Словачка

Словачка (свк. Slovensko), или званично Словачка Република (свк. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе.[4] Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста.[5] Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.

Словачка Република
Slovenská republika  (словачки)
Химна: Муње изнад Татри
(свк. Nad Tatrou sa blýska)
Положај Словачке
Главни градCoat of Arms of Bratislava.svg Братислава
48°08′N 17°06′E / 48.133° СГШ; 17.100° ИГДКоординате: 48°08′N 17°06′E / 48.133° СГШ; 17.100° ИГД
Службени језиксловачки
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна република
 — ПредседникЗузана Чапутова
 — ПремијерПетер Пелегрини
Историја
Независност
 — од Аустроугарске28. октобар 1918.
 — од Чехословачке1. јануар 1993.1
Географија
Површина
 — укупно49.035 km2(127)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2016.[1]5.435.343(116)
 — густина110,85 ст./km2(88)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2018.
 — укупно$191 милијарди[2](--)
 — по становнику$35.095(39)
ИХР (2015.)0.845[3](40) — веома висок
ВалутаЕвро2
 — код валутеEUR
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.sk3
Позивни број+4214

1 Чехословачка се распала на Чешку и Словачку
2 Пре 2009. Словачка круна
3 Као чланица ЕУ-а користи и домен .eu
4 Од 1997. дели код 42 са Чешком Републиком

Историја

Пре 5. века

Од 450. године п. н. е., територију данашње Словачке насељавали су Келти, који су саградили моћна утврђења у Братислави и Липтову. Сребрни новчић с ликом Бијатека је први писани траг у Словачкој. Од 6. године, уз развој Римског царства на обалама Дунава ствара се ланац предстража, а у Девинском замку је подигнута прва хришћанска црква северно од Дунава. Варварска Краљевина Ванијус, коју је основало германско племе Квади, се налазила на западним и средишњим територијама данашње Словачке од 20. до 50. године.

Словенске државе

Spissky Hrad-LV-2
Спишки замак - стара словенска тврђава

Словени територију Словачке насељавају у 5. веку. Западна Словачка је била средиште Самовог Царства у 7. веку. Словачка држава по именом Кнежевина Нитра настаје у 8. веку, а њен владар Прибина (825—830, око 840—861) је 828. године у Нитри подигао прву хришћанску цркву међу Западним и Источним Словенима. Заједно са суседном кнежевином Моравском, ствара Великоморавску Кнежевину 833. године. Највећи развој Кнежевина достиже доласком светих Ћирила и Методија 868. г, током владавине кнеза Растислава (846—870) и територијалном експанзијом под краљем Сватопулоком (871—894).

Краљевина Угарска

SK BS Trinity Square
Трг Свете тројице се налази на листи светске баштине, Банска Штјавњица.

Током 925. године новоформирана Угарска држава је завладала данашњом југозападном Словачком. Крајем 10. века, ова територија постаје део растуће Угарске кнежевине (од 1000. године Краљевина Угарска). Већи део Словачке постаје део Краљевине Угарске око 1100. год, а североисточни делови око 1400. године. Словачке насеобине пружале су се од северних и југоисточних делова данашње Мађарске, док су Мађари почели да насељавају јужни део Словачке. Етничка структура је постала још разноврснија доласком Карпатских Немаца (од 13. века), Влаха (од 14. века) и Јевреја.

Већи део становништва страда инвазијом Монгола 1241. и повременим несташицама хране. Међутим, средњовековна Словачка се одликовала новооснованим градовима, стеновитим тврђавама и развојем уметности. 1467. године Матија Хуњади оснива први универзитет у Братислави, који није дуго радио.

Хабзбуршка монархија

Након експанзије Османског царства према Угарској, она губи независност, а њену територију деле Османско царство и Хабзбуршка монархија. Након османског заузимања Будима почетком 16. века, средиште Краљевине Угарске померено је према Словачкој и Братислава постаје престоница хабзбуршке Угарске 1536. године. Велики број Мађара преселио се у Словачку да би избегли свирепост отоманске власти. На тај начин пропорција Словака у хабзбуршкој Угарској је постала мања. Отомански ратови и учестале буне против Хабзбуршке Монархије су нанеле огромну штету, нарочито у руралним срединама. После повлачења Турака из Панонске низије у 18. веку, словачки утицај се смањио у хабзбуршкој Угарској, а престоница је поново постала Будимпешта 1848. године.

Са тежњама ка отцепљењу од угарског дела Аустроугарске монархије, Словаци су подржавали Хабзбуршке владаре против Мађара у њиховим сукобима. Због овога, током периода под Аустроугарском (1867—1918), Словаци су били под релативном културном репресијом у форми мађаризације коју је спроводила угарска власт.

20. век

Године 1918. територија Словачке постаје део Чехословачке, што је потврђено мировним уговорима у Сен Жермену и Тријанону. Током периода који је уследио након распада Аустроугарске, Словачку је напала Мађарска Совјетска Република и на једној трећини Словачке, на кратко време ствара се Словачка Совјетска Република.

Чехословачка је непрестано била под притиском ревизионистичких влада Немачке и Мађарске, све до 1939. године и потписивања Минхенског споразума.

Под притиском нацистичке Немачке, Словачка је прогласила независност 14. марта 1939. На челу државе су били Јозеф Тисо и Војтех Тука. Прва Словачка Република је постала немачки савезник. 1944. године антинацистички покрет отпора организује жестоку побуну, познату као Словачки национални устанак.

После Другог светског рата, Чехословачка се поново формира и као таква потпада под совјетски утицај и њен Варшавски пакт. 1969. постаје федерација Чешке Социјалистичке Републике и Словачке Социјалистичке Републике.

Падом комунистичког режима у Чехословачкој 1989. године након мирне Плишане револуције, уследило је поновно раздвајање државе на Чешку Републику и Републику Словачку која је постала члан Европске уније маја 2004. године.

Државни симболи

Становништво

Словачка има, по најновијем попису 2001, 5.379.455 становника од којих су Словаци 4.614.854 или 85,8%, други по бројности су Мађари са 520.528 припадника или 9,7%, следе Роми са 89.920 припадника и 1,7%, Чеси 44.620 (0,8%), Русини 24.201 (0,4%), Украјинци 10.814 (0,2%), Немци 5.405, Пољаци 2.602, Моравци 2.348, Руси 1.590, Бугари 1.179, Хрвати 890, Срби 434, Јевреји 218, остали народи 5.350 и непознате националности 54.502.

Урбаног становништва је око 60%.

Етнички састав

Slovakia 2011 Ethnic
Етнички састав Словачке по насељима 2011. године

Укупно - 5.397.036

  • Словаци - 4.352.775 (80,7%)
  • Мађари - 458.467 (8,5%)
  • Роми - 105.738 (2%)
  • Русини - 33.482
  • Чеси - 30.367
  • Украинци - 7.430

Језички састав

Slovakia 2011 Language
Језички састав Словачке по насељима 2011. године

Верски састав

Slovakia 2011 Religion
Верски састав Словачке по насељима 2011. године

Словачка је прилично верска држава, посебно у односу на суседну Чешку. Словачки Устав гарантује слободу вероисповести. Већина словачких грађана 69% су Католици, друга по величини група су протестанти (11%, лутерани (углавном Словаци) и реформисана (углавном Мађари)), гркокатолика има 4%, и православаца 1%.

Највећи градови

 

Извор: [2]
Град Крај Популација Град Крај Популација
Братислава
Братислава
Кошице
Кошице
1. Братислава Братиславски крај 413.192 11. Прјевидза Тренчински крај 48.866 Прешов
Прешов
Жилина
Жилина
2. Кошице Кошички крај 240.688 12. Звољен Банскобистрички крај 43.311
3. Прешов Прешовски крај 91.638 13. Повашка Бистрица Тренчински крај 41.153
4. Жилина Жилински крај 81.515 14. Михаловце Кошички крај 39.940
5. Банска Бистрица Банскобистрички крај 79.775 15. Нове Замки Њитрански крај 39.585
6. Њитра Њитрански крај 78.875 16. Спишка Нова Вес Кошички крај 37.948
7. Трнава Трнавски крај 66.219 17. Хумење Прешовски крај 34.913
8. Мартин (град) Жилински крај 57.300 18. Љевице Њитрански крај 34.649
9. Тренчин Тренчински крај 55.832 19. Коморан Њитрански крај 34.478
10. Попрад (град) Прешовски крај 52.791 20. Бардјејов Прешовски крај 33.625

Политика

Grassalkovich Palace (2)
Палата Грасалкович - седиште председника
  • На челу Словачке се налази председник, који се бира директним гласањем на мандат у трајању од 5 година. (Последњи избори су одржани у априлу 2014. године.)
  • Највећа извршна власт лежи у рукама премијера (председника Владе), који је обично вођа најбројније странке или коалиције у Скупштини. Премијера поставља председник, који потом, на премијеров предлог, именује остале чланове Владе.
  • Највише Словачко законодавно тело је једнодомна Скупштина (Národná rada Slovenskej republiky), која има 150 места. Посланици се бирају на четворогодишњи мандат, по пропорционалном систему.
  • Највишу судску власт у Словачкој има Уставни суд (Ústavný súd). Чини га 13 чланова, које именује председник од људи које је предложила Скупштина.
  • Словачка, односно њена војска, је приступила НАТО пакту 29. март 2004. а 1. маја исте године, са још десет земаља бившег источног блока, ушла је у Европску унију.

Административна подела

Словачка је подељена на 8 Виших Земаљских Целина (свк. vyššie územné celky, скраћено VÚC) односно 8 Самоуправних Крајева (свк. samosprávny kraj):

Slovakiakrajenumbers
  1. Братиславски крај (свк. Bratislavský kraj) (главни град: Братислава)
  2. Трнавски крај (свк. Trnavský kraj) (главни град: Трнава)
  3. Тренчински крај (свк. Trenčiansky kraj) (главни град: Тренчин)
  4. Њитрански крај (свк. Nitriansky kraj) (главни град: Њитра)
  5. Жилински крај (свк. Žilinský kraj) (главни град: Жилина)
  6. Банскобистрички крај (свк. Banskobystrický kraj) (главни град: Банска Бистрица)
  7. Прешовски крај (свк. Prešovský kraj) (главни град: Прешов)
  8. Кошички крај (свк. Košický kraj) (главни град: Кошице)

Сваки од ових крајева подељен је на више округа (свк. okresy), којих данас има 79.

Slovensko topo sr
Рељефска карта Словачке

Географија

Положај

Државе са којима се Словачка граничи су: Пољска, Украјина, Мађарска, Аустрија и Чешка. Површина државе износи 49.035 km².

Геологија и рељеф

Словачка је претежно планинска земља, са Карпатским планинама које се простиру преко северних и средишњих делова замље. Низије су у Словачкој углавном концентрисане у јужним и југозападним деловима земље, тачније у долини Дунава. Међу планинама се посебно истичу Татре, које су познати скијашки центар, али њихова језера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Над њима доминира и највиши врх Словачке Герлаховски Штит (Gerlachovský štít) са својих 2.654 m надморске висине. Поред Дунава веће долине праве Вах (Váh) и Хрон (Hron).

Воде

Дунав је главна река којој притичу Вах, Нитра, Морава и друге реке.

Клима

Клима у Словачкој је умерена са релативно хладним летима и хладним, влажним и облачним зимама.

Национални паркови

У Словачкој постоји девет националних паркова:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Велика Фатра 2002. 403.71 Ostredok, Veľká Fatra (SVK) - NW slope
Национални парк Мала Фатра 1988. 226.3 Krivanska mala fatra hreben
Национални парк Ниске Татре 1978. 728 Low Tatras - blue trail
Национални парк Муранска планина 1998. 203.18 Ciganka muranska planina
Национални парк Пјенини 1967. 37.5 Rafting on the Dunajec River
Национални парк Полонини 1997. 298.05 Beskidy Bieszczady SE
Национални парк Словачки крас 2002. 346.11 Zadielska tiesnava
Национални парк Словачки рај 1988. 197.63 Slovensky raj-Stratenska pila
Национални парк Татре 1949. 738 D5sp-czarny

Празници

Референце

  1. ^ Statistics Slovakia. Приступљено 05-10-2010.
  2. ^ [1].International Monetary Fund., Приступљено 18. 7. 2018.
  3. ^ "Human Development Report 2016". United Nations. 2017. Приступљено 25 March 2017.
  4. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  5. ^ Bank Country Classification, 2007

Спољашње везе

.sk

.sk је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Словачку. Његовом администрацијом се бави EuroWeb Slovakia.

2004

2004. је била преступна година.

Административна подела Словачке

Словачка Република је подељена на неколико региона (свк. kraj, kraje) од 1949. године, са прекидом између 1990-1996. Њихов број, границе и функције су се мењали неколико пута. Тренутно постоји осам региона Словачке и они одговарају 3. нивоу локалних административних јединица у Европској Унији. Сваки регион се састоји од округа (свк. okres, okresy). На територији Словачке налази се 79 округа.

Брезно (Словачка)

Брезно (свк. Brezno, мађ. Breznóbánya, нем. Bries(en)) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Банскобистричког краја.

Коморан

Коморан или, новије, Комарно (свк. Komárno, мађ. Komárom, нем. Komorn) је град на југу Словачке. Управно припада Њитранском крају, у оквиру кога је седиште једног од округа (сл. okres).

Коморан је познат као највећи град у Словачкој са мађарском већином.

За српску историју Коморан је важан као једино значајније средиште Срба на тлу данашње Словачке. Некада бројна и богата заједница данас је готово нестала, али је у граду очувана велика српска православна црква.

Мартин (град)

Мартин (свк. Turčiansky Svätý Martin до 1950, мађ. Turócszentmárton, нем. Turz-Sankt Martin, лат. Sanctus Martinus/Martinopolis) град је у сјеверној Словачкој, смјештен на ријеци Туријак, под Малом Фатром, близу Жилине. Има око 59.000 становника, који га чине осмим по величини градом у Словачкој. Он је средиште регије Туријек и истоименог округа.

Окрузи Словачке

Округ (свк. okres) је административна јединица у Словачкој. Окрузи представљају други степен подјеле након крајева, којих има 79. Главни град Братислава је подјељена на 5 округа, а град Кошице на 4 округа.

Неколико округа чини један крај, а један округ се састоји од више градова и насељених мјеста, која имају административни статус сеоске општине (свк. obec). Окрузи носе називе по градовима који су административни центри тих округа.

Светско првенство у хокеју на леду

Светско првенство у хокеју на леду је турнир који се одржава сваке године под окриљем Међународне хокејашке федерације (ИИХФ).

Словаци

Словаци су западнословенски народ, који претежно живи у Словачкој, где чини око 80,7% становништва. Словаци су већим делом католичке, а мањим делом протестантске и православне вероисповести, а говоре словачким језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Према попису из 2002. године, у Војводини живи око 56.000 Словака, а словачки језик је један од 6 службених језика ове покрајине. Средиште Словака у Војводини је Бачки Петровац.

Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Словачка је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовала једанаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствиима од 1993. до данас. Репрезентацију Словачке представљало је 11 такмичара (6 мушкараца и 5 жена) који су се такмичили у 8 дисциплина (4 мушке и 4 женске)., На овом првенству представници Словачке нису освојили ниједну медаљу, нити је постигнут неки рекорд.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Словачка је са два учесника у финалу делила 43. место са 5 бодова, од 60 земаља које су имале представнике у финалу. На првенству је учествовало 206 земаља чланица ИААФ.

Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Словачка је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа, учествовала дванаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Словачке представљало је 16 такмичара (8 мушкараца и 8 жена) који су се такмичили у 13 дисциплина (6 мушких и 7 женских)., На овом првенству Словачка је по броју освојених медаља делила 15. место са 1 освојеном медаљом (златна).

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Словачка је са два учесника у финалу делила 37. место са 9 бодова.

Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Словачка је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа тринаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Словачке представљало је 5 такмичара (3 мушкараца и 2 жене) који су се такмичили у 6 дисциплина (4 мушке и 2 женске)., На овом првенству такмичари Словачке нису освојили ниједну медаљу.

Словачка на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Словачка је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. У једанаестом учешћу на светским првенствима у дворани, репрезентацију Словачке представљала је једна атлетичарка, која се такмичила у троскоку.

Словачка није освојила ниједну медаљу али је њихова такмичарка остварила лични рекорд сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Словачка је са једним учесником у финалу делила 46. место са 1 бодом.

Словачка на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Словачка је учествовала на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта. У свом тринаестом учешћу на светским првенствима у дворани, делегацију Словачке представљало је двоје такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у две дисциплине., На овом првенству Словачка није освојила ниједну медаљу. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Словачка је са једним учесником у финалу делила 40. место са 3 бода.

Није било националних и личних рекорда, а оборен је један најбољи лични резултат сезоне.

Словачка на избору за Песму Евровизије

Словачка је до сада учествовала само 7 пута. Више од 18. места, Словачка није успела да се позиционира у финалу. Од 2009. до 2012. године, Словачка је сва четири пута испала у полуфиналу. 2013. године објавили су повлачење са такмичења због финансијских проблема и мале заинтересованости.

Словачка на олимпијским играма

Словачка се први пут појавила на Олимпијским играма 1994, године. Од тада Словачка није пропустила ни једне олимпијске игре. Пре добијања независности словачки спортисти су се на олимпијским играма такмичили под заставом Чехословачке.

На Летњим олимпијским играма Словачка је први пут учествовала 1996. године и учествовала на свим наредним одржаним Летњим олимпијским играма.

На Зимским олимпијским играма Словачка је први пут учествовала 1994. године и учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма.

Словачка никада била домаћин олимпијских игара. Словачка олимпијци су закључно са 2018. годином освојили 36 медаље на олимпијадама, 28 на летњим и 8 на зимским играма. Чак 18 од 28 летњих медаља Словачка је освојила у кајаку и кануу, а 4 од 5 зимских у биатлону.

Национални олимпијски комитет Словачке (Slovenský olympijský výbor) је основан 1992, а признат од стране МОКа 1993. године.

Словачки језик

Словачки језик (свк. slovenský jazyk или slovenčina) службени је језик Републике Словачке, с пет милиона становника (број Словака у другим државама процењује се на око милион). Такође, спада и у службене језике АП Војводине и неких општина, међу којима и Нови Сад, Стара Пазова, Бачки Петровац, Ковачица и друге. Од 1. маја 2004. год. словачки је и један од језика Европске уније. Словачки језик је познат и као есперанто словенских језика, сматра се за најразумљивији и за кориснике других словенских језика.

Чехословачка

Чехословачка, или Чешко-Словачка (чеш. и свк. Československo, Česko-Slovensko), је бивша суверена држава у средњој Европи која је постојала од 28. октобра 1918, када је проглашена независност од Аустроугарске, до мирног распада на Чешку и Словачку 1. јануара 1993. године.

Од 1939. до 1945, након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав Нациситчке Немачке, држава де факто није постојала, али се одржала влада у егзилу која је наставали са радом. Чехословачка и Совјетски Савез су потписле споразум 29. јуна 1945. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла Карпатска Украјина.

Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио Варшавског пакта и имала је планску економију. Период политичке либерализације 1968. године, познат као Прашко прољеће, је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило инвазију. Пред крај 1980-их приводила се крају комунистичка ера широм Европе, Чехословачка је мирним путем свргнула владу у Плишаној револуцији; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.

Чешки језик

Чешки језик (чеш. český jazyk или čeština) је језик из групе западнословенских језика и службени језик 10,5 милиона становника Чешке. Највећа чешка дијаспора је у САД (око 1,5 милиона), Бразилу (око 0,5 милиона), Канади (80 хиљада). У осталим земљама света број им не прелази пар десетина хиљада.

Језик је историјски познат као бохемски језик (лат. lingua Bohemica).

Најближи језик чешком је словачки језик. Говорници ова два језика се међусобно потпуно разумеју.

Специфичност данашњега чешког језика је постојање јасне разлике између писаног (spisovný jazyk) и говорног језика (obecná čeština) који се користи у неслужбеној и полуслужбеној усменој комуникацији.

Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.