала Моравица, хидроелектрана у Србији

Општина Алексинац

Општина Алексинац је општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. Према попису из 2002. године у општини живи 57.749 становника (1991. је било 63.844 становника). Просечна густина насељености износи око 82 становника по км².

Две трећине општине је претежно пољопривредно земљиште, а једна трећина брдско-планинско земљиште. Алексиначка котлина је равничарски део у долини Јужне Мораве и Моравице и простире се правцем северозапад-југоисток. Оивичена је Озренским планинама са североистока и Малим и Великим Јастрепцем са југозапада. Највиши врх је Лесковик 1174 m на планини Озрен.

Сокобања

Сокобања је градско насеље и бања у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 7982 становника.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Списак језера у Србији

У Србији је највеће Ђердапско језеро вештачко акумулационо језеро на Дунаву, а за њим следе Власинско и Перућачко језеро. Туристички су посебно занимљива: Лудашко, Палићко, Сребрно и Белоцркванска језера.Следи списак језера и других стајаћих вода у Србији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.