Сокобања

Сокобања је градско насеље и бања у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 7982 становника.

Сокобања
Centar-Sokobanje
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски
ОпштинаСокобања
Становништво
 — 2011.Пад 7982
Географске карактеристике
Координате43°38′22″ СГШ; 21°52′10″ ИГД / 43.639333° СГШ; 21.869333° ИГДКоординате: 43°38′22″ СГШ; 21°52′10″ ИГД / 43.639333° СГШ; 21.869333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Сокобања на мапи Србије
Сокобања
Сокобања
Сокобања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18230
Позивни број018
Регистарска ознакаZA

Географске одлике

Налази се висини од 400 m надморске висине. Кроз Сокобању протиче река Сокобањска Моравица. Позната је туристичка одредница за рекреативни, а посебно бањски туризам. Налази се између карпатских и балканских планина, Ртња и Озрена. За Сокобању су везани и Лептерија, излетиште које се налази уз Сокобањску Моравицу, и познати средњовековни град — Соко Град (бањски). У близини бање налази се водопад Рипаљка, који је периодичан и висок је двадесетак метара. Сокобања је позната по манифестацији „Прва хармоника”, традиционалном такмичењу хармоникаша које се одржава сваке године крајем августа.

Овде се налазе Термоминерални извори Сокобање.

Историја

Организовани бањски туризам почео је 1837. године, за време књаза Милоша Обреновића. Још и данас у центру насеља на корзоу је Милошев конак. Неки од познатих посетилаца су били Исидора Секулић, Стеван Сремац, Иво Андрић и Бранислав Нушић.[1]

Демографија

У насељу Сокобања живи 6757 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2914 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.370
1953. 3.984
1961. 4.227
1971. 5.554
1981. 7.204
1991. 8.439 8.283
2002. 8.407 8.729
2011. 7.982
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
8.059 95,86 %
Роми
  
112 1,33 %
Црногорци
  
61 0,72 %
Македонци
  
24 0,28 %
Југословени
  
15 0,17 %
Горанци
  
10 0,11 %
Албанци
  
9 0,10 %
Власи
  
8 0,09 %
Хрвати
  
7 0,08 %
Муслимани
  
7 0,08 %
Мађари
  
4 0,04 %
Словенци
  
3 0,03 %
Украјинци
  
2 0,02 %
Бугари
  
2 0,02 %
Чеси
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
50 0,59 %

Познате личности везане за Сокобању

Занимљивости

Иво Андрић, Бранислав Нушић, Меша Селимовић, Стеван Сремац, Исидора Секулић, Добрица Ерић — само су неке од знаменитих личности које су одседале у Сокобањи, која је од давних дана важила за боемско место и место сусрета уметника, писаца, сликара, редитеља, глумаца итд.[5]

Иво Андрић је за време Другог светског рата живео и писао у Сокобањи у својеврсној изолацији због тога што је као предратни дипломата одбио да сарађује са Немцима. У хотелу Моравица постоји спомен-соба Иве Андрића, у апартману 144 у коме је увек одседао када је посећивао Сокобању.[5]

Ја не знам чега стварно има овде, али знам да после 15-20 дана боравка у Сокобањи радим целу годину у Београду као препорођен. Овде у Сокобањи, гледајући ову раскош природе, ову лепоту светлости земље и неба, често ме обузме нека необјашњива туга или занос, па сам тако опуштен размишљао како би било лепо, бар за тренутак, поново се вратити романтизму.

— Иво Андрић, српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.[6]

Сокобања,
Соко град
дођеш стар,
одеш млад.

— Бранислав Нушић, српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер.[7]

Спорт

Галерија Сокобања

Panorama-Sokobanje

Панорамски поглед на Сокобању и Ртањ

Sokobanja pogled

Панорамски поглед на околину Сокобање са видиковца

Sokobanja vidikovac

Панорамски поглед на Сокобању са видиковца

Centar Sokobanje

Центар Сокобање

Milosev-konak

Милошев конак

Trg-ispred-crkve-Sv.Preobra

Црква Светог Преображења

Moravica 6kaca

Река Моравица

Sokograd

Поглед на Сокоград

Soko Banja Soko Grad

Соко Град Кула

Vodopad-Ripaljka

Водопад Рипаљка на Озрену

Рипаљка без воде 2019

Рипаљка без воде 2019. април (Сушни период и немар)

Sokobanja 2015 Hamam 1

Хамам

Sokobanja 2015 Hamam 2

Хамам

Park amam sokobanja

Хамам после реновирања стаза и клупа

Skulpture sokobanja

Скулптуре од дрвета у парку

Mostic park sokobanja

Мостић у парку

Sokobanja osnovna skola

Основна школа „Митрополит Михаило”

Sokobanja spomenik u centru

Споменик у центру

Sokobanja 2015 pesacka zona

Пешачка зона

Sokobanjska Moravica 2015

Сокобањска Моравица

Moravica 2019

Моравица

Tesla sokobanja

Скулптура Николе Тесле у парку поред Моравице

Crkva sokobanja 2019

Црква Светог Преображења Господњег

Лимун бања

Лимун бања

Лептерија

Лептерија

Сокобања борићи

Борићи

Сокобања извор водомара

Извор Водомара Лептерија

Галерија Сокобања зими

Sokobanja-zimi

Центар током зиме

Moravica i led

Сокобањска Моравица са ледом на грани

Soko banja zaledjeni vodopad

Залеђени водопад поред реке Моравице

Галерија етно мотиви

Burence sokobanja

Буренце поред јеног ресторана

Bure etno sokobanja

Буре као украс

Kotlici sokobanja

Котлићи у башти једне кафане

Кућица на Озрену

Кућица за децу на Озрену

Види још

Референце

  1. ^ За Сокобању приватизација није лековита („Политика”, 6. јануар 2017)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  5. 5,0 5,1 „Знамените личности о Сокобањи”. sokobanjanadlanu.rs. 27. 2. 2018. Приступљено 23. 6. 2019.
  6. ^ Живковић, Марика (19. 12. 2015). „Сокобања у очима Иве Андрића”. Јужне вести. Приступљено 23. 6. 2019.
  7. ^ Јанковић, Сузана (19. 2. 2015). „Прича о..... Сокобања, Соко град — дођеш стар, одеш млад”. Портал Млади. Приступљено 23. 6. 2019.

Спољашње везе

Језеро (Сокобања)

Језеро је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 310 становника (према попису из 1991. било је 397 становника). Језеро се налази у подножју планине Озрен. Од села постоји пут до Ниша и до Сокобање, али не постоји аутобуска линија до ових градова. Сеоска амбуланта је постојала до 1980-их, када је затворена.

Јошаница (Сокобања)

Јошаница је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 898 становника (према попису из 1991. било је 1422 становника).

Љубиша Бачић

Љубиша Бачић – Баја (Сокобања, 30. децембар 1922 — Београд, 24. март 1999) је био српски глумац, песник и преводилац.

Бели Поток (Сокобања)

Бели Поток је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 238 становника (према попису из 1991. било је 310 становника).

Врбовац (Сокобања)

Врбовац је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 598 становника (према попису из 1991. било је 814 становника).

Врело (Сокобања)

Село Врело (сокобањско) налази се 15km источно од Сокобање према Књажевцу. У селу се налази извор реке Моравице и црква Св. Илије. На ободу села налази се Рудник мрког угља „Соко“ који припада ППЕ „Ресавица“.

Град Зајечар

Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.

Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).

Дуго Поље (Сокобања)

Дуго Поље је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 690 становника (према попису из 1991. било је 838 становника).

Жучковац

Жучковац је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 529 становника (према попису из 1991. било је 668 становника).

Зајечарски управни округ

Зајечарски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Зајечар градско насеље Зајечар,

Општина Бољевац градско насеље Бољевац,

Општина Књажевац градско насеље Књажевац и

Општина Сокобања градско насеље Сокобања.Укупно има 119.967 становника (Попис 2011.). Седиште округа је град Зајечар.

Лептерија

Лептерија или Предео изузетних одлика Лептерија — Сокоград је заштићено природно подручје смештен је југозападно од Сокобање, у карпатској Србији. Основна карактеристика предела изузетних одлика је живописна клисура Моравице, средњовековно утврђење у њој, висок степен очуваности природе и значајне површине под шумама у којима се издвајају реликтне полидоминантне заједнице. Назив је добила од грчке речи елефтериа (гр. ἐλευθερία - слобода) односно слободиште.

На том делу Озрена налази се неколико географских феномена:

Рипаљка, један од већих водопада у Србији (17 m),

пећина са природним украсима,На пропланцима Лептерије срећу се извори радиоактивне воде који се сливају у Моравицу.

Овај део реке Моравице највише привлачи риболовце, а лети и купаче. У близини се налази Соко-град, у коме су некада давно живели робови. Они су излазили изван зидина тврђаве, да се слободно прошетају, што су били ретки тренуци боравка у слободи, па је тако Лептерија и добила назив. Сам Соко-град је некада био бастион Римљана, а на његовим темељима у 14. веку саграђена је тврђава.

Извор Моравице је 10km удаљен од овог места. То је изузетан природни феномен, пошто се Моравица јавља од самог извора као разливен речни ток. Када се посматра водена површина, не може се уочити како настаје ова река, јер су речни извори у дубини. Одавде Моравица тече током дугим 45km и улива се у Јужну Мораву код Алексинца као њена десна притока.

Ново Село (Сокобања)

Ново Село је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 56 становника (према попису из 1991. било је 92 становника).

Озрен (Србија)

Озрен је планина у југоисточној Србији, највиши врх је Лесковик (висине 1.178 m). Налази се источно од Алексинца, а у близини је Сокобања и средњовековни Соко Град (бањски). Познато климатско лечилиште, богато озоном, једна од најшумовитијих планина у Србији. На овој планини се налазе две болнице, за лечење плућних и очних болести, као и водопад Рипаљка, највиши у Србији (висине 11 m). На Озрену се налази и манастир Јерменчић из 14. века. По овој планини је назив добио ФК Озрен.

Општина Сокобања

Општина Сокобања је општина у источној Србији у Зајечарском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је градско насеље Сокобања. Према попису из 2011., на територији општине живи 16.021 становник у 25 насеља.

Соко Град (бањски)

Соко Град је средњовековни град зван још и Соколац, смештен на 2 km источно од Сокобање. Истраживања су показала да је град врло разуђен и великих размера. У добром стању је сачувана само прва, улазна кула у горњем граду, а остало је, како куле, тако и зидови, порушено.

Списак бања у Србији

Ово је списак бања и лечилишта који се налазе на територији Републике Србије.

Списак споменика културе у Зајечарском округу

Следи списак знаменитих места у Зајечарском округ.

Трговиште (Сокобања)

Трговиште је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 342 становника (према попису из 1991. било је 434 становника).

Читлук (Сокобања)

Читлук је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 806 становника (према попису из 1991. било је 1042 становника).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.