Слово

Слово је најмања јединица записа језика, којом се формирају записи речи. Скуп слова којима се формирају записи речи неког језика је по правилу коначан, а у људским језицима, са изузетком неких попут кинеског, овај број износи 20 до 40 а редна уређеност као и сам изглед слова (писмо) се разликују од језика до језика.

Већина језика има два словна списа (изузеци су нпр. Јапански, или Корејски код којих постоји само један облик карактера). Та два облика су велика слова (A, B, C... чешће него a, b, c...) и мала слова (a, b, c... чешће него A, B, C...).

У српском језику се овај скуп зове азбука и чини га 30 слова, при чему су ћирилични и латинични запис равноправни.

„Азбука“ долази од тога да је свако слово у 19. веку имало своје име па тако:

  • А - аз
  • Б - буки
  • В - вједи
  • Г - глагољ...

итд...

Види још

Литература

  • Clodd, Edward (1904). The Story of the Alphabet. [New York]: McClure, Phillips & Co.
  • Daniels, Peter T, and William Bright, eds (1996). ISBN 0-19-507993-0.
  • Fromkin, Victoria, Robert Rodman, and Nina Hyams (2014). An Introduction to Language (Tenth Ed.). [Boston]: Wadsworth Cengage. ISBN 978-1-1333-1068-6.
  • Man, John (2005) [1941]. Alpha beta : how 26 letters shaped the Western world. [New York]: Barnes and Noble. ISBN 978-0-7607-6610-1. OCLC 60936567.
  • Powell, Barry B. (1991). Homer and the Origin of the Greek Alphabet. ISBN 978-0-521-58907-9 | ISBN 0-521-58907-X.
  • Robinson, A (2003). "The Origins of Writing" in Crowley, David and Paul Heyer Communication in History : Technology, Culture, Society (Fourth Ed). [Boston]: Allyn and Bacon pp 34–40.
.mo

.mo је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Макау. Разлог зашто је слово "o" у називу овог домена се односи на алтернативно писање овог региона - Макао.

M

M ima više značenja:

M (slovo latinice)

M (ćiriličko)

metar

Јул

Јул или јули је седми месец у години и има 31 дан.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је једанаести месец.

Ћирилица

Ћирилица је писмо које користи осам словенских језика (белоруски, бугарски, македонски, руски, српски (користи азбуку – која се разликује од других ћириличких писама) и украјински, као и већи број других језика бившег Совјетског Савеза, Азије и источне Европе. Дунгани, исламизовани Кинези из Казахстана који говоре једним дијалектом мандаринског кинеског, такође користе ћирилицу као стандардни писани систем. Дунгански дијалект је једини из кинеске групе језика који не користи кинеске карактере и једини језик синотибетске породице који користи ћирилицу као стандардни писани систем. Ознака савремене ћирилице према ISO 15924 је Cyrl 220, а њене старословенске варијанте Cyrs 221.

Ћирилица је базирана на раној ћирилици, која је развијена у Првом бугарском царству Ћирилицу и глагољицу су формулисали било Ћирило и Методије који су донели хришћанство код Јужних Словена, или њихови ученици. То је основа алфабета који се користе у разним језицима, бившим или садашњим, у деловима југоисторчне Европе и северне Евроазије, а посебно код оних са словенским пореклом, и код несловенских језика који су под утицајем руског језика. Године 2011, око 252 милиона људи у Евроазији је користило ћирилицу као званични алфабет у својим националним језицима, при чему Русија обухвата око половине тог броја. Са пријемом Бугарске у Европску унију 1. јануара 2007, ћирилица је постала треће званично писмо Европске уније, након латинице и грчког писма.Ћирилица је изведена из грчког унцијала, проширена словима из старијег глагољичког алфабета, укључујући неке лигатуре. Та додатна слова су додата за старословенске гласове који нису присутни у Грчком. Писмо је названо у част два византијска брата, Ћирила и Методија, који су раније креирали глагољичко писмо. Модерни научници верују да су ћирилицу развили и формализовали рани ученици Ћирила и Методија.

У раном 18. веку ћириличко писмо које је коришћено у Русији је знатно реформисано по налогу Петра Великог, након његовог повратка из дипломатске мисије у западној Европи. Нова форма слова је постала ближа латинском писму, неколико архаичних слова је уклоњено и неколико слова је лично дизајнирао Петар Велики (као што је „Я”, које је било инспирисано латиничким словом „R”). Западноевропска типографска култура је такође прихваћена.

Азовско море

Азовско море је најплиће море на свету, повезано Керчким мореузом са Црним морем на југу. На северу је окружено Украјином, а на западу, југу и истоку Русијом.

Популарно веровање је да је име мора дошло од имена половацког кнеза по имену Азум или Асуф, који је погинуо бранећи град у овој области 1067. Већина научника извод ме од града Азова или Азака, што на турском значи „низак“, што се односи на његов положај.

Према још једној непотврђеној теорији име мора је дошло од значења назива првог слова (букве) старословенског језика "Аз". Слово "Аз" је прво слово у старословенској азбуци и има значење првога. Наставак "ов" по природи означава припадност, као и данас. Посматрајући континентални део насеобине словенског живља ово је било "Прво" море после кога би се ређала остала мора: Црно море, Мраморно море, Егејско море, Средоземно море итд.

Азовско море по тој логици означава одредницу првог мора која је најближе копну а са копна се креће у пловидбу.

Дакле по овој теорији топографски термин је Словенског назива а не Турског а Турци су населили Малу Азију нешто касније него што је име мора већ егзистирало.

Море је дугачко 340 km и широко 135 km. Главне реке које се уливају су Дон и Кубањ, које обезбеђују да вода мора има нижи салинитет, а такође уносе велике количине муља. На западу лежи 100 km дуга Арабатска превлака и врло слани Сивашки залив.

Азовско море је најплиће море на свету са просечном дубином од 13 m и највећом дубином од 15,3 m. На местима са великим наносима муља, просечна дубина је мања од 1 метра. Преовлађујућа морска струја је у смеру супротном од казаљке на сату. Салинитет иде од 1 до 15 промила (у поређењу са океанских 30-40 промила) у завиности од места и годишњег доба.Плиткост и мали салинитет чине море погодним за замрзавање. Формирање морског леда се може привремено десити било где у периоду од децембра до половине марта. У садашњим климатским условима, море се не замрзава цело, иако се море током 18. и 19 века и све до краја 1970их било редовно замрзавало сваке године до почетка фебруара.

Април

Април је четврти месец у години и има 30 дана.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је седми месец.

Гајица

Гајица, позната још и као бошњачка латиница, српска латиница или хрватска латиница, облик је латиничког писма који се користи у бошњачком, српском и хрватском језику. Првобитну гајицу уобличио је хрватски лингвиста Људевит Гај 1835. године, заснивајући је на Јан Хусовој чешкој латиници. Незнатно измијењен облик се користи у словеначком, црногорском и македонском језику, при чему у македонском служи за латинизацију. Павле Ритер Витезовић предлагао је идеју за правопис хрватског језика, по којој би сваки глас имао свој знак. На српској ћирилици примјењен је сличан концепт, а озваничио га је 1818. године српски лингвиста Вук Стефановић Караџић. Ова идеја је инспирисала Људевита, који је извршио реформу хрватске варијатне латиничког писма, убацујући нова слова заснована на чешкој абецеди.

Бошњачки и српски језик правописом одређују једнаку употребу латинице и ћирилице, док се у хрватском језику користи само латиница.

Грчко писмо

Грчки алфабет (грч. Ελληνικό αλφάβητο) је скуп двадесет и четири слова која су коришћена за записивање грчког језика још од позног 9. или раног 8. века пре нове ере. Изведен је из ранијег феничанског алфабета, и био је први алфабет у ужем смислу тј. систем писања који користи посебне симболе за сваки самогласник и сугласник. Најстарије је алфабетско писмо које је у непрекидној употреби до данас. Слова су такође, почев од 2. века пре нове ере, коришћена за представљање грчких цифара. Ћирилична азбука и латинска абецеда су настале на бази грчког алфабета. Поред тога што се користи у писању грчког језика, како древних тако и модерних облика, грчко писмо у данашње време исто тако служи и као извор техничких симбола и ознака у многим доменима математике, науке и других поља.

У својим класичним и модерним формама, алфабет има 24 слова, уређена од алфа до омега. Као и латиница и ћирилица, грчко писмо је имало само једну форму сваког слова. У њему је развијена дистинкција величине слова између мале и велике форме паралелно са латинским током модерне ере.

Звучне вредности и конвенционалне транскрипције за нека од слова се разликују између античке и модерне грчке употребе, јер се изговор грчког знатно променио између 5. века п. н. е. и данашњице. Модерни и антички грчки користе различите дијакритике. Традиционална ортографија, која је коришћена за антички грчки и понекад за модерни грчки, има мноштво дијакритика, као што су акцентне ознаке за стављање нагласка (политоника), ознаке дисања за присуство и одсуство иницијалног /h/ звука, и јотни подскрипти за крајњи /i/ звук. У модерном грчком спеловању, ортографија је била поједностављена до монотонског система, који користи само дава дијакритика: акутни нагласак и дијарезу.

Дијакритик

Дијакритик, такође познат и као дијакритички знак, је мала белешка додата слову која служи да промени изговор или разликују сличне речи. Појам долази од грчке речи грч. διακριτικός (дијакритикос, „препознатљив“). Неки дијакритички знаци, као што су акутни ( ´ ) и гравис ( ` ), често се називају акцентима. Дијакритичке ознаке могу се појавити изнад или испод слова, или на неком другом мјесту, као што је унутар слова или између два слова.

Дијакритички знак може се појавити изнад или испод слова или на неком другом положају. Главна употреба је да промјени фонетску вредност слова у којем је додат, али може се такође користити за измену изговора целе речи или слога, као тонске белешке у тонским језицима, да разликује између хомонима, за скраћенице, као што је титло у старим словенским текстовима, или да промени смисао слова, као што су белешке цифри у бројчаним системима, као што су ране грчке цифре. Слово које је дијакритик променио може се изразити или као ново, различито слово или као комбинација слово-дијакритик у правопису и упоређивању. То се разликује од језика до језика и у неким случајевима, од симбола до симбола унутар једног језика.

Системи са наглаженим самогласницима, наиме арапски харакат ( арап. ـِ ,ـُ ,ـَ, итд.) и хебрејски никуд ( хебр. ַ◌, ֶ◌, ִ◌, ֹ◌, ֻ◌, итд.), означавају самогласнике који нису пренесени основним алфабетом. Индијски вирама ( ् и др.) и арапски сукун ( ـْـ‎ ) означавају одсуство самогласника. Кантилациони знаци означавају прозодију. Друге употребе укључују рано ћирилични титло симбол ( ◌҃ ) и хебрејски гершајим ( хебр. ״ ), који означавају скраћенице или акрониме, и грчке дијакритичке ознаке, које су показале да се слова абецеде користе као бројеви. У ханју пинјину званичном романизацијском систему за кинески, дијакритички знакови се користе за означавање тонова слогова у којима се појављују означени самогласници.

У ортографији и сравњивање, слово модификовано дијакритичким знаком може се третирати или као ново, различито слово или као комбинација слова и дијакритика. Ово варира од језика до језика, а може варирати и од случаја до случаја на језику. Енглески је једини велики модерни европски језик који не захтева дијакритике за изворне речи (иако се дијареза може користити у речима као што је „coöperation”)

Књижевност

Књижевност, термин настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littero — слово, настали превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα — слово.

Народна књижевност представља дела стварана вековима, у којима се описује колективни став народа чијој народној књижевности дело припада. Уметничка књижевност садржи песничке слике изражене речима. Она представља објективну стварност, али виђену очима уметника. Садржи мисли и осећања писца, а код читаоца изазива одређена осећања и расположења.

Термин књижевност употребљен у ужем значењу означава уметничку књижевност (белетристика, лепа књижевност). Употребљен у ширем значењу, термин књижевност односи се и на дела настала у процесу проучавања књижевности, односно обухвата и текстове који припадају књижевној критици, књижевној историји и теорији књижевности, које заједно са методологијом проучавања књижевности конституишу науку о књижевности.

Термин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика језика. Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не. Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсти.

Латиница

Латинична абецеда, такође позната и као римски алфабет, јесте најкориштенији алфабетски систем на свету. Она је систем писања који је оригинално кориштен у античком Риму за писање у латинском језику. Латински алфабет је еволуирао из визуелно сличне Куманске грчке верзије грчког писма, која је сама проистекла из феничанског абџада,, који је изведен из египатских хијероглифа. Етрурци који су владали раним Римом су прихватили кумански грчки алфабет, који је био модификован током времена и постао Етрурски алфабет. Taj алфабет су затим прихватили и даље модификовали Римљани, чиме је формиран латински алфабет.

Током средњег века латински алфабет је кориштен (понекад са модификацијама) за писање у романским језицима, директним наследницима латинског, као и у келтским, германским, балтичким, и неким словенским језицима. У добу колонијализма и хришћанског евангелизма, латинско писмо се проширило изван Европе, и почело је да се користи за писање у домородачким америчким, аустралијским, аустронежанским, аустроазијским, и афричким језицима. У новије време, лингвисти исто тако имају тенденцију да преферентно користе латинско писмо или међународну фонетску абецеду (која је сама у знатној мери базирана на латинском писму) за транскрибовање или креирање писаних стандарда за неевропске језике, као што је афрички референтни алфабет. (која је сама у знатној мери базирана на латинском писму) за транскрибовање или креирање писаних стандарда за неевропске језике, као што је афрички референтни алфабет.Термин латински алфабет се може односити на било алфабет који се користи за писање латинског, или на друге алфабете базиране на латинском писму, које је основни се слова заједничких за разне алфабете који су произашли из класичног латинског алфабета, као што је енглески алфабет. Та латинска писма могу да изоставе слова, попут ротокасове абецеде, или да додају слова, као што је случај са данским и норвешким алфабетима. Облици слова су еволуирали током векова, укључујучи развој у средњовековном латинском малих слова, која нису постојала у класичном периоду алфабета.

Октобар

Октобар је десети месец у години и има 31 дан.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је други месец.

Пречник

Пречник, у геометрији, је део праве линије који пролази кроз центар круга и чији су крајеви на кружници. Пречник круга је најдужа тетива у кругу. Уколико знамо пречник кружнице, можемо израчунати и површину круга унутар кружнице користећи следећу формулу:

где слово d означава пречник (лат. diametar), а π (чита се „Пи") је ирационалан број који износи приближно 3.14.

Полупречник (радијус) је половина пречника, односно удаљеност од средишта кружнице до црте кружнице.

Сваки пречник полови круг.
Регистарске ознаке у Северној Македонији

Регистарске ознаке у Северној Македонији састоје се од регионалног кода који садржи два слова, а потом следи црвено правоугаоно поље у коме је исписан регионални код и двословни алфа код, али на ћирилици. Затим следи четвороцифрени нумерички код који је мало одвојен од двозначног алфа кода који следи за њим ( пример: SK█1234 AR).

Неколико градова могу, као пример Кочани, Виница, Берово и Делчево, користити исти регионални код за Kочане, али је град где је ауто регистрован означен различитим почетним словом код задњег, алфа кода. Тако, уколико прво слово задњег алфа кода је “А“, онда је ауто регистрован у Kочане, уколико је “К“ - Виница, “М“ - Делчево, “Т“ - Берово итд.

Слово љубве

Слово љубве односно Реч о љубави је књижевно дело (песничка посланица тј. нека врста песме у прози) које је почетком XV века (1404. или 1409) написао тадашњи владар Србије, Стефан Лазаревић (кнез 1389 — 1402, деспот 1402 — 1427). Он се у њој обраћа неименованој блиској особи са којом је у лошим односима, које би желео да поправи, због чега се сматра да је „Слово љубве“ написано за његовог брата Вука, са којим је тада био у отвореном сукобу.

Ово дело се састоји из десет делова (строфа), чија почетна слова дају његов назив тзв. акростих. Основна црта стила писања је недореченост, за коју академик Миодраг Павловић наводи да даје потребну елеганцију песничком тексту и обезбеђује тајновитост тананим осећањима. Са друге стране, писац је веома конкретан у својим приказима природе који су дескриптивни и у којима као да се слути ренесанса.

Српска ћирилица

Српска ћирилица је адаптација ћирилице за српски језик, коју је 1811. године уобличио српски лингвиста Вук Стефановић Караџић. Писмо се користи у српском и бошњачком језику. Незнатно измијењени облик се користи у црногорском језику.

Караџић је српску ћирилицу засновао на претходном „славеносрпском” писму, по принципу „пиши као што говориш, а читај као што је написано”, уклањајући застарјела слова и слова која представљају јотоване самогласнике, уводећи слово Ј из латинице умјесто њих, и додавају неколико сугласника за специфичке звуке у српској фонологији. Хрватски лингвиста Људевит Гај 1835. године, водећи се истим принципима, уобличио је хрватску латиницу заснивајући је на чешкој латиници.

Бошњачки и српски језик правописом одређују једнаку употребу ћирилице и латинице. Српску ћирилицу су као основ за македонску ћирлицу користили Крсте Мисирков и Венко Марковски.

Хемијски симбол

Хемијски симбол је ознака хемијског елемента. За симбол хемијског елемента узима се прво слово његовог назива на латинском и како неколико елемената има назив који почиње истим словом у већини симбола постоји још једно карактеристично слово из назива. Симбол се пише великим латиничним словом и ако постоји друго слово оно се пише мало.

Сви хемијски елементи имају свој хемијски симбол који се састоји од једног или два латинична слова. Симболи елемената који још немају међународно усвојен назив имају привремене симболе од три латинична слова која означавају њихове атомске бројеве, на пример, елемент са атомским бројем 114 има ознаку Uuq (Унунквадијум) а сада Fl (Флеровијум).

Хемијски симбол представља један атом елемента и не сматра се скраћеницом његовог назива већ ознаком самог елемента и једног његовог атома. Када треба представити више атома неког хемијског елемента испред симбола пише се број у величини великог слова симбола и тај број се зове коефицијент. На пример, ознака 2Н представља два атома водоника.

Хемијским симболима представљени су хемијски елементи у периодном систему елемената.

Симболи првих десет хемијских елемената су:

H, He, Li, Be, B, S, N, O, F, NeХемијски симболи се користе за састављање хемијских формула као што cy на пример:

C63H88CoN14O14P - Витамин Б12

C40H56 - α каротен

H2SО4 - Сумпорна киселина

Ѣ

Јат (Ѣ, ѣ) (стсл. ѣть, рус. и укр. ять, буг. ят, пољ. jać) је име 32. слова старе ћирилице као и гласа који је то слово означавало. Ово слово се на латиницу траснкрибује као ě, што је преузето из чешког језика, у коме се најчешће чита као је.

У прасловенском језику јат је био дугачак самогласник. Претпоставља се да је ово слово изговарано као звук [æ:], који је потицао из старијих гласова [e:], [ој], или [ај]. У руском језику слово се користило до 1917. године, а у бугарском до 1945. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.