Словаци у Србији

Словаци у Србији (свк. Slováci v Srbsku) су званично призната национална мањина у Републици Србији, чија национална права у домену културе, образовања, информисања, као и службене употребе језика и писма представља Национални савет словачке националне мањине, са седиштем у Новом Саду.[2]

Vojvodinian Slovaks oldest traditional costume
Фотографија породице војвођанских Словака у најстаријем типу традиционалне ношње (крај 19. века)

Према попису из 2011. године, у Србији живи 52.750 Словака што представља 0,7% од укупне популације Србије. Највећи број Словака живи у аутономној покрајини Војводини, укупно 50.321, у граду Београду 2.104, а у ценралној Србији 325. За разлику од Словака који живе у Словачкој и који су већином католици, Словаци у Србији су углавном евангелистички протестанти.

Словаци у Србији
Slováci v Srbsku
Карло Пацек
Карло Белони
SafarikJanko
Војтех Шафарик
Војтех Шафарик
Portrait cajak-jan
Harminc
Cmelik Janko
Zuzana Halupova 3 cropped
Bohusova
Укупна популација
52.750 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
Војводина50.321 (2011.) [1]
Град Београд2.104 (2011.) [1]
Централна Србија325 (2011.) [1]
Језици
српски и словачки
Религија
углавном протестантизам
Сродне етничке групе
Западни Словени
Slovak-Traditional-Music-Festival-Glozan-Serbia
Словаци на фестивалу Танцуј, Танцуј у Гложану

Историја

Словаци су се населили у Војводину у осамнаестом и деветнестом веку са територије данашње Словачке. Први досељеници из области око Татре доселили су се у Бачку за време владавине Карла VI. Око 1720. године населили су се у Бајши, око 1740. у Бачком Петровцу и Футогу, а за време Марије Терезије 1742. године у Бездану. Неки су касније прешли у Срем. Око 120 породица се 1760. населило у Селенчи, али су се касније неки од њих преселили у Стару Пазову.

Крајем осамнаестог века насељавају се Кисачу, Вепровцу, Гложан, Бачкој Тополи, Бајши, Пивницама, Банатској Паланци, Новом Сланкамену, Бачкој Паланци, Арадацу, Ечки, и у Лалићу. Почетком деветнаестог века долазе у Ковачицу, Падину, Чоку, Шупљају, Банатски Двор и Стари Лец. У другој половини деветнаестог века насељавају се у Војловицу, Иваново и Бело Блато.

Матица словачка у Бачком Петровцу

Zgrada Matice sloavcke u srbiji u Bačkom Petrovcu
Зграда матице словачке у Бачком Петровцу

Зграда Матице словачке у Бачком Петровцу некад звана и Матица словачка у Југославији (слов. Matica slovenská v Srbsku или Matica slovenská v Juhoslávii) је политичка зграда у Бачком Петровцу, у улици Маршала Тита.

Матица словачка је основана 18. маја. 1932. године услед жеље за очувањем националног идентитета југословенских словака. У време оснивања Матица она је бројила 360 редовних чланова. Први председник је био изабран др. Јан Булик. Матица је 1948. године добила сагласност од АПВ-а, за отварање етнографског музеја, који је отворен у 1949. Матица словачка данас ради као активно средиште за очување словачког идентитета и друштвеног положаја Словака, а највише за очубвање петровачке културе, словачког језика, уметности и др.

Словачке народне свечаности у Бачком Петровцу

Прве Словачке народне свечаности у Бачком Петровцу су биле 28. августа 1919.[3] После укидања Матице словачке у Југославији наставило се са организацијом свечености до године 1953. године. Словачке народне свечаности су били поново обновљене после обоновљења Матице словачке 1990.[3] године.

Сваке године у августу се у Бачком Петровцу састају Словаци из целе Војводине, но ова манифестација премашује границе Војводине и посећују их и Словаци из околних држава и гости из Словачке.

Програм свечансти стварају културно- уметничке манифестације, програми и изложбе у галеријама, разни сусрети и заседања удружења не само локалног већ и вишег степена. Затим су ту многе спортске манифестације које дају одушка приликом посматрања фудбала или тениских сусрета.

Галерија Зуске Медвеђове

Galerije Zuzke Medvedjove
Галерија Зуске Медвеђове у Бачком Петровцу

Галерија Зузке Медвеђове у Бачком Петровцу представља установу у оквиру Дома Културе Бачки Петровац која чува дела Зуске Медвеђова прве академске сликарке војвођанских Словака и има велики утицај на ликовни живот Бачког Петровца и уопште словачке националне мањине у Војводини. Галерија је основана 1980. године.

У првих десет година Галерија Зуске Медвеђове је у просторима које је за потребе ов галадије прилагодио архитекта Владимир Фекете остварила 40 изложби. У њој своје ликовне радове презентирају академски сликари, графичари и вајари, ликовни уметници и аматери, најивни сликари и алтернативни уметници. Осим тога Галерија Зуске Медвеђове је уприличила четири експозиције дела Зуске Медвеђове као и многе изложбе и мимо Бачког Петровца у околним градовима осим у општини Бачки Петровац.

Евангелистичка словачка црква

Stara Pazova, Slovak Evangelical church
Евангелистичка црква у Старој Пазови

За разлику од Словака који живе у Словачкој и који су католици, Словаци у Србији су углавном протестанти.

Евангелистичка црква у Старој Пазови

Евангелистичка црква у Старој Пазови је подигнута 1771. године и као непокретно културно добро проглашена је за споменик културе од великог значаја.

Зграда словачке евангелистичке цркве је једноставне и складне архитектонске целине као једнобродна грађевина са барокним звоником на северној страни. Време подизања у 18. веку је одредило избор пластичне декорације фасаде које је карактеристично за то време.[4]

Са обновом крајем 19. века, у циљу декорисања ентеријера за цркву су купљене три иконе рађене у техници уља на платну: Распеће (на главном олтару), Крштење (изнад крстионице) и Удовичина лепта.

Евангелистичка црква у Бачком Петровцу

Bački Petrovac, Evangelical Church
Евангелистичка црква у Бачком Петровцу

Евангелистичка црква у Бачком Петровцу или Петровачка катедрала (свк. "Evanielický kostol v Báčskom Petrovci" или "Petrovská katedrála") је катедрала у Бачком Петровцу у центру града. Ова црква је највећа евангелистичка црква на Балкану.

Први Словаци су се у Петровац доселили у 1745. години, под вођством Матеа Чањија. Након доласка, нису имали никаква своја права, и 35 година нису имали никакву цркву него су морали слушати службе по римокатоличком обреду у Футогу. Тек у 1783. години, саграђена црква а први свештеник је био Ондреј Сзтехло, његов наследник је постао његов син Јан, у 1818. Он је одлучио проширити цркву, због њене слабе функционалности. Петровчани су за изградњу ове цркве позвали у 1821. години, браћу Јана и Јакуба Схамуса, из једног из Апатина а другог из Врбаса, да почну радови, који су били завршени у 1823. Јурај Мрва је цркву преузео 1868, када је објавио да је храм изграђен у новом архитектонском стилу и да је дугачак 25 m а широк 9 и грађена је у неоготском стилу а Карол Милослав Лехотски је олтар украсио сликом Последње вечере. Касније се катедрала више пута обнављала. Убраја се у културна добра од великог значаја.

Евангелистичка црква у Кулпину

Kulpin 06
Евангелистичка црква у Кулпину

Евангеличка црква у Кулпину налази се у центу насељеног места Кулпина [5] у улици Маршала Тита и изграђена је по плановима Алојза Цоцека архитекте из Новог Сада 1877. године у стилу неороманике у време свештеника Феликса Кутљика.

Пред револуционарним годинама 1846. купила је црква од Радивоја Стратимировића за 12000 златника један од четири дворца Стратичировића са земљиштем са мишљу да се изгради црква. Ово је онемогућио Урош Стратимировић који је насилно отео овај иметак и вратио га тек после 25- годишње судске расправе. Словак Вилем - Паулињи Тот је 1869. добио већину гласова за угарски парламент и после тога је ту играђена нова школа и црква. Године 1875, је са архитектом из Новог Сада Алојзом Цоцеком склопљен уговор о изградњи цркве према његовим плановима. На изградњи цркве је као тесарски мајстор учествовао и отац Михал Милан Харминца архитекте из Кулпина. Премаовом уговору црква је требало да се заврши за 3 године И да архитекта да сав материјал и пројекте. Према записима у Хроници Феликса Кутљика I црква је завршена крајем 1877. године а следеће године је завршена и унутрашњост зграде. Зграда је у неороманском стилу, широка је 15 m а дугачка 31 m. Зграда је једнобродна базилика са торњем са једне стране и апсидом која је оријентисана на западну страну. Црква има двомануелне оргуље на којима је скулптура краља Давида.

Евангелистичка црква у Новом Саду

Evangelistička crkva Novi Sad
Црква у Новом Саду

Евангелистичка црква у Новом Саду се налазу на углу улица Масарикове и Јована Суботића. Прве породице словачко-евангелистичке вероисповести досељене су у Нови Сад почетком 19. века. Словаке као вредне раднике доводиле су са собом мађарске породице које су их упошљавале на разним служавским пословима (слуге у кући, најамници, коњушари).

Будући да се радило о сиромашној заједници, Словаци су дуго вршили припреме око изградње свог храма. Верници су коначно сакупили довољно новца и упутили молбу Магистрату који издаје дозволу за градњу одређујући локацију за цркву на ондашњој Сењској пијаци. По пројекту Јозефа Цоцека градња цркве је завршена 1886. године. Црква је складних димензија, једнобродна са барокним торњем и троугаоним фронтоном на главној фасади што објекту даје стилске карактеристике прелазног доба барока у класицизам.

Словачко војвођанско позориште

Словачко војвођанско позориште (СВП) (словен. Slovenské vojvodinské divadlo - SVD)[6] је настало као институција војвођанских Словака, којој је циљ да развија позоришну културу на професионалном нивоу. СВП је основано одлуком Извршног већа АП Војводине.

Оснивачко право је накнадно преузела на себе Скупштина Општине Бачки Петровац одлуком од 14. априла. 2003. године Репертоар креира Уметнички савет СВП. На челу позоришта је директор, који је уједно и менаџер позоришта.

Четрнаеста војвођанска ударна бригада

Четрнаеста војвођанска ударна бригада НОВЈ формирана је 11. новембра 1944. године у Бачком Петровцу од припадника словачке националности из Новосадског и Бачкопаланачког НОП одреда и других војвођанских јединица, због чега је носила и име Прва словачка бригада. Ушла је у састав 51. војвођанске дивизије НОВЈ. Имала је 3 батаљона са 1,800 бораца; у другој половини новембра био је формиран и 4. батаљон кад је имала 2,500 бораца.[7]

ТВ Петровец

ТВ Петровец (свк. TV Petrovec) je војвођанска телевизија, која програм емитује од 16. новембра 1997. године и главно средиште телевизије је у Бачком Петровцу.

Телевизија емитује програм за регион са словачком националном мањином дневно од 18:45 до 23 сата. Емитовање је усредсређено на ширење словачког језика и културе месног становништва, нуди информациони и образовни програм. Посебно је оријентисана на пољопривредне и привредне теме.

Словачки језик у Србији

Основна подела дијалеката и наречја словачког језика

  • Централно/Средњословачки дијалекти у јужним деловима имају неколико заједничких знакова и речи с јужнословенским језицима
    • Источнословачки дијалекти
      • Западнословачки дијалекти најближи чешком језику
        • Панонско/Равничарскословачки дијалекти

Основна подела словачког језика у (АП Војводини), Републици Србији

    • Говорни свакодневни словачки језик са доста словачких архаичних и српских речи **
    • Књижевни (Књиге, школе, библиотеке, галерије, музеји,...) **
    • Уставни (документи, заводи, институције, установе, музеји, називи улица, јавних фирми и предузећа)**
    • Медијски (Телевизије, Радио, Новине, Часописи)**

Док готова сва насеља места где живе словаци у (АП Војводини), Републици Србији имају своје специфичне, јединствене, изузетне и лепе различите дијалекте и наречја као основни и комуникациони језички систем у медијама, уставу и књижевности користи се граматички књижевни словачки језик.

Демографија

Становништво по општинама

Vojvodina-Ethnic-2011-op
Словаци чине већину у општини Бачки Петровац и највећу националну заједницу у општини Ковачица

Списак општина и градова у Србији у којима има више од 500 Словака.

Општина Становништво
попис 2011
Словаци Удео
Општина Ковачица 25.274 10.557 41,85%
Општина Бачки Петровац 13.418 8.772 65,37%
Град Нови Сад 341.625 6.393 1,87%
Општина Стара Пазова 65.792 5.212 7,92%
Општина Бачка Паланка 55.528 5.047 9,09%
Општина Бач 14.405 2.845 19,75%
Општина Шид 34.188 2.136 6,25%
Град Београд 1.659.440 2.104 0,13%
Град Зрењанин 123.362 2.062 1,67%
Град Панчево 123.414 1.411 1,14%
Општина Алибунар 20.151 965 4,79%
Општина Оџаци 30.154 835 2,77%
Општина Беочин 15.726 830 5,27%
Општина Пландиште 11.336 616 5,42%

Становништво по насељеним местима

Vojvodina west east slavs
Словачка насеља у Србији
(у плавој боји)
Vojvodina-Slovaks-2011
Удео Словака по насељима 2011.

Списак места у Србији у којима има више од 300 Словака.

Место Општина Становништво
попис 2002
Словаци Удео
Стара Пазова Општина Стара Пазова 18.645 5.848 31,36%
Ковачица Општина Ковачица 6.764 5.697 84,22%
Падина Општина Ковачица 6.760 5.575 82,47%
Бачки Петровац Општина Бачки Петровац 6.727 5.549 82,48%
Кисач Град Нови Сад 5.091 4.505 82,34%
Селенча Општина Бач 3.279 2.990 91,18%
Пивнице Општина Бачка Паланка 3.835 2.935 76,53%
Кулпин Општина Бачки Петровац 2.976 2.116 71,10%
Гложан Општина Бачки Петровац 2.283 1.985 86,94%
Нови Сад Град Нови Сад 191.405 1.673 0,87%
Панчево Град Панчево 77.087 1.407 1,82%
Арадац Град Зрењанин 3.461 1.376 39,75%
Бачка Паланка Општина Бачка Паланка 29.449 1.194 4,05%
Јаношик Општина Алибунар 1.171 1.073 91,63%
Бољевци Град Београд 4.056 1.132 27,90%
Силбаш Општина Бачка Паланка 2.456 1.018 35,73%
Шид Општина Шид 16.311 899 5,51%
Ердевик Општина Шид 3316 846 25,51%
Лалић Општина Оџаци 1.343 796 48,35%
Луг Општина Беочин 801 772 96,37%
Бело Блато Град Зрењанин 1.477 583 39,47%
Бегеч Град Нови Сад 3.355 465 14,56%
Челарево Општина Бачка Паланка 5.423 462 8,51%
Зрењанин Град Зрењанин 76.511 329 0,43%
Бингула Општина Шид 906 306 33,77%
Хајдучица Општина Пландиште 1.375 579 42,10%
Љуба Општина Шид 559 301 53,84%
Остала места где Словаци чине већину, испод 300 становника
Место Општина Становништво
попис 2002
Словаци Удео
Сланкаменачки
Виногради
Општина Инђија 253 199 74,81%

Познати Словаци из Србије

Self-portrait with palette
Аутопортрет Зуске Медвеђове

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Становништво – база База података, Становништво према националној припадности, 29.11.2012 Archived 2013-04-16 at Archive.today, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Национални савет словачке националне мањине Приступљено 12. 5. 2015.
  3. 3,0 3,1 Dr.Sc. Ján Babiak, Slovenské národné slavnosti, Matica slovenská v Srpsku, Báôsky Petrovec 2006
  4. ^ Стара Пазова/Туризам
  5. ^ Мирослав Кривак, СПОМЕНИЦА 1789-1989, 200 година школе у Кулпину, 1989. Кулпин
  6. ^ Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov: „Slovenské vojvodinské divadlo“, Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ Војна енциклопедија, 607. стр.
Јан Чајак

Јан Чајак (свк. Ján Čajak; псеуд. Aliquis; Липтовски Јан, 19. децембар 1863 — Бачки Петровац, 29. мај 1944) је био знаменити словачки књижевник и преводилац, који је својевремено деловао као учитељ и културни радник у Селенчи. У Бачко-бодрошку жупанију прешао је 1893. године, и отада почиње његово књижевно стваралаштво. Већи број прозних дела у Чајака има карактеристике раног реализма, а њихова главна тематика базира се на животу Словака из Доње земље, односно јужне Панонске низије (данашња Војводина).

Јанко Шафарик

Јанко Шафарик (свк. Janko Šafarík; Кишкереш, 14. новембар 1814. — Београд, 18. јул 1876.) је био научник, лекар, нумизматичар, музеолог и библиотекар. По народности је био Словак, рођен у мађарском месту Кишкереш у пештанској жупанији. Велики део свог живота провео је радећи у Србији. По вероисповести је био евангелиста.

Људевит Мичатек

Др Људевит Мичатек (svk. Ľudovít Mičátek; Кисач, 1878 — Беч, 6. јул 1928) био је словачки адвокат, национални радник, један од председника Велике народне скупштине и први председник Чехословачког савеза у Југославији.

Галерија Јанка Магловског

Галерија Јанка Магловског једна је од неколико приватна галерија Словака у којој слике и ликовне радове у дрвету излаже Јанка Магловског. Галерија се налази у селу Бољевци у и спада у значајну туристичку понуду овог села.

Галерија Зуске Медвеђове

Галерија Зуске Медвеђове у Бачком Петровцу je депанданс Музеја војвођанских Словака који чува дела Зуске Медвеђова, прве академске сликарке војвођанских Словака и има велики утицај на ликовни живот Бачког Петровца и уопште словачке националне мањине у Војводини.

Доминик Динга

Доминик Динга (Нови Сад, 7. април 1998) је српски фудбалер који игра у одбрани. Тренутно наступа за Партизан, на позајмици из Урала.

Зуска Медвеђова

Зуска Медвеђова (свк. Zuzka Medveďová; Бачки Петровац, 5. октобар 1897 — Пезинок, 1. фебруар 1985) је била прва жена академска сликарка код војвођанских Словака.

Карло Белони

Карло Белони (Љевице, Словачка, 1812 — Београд, 1881) је био први начелник српског војног санитета.

Медицину је завршио у Пешти. У Србију је дошао 1836., где је служио као војни и варошки лекар у Чачку, Карановцу, Крагујевцу, Ћуприји, Јагодини и Београду до пензионисања 1877.

Израдио је и увео основне прописе војносанитетске службе у српску војску. Његови необјављени Мемоари послужили су као документарни материјал Владану Ђорђевићу за њенову Историју српског војног санитета.

Карол Милослав Лехотски

Карол Милослав Лехотски (свк. Karol Miloslav Lehotský; Лалић, 16. септембар 1879 — Брно, 4. март 1929) је био први први академски сликар словачког порекла.

Кирил Кутлик

Кирил Кутлик (свк. Cyril Kutlík; Крижлице, 29. март 1869 — Београд, 4. април 1900) је био један од најпознатијих чланова словачке породице Кутлик, словачки сликар, педагог, илустратор и оснивач Српскe цртачкe и сликарскe школe, прве сликарске школе у Београду (1895).

Заступник је историзма у ликовној уметности и сликао је пре свега мотиве из српског народног живота из жанра, портретне, сакралне и историјске слике и радио је на илустрацији народних календара.

Марија Аделсхајм-Поповић

Марија Аделсхајм-Поповић (свк. Maria Adelsheim-Popovićová; Кошице, 13. мај 1822 — Београд, 13. фебруар 1875) била је словачка и српска позоришна глумица.

Мартин Јонаш

Мартин Јонаш (свк. Martin Jonáš; Ковачица, 9. мај 1924 — Панчево, 31. јануар 1996) је био наивни сликар словачког порекла из места Ковачица у Војводини, Србија.

Дао је значајан допринос оснивању локалне групе наивних сликара и један је од оснивача ковачичке наиве. Његова дела су била изложена на преко 300 индивидуалних и групних изложби у скоро 50 земаља света. Живео је и радио у Ковачици. Вероватно је најзначајнији и један од највећих појава у српској наивној уметности у Ковачици која се изборила за признање у свету и постала препознатљива у њему по великом броју словачких сељака који су радили и стварали на пољу наиве без икаквог сликарског образовања и учећи један од другога.

Матица словачка у Бачком Петровцу

Матица словачка у Бачком Петровцу некад звана и Матица словачка у Југославији (слов. Matica slovenská v Srbsku или Matica slovenská v Juhoslávii) је политичка зграда у Бачком Петровцу, у улици Маршала Тита.

Михал Бабинка

Михал Бабинка (свк. Michal Babinka; Падина, 25. август 1927 — Сремска Каменица, 4. јул 1974) је био један од најзначајнијих словачких књижевника из некадашње Југославије, који се бавио још и новинарством и превођењем. Завршио је педагошку школу и радио као учитељ у селима Остојевићево, Падина и Иловача. Писао је за српски Дневник, словачки недељник Хлас људу (Hlas Ľudu) и уређивао часопис за књижевност војвођанских Словака Нови живот (Nový život).

Наивно сликарство Словака у Србији

Наивно сликарство Словака у Србији је део ликовне уметности Словачке националне мањине у Србији уписано на листу нематеријалне културне баштине, којом се током друге половине 20. века претежно на простору Војводине почело да бави 60 словачких уметника, од тога 46 родом из Ко­вачице.Рођени у земљи Србији као мањина Словаци су свакодневно, што скривено, што јавно, што намерно, што ненамерно, били изложени одређеним психичким пресијама и много дубље су осећате све неправде и сумње које су изрекнуте или написане о мањинама у Југославији и Србији. У таквим условима они су настојали да сачувају свој културни идентитет и на томе су непосредно радили једним делом и у наивном сликарству. И тако је временом њихово ликовно стваралаштво постало схваћено, признато и прихваћено од већински народа у Југославији и Србији као део своје културне баштине. Наивно сликарство Словака у Србији уврштено је у Национални регистар Нематеријалног културног наслеђа Србије.

Словаци

Словаци су западнословенски народ, који претежно живи у Словачкој, где чини око 80,7% становништва. Словаци су већим делом католичке, а мањим делом протестантске и православне вероисповести, а говоре словачким језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Према попису из 2002. године, у Војводини живи око 56.000 Словака, а словачки језик је један од 6 службених језика ове покрајине. Средиште Словака у Војводини је Бачки Петровац.

ТВ Петровец

ТВ Петровец (свк. TV Petrovec) je војвођанска телевизија, која програм емитује од 16. новембра 1997. године и главно средиште телевизије је у Бачком Петровцу.

Хлас Људу

Хлас Људу (свк. Hlas Ľudu (Глас народа)) је информативно-политички недељник војвођанских Словака.

Четрнаеста војвођанска ударна бригада

Четрнаеста војвођанска ударна бригада НОВЈ формирана је 11. новембра 1944. године у Бачком Петровцу од припадника словачке националности из Новосадског и Бачкопаланачког НОП одреда и других војвођанских јединица, због чега је носила и име Прва словачка бригада. Ушла је у састав 51. војвођанске дивизије НОВЈ. Имала је 3 батаљона са 1,800 бораца; у другој половини новембра био је формиран и 4. батаљон кад је имала 2,500 бораца.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Словачка Словачка дијаспора
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.