Словенци у Србији

Словенци у Србији су грађани Србије словеначке етничке припадности.

Словенци у Србији
Slovenci u Srbiji
Стефан Недок
Davorin Jenko2
Miroslav Hubmajer
Мирослав Хубмајер
Vladislav Ribnikar
A13ab021fdd507c7753493e84748f523--natalia bjelajac
Mihovil Logar
Stevo Žigon 2009 Serbian stamp
Holcer-Dragan
Goca Trzan
Укупна популација
4.033 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
Војводина и град Београд
Језици
српски и словеначки
Религија
католицизам
Сродне етничке групе
Словеначка дијаспора

Пописи Србије

  • 1948: 20998
  • 1953: 20717
  • 1961: 19957
  • 1971: 15957
  • 1981: 12006
  • 1991: 8001
  • 2002: 5104
  • 2011: 4033[2]

Знамените личности

Види још

Референце

  1. ^ Становништво према националној припадности Archived 2013-04-16 at Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
  2. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf

Спољашње везе

Bruno Brun

Bruno Brun (Hrastnik, 14. 8. 1910 — Beograd, 27. 2. 1978) bio je jugoslovenski klarinetista, dugogodišnji profesor Muzičke akademije u Beogradu i jedan od najznačajnijih muzičkih pedagoga svog vremena.

Stanislav Hočevar

Stanislav Hočevar (12. novembar 1945) je beogradski metropolit, nadbiskup.

Јанез Бољка

Јанез Бољка (Суботица, 21. јун 1931 — Љубљана, 20. август 2013) био је словеначки вајар, сликар и графичар.

Јанез Врховец

Јанез Врховец (Београд, 19. јануар 1921 — Београд, 7. октобар 1997) је био југословенски и српски филмски и телевизијски глумац словеначког порекла.

Јоже Лончина

Јоже Лончина (Београд, 25. октобар 1919 — Љубљана, 7. мај 1994) је био југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац.

Јосип Пирмајер

Јосип Пирмајер (Трбовље, 14. фебруар 1944 — Србобран, 24. јун 2018) био је фудбалер Новог Сада, Партизана, Војводине, Нимса и југословенски фудбалски репрезентативац и тренер.

Андреј Курент

Андреј Курент (Београд, 5. август 1931) је био југословенски филмски и позоришни глумац.

Бојан Печар

Бојан Печар (Београд, 22. март 1960 — Лондон, 13. октобар 1998) био је српски музичар, словеначког порекла, најпознатији као басиста београдске рок групе Екатарина Велика. Рођен је у Београду од оца Срећка (1929-2002) и мајке Вукице (1933-2005). Био је брат психологa Ирене Печар-Павићевић (1968 — 23. фебруар 2013). Завршио је Пету београдску гимназију, а паралелно је ишао и у Музичку школу. Први бенд у ком је свирао је био „БГ 5“, затим је прешао у бенд „ВИА Талас“. 1982. године је дошао у групу Екатарина Велика. У њој је остао до 1990. године када је отишао у Лондон где је свирао у бенду „Мишн“ и Lost Children са Душаном Којићем - Којом (Дисциплина кичме). Бојан се у слободно време бавио и сликарством.

Преминуо је 13. октобра 1998. године у Лондону од срчаног удара. Сахрањен је у месту Прогар, поред Београда.

Бојан Хлишћ

Бојан Хлишћ (Злодол, 10. јул 1978) српски је филмски, телевизијски, позоришни и гласовни глумац словеначког порекла.

Вела Нигринова

Вела Нигринова (Љубљана, 14. новембар 1862 – Београд, 31. децембар 1908) била је чувена српска глумица словеначког порекла. Захваљујући великом таленту и снажном утицају на развој глуме крајем 19 и почетком 20. века заузима једно од најважнијих места у историји српског позоришта. Нигринова је свемоћно владала београдском сценом и била називана српском Саром Бернар. За време Српско-бугарског рата 1885. радила је као добровољна болничарка и шила рубље за српске војнике и рањенике.

Гоца Тржан

Гордана Гоца Тржан (Београд, 8. јул 1974) српска је поп певачица и глумица.

Драган Холцер

Драган Холцер (19. јануар 1945 — 23. септембар 2015) бивши је југословенски фудбалер.

Рођен је у бараци једног немачког логора недалеко од Дрездена и Пирна. Отац Мариборчанин погинуо је у партизанима, а бременита мајка Нишлијка нашла се у логору. По завршетку рата са мајком се враћа у Ниш.

Као дечак тренирао је рукомет, а сасвим случајно је почео да игра фудбал. Чуо је да се на игралишту Радничког окупља тридесетак омладинаца које треба да испробају ради пријема у клуб. Пошао је и он само да види то „ чудо“, а на крају је био један од двојице примљених.

За прву екипу заиграо је као 18-годишњак, на месту десног крила, у првенству 1963/64. године, на утакмици против Сарајева (1:2) у Сарајеву, на којој је постигао једини гол за свој тим.

У дресу Радничког Холцер је одиграо 173 утакмице и стигао до репрезентације. Потом 1967. године, прелази у Хајдук из Сплита. Његов трансфер у Хајдук узбуркао је фудбалске воде. Био је миљеник Сплићана (1967—1975). После легендарног Вукаса, други је играч у историји Хајдука, који је носио капитенску траку, а да није био Сплићанин.

У тиму Хајдука одиграо је 419 утакмица (од тога 311 првенствених) и постигао девет голова. Са Хајдуком осваја две титуле првака (1970/71 и 1973/74) и два Купа (1972. и 1973.).

Као интернационалац играо је у немачком Штутгарту (1975—81), за који је у шестогодишњој каријери у великој форми одигао је 172 првенствене утакмице и постао један од најбољих играча овог клуба. Каријеру је завршио у Шалкеу 1982. године.

У периоду од девет година, одиграо је 52 утакмице за репрезентацију Југославије. Дебитовао је 19. септембра 1965. против Луксембурга (5.2) у Луксембургу. Последњу утакмицу у репрезентацији одиграо је 17. априла 1974. против Совјетског Савеза (0:1) у Зеници.

Преминуо је после дуже и тешке болести у Сплиту, 23. септембра 2015, у 71. години живота.

Иван Штраус

Иван Штраус (Кремна, 24. јул 1928 – Сарајево 24. август 2018) био је босанскохерцеговачки и југословенски архитекта.

Изидор Цанкар

Изидор Цанкар (Шид, 22. април 1886 — Љубљана, 22. септембар 1958), је био словеначки историчар уметности, критичар, књижевник и политичар.

Мирослав Лазански

Мирослав Лазански (Карловац, 18. септембар 1950) српски је писац, новинар и војнополитички коментатор. Од 2016. године је и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.

Наталија Бјелајац

Наталија Бјелајац, рођено име Антонија Јаворник (Марибор, 1893 - Београд, 1974) била је српска хероина, болничарка и наредник српске војске у Балканским и Првом светском рату. У борбама је рањена дванаест пута и за испољену храброст одликована дванаест пута.

Односи Србије и Словеније

Односи Србије и Словеније су инострани односи Републике Србије и Републике Словеније.

Словенци

Словенци су јужнословенски народ, који претежно живи у Словенији, где чини око 92% становништва. Вековима су се налазили под туђинском влашћу, али су упркос томе успели да очувају словеначки језик и националну свест.

Словенци су 1918. године створили заједничку државу са Србима и Хрватима, а од 1991. године имају сопствену независну државу. Словенци су већином католичке вероисповести, а говоре словеначким језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца укупно има око 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.На српском језику, назив за припадницу словеначког народа гласи: Словенкиња.

Стево Жигон

Стево Жигон (Љубљана, 8. децембар 1926 — Београд, 28. децембар 2005) био је српски и југословенски филмски и позоришни глумац и режисер словеначког етничког порекла.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Словенија Словеначка дијаспора
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.