Словеначки језик

Словеначки језик (словен. slovenski jezik или slovenščina) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.

словеначки језик
slovenski jezik, slovenščina
Brižinski spomeniki 3
Брижински споменици, најстарији документ писан латиницом на словеначком и на неком од словенских језика (између 972. и 1039. године)
Изговор[sloˈʋenski ˈjɛzik], [sloˈʋenʃtʃina]
Говори се у Словенија
 Италија (Фурланија-Јулијска крајина)
 Аустрија (Корушка и Штајерска)
 Мађарска (Ваш)
 Хрватска
Регионцентрална Европа, јужна Европа и југоисточна Европа
Број говорника
око 2 милиона (недостаје датум)
латиница (словеначка латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Словенија
 Европска унија
Признати мањински језик у
РегулишеСловеначка академија наука и уметности (Slovenska akademija znanosti in umetnosti)
Језички кодови
ISO 639-1sl
ISO 639-2slv
ISO 639-3slv
{{{mapalt}}}
Словеначки језик
  Службени језик
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност словеначког језика
Bohoričica

Bohoričica je slovenačko pismo, koje je nastalo za vreme kulturnog preobraženja naroda - Reformaciji. Tada su mnogi protestanti budili u narodu domaće pismo i knjige pisane u domaćem jeziku. Tako je Adam Bohorič prvi preciznije definisao slovenačko pismo, bohoričicu. Definisao ga je u knjigi Arcticae horulae.

Bohoričica je bila u upotrebi od sredine 16. veka do 19. veka, kada ju je zamenila gajica. Primož Trubar se u svojim knjigama, iako je većinom koristio ova slova, ipak nije dosledno držao bohoričice. Slični slučaj je sa Hasanaginicom, delom pisanim pismom inspirisanim bohoričicom.

Pravila pisanja:

Bohorič je zahtevao da se poluglas piše kao e, npr.: pervi, vert, itd. - umesto prvi, vrt, itd.

Bohorič je uvedeo pisanje apostrofa kod jednoslonih predlogih npr.: k'meni (ka meni), v'shepu (u džepu), ipd. - umesto k meni, v shepu, itd.

Neka slova, kao što se vidi u tabeli, možemo razlikovati samo ako se pišu odvojeno - S ſ i S s. Isto je za i i j, veliko slovo je uvek I, takođe za u i v, velika slovo V. Takav način pisanja je bio u tistem vremenu je bio i u drugim evropskim jezicima. Kasnije se je uvelo razlikovanje velikih slova: I-J, U-V i S-Ş (slovo S označava z, dok slovo Ş običajan s)

Kasnije neki autori koriste Ę ę da bi oznalili uzak eBohoričica je za svoje vreme bila vrlo uspešno pismo. Slovencima je dala mogućnost da su se sa malo tuda mogli čitati i pisati. Jedini problem su bile reči u kojima je samoglasnik u iza glasah, npr.: izhod, shod, razhuditi se, ipd. Zbog tog problema je bohoričico kasnije zamenila gajica.

Kada su uvođeni prvi računari, koji nisu imali č, š, ž, došlo je do ideje ponovnog uvođenja starog pisma. Novija bohoričica bi bisali slova koja nedostaju na drugačiji način č kao ch, š kao sh i ž kao zh. Za to pismo se je odlučila grupa autora Revijo SRP.

To se nije uvelo iz dva glavna problema:

Kako čitati reč shema — kao s-hema ili kao šema

Jer sa razvojom tehnike došlo do uvođenja spornih slova

Brižinski spomenici

Brižinski spomenici (Frajsinški spomenici) su najstariji sačuvani pisani dokumenti pisani latinicom na nekom od slovenskih jezika. Napisani su na staroslovenskom jeziku i često se ističu kao primer panonsko-slovenačke redakcije staroslovenskog jezika. Nastali su u periodu između 972. i 1039. godine, najverovatnije u dolini reke Molna, danas na teritoriji Koruške u Austriji.

Јужнословенски језици

Јужнословенски језици су подгрупа словенских језика, односно индоевропских језика у ширем смислу.

Има око 30 милиона говорника ових језика словенских народа са Балкана и дела Панонске низије.

Љубљана

Љубљана (словен. Ljubljana, нем. Laibach) је главни град Словеније. Са својих 270.000 становника (подаци из 1. јануара 2011), Љубљана је једна од најмањих престоница у Европи. Град се налази у централном делу Словеније, у љубљанској котлини, између Алпа и Јадранског мора, на реци Љубљаници приближно 10 km од ушћа у Саву.

Љубљана је културни, научни, економски, политички и административни центар Словеније. Град је подељен у неколико квартова, бивших општина, од које су највеће Шишка, Бежиград, Вич, Мосте-Поље и Центар. Симбол града је Љубљански змај.

Гајица

Гајица, позната још и као бошњачка латиница, српска латиница или хрватска латиница, облик је латиничког писма који се користи у бошњачком, српском и хрватском језику. Првобитну гајицу уобличио је хрватски лингвиста Људевит Гај 1835. године, заснивајући је на Јан Хусовој чешкој латиници. Незнатно измијењен облик се користи у словеначком, црногорском и македонском језику, при чему у македонском служи за латинизацију. Павле Ритер Витезовић предлагао је идеју за правопис хрватског језика, по којој би сваки глас имао свој знак. На српској ћирилици примјењен је сличан концепт, а озваничио га је 1818. године српски лингвиста Вук Стефановић Караџић. Ова идеја је инспирисала Људевита, који је извршио реформу хрватске варијатне латиничког писма, убацујући нова слова заснована на чешкој абецеди.

Бошњачки и српски језик правописом одређују једнаку употребу латинице и ћирилице, док се у хрватском језику користи само латиница.

Горица (округ)

Округ Горица (итал. Provincia di Gorizia, словен. Goriška pokrajina) је округ у оквиру покрајине Фурланија-Јулијска крајина, у североисточној Италији. Седиште округа и највеће градско насеље је истоимени град Горица.

Површина округа је 466 km², а број становника 136.477 (по попису из 2001. године).

Клагенфурт

Клагенфурт или Целовац (нем. Klagenfurt, словен. Celôvec, од 25. октобра 2007. године Клагенфурт (Целовац) на Врпском језеру (нем. Klagenfurt am Wörthersee, словен. Celôvec ób Vŕbskem jézeru)) је шести по величини град у Аустрији, смештен у јужном делу државе. Клагенфурт је управно, привредно и културно средиште покрајине Корушке, где чини засебан градски округ.

Комеди сентрал екстра

Комеди сентрал екстра (енгл. Comedy Central Extra) јe европски телевизијски канал, који је са емитовањем кренуо 1. септембра 2003. године, у Уједињеном Краљевству и Ирској, под називом Paramount Comedy 2.

Матија Чоп

Матија Чоп (рођен 26. јануара 1797. у Жировници - преминуо 6. јула 1835. у Сави код Томачева) је словеначки лингвиста, књижевни историчар и критичар.

Мањински језици у Републици Српској

Устав Републике Српске у свом уводном дијелу дефинише Републику Српску као јединствен и недјељив уставноправни ентитет, земљу конститутивних народа и грађана, у којој Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској. Положај националних мањина у Републици Српској, који су у Уставу категорисани као Остали, уређује и штити Закон о заштити права припадника националних мањиина Републике Српске Национална мањина у смислу овог закона је дио становништва – држављана Републике Српске који не припадају ни једном од конститутивних народа, а сачињавају је грађани истог или сличног етничког поријекла, исте или сличне традиције, обичаја, вјеровања, језика, културе и духовности и блиске или сродне историјске прошлости и других карактеристика.Република Српска штити положај и равноправност припадника националних мањина: Албанаца, Црногораца, Чеха, Италијана, Јевреја, Мађара, Македонаца, Нијемаца, Пољака, Рома, Румуна, Руса, Русина, Словака, Словенаца, Турака и Украјинаца и других који испуњавају услове припадности националним мањинама.

Општина Шаловци

Општина Шаловци (словен. Šalovci) је једна од општина Помурске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимено насеље Шаловци.

Општине Словеније

Према Уставу Репубике Словеније, општина (словен. občina) је самоуправна локална заједница (тј. јединица локалне самоуправе), која обухвата подручје једног или више насеља која су повезана заједничким потребама и интересима становника. По словеначком Закону о локалној самоуправи, општина мора имати најмање 5.000 становника, али има и оних које због географских, пограничних, националних, историјских или привредних разлога имају тај положај и звање иако имају мање од 5.000 становника.

Градске општине: У послове општине спадају послови локалног значаја које општина може обављати самостално и који се тичу само становника општине. Град може добити статус градске општине ако има више од 10.000 становника и представља географско, привредно и културно средиште подручја у коме се налази. Међутим тај статус може добити и општина због историјских разлога. На градску општину држава може пренети послове из своје надлежности, а који утичу на развој града.

Званични језик: У свим општинама Словеније званични језик је Словеначки језик. Мађарски језик је други званични језик у 3 општине Прекомурја (Лендава, Добровник, Ходош), а италијански у 3 општине Словеначког приморја (Копар, Пиран, Изола).

Прекомурски језик

Прекомурски језик, познат и под називом прекмурски језик (прек. Prekmürski jezik, Prekmürščina; словен. Prekmurščina; мађ. Vend nyelv), јужнословенски је језик, односно независни дијалект словеначког језика, којим говори преко 110 хиљада људи у Прекомурју, у Словенији и 3—5 хиљада у Мађарској код Моноштра (мађ. Szentgotthárd). Прекомурски има књижевни језик, али нема службени говорни статус.

Приморска (Словенија)

Приморска (Словеначко приморје; Приморска Словенија) западни је дио Словеније. Овај појам се као назив крајње сјеверне обале Јадрана користи од XIX века, а данас је то неслужбена покрајина у Словенији која обухвата подручје Нове Горице, затим, приобални и унутрашњи крашки крај. У историјском смислу назив се односи на аустријску крунску земљу, једну од административних јединица (покрајина) некадашње Царевине Аустрије, Аустроугарска монархија. Главни град је био Триест (Трст). Распадом Монархије, 1918. године, покрајина је готово у цјелини припала тадашњој Краљевини Италији, осим острва Крк, које је ушло у састав тадашње Краљевине СХС.

Ракија

Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45% (процената алкохола).

После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.

У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.

Словенски језици

Словенски језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балтословенску грану индоевропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог.

Словенци

Словенци су јужнословенски народ, који претежно живи у Словенији, где чини око 92% становништва. Вековима су се налазили под туђинском влашћу, али су упркос томе успели да очувају словеначки језик и националну свест.

Словенци су 1918. године створили заједничку државу са Србима и Хрватима, а од 1991. године имају сопствену независну државу. Словенци су већином католичке вероисповести, а говоре словеначким језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца укупно има око 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.На српском језику, назив за припадницу словеначког народа гласи: Словенкиња.

Царски слободни град Трст

Царски слободни град Трст и његова околина (њем. Reichsunmittelbare Stadt Triest und ihr Gebiet; итал. Città Imperiale di Trieste e Dintorni) био је Хабзбуршки посјед од 14. вијека до 1918. године. Прогашен је слободном луком Карла VI 1719. године; изградњом аустријске јужне пруге (1841—1857) претвара се у ужурбану морксу луку, кроз коју ће пролазити већи дио увоза и извоза аустријских земаља. Трст је био дио Светог римског царства, затим Њемачке конфедерације и Аустријског приморја. Градском управом и привредом преовлађивала је италијанска популација, а италијански је био језик градске управе. Касног 19. и почетком 20. вијека, град је привукао раднике из градског залеђа, од којих је већина говорила словеначки језик.

Ѣ

Јат (Ѣ, ѣ) (стсл. ѣть, рус. и укр. ять, буг. ят, пољ. jać) је име 32. слова старе ћирилице као и гласа који је то слово означавало. Ово слово се на латиницу траснкрибује као ě, што је преузето из чешког језика, у коме се најчешће чита као је.

У прасловенском језику јат је био дугачак самогласник. Претпоставља се да је ово слово изговарано као звук [æ:], који је потицао из старијих гласова [e:], [ој], или [ај]. У руском језику слово се користило до 1917. године, а у бугарском до 1945. године.

Историјски
Западнословенски
Источнословенски
Јужнословенски
Плански
Посебни дијалекти
и микројезици

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.