Словачки језик

Словачки језик (свк. slovenský jazyk или slovenčina) службени је језик Републике Словачке, с пет милиона становника (број Словака у другим државама процењује се на око милион). Такође, спада и у службене језике АП Војводине и неких општина, међу којима и Нови Сад, Стара Пазова, Бачки Петровац, Ковачица и друге. Од 1. маја 2004. год. словачки је и један од језика Европске уније. Словачки језик је познат и као есперанто словенских језика, сматра се за најразумљивији и за кориснике других словенских језика.

словачки језик
slovenský jazyk, slovenčina
Говори се у Словачка
мањине:
 Чешка
 Србија
 Мађарска
Регионцентрална Европа
Број говорника
5,2 милиона (недостаје датум)
латиница (словачка латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Словачка
 Европска унија
 Чешка
 Србија (Војводина)
Признати мањински језик у
РегулишеСловачка академија наука, Језички институт Људовит Штур (словачки: Slovenská akadémia vied, Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra)
Језички кодови
ISO 639-1sk
ISO 639-2slo (B)
slk (T)
ISO 639-3slk
{{{mapalt}}}
Распрострањеност словачког језика
  Регије са већинским словачким језиком
  Регије са мањинским словачким језиком
{{{mapalt2}}}
Западни, централни и источни дијалекти словачког језика у Словачкој
Vojvodina slovak map
Општине Војводине у којима је словачки језик у службеној употреби

Основна подела дијалеката и наречја словачког језика

  • Централно/Средњословачки дијалекти (у јужним областима имају неке заједничке карактеристике са јужнословенским језицима)
    • Источнословачки дијалекти
      • Западнословачки дијалекти најближи чешком језику

Основна подела употребе словачког језика у Републици Србији (АП Војводини)

  • Говорни словачки дијалект са доста архаизама и српских речи, који се користи у неформалној и приватној комуникацији.**
  • Стандардизован књижевни словачки језик, (чију је стандардизацију и кодификацију у 19. веку започео Људовит Штур), који се користи у јавној комуникацији, како писаној (књиге, часописи, новине, називи улица и јавних установа, документа итд.), тако и говорној (школство, верске организације, институције, установе, телевизија, радио итд.). **

Говорни језик, односно дјалект, који се користи у неформалној комуникацији у већини насеља, где живе Словаци у Републици Србији (АП Војводини) има своје различитости и специфичности, везане за свако насеље понаособ. Заснован је на средњесловачким дијалектима у већини случајева. Изузетак је насеље Пивнице (општина Бачка Паланка), где преовлађује говор заснован на западнословачким дијалектима. Због специфичности, насталих услед контакта са другим језицима из окружења (српски, румунски, мађарски итд.) и дугогодишње географске одвојености од Словачке, може се говорити и о посебним панонско/равничарскословачким поддијалектима. Насупрот дијалектима, као основни комуникациони језички систем у јавној комуникацији (медијима, установама, књижевности и сл.) користи се стандардизован књижевни словачки језик, чије су основе кодификоване у 19. веку.

Примери из говорног словачког дијалекта у Републици Србији (АП Војводини)

  • Zdravím ťa, Nazdar,Ťao (/Zdravim ća, Nazdar,Ćao!/) — Здраво,Ћао!
  • Vitame Vás, Vitajte (/Vitame Vas,Vitajće!/) -Добродошли!
  • Ako si? Ako sa máš? (/Ako si? Ako sa maš?/) — Како си?
  • Čo robíš? (/Čo robiš?/) — Шта радиш?
  • Ako sa voláš? (/Ako sa volaš?/) — Како се зовеш?
  • Skäde si? Ja som z... (/Skeđe si? Ja som z.../) — Одакле си? Ја сам из..
  • Milo mi je (/Milo mi je!/) — Драго ми је!
  • Dobrô rano (/Dobrvo rano!/) — Добро јутро!
  • Dobrý dem (/Dobri đem!/) — Добар дан!
  • Dobrý večer (/Dobri večer!/) — Добро вече!
  • Dobrú noc (/Dobru noc!/) — Лаку ноћ!
  • Šťastlivo,Šťastnô (/Šćastljivo,Šćastnuo!/) — Срећно!
  • Chýbeš mi! (/Hibeš mi!/) –Фалиш ми!
  • Priatnô,Dobrú chuť!/ (/Priatnuo,Dobru huć!/) — Пријатно!
  • Na zdravie (/Na zdravje! /) — Живели!
  • Na zdravie (/Na zdravje!/) — На здравље!
  • Možnô (/Možnuo/) — Можда
  • No ((/No/) — Да!
  • Ni (/Nji/) — Не!
  • Viem (/Vijem/) — Знам
  • Ne viem (/Nje vijem/) — Не знам
  • Prepáč (//Prepač) — Извини!
  • Prosím vás (/Prosim vas/) — Молим вас!
  • Rozumiem (/Rozumijem/) –Разумем!
  • Ne rozumiem (/Nje rozumijem/) –Не разумем!
  • Rozprávate po slovenský? (/Rozpravaće po slovenski?/) — Говорите ли словачки?
  • No,trocha (/No,troha/) — Да,мало
  • Ni,ne rozprávam (/Nji, nje rozpravam/) — Не, не говорим
  • Rozprávajte pomali, prosím vás (/Rozpravajće pomalji prosim vas/) –Говорите спорије молим вас
  • Ako sa povie/ vraví (/Ako sa povje/ vravi?../) — Како се каже?..
  • Ďakujem!/Chvála! (/Đakujem!,Hvala!/) — Хвала!
  • Ďakujem velmo pekne!/Ďakujem velmi pekne! (/Đakujem velmo peknje!,Đakujem velmi pekne!/) –Хвала веома лепо!
  • Ďakujem pekne/Ďakujem krásne (/Đakujem peknje!,Đakujem krasnje!/) –Хвала лепо!
  • Nemate začo! /Nemaš na čom! (/Njemaš začo!,Njemaš na čom!/) — Нема на чему!
  • Kcem ťa!/Milujem ťa!/Ľúbim ťa! (/Kcem ća!,Milujem ća!,Ljubim ća!/) — Волим те!
  • Kde je záchod/wc? (/Gđe je zahod/wc?/) — Где је вц?
  • Chodievaš semka často? (/Hođijevaš semka často/) — Долазиш овамо често?
  • Kelko to koštuje? (/Kelko to koštuje/) — Колико то кошта?
  • Vindi vonka/Zindi nuka (/Vinđi vonka,Zinđi nuka/) — Изађи напоље/Уђи унутра
  • Chojte/Prídite (/Hojće,Priđiće/) — Идите/Дођите
  • Chytro ozdrav! (/Hitro ozdrav!/)- Брзо оздрави!
  • Nahaj ma (/Nahaj ma/)- Остави ме!
  • Nak sa páči! (/Nak sa pači!/)- Изволи!
  • Pustite ma!/Pusťte ma! (/Pusćiće ma!/Pusćće ma!) — Пустите ме!
  • Odpustite mi! (/Odpusćiće mi! /) –Опростите ми!
  • Šťastlivi Nový Rok! (/Šćastljivi Novi Rok!/) — Срећна Нова Година!
  • Šťastlivie Vianoce! (/Šćastljivje Vjanoce!/) — Срећан Божић!
  • Veseli Štedrý Večer (Badňak) a Šťastlivie Vianoce! (/Veseli Šćedri Večer a Šćastljivje Vjanoce!/) — Весело Бадње Вече(Бадњак) и Срећан Божић!
  • Šťastlivá a Veselá Velká Noc! (/Šćastljiva a Vesela Velka Noc/) — Срећан и Весео Ускрс!
  • Šťastlive narodeniny!,Šťastlivie narodeniny!Šťastlivi roďendám (/Šćastljive narođenjini,Šćastljivije narođenjini,Šćastljivi rođendam) -Срећан рођендан!
  • Šťastlivie prazdniny/sviatky! (/Šćastljivije prazdnjini,svijatki/) — Срећни празници!
  • Čestítam/Blahoželám!/Gratulujem! (Čestitam/Blahoželam!/Gratulujem!/!/) — Честитам!
  • S poštuvaniem, Moje poštuvanie (/S poštuvanjijem,Moje poštuvanjije/) — С поштовањем ,Моје поштовање
  • Eden/Edom jazyk nikda nije dovôľňi/dosť(/Jeden,Edom jazik njigda njije dovuoljnji/dosć/) — Један језик никада није довољан/доста

Српске речи које се користе у говорном словачком дијалекту у Републици Србији (АП Војводини)

  • Molba(/Molba/) — Молба
  • Kazna(/Kazna/) — Казна
  • Opomena(/Opomena/) — Опомена
  • Prekršaj(/Prekršaj/) — Прекршај
  • Rok(/Rok/) — Рок
  • Uhovor/Ugovor(/Uhovor/Ugovor/) — Уговор
  • Bezobrazní(/Beozbraznji/) — Безобразни
  • Prímerok(/Primerok/) — Примерак
  • Žalba(/Žalba/) — Жалба
  • Rešéne(/Rešenje/) — Решење
  • Porez(/Porez/) — Порез
  • Odbor(/Odbor/) — Одбор
  • Sávet(/Savet/) — Савет
  • Zádruga(/Zadruga/) — Задруга
  • Skupština(/Skupština/) — Скупштина
  • Upráva(/Uprava/) — Управа
  • Mesná zajednica(/Mesna Zajednjica/) — Месна заједница
  • Blagájna(/Blagajna/) — Благајна
  • Vrchovný Súd(/Vrhovni Sud/) — Врховни Суд
  • Nadimak(/Nadimak/) — Надимак
  • Deonica(/Deonica/) — Деоница
  • Divota(/Divota/) — Дивота
  • Delokrug(/Delokrug/) — Делокруг
  • Tišina(/Tišina/) — Тишина
  • Snímati(/Snjimati/) — Снимати
  • Niko(/Niko/) — Нико
  • Nemoj(/Nemoj/) — Немој
  • Ništa(/Ništa/) — Ништа
  • Nimalo(/Nimalo/) — Нимало
  • Nedoumica(/Njedoumica/) — Недоумица
  • Nesporazum(/Njeisporazum/) — Неспоразум
  • Ambulanta(/Ambulanta/) — Амбулатна
  • Prégled(/Pregled/-Преглед
  • Pritisak(/Pritisak/) — Притисак
  • Bólnica(/Bolnjica/) — Болница
  • Patike(/Patike/) — Патике
  • Gorňak(/Gornjak/)Горњак
  • Zájam(/Zajam/) — Зајам
  • Štédňa(/Štédnja/) — Штедња
  • Plantáža(/Plantáža/) — Плантажа
  • Ambaláža(/Ambaláža/) — Амбалажа
  • Pláža(/Pláža/) — Плажа
  • Masáža(/Masáža/) — Масажа
  • Garáža(/Garáža/) — Гаража
  • Vrédňi(/Vrednji/) — Вредни
  • Hitňí(/Hitnji/) — Хитни
  • Otkas/z(/Otkas/z/) — Отказ
  • Nálog(/Nalog/) — Налог
  • Burek(/Burek/) — Бурек
  • -{Burázer}–(/Burazer/) — Буразер
  • -{Bárut}–(/Barut/) — Барут
  • Bakšiš(/Bakšiš/) — Бакшиш
  • Arpadžík(/Arpadžik/) — Арпаџик/лук за сејање
  • Pekmes/z(/Pekmes/z/) — Пекмез
  • Ťošak(/Ćošak/) — Ћошак
  • Pánťiť(/Panćić/) — Памтити
  • Pedála(/Pedala/) — Педала
  • Vojska(/Vojska/) — Војска
  • Džezva(/Džezva/) — Џезва
  • Šagrt(/Šagrt/) — Шегрт
  • Šerbet(/Šerbet/) — Шербет
  • Ratluk(/Ratluk/) — Ратлук
  • Kuvarica(/Kuvarica/) — Куварица
  • Ťuskija(/Ćuskija/) — Ћускија
  • ...

Литература

Спољашње везе

Медији везани за чланак Словачки језик на Викимедијиној остави

Јованка Стојчиновић-Николић

Јованка Стојчиновић-Николић (Ритешић, 1952) је српски пјесник. Рођена је у Ритешићу код Добоја, добитник је бројних награда и признања.

Завршила је Гимназију у Добоју, Вишу педагошку академију у Тузли а студије Физичке културе у Сарајеву. Просвјетни је радник у Средњошколском центру у Добоју, а од 1998. директор је Центра за културу и образовање у Добоју. Предсједник је Удружења књижевника Републике Српске. Добитник је бројних награда и признања. Пјесме Јованка Стојчиновић-Николић су превођене на енглески, руски, румунски, македонски и словачки језик.

Београдска област

Београдска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је био Београд.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Европска повеља о регионалним и мањинским језицима

Европска повељa о регионалним и мањинским језицима је међународна конвенција која се бави заштитом језичких права традиционалних културних заједница Европе.

Повељу је донео Савет Европе 1992. године, а ступила је на снагу 1. марта 1998. године. До данас је Повељу ратификовало 25 држава чланица Савета Европе (Велика Британија, Лихтенштајн, Луксембург, Румунија, Словачка, Украјина, Швајцарска, Аустрија, Босна и Херцеговина, Данска, Јерменија, Кипар, Мађарска, Немачка, Норвешка, Пољска, Словенија, Србија, Финска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Шведска, Шпанија), а још 8 држава је потписало и очекује се и њихова ратификација.

Србија је Повељу ратификовала 15. фебруара 2006. године. Као мањинске језике Србија је препознала: албански, хрватски, влашки, бошњачки, бугарски, мађарски, румунски, русински, ромски, словачки и украјински језик.

Жилинска књига

Жилинска књига (свк. Žilinská kniha) представља највредније писмено наслеђе средњег века у Словачкој, а уједно и најстарији сачувани запис на словачком језику који се налази у данашњој Словачкој. Писана је на три језика (латинском, немачком и словачком) у периоду од 1378. до 1561. године и састоји се од три дела. Први део чини препис Магдебуршког законика на немачком језику, који је 1378. године направио Микулаш од Лукова. Други део је његов препис на словачком језику настао 1473. године, док трећи и најобимнији део чине имовински и приватни записи вођени у континуитету од 1380. до 1524, након чега су спорадично уношени до 1561. године. Жилинску књигу сачињава 149 листова папира димензија 29 x 22 cm, укоричених у XV веку. Данас је смештена у Државном архиву у Жилини, а 1988. године је проглашена за народни културни споменик.

Западнословенски језици

Западнословенски језици су подгрупа словенских језика, односно индоевропских језика у ширем смислу. Овде је приказано стабло ове фамилије језика. Број говорника у свету данас приказан је у загради.

Индоевропски језициСатемски језици

Балтословенски језици

Словенски језици (око 317 милиона)

Западнословенски језици (око 56 милиона)

Лехитски језици (око 42,55 милиона)

Пољски језик (око 42,5 милиона)

Шлески језик (око 509 хиљада)

Полапски језик †

Поморанска група језика (око 50 хиљада)

Кашупски језик (око 50 хиљада)

Поморански језик †

Поморанско-словински језик †

Лужичкосрпски језик (око 20 хиљада)

Горњолужичкосрпски језик (око 13 хиљада)

Доњолужичкосрпски језик (око 7 хиљада)

Чешко-словачки језици (око 15 милиона)

Чешки језик (око 10 милиона)

Јудео-чешки †

Моравски језик

Бохемски језик

Словачки језик (око 5 милиона)Ознаке*

† - изумрли језик

Мањински језици у Републици Српској

Устав Републике Српске у свом уводном дијелу дефинише Републику Српску као јединствен и недјељив уставноправни ентитет, земљу конститутивних народа и грађана, у којој Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској. Положај националних мањина у Републици Српској, који су у Уставу категорисани као Остали, уређује и штити Закон о заштити права припадника националних мањиина Републике Српске Национална мањина у смислу овог закона је дио становништва – држављана Републике Српске који не припадају ни једном од конститутивних народа, а сачињавају је грађани истог или сличног етничког поријекла, исте или сличне традиције, обичаја, вјеровања, језика, културе и духовности и блиске или сродне историјске прошлости и других карактеристика.Република Српска штити положај и равноправност припадника националних мањина: Албанаца, Црногораца, Чеха, Италијана, Јевреја, Мађара, Македонаца, Нијемаца, Пољака, Рома, Румуна, Руса, Русина, Словака, Словенаца, Турака и Украјинаца и других који испуњавају услове припадности националним мањинама.

Немачки језик

Немачки језик (нем. Deutsche Sprache) један је од језика западне групе германских језика и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније.

Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске.

У Луксембургу (нем. Luxemburg), као и у француским областима Алзас (нем. Elsass) и Лорена (нем. Lothringen), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у последњих четрдесет година.

Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунији, Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама.

Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у САД (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао нем. Riograndenser Hunsrückisch, Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милионе Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки.

Заједнице у којима се говори немачки се могу такође наћи у бившој немачкој колонији Намибији, као и другим земљама у које су емигрирали Немци, као нпр. Канада, Исланд, Аргентина, Мексико, Парагвај, Чиле, Перу, Венецуела, Тајланд и Аустралија.

Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64,2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).

Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.

Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској.

Радослав Петковић

Радослав Петковић је српски књижевник рођен у Београду 1953. године.

Објавио је романе:

Пут у Двиград (1979, 1997, награда „Милош Црњански“)

Записи из године јагода (1983) и

Сенке на зиду (1985, 1994),

Судбина и коментари (1993, награде: „Меша Селимовић“ и „Борбина награда“ за најбољу књигу године, НИН-ова награда за најбољи роман године, награда Радија Б92)

Савршено сећање на смрт (2008, награда „Борисав Станковић"),књиге прича:

Извештај о куги (1989, 1990, Андрићева награда)

Човек који је живео у сновима (1998, 1999, Виталова награда за књигу године)и књиге есејистичке прозе:

Оглед о мачки (1995)

O Микеланђелу говоређи (2006)

Византијски интернет (2007)

Употреба вилењака (2008)Превођен на француски, немачки, грчки, мађарски, италијански, руски и словачки језик. Преводио је са енглеског Честертона, Толкина, Дефоа и Стивенсона.

Од 1993. аутор је „Времена књиге“, од 1996. „Стубова културе“, а од 2014. „Лагуне“.

Ракија

Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45% (процената алкохола).

После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.

У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.

Словаци

Словаци су западнословенски народ, који претежно живи у Словачкој, где чини око 80,7% становништва. Словаци су већим делом католичке, а мањим делом протестантске и православне вероисповести, а говоре словачким језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Према попису из 2002. године, у Војводини живи око 56.000 Словака, а словачки језик је један од 6 службених језика ове покрајине. Средиште Словака у Војводини је Бачки Петровац.

Словаци у Републици Српској

Словаци у Републици Српској (свк. Slováci v Republike srbskej) грађани су словачког поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Словаци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Словаци у Србији

Словаци у Србији (свк. Slováci v Srbsku) су званично призната национална мањина у Републици Србији, чија национална права у домену културе, образовања, информисања, као и службене употребе језика и писма представља Национални савет словачке националне мањине, са седиштем у Новом Саду.

Према попису из 2011. године, у Србији живи 52.750 Словака што представља 0,7% од укупне популације Србије. Највећи број Словака живи у аутономној покрајини Војводини, укупно 50.321, у граду Београду 2.104, а у ценралној Србији 325. За разлику од Словака који живе у Словачкој и који су већином католици, Словаци у Србији су углавном евангелистички протестанти.

Словачки народни препород

Словачки народни препород (свк. „Slovenské národné obrodenie“) је назив покрета који је довео до обликовања националне свести Словака и до формирања савремене словачке нације. Трајао је од 1780. до 1848. а поједини историчари сматрају да је трајао све до 1867. године. Словачка је у то време била саставни део Краљевине Угарске, односно Хабзбуршке монархије.

Словени

Словени су најбројнија етно-лингвистичка група у Европи. Насељавају источну, југоисточну и средњу Европу и сјеверну и средњу Азију. Словени говоре словенским језицима који припадају индоевропској породици језика и дијеле, у различитој мјери, поједине културне особине. Од почетка 6. вијека шире се и насељавају просторе источне и средње Европе и југоисточне Европе. Источни Словени су населили Сибир и средњу Азију. Тренутно половина територије Европе је насељена словенском говорном заједницом, док сваки словенски народ има емигранте на другим континентима.

Данашњи словенски народи су подјељени на Западне Словене (првенствено Пољаци, Словаци и Чеси), Источне Словене (Белоруси, Русини, Руси и Украјинци) и Јужне Словене (првенствено Бошњаци, Бугари, Македонци, Словенци, Срби, Хрвати и Црногорци).Савремени Словени су знатно генетски и културно разноврснији, и односи између њих — чак и унутар појединих етничких група — су различити, почев од осећаја повезаности до заједничког осећања непријатељства.

Словенски језици

Словенски језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балтословенску грану индоевропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог.

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

Чехословачки језик

Чехословачки језик (jazyk československý) био је политички социолингвистички концепт коришћен у Чехословачкој у периоду од 1920. до 1938. године за дефинисање државног језика земље која је прогласила независност као република два народа, Чеха и Словака.

Чешки језик

Чешки језик (чеш. český jazyk или čeština) је језик из групе западнословенских језика и службени језик 10,5 милиона становника Чешке. Највећа чешка дијаспора је у САД (око 1,5 милиона), Бразилу (око 0,5 милиона), Канади (80 хиљада). У осталим земљама света број им не прелази пар десетина хиљада.

Језик је историјски познат као бохемски језик (лат. lingua Bohemica).

Најближи језик чешком је словачки језик. Говорници ова два језика се међусобно потпуно разумеју.

Специфичност данашњега чешког језика је постојање јасне разлике између писаног (spisovný jazyk) и говорног језика (obecná čeština) који се користи у неслужбеној и полуслужбеној усменој комуникацији.

Историјски
Западнословенски
Источнословенски
Јужнословенски
Плански
Посебни дијалекти
и микројезици

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.