Со

У хемији, со је општи термин који се користи за јонска једињења састављена од позитивно наелектрисаних катјона и негативно наелектрисаних анјона, тако да је производ неутралан и без наелектрисања.[1][2] Ови јони могу бити неоргански (Cl-) као и органски (CH3-COO-) и једноатомски (F-) као и вишеатомски јони (SO42-).[3][4]

Растопи и водени раствори соли се зову електролити. Они, као и истопљене соли, проводе електрицитет.

Цвитер јони су соли које садрже анјонски и катјонски центар у истом молекулу, као на пример амино киселине, многи метаболити, пептиди и протеини.[5][6]

Смеше више различитих јона у раствору као што је цитоплазма ћелије, у крви, урину, биљном соку и минералној води најчешће не стварају дефинисане соли после испаравања воде.

Sodium-chloride-3D-ionic
Кристална решетка: структура натријум-хлорида; јони натријума обојени љубичасто, а јони хлора у зелено
Sulphat
Структура анјона сулфата (SO42−)
Chalcanthite-cured
Плава со [[бакар(II) сулфат]]а
Selpologne
Кристал соли

Појављивање

Учесталост

Соли су најчешће чврсти кристали са релативно високом тачком топљења. Међутим, постоје соли које су течне на собној температури, такозване јонске течности. Неорганске соли обично имају малу тврдоћу и малу способност згушњавања, слично кухињској соли

Растворљивост

Соли се могу добити на више начина, зависно од тога да ли су растворљиве или нерастворљиве у води. Растворљиве соли кристалишу из раствора соли (добијених на разне начине), а нерастворљиве соли се издвајају у облику талога.

Соли често имају добру растворљивост у води. Током растварања или процеса хидратације, молекули воде раздвајају јоне. Растворљиве соли су све алуминијумове, натријумове и калијумове соли, осим већине карбоната; сви хлориди, осим сребро-хлорида и олово-хлорида; сви нитрати; сви сулфати, осим баријум-сулфата, олово-сулфата, и калцијум-сулфата; и многи сулфиди метала.

Методе добијања растворљивих соли

2NaOH(aq) + H2SO4(aq) → Na2SO4(aq) + 2H2O
MgCO3(s) + 2HCl(aq) → MgCl2(aq) + H2O + CO2(g)
  • Деловањем киселина на нерастворљиве базе (базне оксиде):
CuO(s) + H2SO4(aq) → CuSO4(aq) + H2O
Zn(s) + H2SO4(aq) → ZnSO4(aq) + H2(g)
  • Директна синтеза — хемијска реакција у којој со настаје директно из својих елемената. Овом методом добијају се соли које реагују са водом, па се не могу добити из раствора:
Fe(s) + S(s) → FeS(s)

Боја

Соли могу бити чисте и провидне (натријум-хлорид), непрозирне (титанијум-диоксид), па чак и металне и углачане (гвожђе-дисулфид).

Постоје соли у свим другим бојама, нпр. жута (натријум-хромат), наранџаста (натријум-дихромат), црвена (жива-сулфид), светлољубичаста (кобалт-дихлорид-хексахидрат), плава (гвожђе-сулфат, хексацијаноферат), зелена (никл-оксид), безбојна (магнезијум-сулфат), бела (титанијум-диоксид) и црна (манган-диоксид). Већина минерала и неорганских пигмената, као и већина синтетичких органских боја су соли.

Укус

Различите соли показују свих пет основних укуса: слано (нпр. натријум-хлорид), слатко (олово-диацетат), кисело (калијум-битартарат), горко (магнезијум-сулфат) и љуто (мононатријум-глутамат).

Мирис

Чисте соли су обично без мириса, док нечисте соли могу да миришу на киселину (нпр. ацетати као што је сирћетна киселина, цијаниди као што је цијановодонична киселина) или базу (нпр. амонијумове соли као што је амонијак).

Номенклатура

NaCl-Ionengitter
Јонска мрежа соли

Назив соли почиње именом катјона (нпр. натријум или амонијум), кога прати име анјона (нпр. хлорид или ацетат). На соли се често односи само именом катјона (нпр. натријумове соли или амонијумове соли) или именом анјона (нпр. хлориди или ацетати).

Чести катјони који формирају соли су:

Чести анјони који формирају соли (и називи одговарајућих киселина у загради) су:

Имена киселина и њихових соли

Киселине Соли
Назив киселине Hемијска формула Заједнички назив Пример
Хлороводонична HCl хлориди NaCl натријум хлорид
CaCl2 калцијум хлорид
AlCl3 алуминијев хлорид
FeCl2 гвожђе(II) хлорид
Угљена H2CO3 карбонати Na2CO3 натријев карбонат
CaCO3 калцијум карбонат
MgCO3 магнезијум карбонат
Сумпораста H2SO3 сулфити Na2SO3 натријум сулфит
CaSO3 калцијум сулфит
ZnSO3 цинков сулфит
Сумпорна H2SO4 сулфати Na2SO4 натријум сулфат
CaSO4 калцијум сулфат
ZnSO4 цинк сулфат
Азотна HNO3 нитрати KNO3 калијум нитрат
NaNO3 натријум нитрат
Ca(NO3)2 калцијум нитрат
NH4NO3 амонијум нитрат
Фосфорна H3PO4 фосфати Na3PO4 натријум фосфат
Ca3(PO4)2 калцијум фосфат

Неорганске соли

У најужем смислу, под појмом со мисли се на натријум-хлорид (NaCl, односно кухињска со). У много ширем смислу, соли су сви они спојеви, који су попут NaCl начињени од анјона и катјона. Као примјер таквих соли је калцијум-хлорид (CaCl2). Натријум-хлорид састављен је из катјона Na+ и анјона Cl. Слично томе, калцијум-хлорид се изграђен из јона Ca2+ и Cl. Формуле NaCl и CaCl2 су садржајне (сумарне) формуле једињења (однос Na:Cl=1:1, односно Ca:Cl=1:2). Јони могу бити једновалентни или поливалентни, тј. носити једно или више позитивних односно негативних наелектрисања. Сумарна формула неке соли одређена је бројем наелектрисања јона, јер се позитивна и негативна наелектрисања морају међусобно компензирати (поништити). Сумарне формуле соли су у јасној супротности с формулама једињења попут воде (H2O) или метана (CH4), који су молекуларна једињења.

Код неорганских соли између јона делују јонске везе. Следећи одност сумарне формуле, велики број јона гради јонску решетку одређене кристалне структуре. Прва слика десно приказује мали исечак грађе кристалне решетке натријум-хлорида. Пошто постоји велики број различитих катјона и анјона, познат је и веома велики број различитих соли. У доњој табели приказани су неки од јона. У солима, јони се могу састојати и из више од једног атома. Такви јони се називају комплексним јонима. Примери комплексних анјона су нитратни (NO3) и сулфатни анјон (SO42−). Код таквих комплекса, један атом представља централни, за који су везани други атоми (и атомске групе), једним именом названи лиганди. У овим примерима, атоми N односно S су централни атоми, док су у оба случаја лиганди атоми кисеоника (оксокомплекси). Централни атоми и њихови лиганди су повезани један с другим ковалентном везом. јонске везе налазе се само између анјона и катјона. Међу нитратима познате соли су, например, натријум-нитрат (NaNO3), а међу сулфатима натријум-сулфат (Na2SO4).

Катјоне углавном граде метали, а њихове соли називају се соли метала ("металне соли"). Од неметала састоји се комплексни амонијум катјон амонијум (NH4+) са азотом као централним јоним и водоником као лигандом. Амонијум јони граде соли попут амонијум-сулфата ((NH4)2SO4). Поред амонијум једињења, постоје и њихова аналогна органска једињења (квартернерна амонијум једињења).

Код вишевалентних оксокомплекса могу се јавити и OH-групе као лиганди, као што је нпр. случај код соли натријум-хидрогенсулфата (NaHSO4). Аналоге соли су познате и међу фосфатима: поред натријум-фосфата постоје и соли динатријум-хидрогенфосфат и натријум-дихидрогенфосфат. Из уобичајеног формалног начина писања (формалних јединица) за ова једињења не могу се одмах препознати OH-групе као лиганди. Формалне јединице таквих соли се изводе из традиционалног начина писања за киселине попут сумпорне (H2SO4) и фосфатне киселине (H3PO4).

Hexacyanidoferrat(II)
Структура хексацијанофератног(II) анјона

Прелазни метали не граде само катјоне, него и анјоне у виду оксокомплекса. Тако напримјер хром може градити хромате ([CrO4]2−), који је анјон у калијум-хромату K2[CrO4]), а манган перманганате ([MnO4]), који је анјон у калијум-перманганату (K[MnO4]).

Комплексни анјони могу имати и метале као централни атом. Код калијумхексацијаноферата(II) (K4[Fe(CN)6]), јон гвожђа Fe2+ гради стабилни анјон са четири негативна набоја заједно са шест цијанидних група (CN). У солима, јонске везе се налазе између катјона калијума и анјона хексацијаноферата(II). Слично томе, јон гвожђа Fe3+ гради калијхексацијаноферат(III) (K3[Fe(CN)6]), такође једну комплексну со. Код K3[Fe(CN)6], јон гвожђа Fe3+ гради стабилни анјон са три негативна набоја заједно са шест цијанидних група (CN).

Примери катјона и анјона

Катјони
једновалентни двовалентни тровалентни
Калијум, K+ Калцијум, Ca2+ гвожђе(III), Fe3+
Натријум, Na+ Магнезијум, Mg2+ Алуминијум, Al3+
Амонијум, NH4+ Гвожђе(II), Fe2+
Анјони
једновалентни двовалентни оксидни комплекси
(једно- или вишевалентни)
метални комплекси
(једно- или вишевалентни)
Флуорид, F Оксид, O2− Карбонат, CO32− Хромат, CrO42−
Хлорид, Cl Сулфид, S2− Сулфат, SO42− Перманганат, MnO4
Бромид, Br Фосфат, PO43− Хексацијаноферат(II), [FeII(CN)6]4−
Јодид, I Нитрат, NO3

Особине соли

Salze Natriumchloridgitter Loesen
Раствор натријум-хлорида у води: десно су приказани јони окружени (хидратизирани) молекулама воде
  • Многе соли су на собној температури у чврстом стању са релативно високом тачком топљења. Нагризајуће соли су врло тврде и крте те имају глатке ивице при лому током механичке обраде. Ове особине су углавном типичне за чврсте супстанце, које су изграђене у виду јонске решетке те стога граде кристале. Међутим, свака кристална супстанце није уједно и со. Тако на пример шећер (сахароза) такође гради кристале, али нема јонску решетку и не убраја се у соли.
  • Бројне соли су растворљиве у води а нису растворљиве у већини органских растварача. Код соли растворљивих у води, вода превазилази енергију јонске решетке помоћу хидратације. Ако је енергија хидратације приближно велика или већа од енергије решетке, со је релативно добро или врло добро растворљива. У растворима су појединачни јони врло чврсто и интензивно окружени молекулима воде. У виду реакције, ово се у хемији представља на следећи начин:

Слово (s) означава чврсту супстанцу док (aq) означава, да се јон налази у хидратизираном стању.

  • Суви кристали соли су електрични изолатори. Растворене соли и водени раствори проводе електричну струју због својих слободно покретних јона као носилаца електричног набоја. Стога су они електролити.
  • Растварање соли у води може променити pH вредност тог раствора. Ако се растварањем одређене соли не промени та вредност, онда се каже да је та со неутрална. Међу неутралне соли се убраја и натријум-хлорид. Осим ових, постоје и базне и киселе соли. Из састава соли врло тешко се може проценити како ће одређена со реаговати. Међутим, вреди опште правило: анјони (киселински остаци) јаких киселина углавном реагују неутрално. Киселински остаци слабих киселина углавном реагују базно. Пример особина соли, насталих од вишепротонских киселина, јесте понашање фосфата. Растварање соли у воденим растворима органских молекула, као нпр. биомолекула, може довести до денатурисања тих биомолекула, и имати утицаја на таложење макромолекула. Овакво деловање соли карактерисирано је такозваном Хофмејстеровом серијом.

Други катјони и анјони

  • Метални оксиди у великом постотку чине Земљину кору, али се они могу посматрати и као соли. Анјон O2− (оксидни јон) се јавља као такав само у чврстом или растопљеном стању, док у воденим растворима он није познат. Кисеоник у оксидном јону има оксидациони број −2. Стога, оксидациони број метала одређује сумарну формулу одређене соли односно једињења: MI2O, MIIO, MIII2O3. Ако је оксид растворљив у води, дешава се специфична хемијска реакција, на пример:

Натријум-оксид реагује с водом дајући хидроксидне јоне и соду (јоне натријума).

Слично реагује и калцијум-оксид (CaO), познат и као живи креч, дајући угашени креч односно калцијум-хидроксид (Ca(OH)2). Међутим, постоји велики број оксида који не реагују с водом. На пример, једињење гвожђе(III) оксид (Fe2O3) није растворљив у води.

  • Сулфиди: минерали се у природи често могу наћи у облику сулфида (S2−), на пример пирит и халкозин. И сулфиди се могу сматрати солима. Натријум-сулфид (Na2S) је растворљива со, која је у води готово нерастворљива, слично као и већина сулфида попут цинк-сулфида (ZnS) и бакар(II) сулфида (CuS). У аналитичкој хемији се различита (слаба) растворљивост разних металних сулфида користи за раздвајање сличних хемијских елемената (у фази раздвајања сумпороводичне функционалне групе)

Кристална вода

Многе соли, поред јона, садржавају и одређене количине молекула воде, такозвану кристалну воду.[7] Она се обично наводи у сумарној формули, као на пример у натријум-сулфат декахидрату: Na2SO4 · 10 H2O.

Двоструке соли

Поред соли са само једном врстом катјона (M) познате су и соли са два различита катјона. Такве соли називају се двоструке соли, као што су соли са опћенитом сумарном формулом MIMIII(SO4)2. Пример такве соли је алуминијумкалијумсулфат-додекахидрат (KAl(SO4)2 · 12 H2O).

Обухват појма соли

  • Супстанце су соли, само ако су хемијске везе између њихових делова јонске. Да је заиста у неком једињењу присутна ова врста везе, није лако закључити. Док је код калцијум-оксида (CaO) присутна јонска веза, док хром(IV) оксида (CrO3) ради се о ковалентној вези између атома хрома и кисеоника, па ово једињење није со. У оваквим случајевима је због тога боље говорити о металним оксидима уместо соли.
  • Историјски, соли су по правилу обухватале хемијска једињења, која имају дефинисани састав од различитих хемијских елемената. Међутим, познати су и мешани кристали састављени из две соли, а који нису стехиометријски грађени. Тако на пример калијум-перманганат (K[MnO4]) са баријум-сулфатом формира мешане кристале с готово произвољним односима смеше (чак и када се стави и одређена највећа количина баријум-сулфата), тако да компоненте у мешовитим кристалима и даље задржавају сличне кристалне структуре и удаљености унутар мреже. За добијање мешаних кристала није неопходна хемијска сличност укључених спојева нити њихова идентична валенција.

Органске соли

Осим горе описаних неорганских соли, такође постоје и бројне соли органских једињења. Анјони ових соли настали су од органских киселина. Између осталих, једне од важнијих су соли карбоксилних киселина, као што је ацетатна киселина од које настају бројне соли, познате као ацетати (CH3COO). Тако на пример ацетатна киселина са Na+ даје со натријум ацетат, док са Cu2+ гради бакар-ацетат. Сирћетна киселина је монокарбоксилна киселина (има само једну -COOH групу) па даје само једновалентне анјоне. Лимунска киселина (цитратна киселина) је трокарбоксилна киселина (има три -COOH групе) и може давати тровалентне анјоне; њене соли називају се цитрати. Међу познатијим солима цитратима су натријум-цитрат и калцијум-цитрат. Многи ацетати и цитрати граде кристале, али то није прави разлог за њихово уврштавање у соли. Прави разлог и основа лежи у постојању јонских веза између анјона и катјона. Унутар јона органских једињења налазе се ковалентне везе.

Практични значај имају соли карбоксилних киселина, које се убрајају у масне киселине. Натријумске и калијумске соли масних киселина називају се сапуни. У комерцијалним сапунима налази се мешавина различитих соли масних киселина. Практичан значај имају при производњи разних тврдих (натријумских) и меких (калцијумских) сапуна. Конкретни пример чине соли палмитинске киселине који се називају палмитати. Соли, који се базиране на тако великим органским молекулама, по правилу нису кристалисане.

Аналогно неорганским сулфатима (SO42−) постоје и органски сулфати (R-O-SO3), попут натријум-лаурилсулфата, који су своју употребну вредност пронашли као тензиди у комерцијалним шампонима и геловима за туширање. Познати су и соли алкохола које се називају алкохолатима.[8] Алкохоли су изразито слабе киселине, али се готово никад не називају тако. Под агресивним реакционим условима могу се добити једињења облика R-OM+ (где је M = метал). По аналогији са бројним неорганским оксидима (MO) алкохолати реагирају при контакту с водом (хидролиза) дајући одговарајуће алкохоле.

Хидролиза оксидних соли
Натријум-метанолат
Натријум-оксид

Међу органским катјонима, једињења аналогна амонијум-катјонима (NH4+) имају велики значај. Она се називају квартернарним амонијачним једињењима. Код ових једињења, атом азота обично носи четири алкил групе (R-) и позитивно наелектрисање. Алкиламонијачно једињење цетилтриметиламонијумбромид, на пример, је органско једињење амонијака, код којег се атом брома налази као анјон. Практични значај имају једињења амонијака са три кратке и једном дугом алкил групом, јер такви катјони у воденим растворима показују особине тензида. Једињења ове врсте такође играју веома важну улогу у метаболизму живих бића, као што је нпр. холин.

У принципу, готово сваки органски амин путем примања једног протона (H+) може прећи у катјон. Слично као и реакција са амонијаком (NH3) који прелази у амонијачни јон (NH4+), реагује на пример и примарни амин (R-NH2; где је R = органски остатак) прелазећи у катјон R-NH3+. Пошто су таква једињења углавном поларна и стога лако растворљива у води, она су и почетне супстанце које преводе неке лекове на бази азота путем њиховог разлагања са хлороводичном киселином у соли, такозване хидрохлориде. Овај поступак олакшава њихову апсорпцију у организму. Насупрот амина, хидрохлориди се могу много лакше чистити помоћу прекристализације. Са бромоводиком амини граде хидробромиде, а са флуороводоником хидрофлуориде. Осим молекула, који могу носити неко позитивно или негативно наелектрисање, постоје такође и молекули, који поседују негативно и позитивно наелектрисање. Они се називају унутрашње соли или цвитерјони. Група једињења бетаина се убраја у такве соли, међу којима је најједноставније једињење бетаин.

Аминокиселине поседују једну карбоксилну (-COOH) и једно амино групу (-NH2) па због тога могу реаговати и кисело и базно. При унутрашњој неутрализацији стварају се анјонске (-COO) и катјонске (-NH3+) односно један цвитерјон. Једна од најједноставнијих аминокиселина је глицин, који је врло добро растворљив у води. Насупрот других јона који су добро растворљиви у води, цвитерјони показују врло слабу (готово никакву) електричну проводљивост (амфолити).

Примери органских катјона и анјона

Анјони органских једињења
група једињења пример структура
Карбоксилне киселине ацетати
Acetat-Ion
палмитати
Palmitat-Ion
цитрати
Citrat-Ion
органски сулфати лаурилсулфати
Laurylsulfat-Ion
алкохолати етанолат
Ethanolat-Ion
Katјоni organskih једињења
група једињења пример структура
квартернарна амонијумска једињења Цетилтриметиламонијум
Cetyltrimethylammonium-Ion
холин
Cholin
органскаамонијумскаједињења соли анилина,
нпр. анилин-хидрохлорид
Anilin-Ion
Унутрашње соли: катјони и анјони у једном молекулу
група једињења пример структура
бетаини бетаин
Betain2
аминокиселине аланин
Alanin-Zwitterion

Добијање неорганских соли

Реакције киселина и база

Соли настају при реакцији киселина са базама (грч. basis; према Аренијусу: базе су основе ("базе") за соли). При томе се стварају оксонијум-јони киселина који са јонима хидроксида из база дају воду (неутрализирају се). Неке соли су врло тешко растворљиве у води те одмах при настанку стварају чврсти талог. Обично се соли налазе растворене у раствору те се кристализирају (прелазе у чврсто стање) испаравањем воде.

киселина + база → со + вода

хлороводична киселина + соданатријум-хлорид + вода

сумпорна киселина + баријум-хидроксидбаријум-сулфат + вода

Из других соли

Неке соли се могу добити из друге две соли. Ако се помешају водени раствори дву соли, из раствора се може издвојити трећа со у чврстом облику. До тога долази само ако је трећа со, насупрот друге две, много теже растворљива.

раствор соли А + раствор соли Б → со Ц + раствор соли Д

натријум-хлорид + сребро нитратсребро-хлорид + натријум-нитрат

калцијум-хлорид + натријум-карбонаткалцијум-карбонат + натријум-хлорид

Реакције оксида

Како је горе описано, многи оксиди метала имају афинитет да са водом граде хидроксиде. У киселим условима, такође реагују и многи оксиди метала, који су у чистој води нерастворљиви (стабилни). На овај начин могу се добити многе соли, као што је напримје бакар-сулфат.

оксид метала + киселина → со + вода

бакар(II) оксид + сумпорна киселинабакар-сулфат + вода

Види још

Референце

  1. ^ IUPAC Compendium of Chemical Terminology (the “Gold Book”). doi:10.1351/goldbook.S05447 verzija: 2.2.
  2. ^ Hans-Dieter Jakubke, Ruth Karcher (izd.): Lexikon der Chemie., 1. izd.; Spektrum Akademischer Verlag, Heidelberg . 2001. ISBN 978-3-8274-0552-4.
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
  4. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
  5. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
  6. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
  7. ^ water of crystallization, Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 31, 2016) (на језику: енглески) Webster's NewWorld Dictionary. John Wiley & Sons Inc.1988.. Pristupljeno 28. april 2015.
  8. ^ Alkoholate, na stranici chemie.de, pristupljeno 29. aprila 2015. (на језику: немачки)

Литература

  • Kurlansky, Mark (2002). Salt: A World History. Walker Publishing Company. ISBN 978-0-14-200161-5.
  • Giričev G. V. (1999). Структура молекул солей кислородсодержащих кислот, Sorovskij obrazovateljnij žurnal, br. 11. стр. 40-44.
  • Ivan Ljudvigovič Knunjanc; Nikolaj Serafimovič Zefirov (1995). Химическая энциклопедия. (4. tom), Pol - Tri, "Sovetskaja Ėnciklopedija". ISBN 978-5-85270-092-6.
  • Wasserscheid P, Keim W (3. 11. 2000). „Ionic Liquids-New "Solutions" for Transition Metal Catalysis”. Angew Chem Int Ed Engl. 39 (21): 3772—3789. PMID 11091453. doi:10.1002/1521-3773(20001103)39:21<3772::AID-ANIE3772>3.0.CO;2-5.
  • Лидин, А. Р..; Молочко, А. В..; Андреева, Л. Л..; Цветков, А. А.. (1983). Под ред. Б. Д. Стёпина, ур. Основы номенклатуры неорганических веществ. М: Химия. стр. 112.
  • Под ред. Н. С. Зефирова, ур. (1995). Химическая энциклопедия. 4. М: Большая российская энциклопедия. ISBN 978-5-85270-092-6.
26. јануар

26. јануар је двадесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 339 дана (340 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Борна киселина

Борна киселина (хемијска формула H3BO3 или B(OH)3) је супстанца која спада у слабе неорганске киселине. Постоји у облику безбојних кристала или бијелог праха и растворљива је у води. Може се наћи и у минералном облику и тада се назива сасолит. У природи се може наћи у неким вулканским областима, у саставу разних минерала (нпр. боракс), у морској води, у биљкама и воћу.

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Врсте предузећа по државама

С обзиром да је предузеће основни субјект привређивања на коме почива привредни и целокупни друштвени развој, од изузетног значаја су његов организациони и циљни аспект.

Гвожђе

Гвожђе или железо (Fe), метал је VIIIB групе. Има 16 изотопа чије се атомске масе налазе између 49 — 63. Постојани изотопи су: 54, 56, 57 и 58. Најзаступљенији је изотоп 56 (91%). Симбол Fe долази од лат. ferrum назива за гвожће. Ферат је назив за гвожђе у анјонском комплексу. Телурско гвожђе је назив за елементарно гвожђе, које је настало у Земљиној кори.

Потпуно чисто гвожђе је мекан метал сребрнкастог сјаја. Познато је од прадавних времена, а данас је вероватно најважнији технички метал који налази мноштво облика примене. Оно се првенствено користи у виду челика, у којем је угљеник заступљен са до 2,06%. Гвожђе рђа на влажном ваздуху и раствара се у разређеним киселинама.Гвожђе се у природи најчешће налази као минерал магнетит, који је кристализован се у облику црних кубних кристала. Оно је један од најраспросрањенијих металних елемената у Земљиној кори, где је по масеном уделу одмах је иза алуминијума. У Земљиној кори је удео гвожђа око 5%, а у целој Земљи се претпоставља да је 37%. Унутрашњост Земље се претежно састоји од гвожђа. Концентрација гвожђа у морима је врло мала (око 4x10−3 ppm). Елементарно гвожђе се у природи налази као метеоритско које је доспело на земљу из Свемира, и као телурно које је присутно у Земљиној кори од исконских времена. Познато је да је гвожђе присутно у саставу Сунца, месечевим стенама и другим небеским телима, где га има око 14,3%, што сведоче метеорити пали на Земљу од којих се половина састоји претежно од гвожђа.

На површини Земље природно гвожђе се веома ретко налази у елементарном стању (на пример телурно гвожђе на Диско, западно од Гренланда).

К. Со Р. Скаљиола (Кунео)

К. Со Р. Скаљиола је насеље у Италији у округу Кунео, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1 становника. Насеље се налази на надморској висини од 208 м.

Карпати

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii), су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...

Кленбутерол

Кленбутерол (Спиропент, Вентипулмин) је симпатомиметички амин који лица са поремећајима дисања користе као деконгестант и бронходилататор. Лица са хроничним поремећајима дисања, попут астме, кленбутерол користе као бронходилататор који им олакшава дисање. Најчешће је доступан као хидрохлоридна со кленбутерол хидрохлорид.

Кристална структура

Кристална структура је карактеристика чврстих тела, која је одређена правилном структуром честица од којих је тело грађено. Оваква чврста тела чији су атоми или атомске групе правилно просторно распоређени називају се кристалима. Правилности просторне распоређености атома се изражавају и код екстерних особина кристала, нпр. код кристала натријум хлорида (кухињске соли). Видљиво је да сваки кристал натријум хлорида представља готово савршену коцку. У овом случају се та правилност протеже на велики део, односно на цели комад испитиваног материјала, па се та особона назива макрокристалношћу, а материјал - монокристал. У противном случају тј. када се правилност протеже на малу област материјала, тада кристалност постоји у малим размерама па се особина назива поликристалношћу, а материјал - поликристал. Кристална структура даје чврстим материјалима већу механичку чврстину, док са друге стране неправилна (аморфна) структура утиче на жилавост. Процес промене агрегатног стања супстанце, из течног у чврсто, при чему долази до формирања кристала који имају правилну структуру се назива кристализација.

Према врсти честица и њихових веза разликују се атомске, јонске и молекуларне кристалне решетке. Тако на пример решетка је натријум хлорида (кухињска со) јонска (грађена од натријумових и хлорових јона), решетка дијаманта је атомска с ковалентном везом између угљеникових атома, решетка бензена је молекуларна и тако даље. Основне градивне честице кристала налазе се на тачно одређеним и сталним положајима у јединичној ћелији, основној, најмањој запремини просторне решетке, који садржи најмањи могући број структурних јединица. Периодичким понављањем јединичне ћелије дуж 3 некопланарна рационална смера изграђена је цела кристална решетка, то јест цели кристал. Свака јединична ћелија има облик паралелопипеда и одређена је с помоћу смера и дужине три брида, те са три угла међу бридовима, а облик ћелије мора имати највећу (максималну) симетрију некога кристалног система.

Основно је начело (принцип) просторне решетке: сваки чвор решетке има једнак број суседних чворова на једнакој удаљености и једнако распоређених, то јест чворови се ни по чему међусобно не разликују. С обзиром на могуће јединичне ћелије, постоји 14 међусобно различитих просторних решетки, које носе назив Бравеове решетке (према А. Бравеу). Њих седам (триклинска, моноклинска, ромпска, тригонска, тетрагонска, хексагонска и кубна) називају се примитивним, јер имају чворове (места у кристалу с идентичном околином у истом смеру) само у угловима јединичне ћелије. Осталих седам су центриране решетке с додатним чворовима у средини ћелије, на супротним паровима плоча или у средини тих плоча. У Бравеовим решеткама постоји само транслацијска симетрија кристалне решетке. Потпуна симетрија неке кристалне решетке, то јест кристалне структуре, описана је једном од 230 просторних, Федоровових групе симетрије (према Ј. С. Федорову). Бравесове решетке и Федорове групе представљају унутрашњу симетрију (микросиметрију) кристала.

Кухињска со

Кухињска со, хемијски натријум-хлорид (молекулска формула NaCl) је једно од најраспрострањенијих хемијских једињења у природи. Човјек често користи кухињску со у својој исхрани као зачин или као средство које утиче на квалитет и брзину припремања хране.

Натријум хлорид је бела кристална супстанција, веома добро растворљива у води, ипак са малом максималном концентрацијом.

Натријум хлорид спада у ред најзначајнијих једињења у хемијској индустрији и извор је сланости морске воде.

Молекул натријум хлорида се састоји од једног атома натријума и једног атома хлора. Молекулска маса кухињске соли је 58.4 u. Температура топљења натријум хлорида износи 801 °C, а температура кључања 1465 °C.

Рударство

Рударство је веома стара индустријска грана која се бави процесом ископавања руда и њене припреме за искоришћавање у разним областима индустрије или за непосредно коришћење у свакодневном животу.Рудници се по начину ископавања деле на површинске и подземне. Данас је много чешћа површинска експлоатација руде, на пример 85% минерала (осим нафте и природног гаса) у Сједињеним Америчким Државама се површински експлоатише укључујући и 98% од металних руда. Материјали који се често ископавају су: боксит, калај, цинк, дијамант, земни гас, магнезијум, манган, бакар, никл, олово, платина, нафта, со, сребро, титанијум, уранијум, угаљ, злато и гвожђе. Сем њих често се ископавају и: глина, песак, гранит и кречњак.

Рудник

Рудник је место са кога се експлоатишу разне врсте руда. На таквим местима где је руда нагомилана од економске вредности, површинским откопавањем или подземним копањем вади се руда. Рудници се по начину ископавања деле на површинске и подземне. Материјали који се често ископавају су: бакар, никл, олово, боксит, цинк, нафта, со, сребро, угаљ, злато, гвожђе, магнезијум, манган, дијаманти, уранијум, титанијум итд.

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

Славонија, Барања и Западни Срем (1991—1992)

Славонија, Барања и Западни Срем је била српска аутономна област у источној Хрватској, успостављена током ратова на простору бивше Југославије. Проглашена је 25. јуна 1991. године под називом Аутономна област Славонија, Барања и Западни Срем, а потом је 25. септембра 1991. године преименована и од тада је постојала под називом Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. Дана 26. фебруара 1992. године укључена је у састав Републике Српске Крајине. Обухватала је ослобођене делове географских области источне Славоније, западног Срема и Барање.

Након пропасти Републике Српске Крајине 1995. године, област је преуређена у посебан српски ентитет под називом Источна Славонија, Барања и Западни Срем који је након потписивања Ердутског споразума и завршетка Прелазне управе ОУН за Источну Славонију, Барању и Западни Срем реинтегрисан у државни оквир Републике Хрватске, почетком 1998. године.

Со-Хај (Аризона)

Со-Хај (енгл. So-Hi) насељено је место без административног статуса у америчкој савезној држави Аризона.

Со (зачин)

Со је минерал састављен првенствено од натријум хлорида (NaCl), хемијског једињења које припада већој класи соли; со у свом природном облику, као кристални минерал, познат је као камена со или халит. Со је присутна у огромним количинама у морској води, где је главна минерална компонента. Отворени океан има око 35 g (1,2 oz) соли по литру воде, салинитет од 3,5‰.

Со је од суштинског значаја за живот уопште, а сланост је један од основних људских укуса. Со је један од најстаријих и најзаступљенијих зачина за храну, а сољење је важан начин конзервисања.

Неки од најстаријих доказа о преради соли датирају из периода пре око 8.000 година, када су људи који су живели на подручју данашње Румуније кључали изворску воду ради екстракције соли; соли у Кини датирају приближно у истом периоду. Со су такође ценили и стари Јевреји, Грци, Римљани, Византијци, Хетити, Египћани и Индијанци. Со је постала важан предмет трговине и била је транспортована бродом преко Средоземног мора, дуж посебно изграђених путева соли, а преко Сахаре на камилама каравана. Недостатак и универзална потреба за соли су довели народе да иду у рат ради ње и искористе је како би повећали пореске приходе. Со се користи у верским церемонијама, а има и друге културне и традиционалне значаје.

Со се обрађује из рудника соли и испаравањем морске воде (морска со) или изворске воде богате минералима у плитким базенима. Њени главни индустријски производи су каустична сода и хлор; со се користи у многим индустријским процесима, укључујући производњу поливинила хлорида, пластике, дрвењаче и многих других производа. Од годишње глобалне производње, око две стотине милиона тона соли, само око 6% се користи за људску потрошњу. Друге употребе укључују процесе условљавања воде, одлеђивање ауто-путева и пољопривредну употребу. Јестива со се продаје у облицима као што су морска со и кухињска со која обично садржи средство против згрудвавања, а може се и јодити како би се спречио недостатак јода. Поред тога што се користи у кувању и за столом, со је присутна у многим прерађеним намирницама.

Натријум је суштински нутријент за људско здравље путем своје улоге електролита и осмотског раствора. Прекомерна употреба соли може повећати ризик од кардиоваскуларних болести, као што је хипертензија код деце и одраслих. Такви здравствени ефекти соли су дуго проучавани. Према томе, бројна светска здравствена удружења и стручњаци у развијеним земљама препоручују смањење потрошње популарних сланих намирница. Светска здравствена организација препоручује да одрасли конзумирају мање од 2.000 mg натријума, што је једнако са 5 грама соли дневно.

Угљен-моноксид

Угљен-моноксид, угљеник (II) оксид, (хем. ознака CO) је гас састављен од атома угљеника и атома кисеоника, без боје, мириса и укуса, лакши од ваздуха. Угљен-моноксид је неорганско једињења угљеника, и спада у групу неутралних оксида (не реагују са водом, киселинама и базама). Јаке је цитотоксичности за жива бића, јер спада у групу хемијских загушљиваца и највећих загађивача ваздуха. Настаје у току непотпуне оксидације органских материја. Издувни гасови мотора са унутрашњим сагоревањем један су од највећих загађивача атмосфере овим гасом (са 1-14 вол%) затим, следе издувни гасови који настају у току производње гвожђа као и гасови при сагоревању угља у термоелектранама, и у процесу производње у рафинеријама нафте и хемијској индустрији.

У развијенијим земљама света (САД, Јапан, западна Европа) и до 60% угљен-моноксида потиче из мотора са унутрашњим сагоревањем.

Угљен-моноксид, унет у организам (са удахнутим ваздухом у плућима) изазива у организму општу хипоксију (недостатак кисеоника) јер има јак афинитет за хемоглобин црвених крвних зрнаца. Истискујући кисеоник из рецептора црвених крвних зрнаца, он у њима, стварањем карбонил једињења, формира иреверзибилну везу, која ограничава транспорт и коришћење кисеоника у ткивима.Његов токсични ефекат настаје веома брзо чак и при изузетно малим концентрацијама. Смртна доза за људе износи 1.000-2.000 ппм (0,1-0,2 %) при удисању гаса од 30 мин. Код високих концентрација угљен-моноксида у удахнутом ваздуху смрт може настати у времену од 1-2 минута.

Максимална дозвољена доза угљен-моноксида(МДК); у индустрији износи 50 ппм (0,005 %) за експозицију до 8 часова.Око 50% тровања у свету отпада на тровање угљен-моноксидом. Сваке године у свету умре на стотине људи од последица тровања овим гасом.

Хлор

Хлор (Cl; лат. chlorium, од грч. chloros — „зелено-жути”) неметал је са атомским бројем 17, припада VIIA групи. Стабилни изотопи су: 35Cl и 37Cl. Хлор је жутозелен гас око 2,5 пута тежи од ваздуха, непријатног, загушљивог мириса, веома отрован. Хлор је средство за избељивање и дезинфекцију. Састојак је многих соли и других једињења. Хлоридни јон је веома распрострањен у природи и може се наћи у скоро сваком живом организму, има веома велик биолошки значај, спада у макроелементе. Јони хлора су једни од најбитнијих анјона у воденим организмима док хлороводоничну (стари назив сона) киселину многе животиње користе за варење. У организму човека од 70 килограма налази се око 95 грама хлоридних јона углавном у облику натријум-хлорида.Хлор има највиши афинитет према електрону и трећу по величини електронегативност међу свим реактивним елементима. Из тог разлога, он је врло јако оксидирајуће средство. Слободни хлор је врло редак на Земљи, а обично је резултат директне или индиректне оксидације помоћу кисеоника. Најчешће и најуобичајеније једињење хлора, натријум хлорид (обична кухињска со), био је познат из античких времена. Око 1630. гасни хлор је први пут синтетисан у хемијској реакцији, али није био препознат као фундаментално важна супстанца. Одређивање особина гасног хлора сачинио је Карл Вилхелм Шеле, који је 1774. претпоставио да се ради о оксиду неког новог елемента. Он је први добио хлор реакцијом хлороводичне киселине (HCl) и мангановог диоксида (MnO2). Хемичари су 1809. открили да је тај гас заправо чисти хемијски елемент, што је у својим радовима потврдио и Хамфри Дејви 1810. који нови елемент назвао данашњим именом, изведеним из грчког χλωρóς (хлорос, жуто-зелени).

Готово сав хлор у Земљиној кори налази се у виду хлорида у разним јонским једињењима, укључујући и кухињску со. Он је други најраспрострањенији халогени елемент и 21. најраспрострањенији елемент у Земљиној кори. Елементарни хлор се индустријски производи из слане воде помоћу електролизе. Велики потенцијал елементарног хлора за оксидовање других елемената комерцијално се користи у саставу многих избељивача и дезинфекцијских средстава, а генерално се користи као незамјењив реагенс у хемијској индустрији. Он се користи и при производњи многих потрошачких роба и производа, од чега две трећине отпада на органске хемикалије попут поливинил хлорида, као и многе полупроизводе у производњи пластичних и других производа за крајњу потрошњу. Такви производи обично не садрже елементарни хлор. Елементарни хлор и једињења хлора често се користе као дезинфекцијско средство које се директно сипа у базене за купање чиме се они чисте.

У облику хлоридних јона, хлор је неопходан и незамењив за сва позната жива бића. Друге врсте једињења хлора су ретке у живим организмима, а вештачки произведена органохлорна једињења могу бити потпуно инертна, али и веома отровна. У горњим слојевима Земљине атмосфере, органски молекули који садрже хлор попут хлорофлуороугљеника учествују у уништавању озонског омотача. Мале количине елементарног хлора се генеришу оксидацијом хлорида до хипохлорита у неутрофилима, као део имунског одговора против бактерија. Елементарни хлор у високим концентрацијама је екстремно опасан и отрован за све живе организме, а користио се током Првог светског рата као прво гасовито хемијско бојно оружје.

Шугарлоуф Со Мил (Калифорнија)

Шугарлоуф Со Мил (енгл. Sugarloaf Saw Mill) насељено је место без административног статуса у америчкој савезној држави Калифорнија.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.