Смедерево

Смедерево је град и седиште Подунавског округа. Налази се на обалама Дунава у североисточном делу Србије. Према попису из 2011. било је 64.175 становника (према попису из 2002. било је 62.805 становника). Шире подручје града Смедерева има 108.209[1] становника.

Смедерево је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постало престоница Српске деспотовине пошто је Београд, дотадашња престоница, враћен Угарској 1427. године. Смедеревску тврђаву је основао тадашњи српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи.

Смедерево је данас велики индустријски центар.

Смедерево
Smederevo collage
Колаж слика Смедерева (у смеру казаљке на сату, почевши од горе лево: Окружни суд, Смедеревска гимназија, фонтана на Тргу републике, споменик жртвама експлозије муниције у Смедеревској тврђави, црква Светог Георгија, Општински дом, Смедеревска тврђава, панорама града)
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
РегионЈужна и источна Србија
Становништво
Становништво
 — 64.175
 — густина132,59 ст./km2
Агломерација108.209[1]
Географске карактеристике
Координате44°40′ СГШ; 20°56′ ИГД / 44.66° СГШ; 20.93° ИГДКоординате: 44°40′ СГШ; 20°56′ ИГД / 44.66° СГШ; 20.93° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина73 м
Површина484 км2
Смедерево на мапи Србије
Смедерево
Смедерево
Смедерево на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникЈасна Аврамовић (СНС)
Поштански број11300
11303
11304
11305
11330
Позивни број026
Регистарска ознакаСД
Веб-сајт
www.smederevo.org.rs

Називи

Град је познат по још неким називима на другим језицима: лат. Smederevo, грч. Сфентером, нем. Semendria, рум. Semendria, мађ. Szendrő, тур. Semendire.

Смедеревски амблем

Смедерево користи амблем у две нијансе плаве боје, што одудара од хералдичких принципа. Такође, лента са годином 1430. смештена је преко штита, што је неуобичајено. Елементи амблема су: шест белих дискова распоређених 3+2+1, који представљају грожђе, Смедеревска тврђава на чијој је кули поједностављено приказан велики натпис са куле, тамно плаве и беле греде хоризонтално постављене (представљају Дунав).

Географски положај

Смедерево се налази на 44° 40’ северна географске ширине и 20° 56’ источне географске дужине. Налази се у Централном делу Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице Београда удаљен је свега 46 km.

Клима

Смедерево има више степско континенталну него умерено континенталну климу. Средња годишња температура у граду је 11,4 °C. Средња јануарска температура је тек нешто испод нуле (-0,6 °C), док јулска достиже просечних 21,9 °C. Током пролећних месеци (март, април и мај) просечна температура износи око 14 °C. Током јесени (септембар, октобар и новембар) просечна температура је 9,6 степени. У Смедереву падне око 650 mm воденог талога годишње. Највише је падавина у мају (72 mm) и јуну (86 mm) а најмање у фебруару (38 mm).

Историја

Svedočanstvo o plovidbi Dunavom pored Smedereva
Сведочанство о пловидби Дунавом поред Смедерева из 1845. године, Музеј у Смедереву

Први помен Смедерева наилазимо године 1019. у повељи византијског цара Василија II када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Следећи писани помен о Смедереву налази се и у повељи кнеза Лазара из 1381. године, у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања „у Смедереву људини Богосаву с опћином и с баштином“. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи Смедеревске тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустријанаца 1718. 1739. град је опет под Турцима. Међутим развој града за време Аустроугара настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница.

Под немачком окупацијом, 5. јуна 1941 Смедерево је доживело катастрофалну експлозију. Експлозију је изазвала муниција коју су окупатори превозили жељезницом и складиштили у тврђави.[2] Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом.

Са почетка 20. века град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003. године има 62.900 становника у граду и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године. Карађорђев дуд је споменик природе - ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је 8. новембра 1805. године вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним частима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин, у Бугарску.

Значење топонима

Smederevo iz 1860-1867
Смедерево око 1860. - слика Анастаса Јовановића

Постоје многа мишљења о значењу топонима Смедерево.

  1. Италијански историчар Антонио Бонфини (1427.–1503.) у своме делу Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia наводи да име Смедерева потиче од Светог Андреје (Иначе, мађарски назив за Смедерево који се до данас задржао у овом језику је Szendrő).
  2. У делу Охридска архиепископија у почетку XI веку Стојан Новаковић је написао: Познато је поодавно да је Смедерево покварено EIS MONTE AUREO, јер је град подигнут на месту некадашњег римског града Mons Aureus, што у преводу значи „Златно брдо“. Ова римска насеобина забележена је на Појтингеровој карти која потиче из 4. века.
  3. Постоји мишљење да је топоним Смедерево сложеница две речи: смет и древо због изразито густих храстових шума на овом подручју.
  4. Топоним Смедерево по неким изворима вуче порекло од средњовековног мушког имена Смендер
  5. Многи аутори сматрају да је порекло овог топонима иранско-хазарског порекла. У преводу са иранског Семендер значи крајња врата. Управо тако се звао и хазарски град који се налазио на југозападној обали Каспијског језера. Крајем 10. века Хазарско царство нестаје и многи становници Семендера, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима својих ранијих пребивалишта.

Култура

У граду се налази Карађорђев дуд, Музеј у Смедереву, Центар за културу Смедерево, радио Смедерево... Смедерево има више споменика културе међу којима су Смедеревска тврђава, Црква Светог Георгија у Смедереву, зграда Окружног суда у Смедереву, зграда Општинског дома у Смедереву, црква Успења Пресвете Богородице на Старом смедеревском гробљу и други. У центру града је Народна библиотека Смедерево.

Административна организација

Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране Немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца). Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала град Смедерево (насеље Смедерево и њему гравитирајућа припадајућа насеља — данашња приградска насеља) и још 7 општина.

Тренутна административна структура

Демографија

Демографија[6]
Година Становника
1948. 14.206
1953. 18.328
1961. 27.182
1971. 40.192
1981. 55.369
1991. 63.884 62.227
2002. 62.805 65.443
2011. 64.175

Број становника у Смедереву и приградским насељима у периоду од 1948. до 2011. године.

Година
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
2006.
2011.
Број становника 24.761 29.663 39.793 54.257 69.814 76.984 77.808 83.7681 77.808

Број становника у граду Смедерево у периоду од 1948. до 2011. године.[7]

Година
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
2006.
2011.
Број становника 59.545 66.132 77.682 90.650 107.366 110.768 109.809 117.1341 108.209
1 Заједно са избеглим становништвом са Косова и Метохије

Извор: Републички завод за статистику Србије, попис 2011, књига пописа 9 (Упоредни преглед броја становника од 1948. до 2011. године — подаци по насељима и општинама)

Важне године и датуми

Образовање

Основне школе у Смедереву:

Средње школе у Смедереву:

Саобраћај

Познате личности везане за Смедерево

Учесници Олимпијских игара из Смедерева

Партнерски градови

Смедерево је побратимљено са следећим градовима:

Остале форме сарадње и градског пријатељства сличне братимљењу:

Галерија

SmederevoPodTurcima

Смедерево после турског освајања

Црква Св. Георгија у Смедереву 3

Трг републике у Смедереву

Smederevo, Vinski grad na Trgu Republike, 01

Вински град

Панорама Смедерева
Панорама Смедерева

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf
  2. ^ Дан када је стао живот у Смедереву („Политика“, 7. јун 2014)
  3. ^ 1964. — Прве месне заједнице у Смедереву су биле: Доњи Град, Царина, Лештар и Славија. Оне су основане Статутом општине Смедерево који је ступио на снагу 9. јула 1964. године.
    1982. — Скупштина општине је на заједничкој седници свих већа донела одлуку о измени и допуни статута којом је утврђена организација месних заједница. Из МЗ Доњег Града су издвојене МЗ Карађорђев Дуд и Плавинац, из МЗ Царине су издвојене МЗ 4. јул (данас МЗ Свети Сава) и Папазовац, и из МЗ Лештар издвојене су МЗ Ладна Вода и Златно Брдо. Катастарска општина Липе II (или Липе 2) је постала МЗ 25. мај — тог маја.
  4. ^ Званични сајт МЗ Златно Брдо Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 23, 2017) (на језику: енглески) www.zlatnobrdo.org.rs (на језику: српски)
  5. ^ Званични сајт МЗ 25. мај 25maj.weebly.com (на језику: српски)
  6. ^ Попис становништва — насеље Смедерево pop-stat.mashke.org (на језику: српски)
  7. ^ Попис становништва — град Смедерево pop-stat.mashke.org (на језику: српски)
  8. ^ Smederevo je Srpska Hirošima sdcafe.rs
  9. ^ ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О БРАТИМЉЕЊУ СМЕДЕРЕВА И ТАНГШАНА smederevskenovine.rs
  10. ^ Ozvaničena saradnja Tangšana i Smedereva podunavlje.info

Спољашње везе

Град Смедерево

Град Смедерево је град у Подунавском округу у централној Србији. По подацима из 2004. град заузима површину од 484 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 38.817 ha, а на шумску 2.617 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Смедерево. Град Смедерево се састоји од 28 насеља: једног градског и 27 осталих насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 108.209 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1,7‰, а број запослених у граду износи 30.219 људи. У граду се налазе 33 основне и 4 средње школе.

Град Смедерево:

Смедерево:

градске месне заједнице:МЗ Доњи Град

МЗ Славија

МЗ Златно Брдо

МЗ Ладна Вода

МЗ Свети Сава

МЗ Плавинац

МЗ Карађорђев Дуд

МЗ Папазовац

МЗ Царина

МЗ Лештар

МЗ 25. Maj

приградска насеља:

Вучак

Враново

Липе

Петријево

Радинац

Сеоне

Удовице

Шалинац

сеоска насеља:

Бадљевица

Биновац

Водањ

Врбовац

Добри До

Друговац

Колари

Кулич

Ландол

Лугавчина

Луњевац

Мала Крсна

Мало Орашје

Михајловац

Осипаоница

Раља

Сараорци

Скобаљ

Суводол

Грб Смедерева

Грб Смедерева је према статуту града званично обележје града Смедерева. Премда је статутом означено као грб, ова квалификација је научно неутемељена, те је са научног аспекта обележје града псеудохералдички амблем.

Десант на Смедерево

Десант на Смедерево – тактички десант совјетске Дунавске војне флоте током Београдске операције.

КК Смедерево 1953

КК Смедерево 1953 је cрпcки кошаркашки клуб из Смедерева. Клуб је основан 1953. године, а своје домаће утакмице игра у дворани Смедерево капацитета 2.600 седећих места. Тренутно се такмичи у Другој лиги Србије.

Музеј у Смедереву

Музеј у Смедереву је завичајна музејска установа комплексног типа, a у саставу музеја се налазиприродњачка,археолошка, нумизматичка, историјска, етнолошка, уметничка збирка, као и збирка савремене уметности.Основна делатност музеја у Смедереву, поред музејских послова у домену прикупљања, проучавања, стручне и научне обраде, заштите и презентације предмета од културно-историјског, односно музеолошког значаја на територији општине Смедерево, обухвата и културно-просветну, педагошку, излагачку, издавачку и промотивну делатност. Поред сталне изложбене поставке музејских експоната, у музеју се организују бројне тематске изложбе, као и различите промоције и предавања.

Подунавски управни округ

Подунавски управни округ се налази у средишњем делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Смедерево – седиште градско насеље Смедерево

Општина Смедеревска Паланка – седиште градско насеље Смедеревска Паланка

Општина Велика Плана – седиште градско насеље Велика ПланаСедиште округа је градско насеље Смедерево.

Смедерево је било престоница српске државе у 15. веку – ту је био смештен двор у време тадашњег српског владара Ђурђа Бранковића. Данас се у остацима Смедеревске тврђаве, завршене 1430. године, назиру некадашњи двор, капеле и зграде за владарску породицу. На старом смедеревском гробљу налази се црква из 15. века за коју се претпоставља да је била породична гробница Ђурђа Бранковића и о њој се причају многе легенде.

У привредном погледу Смедерево је данас један од водећих градова у Србији.

Прва лига Србије у фудбалу

Прва лига Србије је други степен лигашких фудбалских такмичења у Србији. Од сезоне 2013/14. лига броји 16 клубова. Прва лига Србије је формирана 29. јуна 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе и расформирања бивше Друге лиге СЦГ, а лигом управља фудбалски савез Србије. Виши степен такмичења је Суперлига Србије, а нижи Српска лига која има четири групе истог нивоа: Војводина, Београд, Запад и Исток.

Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево је установа културе од националног значаја, која обавља послове заштите непокретних културних добара. Делатност заштите обавља на територији Подунавског и Браничевског округа и то у два града Смедерево и Пожаревац и девет општина: Смедеревска Паланка, Велика Плана, Жабари, Петровац, Кучево, Жагубица, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће.

Смедеревска тврђава

Смедеревска тврђава је тврђава у Смедереву коју је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини 15. века (од 1428. године) подигао деспот Србије Ђурађ Бранковић (1427—1456), по њој назван Смедеревац. Тврђава је по свом типу класична водена (опкољена је Дунавом и Језавом, а са југа вештачким шанцем који повезује две реке) равничарско утврђење што је чини јединственом у српској средњовековној архитектури, а за узор приликом градње узет је Цариград и његови бедеми. Према својој површини од 10ha 41a 14m² (11,3272ha према мерењима из 1975. године) без спољашњег бедема и кула односно 14.5ha са њима, представља једну од највећих тврђава у Европи и највећу тог типа. Има основу разнокраког троугла (550m x 502m x 400m) у чијем је северном темену је смештен мањи разнокраки троугао (75m x ?m x ?m) који формира Мали град, док остатак утврђења чини Велики град. Снага смедеревских бедема показала се приликом османских опсада:

1439. године (када је после три месеца глад приморала опсађене на предају)

1453. године (када је одбијен напад Мехмеда II (1451—1482) који је те године заузео Цариград)

1456. године (када је одбијен напад)

да би их Османлије коначно освојиле предајом града без борбе 1459. године, што је представљало и формални крај Деспотовине Србије.Сјајан дизајн утврђења може се видети на основу чињенице да на њој, од окончања српске градње средином XV века и османског додавања четири артиљеријске куле 1480. године, није учињена никаква преправка све до краја њене војне употребе у другој половини 19. века, након што је, са још неколико утврђења, 1867. године предата кнезу Србије Михаилу Обреновићу (1839—1842, 1860-1868). Тврђава је претрпела значајна разарања током светских ратова од бомбардовања и експлозија, али је и поред тога задржала своју монументалност. Данас је Велики град махом у рушевинама и изложен зубу времена, док су на простору Малог града изведени конзерваторски и рестаураторски радови чиме му је донекле враћен пређашњи изглед, а цела тврђава се од 1946. године налази под заштитом државе. Мали град је често поприште културних и спортских манифестација, а током Смедеревске јесени он постаје културна престоница Смедерева и поприште одржавања многобројних представа и концерата.

Смедеревски санџак

Смедеревски санџак (тур. Semendire Sancağı) или Београдски пашалук (тур. Belgrad Paşalığı) је назив за управну јединицу Османског царства, формирану након пада Српске деспотовине, у којој су касније избили Први и Други српски устанак. Београдски пашалук је домаћи колоквијални назив за ову територију, а њен званичан назив је у ствари био Смедеревски санџак. Међу Османлијама Смедеревски санџак је такође био познат и као област Морава (незваничан назив). На основу данашњих процена Смедеревски санџак је у моменту избијања Првог српског устанка имао око 400.000 становника, од којих су око 40-50.000 били муслимани (највећим делом српског језика).

Списак археолошких налазишта у Србији

Следи списак археолошких налазишта у Србији.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Браничевском округу

Следи списак споменика културе у Браничевском округу.

Списак споменика културе у Подунавском округу

Следи списак споменика културе у Подунавском округу.

Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.

Суперлига Србије у сезони 2009/10. је четврто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Сезона је почела 16. августа 2009, а завршила се 16. маја 2010. За разлику од претходне сезоне у којој је било 12 клубова ове сезоне се такмичило 16 тимова.

Због проширења лиге, једино је дванаесто пласирани тим из сезоне 2008/09., а то је Банат Зрењанин, испао у нижи ранг. У лигу је ушло укупно пет клубова а то су: шампион Прве лиге Телеком Србија из сезоне 2008/09. БСК Борча, Смедерево, Млади радник, Спартак Суботица и Металац.

Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.

Суперлига Србије у сезони 2010/11. је пето такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије.

У сезони 2009/10. из лиге су испали Напредак Крушевац и Млади радник Пожаревац, а у лигу су ушла два нова клуба, а то су: Инђија и Севојно. Након завршетка сезоне, Севојно је припојено Слободи из Ужица, тако да ће Суперлигу Србије играти Слобода, под новим именом ФК Слобода Поинт Севојно.

Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.

Суперлига Србије у сезони 2012/2013. је седмо такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије.

У сезони 2011/12. из лиге су испали Металац и Борац из Чачка, а у лигу су се пласирала два клуба, а то су: Раднички Ниш и Доњи Срем из Пећинаца.

ФК Смедерево 1924

ФК Смедерево 1924 је српски фудбалски клуб из Смедерева. Tренутно се такмичи у Првој лиги Србије, другом такмичарском нивоу српског фудбала.

Навијачи клуба, познати су као Деспоти, а постоје од 1993. године.

Насељена места града Смедерева
Споменици културе
Знаменитости
Историја Смедерева
Верски објекти
Спорт у Смедереву
Средњовековне
Савремене
Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника
Значајни градови на Дунаву

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.