Словенци

Словенци су јужнословенски народ, који претежно живи у Словенији, где чини око 92% становништва. Вековима су се налазили под туђинском влашћу, али су упркос томе успели да очувају словеначки језик и националну свест.

Словенци су 1918. године створили заједничку државу са Србима и Хрватима, а од 1991. године имају сопствену независну државу. Словенци су већином католичке вероисповести, а говоре словеначким језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца укупно има око 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.[16]

На српском језику, назив за припадницу словеначког народа гласи: Словенкиња.[17]

Словенци
Primoz-Trubar.jpg
Georg Freiherr von Vega 1802.jpg
Prešern-Goldenstein.jpg
Anton Martin Slomšek-Dunaj 1862.jpg
Антон Мартин Сломшек
1904 photo of Anton Ažbe
Ivan Cankar
Herman Potocnik Noordung
Jozef Stefan
Korosec anton
Kocbek
Janez Drnovsek crop
Slavoj Zizek Fot M Kubik May15 2009 02
Drago Jančar in Brno (2)
Драго Јанчар
Leon štukelj.jpg
Majdic Petra-Trondheim09-1
Tina Maze
Укупна популација
2—2,2 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Словенија1.631.636[2]
 САД178.415[3][4]
 Италија83.000–100.000[1][5]
 Немачка50.000[6]
 Канада35.940[7]
 Аргентина30.000[1][5]
 Аустрија20.000–25.000[8]
 Аустралија24.855[9]
 Хрватска10.517[10]
 Србија4.033[11]
 Француска4.000[6]
 Шведска4.000[6]
 Мађарска3.025[12]
 Швајцарска2.433[13]
 Уругвај2.000–3.000[6]
 Белгија1.500[6]
 Бразил1.500[6]
 Холандија1.000–2.000
 Венецуела1.000[6]
 Босна и Херцеговина937[14]
*  Република Српска504[15]
Језици
словеначки језик
Религија
доминира хришћанство (католицизам) и атеизам
Сродне етничке групе
Јужни Словени

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Zupančič, Jernej (2004). „Ethnic Structure of Slovenia and Slovenes in Neighbouring Countries” (PDF). Slovenia: a geographical overview. Association of the Geographic Societies of Slovenia. Приступљено 10. 4. 2008.
  2. ^ Statistični urad RS - Popis 2002
  3. ^ „Community Survey”. 2002. Приступљено 13. 10. 2013.
  4. ^ „Slovenska skupnost v ZDA”. Приступљено 13. 10. 2013.
  5. 5,0 5,1 Zupančič, Jernej (author), Orožen Adamič, Milan (photographer), Filipič, Hanzi (photographer): Slovenci po svetu. In publication: Nacionalni atlas Slovenije (Kartografsko gradivo) / Inštitut za geografijo, Geografski inštitut Antona Melika. Ljubljana: Rokus, 2001.COBISS.SR 18593837(на језику: словеначки)
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Présentation de la Slovénie – Données générales -Ministère des Affaires étrangères
  7. ^ Ethnic Origin (247), Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3) and Sex (3) for the Population of Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 2006 Census – 20% Sample Data
  8. ^ Horvat, Lucija (6. 2. 2008). „Zavest o slovenskih koreninah”. Spletna Demokracija (на језику: Slovene). Приступљено 10. 4. 2008.
  9. ^ „Tabelle 5: Bevölkerung nach Umgangssprache und Staatsangehörigkeit” (PDF). Volkszählung 2001: Hauptergebnisse I – Österreich (на језику: German). Statistik Austria. 2002. Приступљено 2. 6. 2008.
  10. ^ Republika Hrvatska - Državni Zavod Za Statistiku
  11. ^ „Population by ethnicity”. Republic Statistical Office of Serbia. Приступљено 24. 2. 2013.
  12. ^ „Population by mother tongue and main age groups, 1910–1941, 1970–2001”. Population Census 2001. Hungarian Central Statistical Office. 2004. Приступљено 1. 6. 2008.
  13. ^ „Bericht 2006” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 3. 2016. Приступљено 26. 10. 2014.
  14. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 26. 11. 2017.
  15. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017.
  16. ^ Попис становништва 2002. године Архивирано на сајту Wayback Machine (април 8, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  17. ^ Споменица са I конгреса жена Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, Београд: Народни женски савез Српкиња, Хрватица и Словенкиња, 1920.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Словенци на Викимедијиној остави

Јанез Врховец

Јанез Врховец (Београд, 19. јануар 1921 — Београд, 7. октобар 1997) је био југословенски и српски филмски и телевизијски глумац словеначког порекла.

Вараждинска жупанија

Вараждинска жупанија се налази на северозападу Републике Хрватске. Седиште јој је град Вараждин.

Винко Падершич

Винко Падершич – Батреја (Монфалконе, 24. септембар 1916 — Заград при Оточцу, 1942), словеначки слависта, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Истра

Истра (итал. Istria, лат. Histria) је највеће јадранско полуострво површине 3.476 км2 i које се налази на североисточној обали Јадрана. Највећим делом се налази у Хрватској (90%) и Словенији, док се подручје око места Миље налази у Италији. Положај Истре између Тршћанског и Кварнерског залива, односно Јадранског мора и средње Европе омогућили су развој векиких градова Трста, Копра, Пуле, Ријеке, бродоградилишта, интензивног саобраћаја, те европски значајног туристичког комплекса.

Копривничко-крижевачка жупанија

Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске

Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997.), други Никола Грегур (1997—2001.), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).

Март

Март је трећи месец у години и има 31 дан. Почетак пролећа се обележава 20-ог дана, који се назива равнодневицом, јер су тада обданица и ноћ једнаки, равни. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је шести месец.

Мајда Шилц

Мајда Шилц (Кржети, код Содражице, 17. март 1923 — Ново Место, 14. јул 1944), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Међимурска жупанија

Међимурска жупанија је жупанија на крајњем северу Хрватске. Западни део дотиче обронке Алпа, док централни и источни део равница (Панонска низија). Жупаније граничи са Мађарском и Словенијом, док је веома близу и граница Аустрије.

Жупаније се налази између две реке, Драве на југу и Муре на северу и истоку, до ушћа у Драву (према граници са Мађарском).

Милан Кучан

Милан Кучан (Крижевци, 14. јануар 1941) је словеначки политичар и државник, бивши лидер Савеза комуниста Словеније и први председник Словеније.

Мирко Брачич

Мирко Брачич — Миран Брадач (Трст, 16. март 1915 — Кочевје, 11. децембар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Силвира Томазини

Силвира Томазини (Трст, 2. децембар 1913 — Косовска Митровица, 13. август 1942), професор немачког језика, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Словеначки национализам

Словеначки национализам је национализам који тврди да су Словенци нација и промовише културно јединство Словенаца. Словеначки национализам први пут се јавио као одговор на прилив идеја национализма из Француске револуције који је стигао у данашњу Словенију када су француске снаге под командом Наполеона Бонапарте основале Илирске провинције које су захватале и словеначке територије. Словеначки националисти као што су Антон Корошец прихватили су идеју уједињења Јужних Словена током Првог свјетског рата као средство ослобађања Словеније од аустроугарске владавине.Након што је реформистичка влада предвође комунистичком партијом легализовала остале политичке партије, нове политичке партије објавиле су Мајку декларацију, захтијевајући формирање суверене, демократске и плуристичке словеначке државе. Референдум о независности од Југославије је одржан 26. децембра 1990. на коме је већина подржала независност. Словенија је прогласила независност 25. јула 1991. године.

Словени

Словени су најбројнија етно-лингвистичка група у Европи. Насељавају источну, југоисточну и средњу Европу и сјеверну и средњу Азију. Словени говоре словенским језицима који припадају индоевропској породици језика и дијеле, у различитој мјери, поједине културне особине. Од почетка 6. вијека шире се и насељавају просторе источне и средње Европе и југоисточне Европе. Источни Словени су населили Сибир и средњу Азију. Тренутно половина територије Европе је насељена словенском говорном заједницом, док сваки словенски народ има емигранте на другим континентима.

Данашњи словенски народи су подјељени на Западне Словене (првенствено Пољаци, Словаци и Чеси), Источне Словене (Белоруси, Русини, Руси и Украјинци) и Јужне Словене (првенствено Бошњаци, Бугари, Македонци, Словенци, Срби, Хрвати и Црногорци).Савремени Словени су знатно генетски и културно разноврснији, и односи између њих — чак и унутар појединих етничких група — су различити, почев од осећаја повезаности до заједничког осећања непријатељства.

Словенија

Словенија (словен. Slovenija), званично Република Словенија (словен. Republika Slovenija, изговор) је држава у источној Европи и чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО. Главни и највећи град је Љубљана.Словенија има углавном планински терен са углавном континенталном климом, са изузетком словеначког приморја, који има средоземну климу и северозапада, који има планинску климу. Поред тога, Динарске планине и Панонска низија састају се на подручју Словеније. Словенија, обележена значајном биолошком разноврсношћу, једна је од држава са највише воде у Европи, са густом речном мрежом, богатим водоносним системом и значајним крашким подземним водотоцима. Више од половине територије је покривено шумом. Људска насеља у Словенији су распршена и неуједначена.Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и култура. Иако становништво није хомогено, Словенци чине већину. Јужнословенски језик, словеначки, службени је језик у целој држави. Словенија је углавном секуларизирана држава, али католицизам и лутеранизам су значајно утицали на културу и идентитет. Привреда Словеније је мала, отворена и извозно оријентисана и снажно је под утицајем међународних услова. Држава је озбиљно повређена кризом еврозоне која је почела 2009. Главна економска област су услуге, затим индустрија и грађевинарство.Историјски гледано, садашња територија Словеније постала је део различитих држава, укључујући Римско царство, Византијско царство, Каролиншко царство и Свето римско царство, Хабсбуршку монархију, Млетачку републику, Илирске провинције под управом Француске, Аустријско царство и Аустроугарску. У октобру 1918. Словенци су по први пут остварили самоопредељење оснивањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба. У децембру 1918. удружили су се са Краљевином Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Током Другог светског рата (1939–1945) Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и анектирале Словенију (1941–1945), са малим подручјем које је пребачено у Независну Државу Хрватску, државу нацистичку марионету. Словенија је 1945. постала оснивач Федеративне Народне Републике Југославије, која је 1963. године преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. У првим годинама након Другог светског рата ова држава је првобитно била у савезу са Источним блоком, али никада није потписала Варшавски пакт и 1961. је постала један од оснивача Покрета несврстаних.У јуну 1991, након увођења вишепартијске представничке демократије, Словенија се одвојила од Југославије и постала независна држава. 2004. је ушла у НАТО и Европску унију; 2007. године је постала прва бивша комунистичка држава која се придружила еврозони, а 2010. се придружила ОЕЕС, глобалној асоцијацији развијених држава са високим приходима.

Социјалистичка Република Словенија

Социјалистичка Република Словенија (скраћено СР Словенија; словен. Socialistična republika Slovenija) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (словен. Ljudska republika Slovenija), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, а претходно јој је 8. марта 1990. године назив промењен у Република Словенија.

Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана, a oстали већи градови су били Maрибop, Цeљe, Koпeр.

Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Сплитско-далматинска жупанија

Сплитско-далматинска жупанија се налази у јужној Хрватској. Обухвата подручје средње Далмације, а седиште јој је у граду Сплиту. Граничи се са Шибенско-книнском жупанијом на сјеверу, и са Дубровачко-неретванском жупанијом на југу.

Стево Жигон

Стево Жигон (Љубљана, 8. децембар 1926 — Београд, 28. децембар 2005) био је српски и југословенски филмски и позоришни глумац и режисер словеначког етничког порекла.

Уједињена Словенија

Велика Словенија или Уједињена Словенија (словен. Zedinjena Slovenija) је био један од главних политичких захтева Словенаца 1848. године као део тада европских револуција. Словенци су тада били подељени на Крањску, Штајерску, Приморску и Корушку. Они су захтевали да се те регије удруже у једну заједничку и већу регију, Краљевину Словенију, у оквиру Аустијског царства. Тражили су и једнакост немачког језика са тада потчињеним словеначким. Такође су се противили даљем стварању и јачању Немачка конфедерације.

По мартовској револуцији која је натерала Фердинанда I да потпише устав су словеначки револуционари видели могућност за већа права као и остали народи којима су владали Хабзбурзи.

План и програм идеологије је настајао на више места. Међу првима је захтеве обликовао 17. марта 1848. у Клагенфурту Матија Мајар Зиљски. Објављени су 29. марта. На тај исти дан су бечки Словенци предали захтеве у име Крањске. Касније је долазило до спремнији и одлучни програми као што је петиција Словенаца из Граца. Најзначајнији представници словеначке стране су били Петер Козлеј, Фран Миклошич, Матија Мајар Зиљски и Јанез Блајвајс. Врхунац идеологије је била предаја захтева аустијској скупштини. Када је парламент распуштен и уведена централистична власт 4. марта 1849. цела идеја је постала безпредметна.

Фурланија-Јулијска крајина

Аутономна регија Фурланија-Јулијска крајина (итал. Friuli-Venezia Giulia, фурл. Friûl-Vignesie Julie, словен. Furlanija - Julijska krajina, нем. Friaul-Julisch Venetien) је једна од 20 покрајина Италије и једна од 5 аутономних области са специјалним статусом. Главни град покрајине је град Трст, а други по величини и значају Удине.

Покрајина Фурланија-Јулијска крајина спада у оне саобраћајно важне области Европе, где се Апенинско полуострво везује за источну и средњу Европу. Ту су и веома јасно изражени и утицаји са Севера и Истока, који овом делу Италије дају низ посебности.

Словенија Словеначка дијаспора
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка
Западни Словени
Источни Словени
Јужни Словени

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.