Содерце

Содерце је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 326 становника (према попису из 1991. било је 387 становника).

Овде се налази Манастир Светог Симеона Столпника у Содерцу.

Содерце
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.326
Географске карактеристике
Координате42°33′08″ СГШ; 21°51′13″ ИГД / 42.552166° СГШ; 21.853666° ИГДКоординате: 42°33′08″ СГШ; 21°51′13″ ИГД / 42.552166° СГШ; 21.853666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина508 м
Содерце на мапи Србије
Содерце
Содерце
Содерце на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Демографија

У насељу Содерце живи 243 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,6 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 87 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,75.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 519
1953. 524
1961. 571
1971. 557
1981. 467
1991. 387 387
2002. 326 331
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
325 99,69 %
Муслимани
  
1 0,30 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Епархија врањска

Епархија врањска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Пахомије (Гачић), а седиште епархије се налази у Врању где је и Саборна црква.

Манастир Светог Симеона Столпника у Содерцу

Манастир Содерце је је смештен у Содерцу код Врању. Манастир je Српске православне цркве и припада епархији врањској.

На основу Хиландарске повеље сазнајемо да је за време владавине светог краља Стефана Дечанског, сазидао кнез Балдовин, а манастир Светог Николе у Врању са селима Собина, Катун и Содерце, његов син жупан Маљушт. За време владавине краља Душана манастир Светог Николе у Врању је поклоњен манастиру Хиландару тојест, постаје метох манастира Хиландара.

Положај манастира знатно изнад села, уз планински поток, и његове за - падним зидом уз стену приљубљене цркве могао би указивати на старо култно место. Иако се на основу предања говори о средњовековном пореклу манастира, оно што се овде данас види резултат је темељите обнове изведене 1871. године. Како је у врањској околини сачувано мноштво цркава управо из тог периода, заједничке одлике налазимо са архитектуром постојећег манастирског храма. Прилагођена конфигурацији терена, црква има главни улаз с југа, коме претходи дрвени трем, и још један с северне стране.

Манастири Епархије врањске

Манастири Епархије врањске су део богате баштине Српског народа Јужне и источне Србији која се судбински везала за духовну, културну и просветну делатност и национално биће српског становништва ових области. Делећи судбину народа који их је градио, манастири изграђени на простору Јужне и источне Србије некада су се уздизали до божански лепог, или, пак, били рушени и спаљаивани, од бројних освајача овог дела Балкана. Њихови сачувани остаци и даље зраче божанском светлошћу која је окупљала народ да слави Бога и скупља снагу да опстане и манастире обнови, и тако у круг.Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим манастирима једнако важан за обнову порушених и изградњу нових на простору Јужне и источне Србије.

ОШ „1. мај“ Вртогош

Основна школа "1. мај" Вртогош налази се у Пчињском округу, у околини Врања. Нова саграђена школа у Вртогошу је почела са радом 1989. године. И данас, у овој школи похађају око 150 ученика. Школа у Вртогошу, има осам одељења. Поред осмогодишње школе у Вртогшу, постоје и одељења по другим селима, које се воде под основном школом ``1. мај`` Вртогош. Четворогодишња одељења се налазе у селима Ристовац, Карадник, Давидовац, Катун, Содерце, а поред осмогодишње школе у Вртогошу постоји и осмогодишња школа у Дубници, која се води под школом ``1. мај `` Вртогош. Све школе које се воде под основном школом `` 1. мај`` Вртогош, имају укупно око 300 ученика.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.