Службени језик

Службени језик је језик изричито одређен као такав у уставу неке земље, државе или територије. (Према овој дефиницији, државе и подручја без устава немају службени језик.)

Половина земаља света има службене језике. Неке земље имају само један, нпр. Албанија, Француска (иако Француска има више домородачких језика), Немачка и Литванија. Неке имају више службених језика, нпр. Белорусија, Белгија, Канада, Финска, Авганистан, Парагвај, Боливија, Индија, Швајцарска и Јужна Африка.

У неким земљама, као што су Ирак, Италија и Шпанија, постоји службени језик за целу државу, али други језици деле службени статус у неким важним регијама. Неке земље, као што су Сједињене Државе, немају службени језик, али поједине савезне државе имају службене језике. Коначно, неке земље уопште немају службени језик, нпр. Аустралија, Еритреја, Луксембург и Тувалу.

Због колонијализма и неоколонијализма, Филипини и неке афричке земље имају службени и школски језик (француски језик или енглески језик) који није ни национални ни најраширенији језик. С друге стране, због национализма, Ирска користи ирски језик као државни и први службени језик, иако га говори мали део становништва.

У неким земљама, питање који језик треба користити у којим контекстима представља велик политички проблем.

Литература

  • " Writing Systems of the World: Alphabets, Syllabaries, Pictograms (1990)" - Књига у којој је листа свих службених језика у свету и додатне информације

Спољашње везе

Види још

Андора

Андора (кат. Andorra), или службено Кнежевина Андора (кат. Principat d'Andorra) је мала кнежевина без излаза на море у југозападној Европи , смештена у источним Пиринејима и граничи се са Француском и Шпанијом. Некада је била изолована, а данас је просперитетна државица, углавном захваљујући туризму и ниским порезима.

Главни град Андоре је Андора ла Веља са 20.437 становника, а највиши је главни град у Европи, лежи на висини од 1.023 m изнад нивоа мора. Од осталих градова са преко 8.000 становника издвајају се Лес Ескалдес, Енкамп и Сент Ђулија де Лорија.

Андора је шеста најмања нација у Европи, која има површину од 468 km² и са популацијом од око 85.000. Службени језик је каталонски, врло често се користе шпански, француски и португалски језик. Није чланица Европске уније, али је евро званична валута. Од 1993. је чланица Уједињених нација.

Бугарски језик

Бугарски језик (буг. български език) један је од јужнословенских језика који је службени језик у Бугарској. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6,8 милиона., чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у Грчкој, Румунији, Турској, Украјини и Србији. Бугарски језик је најсличнији македонском језику, док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.Постоје три књижевне норме у савременом бугарском језику — бугарска, македонска и банатска (тзв. банатски бугарски).

Грузински језик

Грузински језик (груз. ქართული ენა [kartuli ena]) је службени језик у Грузији, републици смештеној на Кавказу.

Грузински је матерњи језик 4,1 милиона становника у самој Грузији (83% свеукупног становништва), и још 200.000 хиљада ван земље (углавном у Турској, Ирану, Русији, Америци и западној Европи). Књижевни је језик свих етнографских група грузинског народа, укључујући оне које говоре другим јужнокавкаским језицима (или картвелским језицима): Свани, Мегрели и Лази. Јудеогрузински, грузиник или киврули (груз. ყივრული ენა, хебр. קיברולי), дијалекат грузинског у којем постоји велики број позајмљеница из хебрејског и арамејског, понекад се сматра засебним језиком, матерњи је језик још 20.000 становника Грузије (Грузијских Јевреја) и 60.000 ван (већином у Израелу, нешто мање од 60.000).

Ирски језик

Ирски језик или ирски гејлски (ир. Gaeilge / Gaedhilge) је један од два службена језика у Ирској (други је енглески). Припада келтској грани индоевропских језика и најстарији је у тој групи.

Карактеристично за њега је да има 2 падежа - номинатив и генитив, док се датив појављује само у једнини женског рода.

Иако је овај језик, са бројним дијалектима, некада говорила целокупна ирска популација, данас га (у свакодневном говору) употребљава свега 30-так хиљада Ираца, који махом живе у западним деловима земље (тзв. Gaeltacht).

Од 1922. г. био је обавезан језик у државним школама. Но, лаганом гашењу ирског језика ишла је на руку и одлука политичког врха земље да, као службени језик комуникације у Европској унији, Ирска користи енглески језик. Међутим, од 1. јануара 2007, ирски језик је постао, заједно са бугарским и румунским језиком, службени језик Европске уније.

Италијански језик

Италијански (lingua italiana или italiano) или тоскански језик (lingua toscana или toscano) је романски језик, који говори око 62 милиона људи, од којих већина живи у Италији.

Стандардни италијански темељи се на фирентинском нарјечју. Има дупле (или дуге) сугласнике, као латински (за разлику од других романских језика, као француски и шпански). Као код других романских језика, изузев француског, нагласак речи је различит. Пише се латиницом.

Италијански је службени језик у Италији и Сан Марину, као и у Швајцарским кантонима Тичино и Граубинден (Гриђони). Италијански је уз латински други службени језик у Ватикану, уз словеначки је службен и у словеначким приморским општинама Копер, Изола и Пиран, те се уз хрватски користи и у Истри где живи италијанска мањина. Доста је раширен и међу потомцима исељеника у Луксембургу, САД и Аустралији. Такође је широко разумљив и подучаван на Малти, где је био један од службених језика до 1934. кад га је заменио енглески. Много мање се говори у бившим афричким колонијама Италије, као што су Сомалија, Либија и Еритреја.

Италијански је пети по реду језик на свету који се учи у школама (након енглеског, француског, шпанског и немачког).

Лаос

Лаос (лаос. ລາວ), или званично Лаоска Народна Демократска Република (лаос. ສາທາລະນະລັດ ປະຊາທິປະໄຕ ປະຊາຊົນລາວ), држава је у југоисточној Азији без излаза на море. Лаос је окружен са (од севера, у смеру казаљке): Кином, Вијетнамом, Камбоџом, Тајландом и Мјанмаром.

У Лаосу живи око 6,5 милиона људи. Главни и највећи град је Вијентијан, док је службени језик лаоски . Лаос је једна од најсиромашнијих земаља на свету, која зависи и од помоћи међународних како хуманитарних, тако и политичких организација. Ова држава, у току своје историје је била колонизована од стране Француза и припадала је Француској Индокини. Лаос је претежно пољопривредна земља, туризам се у овој земљи развија последњих година.

Луизијана

Луизијана (енгл. Louisiana; франц. Louisiane; фран. креол. Lwizyàn), савезна је држава на југу САД. По површини је на 31. а по броју становника на 25. месту међу савезним државама САД. Главни град је Батон Руж а највећи је Њу Орлеанс. Луизијана је једина савезна држава САД подељена на жупе, које су еквиваленти окрузима.

Значајан део Луизијане покривен је седименатима које је донео Мисисипи, стварајући огромне делте и широке области мочвара уз обалу. Оне су богате разноврсним биљним и животињским врстама; карактеристичне примери су птице као што је ибис и бела чапља. Такође, присутне су многобројне врсте жаба, и рибе као што је јесетра и веслокљунка. На већој надморској висини налазе се велике површине под шумама бора и саване. Тамо се налази изузетно велики број разноврсних биљака, међу којима су и бројне врсте орхидеја и биљака месождерки.Добар део урбаног подручја Луизијане карактерише мултикултурно и вишејезичко наслеђе. Разлог томе је јак утицај француске, шпанске, индијанске, и афричке културе у 18. веку. Пре него што су САД купиле ову област, садашња држава Луизијана била је и шпанска и француска колонија. Ту треба додати и довођење великог броја робова из западне Африке у 18. веку. Након Америчког грађанског рата, Американци англосаксонског порекла су подстицали англизацију, те је 1915. енглески језик постао једини службени језик у Луизијани.

Македонски језик

Македонски језик (мкд. македонски јазик) је назив за посебан јужнословенски језик којим говоре етнички (словенски) Македонци. Матично подручје овог језика налази се у данашњој Северној Македонији, а заступљен је и у македонској етничкој дијаспори. Македонски је службени језик Северне Македоније, а статус мањинског језика има у деловима Албаније, Румуније и Србије. Пише се македонском ћирилицом.

Македонски језик нема никакве лингвистичке везе са језиком античких Македонаца. У бугарској лингвистици преовладава мишљење да македонски језик представља западну варијанту бугарског језика , док је у свету признат као самостални језик.

Влада Северне Македоније је 16. априла 2019. године донела одлуку да 5. мај буде Дан македонског језика у тој земљи.

Маршалска Острва

Маршалска Острва (марш. Aorōkin M̧ajeļ, енгл. Marshall Islands), или скраћено Маршали, званично Република Маршалска Острва (марш. Aolepān Aorōkin M̧ajeļ, енгл. Republic of the Marshall Islands) острвска су република у централном Пацифику, у региону Микронезије. Састоје се од 29 атолских острва (Радакова и Раликова острва).

Највеће острво је Квајелин, а сигурно најпознатије Бикини, на којем су САД извршиле прву пробу нуклеарне бомбе.

Главни град је Маџуро, који се налази на истоименом острву.

Површина острва је 181 km², где живи око 60.000 становника.

Религија је хришћанска 97% (протестанти) и бахаи 2%.

Службени језик је енглески, а поред њега говори се и маршалским са локални дијалектима раликом и радаком.

Монета је амерички долар.

Мађарски језик

Мађарски језик (мађ. magyar nyelv) је језик који припада угарској подгрупи угро-финских језика који су део уралских језика. Једини слични језици су хантијски и мансијски. Њиме говори 14,5 милиона људи.

Мађарски је службени језик Мађарске, један од шест службених језика Аутономне Покрајине Војводине (Србија), као и службени језик на локалном нивоу у деловима Румуније (Трансилванија) и Републике Словеније (околина места Лендава, у источној Словенији). Поред тога, мађарски се говори и у деловима Словачке, Украјине, Хрватске и Аустрије, али у њима не ужива статус службеног језика. Пошто је мађарски језик службени језик Мађарске, он је истовремено и један од службених језика Европске уније.

Мађарски језик специфичан је по томе да има велики број падежа (лингвисти се не слажу око тачног броја, али сматра се да их има барем 18, остале сматрају изузецима, којих има много), што га чини прилично компликованим за учење. Именица ház која значи кућа поприма облик házból у значењу из куће, házban у значењу у кући, házba у значењу у кућу, házról у значењу са куће или „о кући“, házon у значењу до куће, házra у значењу према кући, итд. Ово је типично за аглутинативне језике, као што је и мађарски. У мађарском школству се ни не користе падежи, него други системи анализе језика.

Комплексности мађарске граматике доприноси и чињеница да мађарски не познаје глагол имати. Ја имам се на мађарском језику исказује са nekem van, што у дословном преводу значи мени постоји.

Глаголи се конјугирају у зависности од тога, да ли имају комплиментаран објекат или не. Látok значи Ја видим (нешто), али Látom a könyvet значи Ја видим књигу.

Мађарски језик има пуно заједничких речи са српским, а много речи су и један и други језик преузели из турског и немачког језика. Тако се на мађарском папуча каже papucs, кључ је kulcs, сто (астал) је asztal, итд. Има примера да је мађарски језик позајмио словенске речи као kovács, али има и мађарских речи у српском језику, као што је то на пример ашов.

Румунски језик

Румунски језик (рум. română, limba română ) је источноромански језик који се говори у Румунији и Молдавији. Поред латинског, из којег је превасходно настао, на румунски језик су утицали и бројни други језици (дачки, мађарски, украјински, грчки, српски, бугарски, македонски, руски, немачки, и трачки). Дакле румунски језик је настао из латинског и дачког уз утицај многих језика међу којима је најчи утицај црквенословенског, тако да се још од 17. века на територијама Трансилваније, Влашке и Молдавије формирао један језик (са мањим локалним разликама) који је имао разне деноминације (влашки, молдавски, румански), латинску основу и ћирилично писмо.

Словачка

Словачка (свк. Slovensko), или званично Словачка Република (свк. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе. Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста. Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.

Словеначки језик

Словеначки језик (словен. slovenski jezik или slovenščina) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.

Средњовековни грчки језик

Средњовековни грчки или византијски грчки језик, је назив за фазу грчкој језика која је постојала од 4. века н. е. до пада Цариграда 1453. године. Сматра се прелазом из старогрчког у модеран грчки језик. Од 7. века средњовековни грчки језик је заменио латински као службени језик Византијског царства.

Хебрејски језик

Хебрејски језик (хебр. עברית [ivrit — иврит]) је семитски језик афро-азијатске породице језика којим говори 9 милиона људи широм света, углавном у Израелу, деловима палестинских територија, САД и у јеврејским заједницама широм света.Корен потиче од библијско хебрејског језика, који је кориштен при писању Старог завета пре 3300 година. Јевреји су за њега користили израз לשון הקודש [Lashon ha-Qodesh] = „Свети језик“, јер су њиме писане свете књиге. Историјски, Он се сматрао језиком Израелита и њихових претходника, мада се језик се није називао хебрејским у Танаху. Најранији примери написани у палео-хебрејском датирају из 10. века п. н. е. Хебрејски припада западно семитској грани афроазијске језичке фамилије. Хебрејски је једини преостали живи ханански језик, и једини истински успешан пример оживљеног мртвог језика.Већина лингвиста се слаже да је библијски хебрејски почео нестајати пошто је вавилонски краљ уништио Јерусалим 607. п. н. е. године (прво уништење Јерусалима), а наслеђивао га је мишнајски хебрејски, локалне верзије арамејског језика и у мањој мери грчки су већ биле у употеби као међународни језици, посебно међу елитама и имигрантима.Сматра се да је око 200. године, када се јеврејско становништво Јудеје под римском владавином почело смањивати, хебрејски у потпуности ишчезао из свакодневног говора, али је остао у употреби као писани језик кроз векове. Њиме су писани не само верски, него и световни текстови као што су писма, пословни уговори, научни и филозофски списи, поезија итд.

Хебрејски је поновно ушао у свакодневни говор крајем 19. и почетком 20. века као модерни хебрејски језик, који је наследио средњовековни хебрејски. То је била последица настојања да се Јевреји прикажу као модерна нација, што није било лако постићи уз цели низ језика – арапски, јудезмо (ладино), јидиш, руски и друге језике којима су се користиле различите јеврејске заједнице у свету.

Модерни хебрејски је године 1921. постао службени језик у британском мандату Палестине, а након тога и службени језик државе Израел. Јеврејско име за језик је иврит (хебр. עברית [ivrit]). Модерни хебрејски је један од два званична језика државе Израел (други је модерни стандардни арапски), док се премодерни хебрејски користи за молитве или студирање у јеврејским заједницама широм света у данашње време. Древни хебрејски је исто тако литургијски језик Самарићана, док су модерни хебрејски или арапски језик њихови говорни језици. Као страни језик, њега углавном студирају Јевреји и студенти јудаизма и Израела, као и археолози и лингвисти који се специјализују у Средњем истоку и његовим цивилизацијама, и теолози у хришћанским семеништима.

Тора (првих пет књига), и већина остатка хебрејске библије, је написана у библијском хебрејском, са знатним делом његове садашње форме специфично у дијалекту за који научници сматрају да је цветао око 6. века п. н. е., око времена вавилонског ропства. Из тог разлога, Јевреји називају хебрејски Leshon Hakodesh (לשון הקדש) = „светим језиком“, од древних времена.

У Србији, почев од школске 2006/07, на наставно-научном одељењу у Панчеву Интернационалног универзитета у Новом Пазару постоје студије хебрејског језика и књижевности, а од 2008. године постоји и Институт за хебрејски језик и књижевност.

Хинди (језик)

Хинди (हिन्दी) је индоевропски језик који се углавном говори у северној и централној Индији. Њему је сродан цели низ индоаријских дијалеката – панџаби, синдски и гуџарати на северозападу; марати на југу; орија на југоистоку, Бенгалски језик на истоку и непалски на северу.

Под појмом хинди се подразумева и стандардна верзија хиндустанског језика која је 26. јануара 1965. године постала службени језик Индије, уз дотадашњи енглески и још 21 језик наведен у индијском уставу.

Хинди се често наводи као супротност урдуу, још једној стандардној верзији хиндустанског језика који представља службени језик Пакистана и неколико индијских савезних држава. Основна разлика између два језика је у томе да је стандардно писмо хиндија деванaгари, те да му је речник очишћен од персијских и арапских речи, док се урду пише на персијском писму и садржи велики број персијских и арапских речи. Урду је понекад назив за све хиндустанске дијалекте осим стандардног језика.

Холандски језик

Холандски језик (Nederlandse taal) (изворно: duits der nederen landen, односно de duitse taal der nederen landen/њемачки језик ниских земаља, такође: Nederduits/ доњоњемачки језик; низоземски), према холандској регији Холандији, из чијих се нарјечја холандски књижевни језик (доњоњемачки стандардни језик) првенствено развио, убраја се, као и њемачки језик, у германску грану индоевропских језика. Холандски језик се већином користи у Холандији, Белгији, те неким бившим и садашњим холандским колонијама. Варијанта холандског, која се користи у Белгији, понекад се назива фламанским језиком.

Црногорски језик

Црногорски језик (аут. crnogorski jezik) је ендонимски, односно аутонимски назив за језик етничких Црногораца. Сврстава се у групу јужнословенских језика и припада дијасистему штокавског наречја. Почевши од 2007. године, црногорски језик има статус сужбеног језика у Црној Гори. Статус службеног језика има и у појединим општинама у Србији. Међународно је признат 2017. године, када је добио свој ISO код. Према резултатима пописа становништва у Црној Гори из 2011. године, 37% становника те државе (нешто мање од 230,000 људи) изјаснило да говори црногорским језиком као матерњим.Пре 2007. године, посебан црногорски језик није имао званичан статус, пошто је службени језик у Црној Гори до тада био српски језик (ијекавског изговора), што је било назначено у 9. члану Устава Републике Црне Горе из 1992. године, који је гласио: У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора. Усвајањем новог Устава Црне Горе од 19. октобра 2007. године, црногорски језик је озваничен као службени језик (чл. 13). Први захтев за додељивање међународног кода је достављен техничком одбору ISO 639 у јулу 2008. године, а потпуна документација је прослеђена у Вашингтон у септембру 2015. године. Током разматрања овог питања, међу стручњацима ISO дуго је преовладавао став да црногорски језик представља варијанту српског језика, а сличне ставове су заступали и други страни стручњаци. Међутим, црногорски захтев је на крају ипак одобрен, што је учињено 8. децембра 2017. године, када је црногорском језику званично додељен ISO код [cnr]. У српској јавности, ова одлука је била оцењена као политичка.

Чешки језик

Чешки језик (чеш. český jazyk или čeština) је језик из групе западнословенских језика и службени језик 10,5 милиона становника Чешке. Највећа чешка дијаспора је у САД (око 1,5 милиона), Бразилу (око 0,5 милиона), Канади (80 хиљада). У осталим земљама света број им не прелази пар десетина хиљада.

Језик је историјски познат као бохемски језик (лат. lingua Bohemica).

Најближи језик чешком је словачки језик. Говорници ова два језика се међусобно потпуно разумеју.

Специфичност данашњега чешког језика је постојање јасне разлике између писаног (spisovný jazyk) и говорног језика (obecná čeština) који се користи у неслужбеној и полуслужбеној усменој комуникацији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.