Смуђ

Смуђ (лат. Sander lucioperca) је слатководна риба из фамилије гргеча Percidae.

Смуђ
Gös, Iduns kokbok
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Percidae
Род:
Sander
Биномијално име
Sander lucioperca
Linnaeus, 1758

Навике, станиште, распрострањеност

Смуђ је најраспростренији у Евроазијском делу, где је и настао као врста, у сливу некадашњег пра Дунава, у време отицања Панонског мора ка данашњем Црном мору. Одатле се полако оширио по западној, централној, и источној Европи, а затим прешао и у Азију, и то преко реке Урал. У Северној Европи, у Скандинавији, се проширио скоро до линије поларног круга. Уобичајена је риба и у Балтичком мору и то нарочито у његовом великом, северном Ботнијском заливу, где је вода нешто више слатка. Смуђ обитава и у ослађеним деловима Црног и Каспијског мора. У Србији живи у водама црноморског слива.

Младе јединке смуђа се хране ларвама инсеката које живе у води, као и ларвама других врста риба. Одрасле јединке се хране другим врстама риба. Младе јединке, после годину дана почињу да се хране искључиво рибама. Како је месо смуђа веома укусно, он се. узгаја се у топловодним рибњацима, а цењен је у спортском риболову. Годишње се у Европи узгоји више од 11 000 тона смуђа.

Смуђ је риба активна током целе године, a оптимална температура за његов живот је око 27 степени, а смртоносна око 35 степени. За смуђа је, при температури воде од 20 степени, оптимална граница концентрације кисеоника око 6,5 мг/л. Код таквих и већих концентрација кисеоника у води, смуђ је веома отпоран на високе температуре воде, али је врло неотпоран на дефицит кисеоника, тако да код загађења воде, смуђ угине међу првим рибама. Ако је, током зиме, водостај нормалан, смуђ је активан током целог дана, нарочито при обали.

Опис и грађа

Тело смуђа је вретенасто и издужено, са релативно малом главом. Боја тела зависи од места боравка, леђа су сиво зелена до тамно зелена, бокови су сребрно зеленкасти са осам до дванаест мркозелених попречних пруга, док је трбух бео. Има два леђна пераја, предње са 13-14 изузетно оштрих коштаних жбица повезаних опном и заднје са 20-22 меке жбице, између њих постоји мали међупростор. На леђном и репном перају су тамне пеге. Остала пераја су бледожуте боје без пега. Крљушти су ситне. Задњи угао вилица не досеже ниво задње ивице ока. Образи (бочни делови главе) носе крљушт на себи. Уста су велика са много јаких и оштрих зуба којима лако убија свој плен. У бочној линији се налази 70 - 83 крљушти. Смуђ има одличан вид, нарочито ноћу, када и најчешће иде у лов. Приликом лова осим на вид ослања се на одличан њух, а нарочито на развијено чуло бочне линије. Изразити је предатор и може да нарасте до 18кг и дужине до 120цм, са старошћу од преко 20 година.

Размножавање

Плодност је 1 000 000 јаја (до 200 000 на килограм тела женке). Јаја су ситна, пречника од 1 до 1,5 мм. Мрести се у рано пролеће, одмах по отапању леда, при температури воде од 12 до 15ºЦ. Мрест смуђа се одвија раном зором, на дубини од 0,5 - 1м, у струји брзине 0,1 - 0,2м/с. У језерима где нема текуће воде, женке и мужјаци прилазе ближе обали где је дно песковито или шљунковито, у потрази за што бистријом и чишћом водом. У језерима са приливом текуће воде, забележен је мрест и на дубинама до 17м. Смуђеви се током мреста не хране.

Пре мреста, мужјак, на шљунку гради гнездо, у нашим условима обично међу корењем врбе, али и других биљака и пањевима, које је претходно пажљиво очистио, а потом женка, постављена изнад гнезда мирује, а мужјак брзо плива у круг око ње, повремено прелазећи у потпуно вертикални положај, на 1 м растојања. Након неколико кругова, женка и мужјак, долазе у положај један наспрам другог, и тада долази до мресног чина. Снажно се тресу пливајући, а мужјак и женка истовремено испуштају сву количину млеча и икре. Јаја се одлажу у гнезда у облику јама, женка се удаљава, а мужјак остаје да их чува од наноса, али и других предатора. Ембрион се развија у оптималним температурним условима око десет дана у јајним опнама. У првим данима млађ се храни планктоном, бескичменјацима, ларвама, црвићима и инсектима. Након двадесетак дана млађ је дуга 20мм и већ починје да се храни млађи других врста или недораслом браћом. Канибализам је изразито изражен и само највећи примерци млађи опстају.

Млађ смуђа у почетку брзо расте, али је даљи раст релативно спор. Након годину дана јединке су дужине 8-12цм, са две 20-30цм, а са четири године достижу око 40цм и масе су 900-1100г. Полну зрелост мужјаци достижу у другој години, а женке у трећој.

Други називи

У народу је је одомаћен назив барон, а због специфичне грађе ока које одбија светлост слично мачијем оку у народу га често називају и стаклнооки.

Литература

Језеро Бистарац

Бистарац је језеро у Федерацији БиХ, у Босни и Херцеговини. Налази се у Тузланском кантону, око два километра од Лукавца. Бистарац је језеро са природним пречишћавањем тако да је вода у језеру чиста.

Језеро је богато рибом, а целе године се порибљава разним врстама риба као што су: шаран, сом, савска деверика, плотица. Сем ових риба у језеру се налазе и лињак, црвенперка, амур, толстолобик, смуђ, клен, коштро и пастрмка, која је се добро прилагодила води језера. На језеру се током целе године организују спортска риболовна такмичења.

Акваријум Крагујевац

Акваријум “Крагујевац” је први јавни акваријум у Србији. У његовој колекцији се налази преко 600 биљних и животињских врста из водених екосистема са свих простора Земље. У преко 300 акваријумских јединица које се су изложене на површини од 200 m² можете упознати рибе наших потока, река и језера (пастрмка, мрена, штука, смуђ, шаран, сом, кечига) и егзотичне тропске рибе. Осим риба, можете видети и водоземце (жабе и даждевњаке), гмизавце (корњаче и змије), као и различите врсте бескичмењака (сунђере, дупљаре, планарије, глисте, пијавице, пужеве...)

Бејсушки лиман

Бејсушки лиман (рус. Бейсугский лиман) плитки је залив лиманског типа у источном делу акваторије Азовског мора, на југозападу европског дела Руске Федерације. Административно припада Краснодарској Покрајини, а територијално је подељен између њеног Јејског, Приморско-ахтарског и Каневског рејона. Од отвореног мора на западу одвојен је уском и ниском Јасенском превлаком, а уском превлаком на северу је одвојен од Ханског језера.

Бејсушки лиман је издужен у смеру северозапад-југоисток у дужини од око 30 километара, док је максимална ширина у централном делу залива до 12 км. Површина језера је око 272 км2, а максимална дубина не прелази 1,7 метара. У лиман се уливају две реке, Бејсуг на истоку и Челбас на североистоку. Са отвореним морем повезан је уским пролазом Јасенско гирло, а доток морске воде у залив је доста ограничен те је његов салинитет знанто нижи у поређењу са суседним морем. Обале су углавном ниске и замочварене, нарочито источна обала, а нешто виши део је дуж југозападне обале.

Залив је доста богат рибом, посебно врстама из породице главоча, затим зракоперке Clupeonella cultriventris, инћуни, смуђ, штука и друге врсте.

Бочац (језеро)

Бочац је вјештачко језеро на подручју општина Мркоњић Град, Кнежево и Бањалука, Република Српска, БиХ. Језеро је акумулационо и настало је изградњом бране за потребе истоимене хидроелектране, која је пуштена у рад 1981. године. Језеро се напаја водом из ријеке Врбас и пролази кроз кањон који сачињавају обронци планина Чемерница и Мањача. Бочачко језеро се налази 50 километара од Бањалуке и 15 километара од Мркоњић Града.

Верхњеволшко језеро

Верхњеволшко језеро (рус. Верхневолжское водохранилище) вештачко је језеро на северозападу европског дела Руске Федерације, на северозападу Тверске области. Изграђено је на горњем делу тока реке Волге на подручју Осташковског, Селижаровског и Пеновског рејона.

Површина језера је око 183 км², а просечна запремина око 0,466 км³. Дужина језера је око 85 километара, ширина до 6 километара. При просечном водостају површина језера лежи на надморској висини од 206,5 метара. Колебање водостаја је до 4,5 метара.

Језеро је настало 1845. године преграђивањем корита реке Волге и прво је од бројних вештачких језера које је изграђено у кориту ове реке. Брана је дугачка 46 метара, ширине 16,1 метар, а максималне висине 9,5 метара. Максимална пропусна моћ бране је 420 м³/с, док је просечан проток на годишњем нивоу око 29 м³/сек.

Градњом Верхњеволшког језера са током Волге директно су повезана и бројна Горњоволшка језера (Стерж, Вселуг, Пено и Волго).

Вода из језера се данас користи за водоснабдевање те у рекреационе сврхе (риболов – смуђ, деверика, штука) и туризам.

Виганавско језеро

Виганавско (блр. Выганаўскае возера; рус. Вы́гоновское озеро) или Виганашчанско језеро (блр. Выганашчанскае возера; рус. Выгонощанское озеро) налази се у Ивацевичком рејону Брестске области у Републици Белорусији. Највеће је језеро по површини у Брестској области.

Језеро се налази у источном делу рејона на око 37 км од града Ивацевича и на око 17 км од варошице Цељахани. Смештено је на развођу између сливних подручја река Шчара (део слива реке Њемен) и Јасељда (део слива реке Дњепар). Кроз језеро је у периоду 1767—1783. саграђен Агински канал који повезује ова два слива.

Од 1968. површина језера и део његовог басена под заштитом је државе као парк природе, а само језеро налази се под управом националног парка Бјаловешка шума.

Површина језера је у просеку око 26 км² док басен заузима територију површине 87,1 км². Укупна дужина обалске линије је 21 км, максимална дубина до 2,3 м (у просеку око1,2 м). Површина језера налази се на надморској висини од 153 метра.

Језерско дно је доста равно и муљевито, док су обале ниске и замочварене. Рибљи фонд језера чине штука, смуђ, гргеч, деверика, лињак, црвенперка. Језеро настањује око 106 врста фитопланктона.

Вјатка

Вјатка (рус. Вя́тка; татарскиНократ, Noqrat; маријски Виче) је река у Кировској области и републици Татарстану у Русији. Десна је притока реке Каме. Дуга је 1.314 km, са површином слива од 129.000 km².

Вјатка извире у северном делу аутономна република Удмуртије. Улива се у реку Каму код градића Соколке, неких 20 km пре него се Кама шири у Кујбишевско језеро.

Заледи се почетком новембра и остаје под ледом све до половине априла.

Главне притоке су јој:Кобра, Летка, Великаја, Молома, Пижма, Чепца, Бистрица, Ваја и Килмез.

Богата је рибом:деверика, црвенперка, лињак, сом, штука, гргеч и смуђ

Пловна је од свог ушћа узводно све до града Кирова, неких 700 km. У пролеће до сидришта града Кирса (преко 1.000 km).

Главне луке на Вјатки су: Киров, Котељнич, Совјетск.

Гарашко језеро

Гарашко језеро се налази у срцу Шумадије, ободима Букуље десетак километара од Аранђеловца на путу Аранђеловац-Белановица-Љиг на надморској висини од око 400 m а настало је 1976. године преграђивањем реке Букуље и неколико њених притока за потребе водоснадбевања Аранђеловца и околине. Површина варира од водостаја али се најчешће креће око 65 ha. Састоји се од три крака Милићевићи, Лекићи и Врбе, који су добили називе по потопљеним засеоцима села Гараши и Јеловик. Карактеришу га стрме обале са једне и приступачне са друге стране. Дно је тврдо (иловача) са благим кањонима дуж некадашњих речних токова. Највећа дубина је преко 20 m. Рибљи свет је разнолик па су од беле рибе присутни клен, црвенперка, бодорка, крупатица, бабушка а од племените шаран, смуђ, сом, амур а штука држи незванични државни рекорд са највећим примерком од 19,6 kg. Недалеко од језера налази се базен са угоститељским објектом и спортским теренима за одбојку на песку и мали фудбал.

Градина (Приједор)

Градина је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 730 становника.

Гргечке

Гргечке (Perciformes) су најобимнији ред кичмењака, са преко 7000 савремених врста риба. Могу се наћи у скоро свим воденим стаништима. Познати представници гргечки су сунчаница, гргеч, смуђ, балавац, група цихлида, баракуда, туна и бас.

Дофен (језеро)

Језеро Дофен (енгл. Dauphin Lake; франц. Lac Dauphin) је језеро на западу канадске покрајине Манитоба. Са површином од 519 км² је на десетом месту по величини у Манитоби. Језеро се налази на надморској висини од 260 метара, а од новембра до маја је прекривено ледом. У језеро се улива неколико мањих водотока, а главна отока и уједно веза са језером Винипегосис је река Мосеј.

Западно од језера налази се градић Дофен.

На језеру је развијен рекреативни риболов (штука, смуђ, гргеч и језерска пастрмка).

Ласт Маунтин (језеро)

Ласт Маунтин (енгл. Last Mountain Lake) познато и као Дуго језеро (енгл. Long Lake) је плитко преријско језеро глацијалног порекла, старости око 11.000 година у јужном делу провинције Саскачеван у Канади. Језеро се налази на око 40 км северозападно од административног центра провинције града Реџајне у сливном подручју реке Капел.

Са дужином од 93 км најдуже је језеро у овом делу провинције, а у најширем делу широко је свега 3 км. Северни део језера је доста плитак и мочваран, за разлику од централног и јужног дела. Маленом реком Ласт Маунтин Крик језеро на југу отиче ка реци Капел, односно ка реци Асинибојн.

Језеро је популарно као одмаралиште, посебно у летњем делу године, а најважније насеље на његовим обалама је Реџајна Бич.

Северни део језера је законом заштићено птичије станиште, основано 1887. године и уједно било је то прво заштићено подручје оваквог типа у целој Северној Америци. У станишту је регистровано преко 280 различитих птичијих врста од чега се 9 налази на листи угрожених врста.

Од рибљег фонда издвајају се смуђ, штука, манић, језерска белица, шаран и друге.

Марковац (Младеновац)

Марковац је насеље у Србији у општини Младеновац у граду Београду. Удаљено је 7 km од Младеновца на путу за Тополу и Аранђеловац познато по вештачком језеру (Марковачко језеро), по засеоку Црквине у којем је умро деспот Стефан Лазаревић и Карађорђевом бунару у Бељевцу.

Овде се налази Запис храст код цркве (Марковац).

Потпећко језеро

Потпећко језеро је вештачко акумулационо језеро подигнуто на реци Лим на 2 km узводно од Прибојске Бање и 15 km од Нове Вароши, у Златиборском управном округу. За потребе ХЕ Потпећ, изграђена је бетонска гравитациона брана висине 46 m и дуге 215 m. Има акумулацију од 44 милиона m3 воде. Дужина језера је око 20 km. Налази се на 435,6 мнв. Површина језерског слива је 3.605 km2. Дужина језера износи 20 km, дубина 40 m, а површина 7,0 km2.С обзиром да поред бране пролази пруга Београд-Бар и магистрални пут који води од Београда до Црногорског приморја, има изразит потенцијал за развој транзитног туризма, који је тренутно недовољно искоришћен. Осим тога, погодно је за активни туризам и риболов. У језеру се могу уловити смуђ, сом и језерска пастрмка.

Припјат (река)

Припјат (укр. Припять; блр. Прыпяць) река је која протиче кроз Украјину и Белорусију. Десна је притока Дњепра.

Смуђ камењар

Смуђ камењар (лат. Sander volgensis) је слатководна риба из фамилије гргеча Percidae. Нешто је мање распрострањен од обичног смуђа. Искључиво насељава притоке Црног и Каспијског мора: Дунав, Дњепар, Дњестар, Дон, Волгу и Кубан, са притокама. Нарасте до 50 цм и 1,4 кг.

Задњи угао вилица код смуђа камењара досеже или премашује задњи угао ока. Бочни делови главе нису скроз, већ само местимично обрасли крљуштима. При врху вилица нису изражени снажни, зашиљени зуби, а у бочној линији се налази 80 - 97 крљушти.

Совинско језеро

Совинско језеро или Совинац је вештачко језеро на 2 km источно од места Салаш, поред регионалног пута Зајечар—Неготин. Заједно са Глоговачким језером чини акумулацију намењену првенствено за наводњавање обрадивих површина пољопривредног добра „Салаш“. Настало је 1988. године преграђивањем потока Совинац браном висине 14 m Површине је 15 хектара. Дужина језера је око 1.200 m, највећа ширина око 110 m, а највећа дубина 12,5 m. Налази се на надморској висини од 293 мнв.Вода је готово целе године замућена услед муљевитог дна језера, као и присуства пањева и грања у његовом доњем делу. На језеру се налази уређена плажа. На обали језера налази се мотел са рестораном, а поред њега је уређен ауто-камп, као и терени за мале спортове и забаву деце. Језеро је богато рибом (шаран, амур, бабушка, смуђ, сом, штука), те стога веома погодно за риболов.

Овде лети борави и преко 1.500 посетилаца дневно.

Тврдоперке

Тврдоперке (Actinopterygii) су рибе са коштаним скелетом (кошљорибе којима је неколико предњих жбица леђног и аналног пераја несавитљиво и штрчи као чврсте коштане игле (основна разлика од мекоперки). Тело им је покривено ктеноидним или циклоидним крљуштима, а трбушна пераја су постављена испред грудних пераја. Рибљи мехур нема изводни канал или, ако га има, он је затворен.

Ова група обухвата велики број врста које већином живе у мору. Издвојене су најпознатије и најзначајније врсте како слатководне тако и морске.

Угра

Угра је река у Русији која протиче кроз Смоленску и Калушку област. Дуга је 399 km, а површина слива јој је 15.700 km².

Лева је притока реке Оке у коју се улива 15 km од Калуге. Значајније притоке су јој Ворја, Реса, Теча, Шања, Извер.

Угра скоро целим током тече у високим шумовитим пределима. У доњем току постоје многе пешчане плаже. Реку настањију исте врсте риба као и Оку. Главне комерцијалне рибе су деверика, штука, смуђ, кечига и сом. Године 1997. основан је националног парка Угра.

Река се замрзава се у новембру, и остаје под ледом све до краја марта.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.