Смедеревска Паланка

Смедеревска Паланка је градско насеље и седиште истоимене општине у Подунавском округу, Србија. Према попису из 2011. било је 23.601 становника (према попису из 2002. било је 25.300 становника).

Смедеревску Паланку називају и административним центром Доње Јасенице, како због своје величине тако и због институција које су смештене у граду а имају надлежност за већи број општина. Општина Смедеревска Паланка има 17 села и укупно око 60.000 становника. Сам град Паланка има око 30.000 становника. Општина Смедеревска Паланка налази се у сливу реке Јасенице, те припада регији под именом Доња Јасеница. Села паланачке општине су: Азања, Баничина, Башин, Бачинац, Водице, Влашки До, Глибовац, Голобок, Грчац, Кусадак, Мала Плана, Мраморац, Придворице, Ратари, Селевац, Стојачак и Церовац. Највеће село у општини је Кусадак.

Смедеревска Паланка
Smederevska Palanka - pogled
Поглед на Смедеревску Паланку
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
РегионЈужна и источна Србија
Стара именаАспри Еклесија, Бинк Паланка, Јени Паланка, Велика Паланка, Хасанпашина Паланка, Паланка
Становништво
Становништво
 — 23.601
 — густина55,93 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44°21′55″ СГШ; 20°57′32″ ИГД / 44.365340° СГШ; 20.959007° ИГДКоординате: 44°21′55″ СГШ; 20°57′32″ ИГД / 44.365340° СГШ; 20.959007° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина101 - 233 м
Површина422 км2
Смедеревска Паланка на мапи Србије
Смедеревска Паланка
Смедеревска Паланка
Смедеревска Паланка на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникНикола Вучен [1] (СНС - привремени орган)
Поштански број11420
Регистарска ознакаСП

Етимологија

Град је у својој вековима дугој историји имао више имена: Аспри Еклесија, Бинк Паланка, Јени Паланка, Велика Паланка, да би доласком Турака 1463. године, добила име Хасан-пашина Паланка, затим само Паланка и најзад Смедеревска Паланка.

Историја

Археолошка истраживања која су вршена на територији општине Смедеревске Паланке, показала су да се на овом подручју налазила бројна насеља стара приближно 4500—5000 година и припадају раном неолиту (Медведњак, Змајевац, Шиљаковац, Новаци, Старо Село код Селевца). На локалитету Медведњак пронађен је урезан лунарни циклус на кљови дивљег вепра, стар 8 хиљада година.[2]

Много векова ово подручје егзистира као значајно људско станиште. Природа, плодна земља, шуме и воде, као и комуникације пружале су инзванредне услове за живот. Зато су трагове свога времена, на овим питомим пределима, оставиле многе цивилизације, ове данашње, као и оне које су давно ишчезле.

Овде су Нелићани и Халштаћани као стварали своја огњишта, значајни су овде били простори моћног Римског царства, Турци су градили своје ханове, Срби своје манастире. Иако се налазила на важним комуникацијама, у новијој историји уз сам цариградски друм, Паланка као насеље почиње са својим интензивнијим развојем у свим областима друштвеног живота тек када је прошла железничка пруга, у последњој четвртини 19. века.

Овде је током Првог светског рата постојала Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци.

Датуми

  • 29. јануар 1412. - деспот Стефан Лазаревић потврђује законик о рударству
  • 13. децембар 1428. - Ђурађ Бранковић прима посланике Дубровника и издао им повељу којом се убровцанима дозвољава слободна трговина са деспотовином
  • Марта 1433. године у Некудиму деспот Ђурађ прима изасланика француског краља Филипа, ургундијског витеза Бертрандона, који је касније описао овај сусрет и објавио га.
  • 21. јун 1532. године султан Сулејман Величанствени конашио је у место Ак-Килисе (турски превод за "Бела Црква") на Цариградском друму, приликом ратних похода против цара Карла V.
  • Касније у време отоманске управе, од средине XVII века, место се назива Хасан-пашина Паланка.
  • Миром у Пожаревцу од 21. јула 1718. године северни део Србије припада Аустријанцима, па тако и Паланка у периоду од 1717—1737. године припада Аустрији.
  • 4. март 1804. године Карађорђе у Хасанпашиној Паланци после опсаде и освајања разговара са турцима – дахијским изасланицима. Пошто преговори нису успели Карађорђе попали дрвену тврђаву у Паланци и одатле се упути на Рудник.
  • У јесен 1809. године у Хасанпашинојпаланци Карађорђе држи такозвану “малу скупштину” на којој су донете важне одлуке за наставак устанка.
  • Почетком 1825. Милоје Поповић Ђак подиже буну против Милоша Обреновића који исту угуши, а Ђака 7. фебруара 1825. године погуби на Рудинама у Паланци.
  • 16. јун 1866. Паланка проглашена варошицом.

Географија

Положај

043 Smederevska Palanka, Serbia
Снимак Смедеревске Паланке из ваздуха

Смедеревска Паланка је од Београда удаљена око 80 km[3], а од коридора 10 ваздушним путем свега 8 km. Из правца Београда у Смедеревску Паланку стиже се из четири правца са коридора 10 - Ауто-пута Е-75 и то искључењима код Младеновца (удаљеност 41 km) искључењем код Колара (27 km) чиме су повезана и два велика сеоска насеља у општими Азања и Селевац, искључењем код Пожаревца (25 km) преко Михајловца и приградског насеља Грчац као и искључењем код Велике Плане (12 km). Поред добре саобраћајне повезаности са главним градом, Смедеревска Паланка је добро повезана и са централном Србијом и то регионалним правцима Смед. Паланка – Рача - Крагујевац (50 km) и правцем Смед. Паланка – Топола - Рудник (56 km) са Ибарском магистралом. На основу ових података може се закључити да општина Смедеревска Паланка има добар географски положај. Кроз општину Смедеревска Паланка пролази и железничка пруга Београд - Ниш, прва пруга у Србији, а кроз Смедеревску Паланку први воз је прошао 15. септембра 1884. године. У Смедеревској Паланци на Рудинама налази се и истоимени спортски аеродром са травнатом пистом који може да служи и у комерцијалне сврхе.

Рељеф

Park Smederevska Palanka
Парк у центру града.

Општина Смедеревска Паланка је град у Србији на 44°21' северне географске ширине и 20°57' источне географске дужине, као ивични, североисточни предео Шумадије, који је познатији под именом Доња Јасеница, по реци Јасеници која меандрира њеним атаром, односно њеном доњем току. У Доњој Јасеници насеља се већином налазе на ивичним узвишењима речних долина Јасеници и Кубршнице, међу којима је и град Смедеревска Паланка, док је мањи број насеља распоређен на брежуљкастом тлу и самим долинама река. Цео овај крај има равничарско-брежуљкасти карактер. У средишњем и југозападном делу сачињавају га широке и плитке речне долине Јасенице, Кубршнице и Великог Луга, које, истичном ивицом у правцу југ-север, постепено прерастају у таласаста ниска побрђа.

Клима

Клима Смедеревске Паланке је умереноконтинентална са просечним падавинама 636 mm воденог талога. Годишње трајање сијања сунца износи 2.101 ha. Цео овај крај се одликује малом умереном облачношћу. Средња годишња облачност од 5-6 десетина покривености неба показује да је ово релативно сунчано подручје. Релативна влажност ваздуха износи 73,3% и одговара нешто сувијем умерено континенталном климату. Апсолутна максимална температура забележена је и износила је 44.9 °C, а апсолутно најнижа температура забележена је –29,9 °C. Ови подаци говоре о изузетно великим температурним амплитудама. Домонантни ветрови су југоисточни (кошава) и северозападни ветар. Просечан број дана под маглом износи 44,7 дана у години, а просечан број дана са снежним падавинама износи 31,9 дана. Смедеревска Паланка држи рекорд Србије као град са највише измереном температуром икада, +44,9 °C измереној 24. јула 2007.[4]

Хидрографија

Jezero Kudrec3
Језеро Кудреч са рестораном

Кроз подручје општине Смедеревске Паланке протичу три реке Јасеница (дуга 79 km), Кубршница (42km) и Мали Луг (21,1 km). Регулацијом токова река и потока створене су четири акумулациона језера Кудреч I и II, Пиносавско у Кусатку и Влашкодолско. На територији општине Смедервска Паланка последњих година интензивно се ради на регулацији токова реке Јасенице и Кубршнице чиме се спроводи план заштите од стогодишњих поплава. Посебну вредност овог подручја представљају изворишта минералне и термо-минералне воде. Најважнији је извор минералне воде Кисељак, који су користили још стари Римљани, али се са сигурношћу може рећи да се овај извор експлоатише од 1719. године, о чему је писао Дриш, изасланик тадашње аустријске управе у Србији. Флаширање минералне воде са изворишта Кисељак датира од краја XIX века. Према подацима Марка Т. Лека кисела вода “Црвеног Крста” била је изложена на “Балканском сајму” у Лондону 22. априла 1907. године и добила златни медаљу за квалитет (Марко Т. Леко, Лековите воде и климатска места Краљевине СХС, Београд 1922. год.). Према неким истраживањима, ова минерална вода је трећа по квалитету у Европи, превасходно захваљујући природном селену, који свега пар минералних вода у Европи садржи. Поред изворишта Кисељак постоје и извори минералне воде у Водицама и Церовцу. Посебно је значајан извор термоминералне воде чија је температура воде 45,1 °C и која је изузетно лековита. Лековитост минералне воде утврђена је у Бечу 1834. године а доктор Линдер Мајер 1851. године објављује публикацију о Паланачком Кисељаку.

Земљиште, шуме, биодиверзитет и енергетски ресурси

Укупна површина територије општине састоји се од пољопривредног земљишта 82,1% укупне површине 11,6% грађевинско земљиште, 5,5% земљишта је под сумом а 0,4% укупне површине односи се на водене површине и 0,4 % односи се на остало земљиште. У природне ресурсе наше средине треба навести и налазишта глине, чијом је експлоатацијом јос априла 1898 година почела са радом циглана Ђорђа Димића, прете а данашње опекарске индустрије у Смедеревској Паланци. Поред налазишта глине на територији општине има и налазиште камена, такозване Тескобе, изме у насеља Мраморац и Баничина, који се не експлатише. Урађена су испитивања и утврђен квалитет камена који се може користити за доњу подлогу при изради путева. Под шумом се налази 1,889 ha укупне поврсине, а најзначајнија је шума Микуља са 130 ha, која се налази на 2,5 km од града и надморској висини од 110-200 m. Под појмом биодиверзитет или биолошка разноврсност подразумева се разноврсност и распрострањеност биљног и животињског света. Биолошка разноврсност подразумева разноврсност живих организама који настањују копно и воду, као и разноврсност унутар различитих врста. Карактеристичне животиње за ово подручје су срне, лисице, зечеви. Од ловне пернате дивља и најбројније су јаребице, препелице и фазани. Опстанак животињског света у последње време све више зависи од људске помоћи и одржавају се вештачким путем. Битно обележје паланачке општине представља рибља фауна пре свега шаран и сом који се могу на и у вештачким акумулацијама, као клен и мреница у речним токовима. Што се тиче флоре преовлађује листопадно дрвеће и нешто мање четинари. Под енергетским ресурсима можемо навести геотермалну енергију која се може користити за загревање стаклених башти у пољопривредној производњи. Релативно велика дужина сунчевог сјаја између 1900—2300 часова представља потенцијал за коришћење соларне енергије пре свега у загревању стамбеног простора. Последња истраживања указују и на могућност коришћења енергије ветра, с обзиром да се на подручју општине ствара ружа ветрова просечне брзине око 4 метра у секунди. Намеће се размишљање да се повољна ваздушна струјања могу искористити као индивидуални енергетски извори (црпљење воде, мини електране - ветрогенератори).

Демографија

Raskrsnica Smederevska Palanka
Раскрсница улице Светог Саве и Српског устанка.

У насељу Смедеревска Паланка живи 20.351 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,8 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 8.700 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Порекло становништва указује на путеве миграционих кретања, па је највећи број досељеника у овај крај долазио са Косова и Метохије, из динарских, тимочко-браничевских, влашких и вардарско-моравских крајева. Новије, унутрашње миграције, нарочито из села у град, које су временом бивале све запаженије, довеле су до наглог раста града са свим последицама карактеристичним за такав процес.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 7.413
1953. 9.427
1961. 13.014
1971. 18.687
1981. 23.635
1991. 25.146 24.529
2002. 25.300 26.203
2011. 23.601
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
24.065 95,11 %
Роми
  
399 1,57 %
Југословени
  
109 0,43 %
Црногорци
  
104 0,41 %
Македонци
  
100 0,39 %
Хрвати
  
54 0,21 %
Албанци
  
20 0,07 %
Словенци
  
16 0,06 %
Муслимани
  
16 0,06 %
Мађари
  
16 0,06 %
Руси
  
12 0,04 %
Бугари
  
10 0,03 %
Горанци
  
6 0,02 %
Словаци
  
3 0,01 %
Румуни
  
3 0,01 %
Чеси
  
2 0,00 %
Немци
  
2 0,00 %
Украјинци
  
1 0,00 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
непознато
  
181 0,71 %

Привреда

У привреди општине заступљене су готово све привредне гране. Поред индустрије и пољопривреде, све више значајно место заузимају и разне услужне делатности, са мањим или већим облицима организованости, у чему предњачи угоститељство и разне занатске услуге, а друштвени производ сврстава општину у групу средње развијених општина у Србији. Водећа привредна грана је индустрија, пре севега захваљујући Холдинг Корпорацији Гоша, као основном носиоцу развоја, како по обиму запослених, тако и по производњи и утицају на остале делатности.

Холдинг Корпорација Гоша

Са више од 24 организоване целине, предузећа, фабрика са 7.000 запослених, од чега једну трећину чини високостручни кадар, - Холдинг корпорација представља савремен, тржишно оријентисани пословни систем, корпорацијског типа, са традицијом дугом 75 година. Холдинг Корпорација Гоша на тржишту наступа као јединствен систем са широком производним и технолошким могућностима. Ослањајући се на сопствени економски и кадровски потенцијал, Гоша је у могућности да домаћем и страном тржишту понуди производе по међународним стандардима, а партнерима различите облике пословне сарадње и трговине.

Опека

Стогодишња традиција предузећа „Опека“, сада се најсавременијом опремом и механизацијом производног процеса, створила сигурну и квалитетну производњу опекарских производа који се пласирају на целокупно тржиште Југославије. Својом производњом значајно утиче на развој грађевинарства, како и великих система тако и приватног предузетништва, а тиме и на степен запослености.

Паланачки кисељак

Паланачки кисељак, предузеће за експлоатацију и дистрибуцију природне минералне воде, спада у једно од најпрофитабилнијих и најпознатијих у овом крају. Својом најсавременијом технологијом обезбеђује производњу „киселе воде“ и других освежавајућих напитака који се успешно пласирају на читавој територији Србије. Изворе минералних вода, који се налазе надомак града, изгледа да су користили, за лечење, још стари Римљани. На Кисељаку је, у новије време изграђен хотел и бања, које, уз медицински надзор и услуге, све више грађана Србије користи. Све то доказује да је Кисељак, био и остао, највећа туристичка перспектива Паланке.

Kiseljak, Smederevska Palanka 01
Kiseljak, Smederevska Palanka 05
Kiseljak, Smederevska Palanka 105
Kiseljak, Smederevska Palanka 110
Kiseljak, Smederevska Palanka 123
Kiseljak, Smederevska Palanka 24
Kiseljak, Smederevska Palanka 83

Манифестације

  • Крстовдански вашар, један од најстаријих у Србији. Одржава се од 1834. по указу кнеза Милоша Обреновића. За дане вашара, Смедеревску Паланку посети између 100.000 и 150.000 људи из околних општина и градова.

Образовање

Основне школе:

Средње школе:

Установе социјалне заштите:

  • Дневни боравак за децу и омладину ометену у развоју и аутистичне особе „Пуж“

Медији

ТВ Јасеница основана је 1960. године и тада је издавала часопис "Наша комуна". Касније јој је придодато радијско емитовање, а потом и телевизијски програм. Данас је функционално само емитовање телевизијског сигнала који покрива територију централне Србије, било путем земаљског сигнала, било путем разних кабловских оператера или било путем IPTV-а. Постојале су још две медијске куће - РТВ Девић и ТВ Гоша - али су оне затворене.

Од штампаних медија, од 2006. године, излази часопис Независне варошке новине „Паланачке“ (www.palanacke.com). Оснивач и власник је новинар и писац Дејан Црномарковић, а у редакцији сарађују позната новинарска и уметничка имена Драгољуб Јанојлић, Дејан Николић, Слободан Жикић, Зоран Тодоровић Тодор, Слободан Тодоровић Токи, Тома Митровић, Данијела Васиљевић...

Од 2011. основане су недељне информативне новине "Недељник", а од 2016. године и портал Недељник026 (www.nedeljnik026.rs). Оснивач и власник је дипломирани правник и новинар Ивана Рашковић, а главни и одговорни уредник, новинар Валентина Сенић.

Од 2014 почео је са радом и Видео портал Паланка данас www.palankadanas.com

Од 2015. године издавач "Паланка инфо" покренуо је и Интернет портал "Шумадијске вести" (sumadijskevesti.com).

Пољопривреда

Пољопривреда, која чини 42,15% укупног становништва општине и обухвата 88,7% њене површине представља огроман потенцијал, ствара могућности за бржи развој општине, а самим тим и побољшање животног стандарда свих житеља овога краја. Производни капацитети, “Воћара“ и других пољопривредних организација, као и индивидуална пољпривредна производња, обезбеђују услове за остваривање бољег животног стандарда.

Институт за повртарство

Преко педесет година (основан 1946) постојања и рада Института за повртарство, који је у био у саставу трансформисаног Института за пољопривреду Србија – Београд, означава значајан развој ове пољопривредне гране не само у овом крају, већ у читавој Србији. Са својим огледним и производним пољима, стакленицима, пластеницима и топлим лејама, лабораторијама, објектима и уређајима за убирање, дораду и чување семена поврћа, а нарочито ентузијазмом вискостручног кадра – Центар је већ дуго година у самом врху научних институција ове врсте у нас. Његов огроман допринос развоју повртарства у Србији, пре свега, састоји се у производњи семена поврћа, при чему нарочити значај има то што годинама повећава обим и асортиман, а стране сорте и домаће популације се замењују сопственим селекцијама, прилагођеним нашим условима и укусима. Ништа мањи значај нема и велики број научних радова и научно-популарне литературе коју су објавили стручњаци Института.

Инфраструктура

Инфраструктура, која у граду није схваћена као ванпривредна, својим развојем омогућава да град, према својим могућностима, изгледа што потпуније и организованије и да даље ствара предуслове за бржи развој привреде и побољшање квалитета живота свих грађана. Изградња водовода, проширење и модернизација ПТТ, стално побољшавање високог квалитета електро мреже, изградња гасовода, уређење зелених и паркинг површина, само су део активности у овим делатностима.

Култура и спорт имају дугу традицију у Смедеревској Паланци. Најстарија установа културе је Народна библиотека „Милутин Срећковић“, која је основана почетком 1869. године, када, и тада и данас, много већи градови нису ни помишљали да оснују своја читалишта. У Смедеревској Паланци је и седиште окружног архива, који је савремено опремљен и пружа могућности за сваковрсна истраживања пре свега прошлости овога краја. У новије време запажен је развој издавачке делатности. Смедеревска Паланка располаже релативно распрострањеном инфраструктуром али се може рећи и недовољно квалитетном. На квалитет инфраструктурне мреже (путеви, водовод, канализација, енергетика, гасна мреза, телекомуникације) умногоме је утицао полозај наше земље у последњој деценији прошлог века, када се и није могло значајније улагати како у одржавање тако и проширење инфраструктурне мреже. Када говоримо о инфраструктури као ресурсу онда можемо рећи да је на територији општине Смедеревска Паланка укупна дужина путева 218 km од тога се на регионалне путеве односи 76 km, који су релативно лошем стању. Тек задњих година значајно се улаже у регионалне правци док су локални путеви у доста лошем стању. Дужина водоводне мреже износи 105 km на коју је прикључено 8.900 потрошача. Поред градског водовада на који су прикључена и два насеља, Мала Плана И Грчац, постоје и једанаест сеоских водовода. Са сигурношћу се може рећи да 90% сеоског становништва нема организовано снабдевање пијаћом водом. Дужина канализационе мреже износи 103 km и односи се на градско подруцје. У граду је урађено свега 8.2 km кишне канализације. Број телефонских прикључака у општини је 16.167, а постоје и два бежична интернет провајдера Оптимум и Профицом. На територији општине нема произвођача елелектричне енергије, али је диструбутивна мрежа врло развијена и својим капацитетима омогућава сигурно снабдевање потрошача као и пружа могућности за подизање нових производних капацитета. Инсталисана снага на напонском нивоу 110КВ износи 63МВА а на нивоу 35КВА износи 104МВА. Гасификација града започела је 1995. године када је формиран Фонд за гасификацију. До сада је урађена примарна мрежа у дужини од 5.6 km – средњег притиска и 6.2 km дистрибутивне мреже – ниског притиска. До значајнијег повећања броја прикључака није дошло тако да је свега око 100 домаћинастава прикљу ено. У последње време воде се озбиљни преговори са иностраним старатешким партнерима како би се дистрибутивна мрежа проширила и омогућио прикључак већем броју дома инстава али и привредним субјектима.

Железничка станица

Паланка лежи на најстаријој балканској прузи Београд - Ниш, саграђеној 1884. када и зграда Железничке станице у Паланци, данас, једне од најлепших у Србији.

Železnička stanica u Smederevskoj Palanci
Železnička stanica, Smederevska Palanka 01
Železnička stanica, Smederevska Palanka 02
Železnička stanica, Smederevska Palanka 03

Болница

Велики степен развоја здравства и његов квалитет оличен је у Болиници „Стефан Високи“, која са бањом Кисељак и Домом здравља има све неопходне услове да пружи комплетне здравствене услуге грађанима, читавог краја шумадијске Јасенице, а њен допринос јесте породилиште, једно од најсавременијих у Србији.

Народни музеј

Narodni muzej SPalanka
Народни музеј

Народни музеј, иако по настанку млађа установа, поседује две збирке које су незаобилазне при оснивању иоле озбиљнијих тематских изложби:српско сликарство пре половине 20. века је једна од три најбогатије збирке; материјални остаци старачеварске, односно венчанске културе, пронађени на територији општине, не заостају много за познатим збиркама, већ их успешно допуњују.

Градско позориште

Ту је и градско позориште, чији се организовани почеци везују за 1905. годину, које је већ више деценија у самом врху позоришног аматеризма Србије.

Културно-уметничка друштва

Културно-уметничко друштво „Гоша“ је једно од најпознатијих аматерских фолклорних ансамблова Србије. Културно уметничко друштво Гоша је организатор Фестивала фолклора „Јасеничко прело“ које се одржава у последњем викенду априла сваке године и који из године у годину броји све више учесника. КУД Гоша познат је као учесник свих најважнијих фолклорних фестивала Европе: Португалије, Турске, Пољске, Шведске, Русије, Немачке итд.

Културно-уметничко друштво „Абрашевић“, негујући народну музику и фолклор, чува традицију која вуче корене још из прошлог века.

Овде се налази Установа културни центар Смедеревска Паланка.

Културно–историјско наслеђе

Crkva brvnara Svetog Ilije
Црква брвнара Светог Илије

Културно-историјско наслеђе је сведок времена које је прошло на овим просторима и носилац културног идентитета ове средине али истовремено и потенцијални туристички ресурс који може служити општини ради сопствене афирмације и побољшање сопствених туристичких потенцијала. Од значајнијих културних споменика треба споменути Камениту ћуприју која се налази у Старој чаршији у Паланци која је саграђена 1730. године. Стара црква брвнара Светог Илије у Паланци је највећа а у исто време и једина Градска црква брвнара. Саграђена је у периоду од 1827—1830. године, а иконостас је урађен у радионици познатог зографа Књаза Милоша - Јање Молера. Црква брвнара у Селевцу саграђена је 1830—1833. године. Важно је споменути и спомен обележје Станоју Главашу у Баничини као и грађевине с почетка XX века, које говоре о убрзанаој индустријализацији града везане за настајање ГОШЕ, некад Јасенице а. д. из 1923. године као и зграду задружног дома у Азањи у којој је основана 1894. године, друга по старости земљорадничка задруга у Србији. Потребно је напоменути да се почеци образовања везују за 1827 годину када је у Хасанпашиној Паланци отворена основна школа а од 1920. године у Паланци почиње са радом и Гимназија.

Спорт

Дубоки су корени организованог бављења спортом у Паланци, али, што је карактеристично за све мање градове, врхунски резултати постизани су на махове, у различитим дисциплинама. Данас са највише успеха опстаје кошарка, фудбал стандардно одржава континуитет, а шах, и мушки и женски, већ деценијама је у самом врху наше земље, повремено и у Европи. Није на одмет поменути и веома успешне паланачке каратисте и каратискиње, који већ дужи низ година остварују запажене резултате, како у регионалним и републичким, тако и у европским оквирима. Веома успешан сегмент паланачког спорта чини и боксерски клуб „Гоша“, чији боксери стандардно освајају медаље на републичким и европским такмичењима.

Свакако, најзначајнија имена спорта у Паланци су кошаркашки тренер, Мирослав Мута Николић, који је заједно са Жељком Обрадовићем водио 1998. тадашњу репрезентацију Југославије до светског злата у Атини, преко вођења великих кошаркашких клубова, какви су Будућност, Црвена звезда и Раднички, те некадашњи фудбалски репрезентативац Југославије и играч Црвене звезде, Перица Огњеновић.

Познати Паланчани

Партнерски градови

Галерија

Smederevska Palanka Sud
Општински суд
SPalanka Kralja Petra I
Смедеревска Паланка зими, улица Краља Петра I
SP Ulica Prvog srpskog ustanka
Улица Првог српског устанка
Stara čaršija SP
Стара чаршија, најстарији кварт града.
Crkva Svete Petke, Smederevska Palanka
Црква Свете Петке.
Kolonija, Smederevska Palanka
Солитери у кварту Колонија.
Zgrade u Kralja Petra I
Зграде у улици Краља Петра Првог.
Soliter Rudnik
Солитер Рудник.
Tržni centar Oblik
Тржни центар Облик.
Hotel jezero kudreč
Хотел на језеру Кудреч.
Tržni centar Nama
Тржни центар Нама.

Види још

Референце

  1. ^ Председник Привременог органа – Smederevska Palanka
  2. ^ Пронађен календар стар 8 хиљада година („Вечерње новости“, 19. новембар 2013)
  3. ^ Udaljenost Smederevske Palanke od drugih gradova ((на језику: српски)) www.srbijasport.net; Приступљено 25. априла 2015.
  4. ^ „Температурни режим у Србији”. Републички хидрометеоролошки завод. Приступљено 4. 5. 2017.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мапе

Привреда

Образовање, култура и спорт

Азања

Азања је варош у општини Смедеревска Паланка Подунавског округа, Шумадија. Налази се на пространом брдовитом платоу (надморска висина 160m), на развођу сливова река Језаве и Јасенице. Структурирана је по шумадијском типу зракастог села, са чаршијом у центру . У центру вароши налази се Храм посвећен Св. бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут 1884-1885. године. Азања у свом саставу има више заселака као што су Безевац, Гуцетина, Дреновчић, Стублина, Улићи, ид.

Влашки До (Смедеревска Паланка)

Влашки До је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 975 становника.

Водице (Смедеревска Паланка)

Водице је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 883 становника.

Вујица Вулићевић

Вујица Вулићевић (Азања, 1773 – Грчац, 11. март 1828) је био кнез из времена Првог српског устанка, Карађорђев кум.

Грб општине Смедеревска Паланка

Општина Смедеревска Паланка је у мају 2003. године усвојила грб у три нивоа и заставу у складу са нормативима СХД.

Међутим, у фебруару 2009. године из непознатих разлога општина је усвојила нове симболе, избацујући постојеће из употребе. Аутор ових симбола је Миша Младеновић, дизајнер из Смедеревске Паланке. У опису симбола уочавају се многе непрецизности. Тако на пример аутор дефинише основни грб као штит са бедемском круном, иако је знано да би то требало да буде само штит. У великом грбу изостају хералдички стегови, који су уобичајени у српској хералдици. Уместо класичне заставе усвојено је решење које представља гонфалон беле боје са аплицираним грбом који се разликује од штита са "основног грба". Разлика је у бордури која је у овом случају део штита.

Овако аутор блазонира грб на сајту општине Смедеревска Паланка:

,,На црвеном пољу, бела црква, на белом пољу црвени лав придржава палисаде, на другом белом пољу три плаве валовите линије и три црвене рибе, на плавом пољу, жута ћуприја са испод исписаном годином подизања, у централном зелено-плавом пољу, три амфоре из којих истиче вода. Све надвишено златном бедемском круном са три видљива мерлона. Држачи су две женске фигуре са мачем и штитом на којем се препознаје грб Републике Србије. Постамент је благо брдовито тле."

Приметне су грешке у блазону: редослед поља, непрецизно блазониран положај елемената, помињање грба Републике Србије који се не налази на решењу и сл.

Жарко Митровић

Жарко Митровић (Смедеревска Паланка, 20. јун 1915 — Београд, 15. септембар 1992) је био српски филмски глумац. Важио је за једног од највећих српских комичара са почетка наше кинематографије.

Железничка станица Паланка

Железничка станица Паланка је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Смедеревска Паланка у општини Смедеревска Паланка. Пруга се наставља у једном смеру ка Малој Плани и у другом према према Глибовцу. Железничка станица Паланка састоји се из 5 колосека.

Кусадак

Кусадак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 4886 становника.

Народни музеј у Смедеревској Паланци

Народни музеј у Смедеревској Паланци основан је марта 1966. године за територију општине Смедеревска Паланка, а надлежност је од 1995. године проширена и на општину Велика Плана. Музеј је по својој концепцији комплексног типа са одељењима и збиркама за историју уметности (4 збирке), археологију (4 збирке), етнографију, историју, рестаурацију-конзервацију, документацију, стручну библиотеку. Сталне поставке су: Српско сликарство 1900-1950. године и неолитска насеља у долини реке Јасенице.

Никола Танасковић

Никола Танасковић (Смедеревска Паланка, 21. октобар 1997) је српски кошаркаш. Игра на позицији крила, а тренутно наступа за Мега Бемакс.

ОШ „Радмила Шишковић“ Смедеревска Паланка

Основна школа „Херој Радмила Шишковић“ у Смедеревској Паланци се налази у улици Змај Јовиној 27.

Општина Смедеревска Паланка

Општина Смедеревска Паланка је општина у Подунавском округу у Шумадији, у централној Србији. Општина се на истоку граничи са општином Велика Плана, на северу са градом Смедеревом, на југозападу са општином Топола, на западу са градом Београдом, односно са његовом градском општином Младеновац и на југу са општином Рача. Површина општине износи 422 km² и по величини је 42. у Републици Србији.

Општина се налази на 44°23' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине, на надморској висини од 100 до 286 m, као ивични, североисточни предео Шумадије, који је познатији под именом Доња Јасеница, по реци Јасеници.

Северно и северозападно пружа се Подунавље, источно је долина Мораве са Поморављем, а јужно и западно овај крај се граничи Рудничким и Космајским крајем.

Смедеревска Паланка је српској историји подарила пар знаменитих људи, какви су били Станоје Главаш, Милоје Поповић Ђак (Ђакова буна), војводе Вулићевићи, Божидар Трудић али и пар значајнијих спортиста, међу којима су свакако најзначајнији Мирослав Мута Николић, Мирољуб Аранђеловић и Перица Огњеновић.

Седиште општине је градско насеље Смедеревска Паланка. Општина Смедеревска Паланка се састоји од 18 насеља: једног градског и 17 осталих насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 50.284 становника, с тим што половина овог број отпада на сеоско становништво.

Подунавски управни округ

Подунавски управни округ се налази у средишњем делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Смедерево – седиште градско насеље Смедерево

Општина Смедеревска Паланка – седиште градско насеље Смедеревска Паланка

Општина Велика Плана – седиште градско насеље Велика ПланаСедиште округа је градско насеље Смедерево.

Смедерево је било престоница српске државе у 15. веку – ту је био смештен двор у време тадашњег српског владара Ђурђа Бранковића. Данас се у остацима Смедеревске тврђаве, завршене 1430. године, назиру некадашњи двор, капеле и зграде за владарску породицу. На старом смедеревском гробљу налази се црква из 15. века за коју се претпоставља да је била породична гробница Ђурђа Бранковића и о њој се причају многе легенде.

У привредном погледу Смедерево је данас један од водећих градова у Србији.

Ратари (Смедеревска Паланка)

Ратари је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1773 становника.

Списак споменика културе у Подунавском округу

Следи списак споменика културе у Подунавском округу.

ТВ Девић

ТВ Девић била је локална ТВ станица из Смедеревске Паланке. Са програмом је кренула 1992. године, а њен власник је био један од оснивача АНЕМ-а.

Тања Ћирковић Величковић

Тања Ћирковић Величковић (Смедеревска Паланка, 16. септембар 1972) је српска хемичарка и члан САНУ. Основну школу и гимназију завршила је у Смедеревској Паланци. Студије биохемије на Хемијском факултету Универзитета у Београду уписала је 1991, а завршила 1995. године са просечном оценом 9.58. Магистрирала је 1999, а докторирала 2002. године на истом факултету из области биохемије. За дописног члана САНУ изабрана је 8. новембра 2018. године. Од оснивања до данас професор Т. Ћирковић Величковић је руководилац Центра изврсности за молекуларне науке о храни Хемијског факултета Универзитета у Београду.

Црква брвнара Светог Илије у Смедеревској Паланци

Црква брвнара Светог Илије у Смедеревској Паланци се данас налази у централном делу градског гробља, подигнута је у периоду од 1827. до 1828. године, захваљујући најпре средствима кнеза Милоша Обреновића. Представља једну од ретких варошких цркава брвнара, која је до 1906. године налазила у центру Смедеревске Паланке, када је крајем 19. века након изградње новог храма у порти посвећеног Прeобрaжeњу Христовом, црква брвнара пренета на варошко гробље. Црква се убраја у непокретна културна добра као споменик културе од великог значаја.

Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.